Fakultet za menadžment

Seminarski rad
Pravna zaštita i naknada štete
Predmet: Poslovno pravo

Profesor: Student:

Strahinja Stojković Katarina Jokić

Beograd, decembar 2021. god.

 Sadržaj

1. Uvod................................................................................................................................1

2. Pravna zaštita .................................................................................................................2

3. Naknada štete..................................................................................................................3

3.1. Podela naknade štete................................................................................................4

3.2. Materijalna naknada štete........................................................................................5

3.3. Nematerijalna naknada štete....................................................................................6

4. Novčana renta.................................................................................................................8

5. Istupanje iz opravdanog razloga po odluci suda i isplata naknade i naknada štete........9

6. Zaključak.......................................................................................................................10

7. Literatura.......................................................................................................................11
 1. Uvod

Poslovno pravo je grana prava koja obuhvata skup pravnih normi kojima se reguliše: način
osnivanja poslovnih subjekata, atribute njihovog prepoznavanja, unutrašnja struktura, pravila
ponašanja na tržištu, prestanak poslovnih subjekata. Predmet poslovnog prava su svi poslovi i
odnosi koji nastaju u poslovnom prometu i svi odnosi koji nastaju u toku poslovanja ili su sa
njima u funkcionalnoj vezi.

Pravo je društvena pojava, jer pre postojanja društva, čak i u najprostijem obliku, nije ni
postojala potreba za pravom. Tek kada su počeli da se organizuju u društvene zajednice, ljudi
su shvatili da je potrebno da na neki način urede međusobne odnose i način na koji žele da
njihova zajednica funkcioniše. Društvo i pravo su u neraskidivoj vezi – pravo uređuje
društvene odnose, a društvo povratno deluje.

Osnovni cilj izučavanja Poslovnog prava je da se upoznamo sa osnivanjem privrednih

društava (akcionarsko društvo, društvo sa ograničenom odgovornošću, komanditno društvo i
ortačko društvo). Cilj ovog predmeta jeste zaključenje ugovora i razni oblici ugovora kao što
su zaključenje ugovora o prodaji robe, ugovora o građenju, ugovora o špediciji i slično. Ova
grana prava je važna za studente i pravnih i ekonomskih fakulteta zbog njihovog
osposobljavanja za dalji rad nakon završetka fakulteta.

Iz svega navedenog pravo bi se moglo odrediti na sledeći način. Pravo je skup sistemskih
društvenih normi, čiju primenu obezbeđuje državni aparat u cilju održavanja određenog
društvenog poretka i poštovanja određenih društvenih vrednosti.

Oblast poslovnog prava koju ću predstaviti u seminarskom radu odnosi se na pravnu zaštitu i
naknadu štete. Koje su to podele i koliko ih ima u oblasti naknada štete, kako pravilno
postupiti u pravnom smislu u odredjenim situacijama i koja su prava svakog od nas.

1
 2. Pravna zaštita

Prava zaštita je zaštita prava potrošača u zakonom predviđenom postupku u slučaju povrede
njegovog prava i naknada materijalne i nematerijalne štete koju mu pričini trgovac.
Posebnu pravnu zaštitu imaju članovi društva koji su nesaglasni sa statusnom promenom ili
njenim postupkom. Član društva prenosioca koji je bio nesaglasan sa odlukom o statusnoj
promeni ima pravo da od društva zahteva isplatu svojih akcija, pri čemu je otkupna cena
njegovih akcija utvrđena odlukom o statusnoj promeni.
Ako član društva prenosioca smatra da otkupna cena utvrđena odlukom o statusnoj promeni
ne odgovara tržišnoj vrednosti tih akcija, ili ako mu ta cena ne bude isplaćena, ima pravo
podnošenja tužbe nadležnom sudu. Udeli, odnosno akcije otkupljene u skladu sa ovim
članom postaju sopstveni udeli, odnosno akcije društva sticaoca.
Poverilac društva koje učestvuje u statusnoj promeni čije je potraživanje nastalo pre
registracije statusne promene u skladu sa zakonom o registraciji i koji smatra da će statusna
promena u kojoj učestvuje njegov dužnik ugroziti namirenje njegovog potraživanja, može, u
roku od 30 dana od dana objavljivanja obaveštenja od strane njegovog dužnika, zahtevati
dobijanje odgovarajuće zaštite.

Zaštita posebnim pravnim sredstvima

Potrošač se može posmatrati u širem i u užem smislu. U užem smislu potrošač je samo onaj
ko kupuje robu ili usluge za zadovoljenje svojih ličnih i potreba svog domaćinstva.
Potrošačem u širem smislu se smatraju pored navedenih potrošača i lica koja kupuju robu i
usluge radi dalje prodaje ili prerade. Zaštita potrošača je kod nas uređena Zakonom o zaštiti
potrošača. U cilju zaštite položaja potrošača ovim zakonom uređuju se prava i obaveze
potrošača, instrumenti i načini zaštite prava potrošača, informisanje i unapređenje znanja
potrošača o njihovim pravima i načinima zaštite prava, prava i obaveze udruženja i saveza
čija je oblast delovanja ostvarivanje ciljeva zaštite potrošača, vansudsko rešavanja
potrošačkih sporova, prava i obaveze državnih organa u oblasti zaštite potrošača i druga
pitanja od značaja za položaj i zaštitu potrošača.
Taj zakon se opredelio za drugu varijantu i u potrošače svrstava potrošnju za lične potrebe,
potrošnju radi dalje prodaje ili prerade. Smisao propisivanja odredbi o zaštiti potrošača je da
bude ustanovljen jedan skup subjektivnih prava potrošača koja nisu predviđena i uređena
drugim propisima. U slučaju povrede ovih prava treba da bude omogućena brza i efikasna
zaštita za razliku od onih koja se koriste u klasničnim pravnim sredstvima, kao što je
obraćanje sudu.

2
 3. Naknada štete

Šteta je umanjenje nečije imovine i sprečavanje njenog povećanja (izmakla dobit – lat. lucrum
cessans), kao i nanošenje fizičkog ili psihičkog bola ili straha drugom licu (nematerijalna
šteta). 
Odgovornost za prouzrokovanu štetu svodi se na obavezu naknade. Naknada je zapravo
smisao sankcije za prouzrokovanu štetu (šteta je zlo koje treba popraviti naknadom). Naknada
štete nije kazna što se vidi i u određivanju njene visine koja je proporcionalna šteti (ni manje
ni više). Razlikujemo matrijalne i nematerijalne štete.
Zakon o obligacionim odnosima u svom 154. članu 1 propisuje da je onaj koji prouzrokuje
drugome štetu dužan da istu naknadi, osim ukoliko ne dokaže da je šteta nastala bez
njegove krivice kada nije obavezna naknada štete. Advokati potvrđuju da je u pitanju
obična nepažnja, na osnovu zajedničkog mišljenja najviših sudova, što znači da se ona ne
odnosi na viši stepen krivice poput grube nepažnje ili namere. Ukoliko takva teža vrsta
krivice postoji tužilac tj. oštećeni mora da je dokazuje. To konkretno znači će npr. vozač
automobila udari u ogradu dvorišta i ošteti je, u tom slučaju će morati da se izvrši naknada
štete od strane vozača, a sud uzima da je on kriv za običnu nepažnju. Smatra se da nije
logično niti svojstveno da se šteta pričinjava namerno. Međutim, ako tužilac smatra da je to
učinjeno namerno moraće sudu da dokaže takvu nameru vozača.

Prouzrokovana šteta je izvor obligacija, izvor obaveze. Obaveza nastaje zbog štetnog

događaja nastalog bilo na imovinskim, bilo na ličnim dobrima. Štetni događaj je incident i
centralno pitanje je ko treba da snosi imovinskopravne posledice. Svrha odgovornosti za štetu
je reparacija tj. naknada štete koja je pričinjena. Cilj je postaviti oštećenika u istu onu
imovinskopravnu poziciju u kojoj bi on bio da nije bilo štetnog događaja. Cilj nije da se
oštećeni preko toga obogati niti da se dobije naknada štete. Sa druge strane,
kod nematerijalne štete besmisleno je reći da je cilj reparacija. Taj cilj se stučno
naziva satisfakcija. Neophodno je oštećenom dati naknadu kako bi pribavio dobra da bi
lakše podneo nematerijalnu štetu i tu nema govora o kompenzaciji. Primera radi, ne postoji
naknada koju neko može da dobije od odgovornog lica kako bi se u potpunosti kompenzovala
smrt deteta ili druge bliske osobe.
Od momenta nastanka štete dospeva obaveza nadoknade iste, a ukoliko se šteta događala u
jednog dužem vremenskom intervalu, od momenta prestanka štete.

1
(1) Svako može zahtevati od drugoga da ukloni izvor opasnosti od koga preti znatnija šteta njemu ili
neodređenom broju lica, kao i da se uzdrži od delatnosti od koje proizlazi uznemiravanje ili opasnost štete, ako
se nastanak uznemiravanja ili štete ne može sprečiti odgovarajućim merama.

(2) Sud će na zahtev zainteresovanog lica narediti da se preduzmu odgovarajuće mere za sprečavanje nastanka
štete ili uznemiravanja, ili da se otkloni izvor opasnosti, na trošak držaoca izvora opasnosti, ako ovaj sam to ne
učini.
(3) Ako šteta nastane u obavljanju opštekorisne delatnosti za koju je dobijena dozvola nadležnog organa, može
se zahtevati samo naknada štete koja prelazi normalne granice.
(4) Ali, i u tom slučaju se može zahtevati preduzimanje društveno opravdanih mera za sprečavanje nastupanja
štete ili za njeno smanjenje.

3
 3.1. Podela naknade štete

Šteta može da se podeli u dve kategorije: na mateijalnu štetu koja nastaje na materijalnim

dobrima (predmeti, stvari) i na nematerijalnu štetu koja pogađa nematerijalna dobra (npr.
čast, život, zdravlje). Šteta se manifestuje kroz umanjenje tuđe imovine i tada se
naziva običnom, stavarnom štetom. Moguće je da šteta nastatne i kroz sprečavanje uvećanja
imovine kada se naziva izgubljenom dobiti. Ako je nečiji stan zapaljen stvarna šteta se
ogleda kroz troškove dovođenja stana u prvobitno stanje, a izgubljena dobit u gubitku
eventualne zakupnine usled propalog zakupa stana. Za traženje izgubljene dobiti neophodno
je da se sama dobit nije ostvarila, da se taj neostvareni dobitak mogao osnovano očekivati
(npr. plata koju dobijate svakog prvog u mesecu) ili da se prema nekom posebnom toku stvari
može očekivati dobit (npr. stan nije bio zakupljen, ali je od sledećeg meseca trebalo da bude
zaključen ugovor o zakupu ).

Izgubljena dobit nije buduća šteta, več je reč o šteti koja nastaje sada, u momentu nastanka
štetnog događaja, a sud naknadno utvrđuje šta se osnovano moglo očekivati u nekom trenutku
u prošlosti. Veoma se usko tumaču pojam izgubljene dobiti u sudskoj praksi i verovatnije je
da će sud naći da takve štete nema, nego suprotno, da je ima. Dobit je izgubljena ukoliko ste u
saobraćajnoj nesreći pretrpeli povrede i niste mogli da radite za vreme oporavka, pa se tada
mora sprovesti naknada štete.

Naknada štete koja je materijalna se javlja u dva vida kroz novčanu nadoknadu i naturalnu
restituciju tj. kroz vraćanje oštećenog dobra u ono stanje u kojem je bilo pre nastanka štete.
Ovaj drugi vid kada se sprovodi naknada štete ima prednost prema Zakonu o obligacionim
odnosima. Međutim, sudska praksa govori suprotno. Česće se u praksu dosuđuje novčana
naknada kao vid naknade materijalne štete. Naknada štete u vidu novca se daje u slučajevima
kada nije moguće uspostaviti ranije stanje, kada sud smatra da nije nužno uspostavljanje
ranijeg stanja ili kada oštećeni zahteva da mu se naknada isplati u novcu, što je u praksi
najčešća situacija. Sud može da odbije zahtev oštećenog ako okolnosti slučaja to nalažu. U
slučaju propasti stvari usled više sile oduzete na nedozvoljen način odgovorno lice dužno je
dati naknadu u novcu. Isto tako, naturalna restitucija 2 se najčešće vrši kroz popravku stvari ili
zamenu uništene ili oštećene stvari novom stvarju iste vrste i kvaliteta. Sud izuzetno može
dosuditi da oštećeni plati manju naknadu od iznosa štete ukoliko šteta nije učinjena namerno
ili krajnjom nepažnjom, a štetnik je slabog imovnog stanja te bi ga isplata pune naknade
štete dovela u loše materijalno stanje.

2
Restitucija je povraćaj vlasništva ili prava koja su u prošlosti neopravdano oduzeta određenom licu, grupi
građana ili čitavoj klasi ili etničkoj grupi.

4
 3.2. Materijalna naknada štete

Materijalna (imovinska) šteta se sastoji u uništenju neke stvari, ili u manjoj ili većoj povredi,
onemogućavanju ili otežanju upotrebe stvari, ili u nekoj smetnji zbog čijeg uklanjanja je
potrebno napraviti troškove koji inače ne bi bili napravljeni. U pitanju je povreda nekog
imovinskog interesa. Štetnik je dužan da oštećenom naknadi onaj interes koji bi ovaj imao da
se nije desio štetni događaj.

Kada je reč o materijalnoj šteti povodom smrti nekog lica ili telesne povrede ili oštećenja
zdravlja, ta sama smrt ili telesna povreda ili oštećenje zdravlja nije šteta za koju se
traži materijalna naknada, već se ta naknada traži za štetu koja nastaje usled tih događaja.
Kada neko prouzrokuje nečiju smrt dužan je naknaditi uobičajene troškove njegove sahrane.
Na tu vrstu naknade štete ima pravo onaj ko je saranio umrlo lice. To je najčešće srodnik, ali
ne mora tako biti. Postavlja se pitanje šta su to uobičajeni troškovi i sudska praksa određuje
da su to podušja i pomeni, nadgorbni spomenici i obeležja, ali negira izgradnju velikih i
skupocenih nadgrobnih spomenika kao uobičajene troškove.

Naknada štete se sprovodi kada neko povredi nečiji telesni integritet dužan je naknaditi
troškove lečenja od zadobijenih povreda i druge potrebne troškove u vezi sa lečenjem, kao i
zaradu izgubljenu zbog nesposobnosti za rad. Troškovi u vezi sa lečenjem mogu biti troškovi
puta porodice koja posećuje povređenog, na primer, roškovi lečenja ne mogu da se
kumuliraju sa isplatom koju oštećeno lice dobije od zdravstvenog osiguranja. Od odgovornog
lica se očekuje da plaća novčanu rentu oštećenom ukoliko lice zbog nesposobnosti za rad
trajno gubi zaradu ili nema mogućnost, delimično ili u potpunosti, daljeg napredovanja i
usavršavanja.

Isto tako, lice koje je poginulo izdržavao ili redovno pomagao, kao i ono koje je po zakonu
imalo pravo zahtevati izdržavanje od poginulog, ima pravo na naknadu štete koju trpi
gubitkom izdržavanja, odnosno pomaganja. To konkretno znači da ako baba pomaže
školovanje svoje unuke i izgubi život tuđom krivicom, taj je dužan nastaviti sa pomaganjem
oštećene dok je na školovanju. Ova naknada štete naknađuje se plaćanjem novčane rente i sud
ima obavezu da ceni sve okolnosti konkretnog slučaja prilikom određivanja rente. Novčana
renta ne može trajati duže nego što bi lice koje je umrlo verovatno živelo. To je faktičko
pitanje koje određuju veštaci u svakom konkretnom slučaju. Sudska presuda kojom se
utvrđuje dužnost plaćanja novčane rente ne mora nužno ostati neizmenjena, već u zavisnosti
od okolnosti slučaja na zahtev oštećenog ili odgovornog lica iznos rente se može
menjati. Primera radi, ukoliko je zbog pogoršanja zdravlja oštećenog neophodna operacija
nakon donošenja presude, ta renta se opet može povećati.

Kada se radi o povredi časti, kao i kod iznošenja ili prenošenja neistina o nekom licu ili
nečem drugom čime je prouzrokovana šteta nekome, u slučaju da odgovorno lice zna da je reč
o neistini, nameće mu se dužnost da naknada štete bude izvršena materijalno u celosti. Sa
druge strane, ako je saopštenje koje je nanelo štetu drugom učinjeno bez znanja da je ono
neistinito neće odgovarati štetnik ako je imao u tome ozbiljan intetes on ili lice kome je
saopštenje učinjeno. Pitanje ozbiljnog interesa je faktičko pitanje koje ceni od slučaja do
slučaja.

5
 3.3. Naknada nematerijane štete

Posebna vrsta štete je nematerijalna šteta i ona se manifestuje nanošenjem drugome

psihičkog, fizičkog bola i straha.  Naknada štete za teške telesne povrede, za pretrpljene
fizičke bolove, za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti, naruženosti,
povrede ugleda, časti, slobode ili prava ličnosti, smrti bliskog lica kao i za strah sud će, ako
nađe da okolnosti slučaja, a naročito jačina bolova i straha i njihovo trajanje to opravdava,
dosuditi pravičnu novčanu naknadu, nezavisno od naknade materijalne štete, kao i u njenom
odsustvu, prema članu 200. Zakona o obligacionim odnosima.3

Zakon određuje krug bliskih lica povodom čije smrti se može tražiti naknada štete. To ne
znači da druge ne boli ta smrt, ali zakonodavac je odredio krug lica striktno. Npr. ne priznaje
se naknada štete partneru sa kojim je umrlo lice bilo u homoseksualnoj vezi, ali se priznaje
ocu sa kojim preminuli sin ne komunicira 20 godina, po osnovu srodstva. Povređenom licu
koje je trpelo fizičke bolove biće dosuđena naknada u visini koja zavisi od inteziteta i
vremena trajanja tih bolova, a način utvrđivanja tih činjenica je veštačenje. Ako se u
budućnosti pogorša zdravlje oštećenog lica to opravdava izmenu presude u smislu novih
okolnosti. Psihička bol mora biti dovoljnog trajanja i intenziteta.

Za pretrpljene fizičke bolove, pretrpljeni strah i pretrpljene duševne bolove zbog povrede
zakonom zaštićenih ličnih prava, sud može dosuditi naknadu nematerijalne štete, kada to
opravdavaju intenzitet i dužina trajanja bolova i straha, vodeći računa o značaju povređenog
dobra i cilju kome služi ta naknada, te da se ne pogoduje težnjama koje su nespojive sa
prirodom i svrhom novčane naknade nematerijalne štete.

Za pretrpljene duševne bolove sud može dosuditi naknadu neimovinske štete samo u
zakonom nabrojanim slučajevima:

 Pretrpljeni i budući fizički bolovi;

 Pretrpljeni i budući strah;
 Pretrpljeni i budući duševni bolovi zbog umanjenja životnih aktivnosti;
 Pretrpljeni i budući duševni bolovi zbog naruženosti;
 Pretrpljeni i budući duševni bolovi zbog povrede ugleda i časti;
 Pretrpljeni i budući duševni bolovi zbog povrede slobode;
3
Član 200. Zakona o obligacionim odnosima
(1) Za pretrpljene fizičke bolove, za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne
aktivnosti, naruženosti, povrede ugleda, časti, slobode ili prava ličnosti, smrti bliskog lica
kao i za strah sud će, ako nađe da okolnosti slučaja, a naročito jačina bolova i straha i njihovo
trajanje to opravdava, dosuditi pravičnu novčanu naknadu, nezavisno od naknade materijalne štete
kao i u njenom odsustvu.

(2) Prilikom odlučivanja o zahtevu za naknadu nematerijalne štete, kao i o visini njene naknade,
sud će voditi računa o značaju povređenog dobra i cilju kome služi ta naknada, ali i o tome da se
njome ne pogoduje težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i društvenom svrhom.

6
  Pretrpljeni i budući duševni bolovi zbog povrede prava ličnosti;
 Pretrpljeni i budući duševni bolovi zbog smrti bliskog lica;
 Pretrpljeni i budući duševni bolovi zbog naročito teškog invaliditeta bliskog lica;

Kod naročito teškog invaliditeta pravo da se dobije naknada štete u novcu stiču i srodnici
oštećenog lica zbog duševnih bolova koje trpe. Duševni bol usled teškog invaliditeta srodnika
ne znači naknadu za negu, pa pravo i u ovom slučaju ne posmatra koga takav događaj stvarno
boli, već određuje krug lica koji imaju pravo na ovu naknadu. Duševni bol se ceni i
posmatranjem budućeg uticaja koje se može odraziti na oštećeno lice. Tako, primera radi,
dete će trpeti duševni bol zbog smrti roditelja ne samo u času saznanja za istu, već i u
kasnijim godinama zbog trajnog gubitka roditeljske ljubavi i njihovog prisustva.
Duševni bol se posebno ceni kod krivičnih dela protiv polne slobode gde se oštećenom licu
duguje pravnična novčana naknada. Naruženost se ceni ne samo prema tome kakvu ona
reakciju izaziva drugih, već i na osnovu subjektivnog osećaja oštećenog lica. Sud ima u vidu i
o kom delu tela se radi i da li je on poput npr. lica izložen pogledu drugih što bi moglo da
izaziva duševni bol oštećenom.

Strah, kao razlog potraživanja nematerijalne naknade mora biti dovolje jačine i trajanja i da

izazove poremećaje trajnije prirode. Strah jakog intenziteta može nastati primera radi
prilikom ujeda psa. Nematerijalna naknada šteta se nadoknađuje uvek u vidu novčane
nadoknade i to jednokratno ili u vidu novčane rente.

Strah je posebno stanje svesti i kao najstarija emocija prevashodno je medicinska kategorija.
Ne postoji osoba koja ga nije doživela. Bol je prvenstveno telesni osećaj, dok je strah
psihičko osećanje reaktivne prirode. Zbog toga fizički bolovi i strah mogu, ali i ne moraju
postojati istovremeno. Kao pravni pojam, strah je jedan od oblika nematerijalne štete koja
nastaje kad je ugroženo lično pravo pojedinca. Kod straha postoji čitava lepeza osećaja koja
se kreće od neprijatnih raspoloženja koja dovode do zabrinutosti i bojazni do jakih afekata,
kao što su jaka prepast, smrtni strah itd. Strah može prouzrokovati neurotična stanja,
depresije, šokove i tome slično.

Naknadu štete može ostvariti ono lice koje trpi strah zbog vlastite opasnosti, ali ne ako je
strah izazvan brigom za drugoga, pa makar to bio i bliski srodnik. Ne može se tražiti naknada
štete za onaj strah koji će oštećeni trpiti ubuduće.

7
 4. Novčana renta - naknada štete

U slučaju smrti, telesne povrede ili oštećenja zdravlja, naknada štete se određuje po pravilu, u
obliku novčane rente, doživotno ili za određeno vreme. Novčana renta dosuđena na ime
naknade štete plaća se mesečno unapred, ako sud ne odredi što drugo. Moguće je zahtevati
obezbeđenje isplate rente ukoliko postoji bojazan da ona neće biti isplaćena. Propisana je
solidarna odgovornost za štetu koju više lica prouzrokuju zajedno. Ako neki solidarni dužnik
isplati više od iznosa sopstvenog udela u šteti, stiče pravo da traži od ostalih dužnika da mu
naknade ono što je platio preko svog udela. Koliko iznosi udeo svakog dužnika sud određuje
ceneći težinu njihove krivice i težinu posledica koje su nastale. Ako sud ne može da utvrdi
udele dužnika na svakog pada jednak deo, a pravičnost je korekcija pomoću koje se može
tražiti od suda da odluči o drugačijoj srazmeri.

Rok zastarelosti za potraživanje naknade štete je tri godine od dana kada je oštećeni saznao za
štetu i štetnika i to je subjektivni rok, a objektivni rok je pet godina od nastanka štete. Kada su
u pitanju ugovorne obaveze rok njihove zastarelosti se izjednačava sa vremenom određenim za
zastarelost te ugovorne obaveze. Ipak, kada proteknu ovi rokovi oštećeni ima pravo da od
odgovornog lica zahteva naknadu štete, ali zbog neosnovanog obogaćenja.

8
 5. Istupanje iz opravdanog razloga po odluci suda i isplata naknade i
naknada štete

Ako skupština društva odbije zahtev člana za istupanje iz društva iz opravdanih razloga ili o
tom zahtevu ne odluči u roku od 60 dana od dana prijema tog zahteva, član društva može
podneti iz opravdanih razloga i isplatu naknade za svoj udeo. Sud će presudom kojom određuje
prestanak svojstva člana društva iz opravdanih razloga, odrediti i:

 da udeo člana društva koji istupa postaje sopstveni udeo društva;

 visinu naknade koju je društvo u obavezi da isplati člana društva koji istupa;
 rok za isplatu naknade;
 ustanovljavanje zaloge u korist člana društva koji istupa na sopstvenom udelu društva,
ako je to tužilac zahtevao i ako sud nađe da je to nužno i opravdano radi obezbeđenja
isplate naknade koju društvo tužiocu treba da isplati.

Kako se određuje visina naknade odnosno vrednost udela društva?

Pre svega je relevantna tržišna cena. Međutim, ta tržišna cena ni u kom slučaju ne sme biti
niža od srazmernog dela vrednosti neto imovine društva koji odgovara učešću udela tog člana
u osnovnom kapitalu, na dan podnošenja tužbe. Rok isplate sud određuje imajući u vidu
finansijsku situaciju društva, očekivane prihode i ukupno poslovanje, s tim da taj rok ne može
biti duži od dve godine od dana pravnosnažnosti presude, ako osnivačkim aktom nije određen
kraći rok. Po nastupanju pravnosnažnosti sud dostavlja presudu učesnicima u sporu, ali i
registru privrednih subjekata, koji je u obavezi da registruje prestanak svojstva člana koji
istupa i nove odnose koji su nastali u udelima. Tužba se može podneti u roku od šest meseci
od dana saznanja razloga za istupanje, a najkasnije u roku od tri godine od nastanka razloga
za istupanje.

Članu društva koji istupa iz opravdanih razloga pripada i pravo na eventualnu štetu koja mu je
pričinjena činjenjem ili nečinjenjem, koja se može ostvariti kod nadležnog suda u posebnoj
parnici. Ukoliko društvo ne isplati dosuđenu naknadu članu društva koji je istupio iz
opravdanih razloga, u roku koji je odredio sud, član društva može tražiti prinudno izvršenje
prodajom samo sopstvenog udela koji je društvo od njega steklo, a za isplatu eventualne štete
koja je dosuđena u parnici, odgovaraju solidarno svojom imovinom, odnosno udelima u
društvu i ostali članovi društva srazmerno svojim udelima u osnovnom kapitalu društva.
Član društva koji je istupio iz društva ostaje u obavezi da uplati upisani ulog i uplati dodatne
uplate na koje je bio obavezan, ako je to neophodno za namirenje poverilaca.

9
 Zaključak

Naime, ponuda koju osiguravajuća društva obznane oštećenom obavezujuća su za isplatu

sama po sebi i bez izričitog prihvatanja. Ovakve ponude su, kao što smo ranije naveli, po
pravilu znatno manje od realne štete. S tim u vezi, oštećenima uvek se savetuje pokretanje
sudskih postupaka u kom će se predstaviti sva neophodna dokumentacija i na taj način
osigurati pravična naknada svih vidova štete.

Angažovanje advokata u postupcima naknade štete obezbeđuje oštećenim licima visok stepen
sigurnosti i pravničkog znanja i znatno uvećava njihove šanse za pravičnom naknadom štete
koju su pretrpeli.
Mnoge advokatske kancelarije obezbeđuju efikasnu i stručnu pravnu pomoć prilikom vođenja
postupaka radi naknade štete. Klijentima se pruža mogućnost plaćanja nagrade advokata “na
procenat” odnosno mogućnost plaćanja u određenom procentu od iznosa naplaćenog od
solventnih odgovornih lica, po okončanju postupka.

10
 Literatura

1. https://www.otvorenavratapravosudja.rs/teme/krivicno-pravo/kako-ostvariti-
naknadu-stete-u-krivicnom-postupku
2. https://djordjevic-lawyer.co.rs/naknada-materijalne-stete/
3. https://www.paragraf.rs/intervju/ljubica-milutinovic.html
4. https://advokatibeograd.com/prouzrokokovanje-stete-i-njena-naknada/
5. I. Nikčević, V. Marković: ,,Poslovno pravo”, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2014.

11
12