PRAVILNA

PRIPREMA
HRANE
Anja Zdravković, Anastasija Stojčić,
Teodora Stošić III1
 Ono što ih izdvaja jeste posebna etiketa izdata od
državne institucije koja potvrđuje da je proizvod

Kako da znamo organski sertifikovan. U pitanji je nacionalni znak,

poseban logotip na vidljivom mestu i sa jasnim

da su namirnice natpisom. Nacionalni znak garantuje ispravnost,

kontrolu i sertifikaciju proizvoda pod strogim uslovima
koje propisuje Ministarstvo poljoprivrede i zaštite
organskog životne sredine. U toku tri godine koliko traje proces
dobijanja sertifikata odnosno pripremanja zemljišta i
porekla uzgoja po organskim principima, organskim
proizvođačima je dozvoljeno da prodaju ove proizvode
(voće,povrće i ali sa naznakom da su iz perioda konverzije. Ukoliko su
još u procesu konverzije odnosno procesa za dobijanje

meso)? sertifikata, farmeri i proizvođači su takođe dužni da to

istaknu.Ono što razlikuje ove proizvode jeste što oni iz
perioda konverzije nemaju oznaku organskog
proizvoda. Nutritivna svojstva su sličnija onom
organskom neko konvencionalnom proizvodu.
 Hormoni iz komercijalnog, industrijskog mleka utiču negativno na:
kožu (pojava akni i bubuljica)
KAKO Nekada, tradicionalna ishrana koja je podrazumevala mleko i
mlečne proizvode nije dovodila do problema sa kožom, pošto te
HORMONI I krave nisu dobijale antibiotike, a ni hormonsku terapiju, kako bi
davale ogromne količine mleka. Industrijalizacija i sistem zapada
ANTIBIOTICI donosi ishranu koja utiče negativno na naš organizam, a koža je
takođe pogođena, ustanovljeno je brojnim istraživanjima.
KOJI SE Takođe, nov način ishrane životinja, utiče na to da nam je hrana sa
veoma visokim glikemijskim indeksom. Takva hrana i mlečni
NALAZE U proizvodi u našem organizmu stimulišu muške hormone i sada već
dokazano utiču na pojavu i razvoj masne i veoma problematične
MLEKU UTIČU kože.
Takođe, javlja se i pojačana maljavost kod ljudi, bez obzira na pol.
NA ZDRAVLJE Hrana sa visokim glikemijskim indeksom je industrijska hrana, od
nerafinisanih namirnica to je krompir i beli pirinač. Što se tiče
ČOVEKA? rafinisane hrane tu spadaju: beli šećer, beli hleb, zašećerena hrana
(sokovi, slatkiši, sosovi, prelivi, instant napici,…).
Ista je situacija sa ostalim životinjama.
 Uticaj industrijskog mesa bogatog antibioticima i hormonima na
KAKO zdravlje čoveka
Mesa životinja koje se gaje na farmama, koje su tretirane
INDUSTRIJSKO antibioticima i hormonima utiču negativno na naše zdravlje, i to:

MESO BOGATO loš kvalitet kože (koža kod dece pre puberteta ima puno
strija)

ANTIBIOTICIM gojaznost
prerani ulazak u pubertet

AI pojačana maljavost
poremećaj u kom dečacima rastu grudi (veći i rizik od
HORMONIMA maligniteta)
rezistentnost na lekove
UTIČE NA hormonalni disbalansi
Promene su primećene kod dece uzrasta do deset godina,
ZDRAVLJE primećeno je tokom sistematskih pregleda koje su obavljali
pedijatri u Beogradu. Jedan od tri muškarca do 40 godina ima
ČOVEKA? rast grudi.
KAKO DA
RAZLIKUJEMO
TRETIRANO
MESO OD
ORGANSKOG?
Sva organska, prirodna mesa su življih
boja, čvršća su, masno tkivo je prošarano
mesom. Kada se piletina koja je tretirana
ispeče, meso se vrlo lako odvaja od kosti,
dok je domaće pileće meso kompaktnije i
čvršće vezano za kost. Uvek je meso koje
je industrijsko krupnije, bleđe, mekano i
puno vode.
Koji su zdravi oblici termičke obrade?
Pečenje je najstariji način pripremanja mesa, ali i drugih namirnica, a do današnjih dana, hrana

01
sa ražnja ili roštilja, iz tiganja ili rerne, s poklopcem ili bez njega, uz obavezan dodatak
masnoće, još uvek je omiljena u svim delovima sveta. Prilikom prženja, namirnica se uranja u
ulje na temperaturi od 180 do 200°C. Nutricionisti upozoravaju, da je hrana koja se priprema
pečenjem i prženjem štetna za zdravlje, ali, nažalost, većina ljudi još uvek nije spremna da se
odrekne ovakvog zalogaja.
Kuvanje hrane podrazumeva da se namirnice drže u vodi čija je temperatura do 100°C, dok se

02
pri blanširanju, najčešće povrća, one kratko uranjaju u vodu koja je na tački ključanja.
Blanširanje je, uz kuvanje na vodenoj pari, ujedno i najzdraviji način pripremanja hrane, jer tako
hranljivi sastojci bivaju najbolje sačuvani.
Kuvanje u sopstvenom soku podrazumeva termičku obradu tokom koje se ne dodaju ni voda
niti bilo koja druga tečnost, već se namirnice kuvaju u vodi koja se iz nje oslobađa na
temperaturi preko 100°C.
Kod dinstanja se dodaje malo vode i masnoće, tako da se namirnica - povrće, riba i sve vrste

03
mesa, praktično kuva u sopstvenom soku.
Sigurnost i zdravstvena bezbednost hrane moraju biti na prvom mestu, pa tako kvalitetna
priprema i termička obrada namirnica postaju nezaobilazni faktori pravilne ishrane. Zahvaljujući
novim naučnim saznanjima, čovek sve više menja svoje navike u ishrani, pa je priprema obroka
postala lakša, jela sadrže više kvalitetnih nutritivnih sastojaka, a pri tom je sačuvan prirodan
Kako se kuva povrće, meso i žitarice?
Povrće ako je moguće treba kuvati celo, neljušteno (krompir, cvekla). jer je tada manji i gubitak hranljivih
sastojaka, u poklopljenom sudu.
Povrće se kuva u što manje vode tek kada voda provri, tada je gubitak hranivih materija najmanji. Izuzetak čine
leguminoze (pasulj, sočivo, grašak), koji se stavljaju u hladnu vodu i kuvaju.
Povrće se kuva u ključaloj vodi na temeraturi od 100 ° C, osim skrobnog povrća (na 85-99 ° C).
Vreme kuvanje povrća u vodi zavisi od vrste povrća, zrelosti i veličine. Kuvano povrće treba da bude mekano i
pomalo rskavo.
Vodu u kojoj se povrće kuvalo ne bacati, nego je upotrebljavati za razna jela: supe, čorbe, sosove. Ovo ne važi za
pasulj.
Povrtne čorbe i supe se sole na kraju kuvanja, dok se pirei, variva i salate sole na početku kuvanja.
Prilikom kuvanja mesa, meso treba da bude potpuno potopljeno u vodi, a sud poklopljen. Kvalitenije meso se
dobija ako se meso stavlja u kipuću vodu i ono je sočnije i ukusnije.
Kada se kuvaju čorbe i supe od mesa, meso se stavlja u hladnu vodu. Tada je čorba ukusnija a meso je manje
ukusno.
Vreme kuvanja mesa zavisi od starosti i vrste životinja.
Kuvanjem žitarica i proizvoda od njih se dobijaju razne kaše.
Prilikom pripreme kaša od griza najpre treba griz razmutiti u maloj količini mleka da se pri kuvanju ne stvore
grudvice, a posle se kuva sa ostatkom mleka.