Sudska Zaštita Prava Na Suđenje U Razumnom Roku

02 Tema broja - sudska zastita - ok:03Ustavni sudovi-ok.
qxd 12/30/2014 11:11 AM Page 3
1/2015 TEMA BROJA
SUD SKA ZAŠ TI TA

PRA VA NA SU ĐE NJE U RA ZUM NOM RO KU
dr Dragiša B. Slijepčević, sudija Ustavnog suda

mr ataša Plavšić, savetnik Ustavnog suda
Sanja Stamenkovski, viši savetnik Ustavnog suda
Pravo nekog lica da sud i drugi državni organi o pred- takva zakonska rešenja nisu dala i očekivane rezultate
metu spora odluče u razumnom roku deo je složenog materijalizovane u funkciji efikasnog vođenja postup-
prava na pravično suđenje, koje, pored ostalog, pod- ka. To je bio razlog što je Evropski sud za ljudska pra-
razumeva zakonitu i efikasnu pravdu za učesnike po- va i nakon ratifikacije Konvencije izričito konstatovao
stupka pred sudovima i drugim državnim organima. da u Republici Srbiji ne postoji delotvoran pravni lek
Pravo građana na suđenje u razumnom roku i zaštitu za ostvarenje prava na suđenje u razumnom roku3.
ovog prava kroz odgovarajuće mehanizme priznaje i
evropsko i domaće pravo. Delotvorna zaštita tog prava obezbeđena je u našem
pravnom sistemu tek uvođenjem ustavne žalbe kao
Pravo na suđenje u razumnom roku postalo je sastav- posebnog pravnog sredstva ustanovljenog odredbom
ni deo pravnog poretka Republike Srbije njenim pri- člana 170. Ustava, po kojoj odlučuje Ustavni sud4.
stupanjem Savetu Evrope i ratifikovanjem Evropske Zaštitu prava na suđenje u razumnom roku Ustavni
konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih slobo- sud je pružao u predmetima u kojima je postupak bio
da1. Nakon toga i odredbom člana 32. Ustava Republi- u toku, kao i u već pravnosnažno okončanim postup-
ke Srbije garantovana je neposredna zaštita prava na cima. Postupanje Ustavnog suda u neokončanim, ta-
suđenje u razumnom roku2. Tom odredbom Ustava za- kozvanim "živim" predmetima bilo je opredeljeno či-
jemčeno je pravo svakom licu da nezavisan, nepristra- njenicom da u našem pravnom sistemu nije bilo pred-
san i zakonom već ustanovljen sud pravično i u ra- viđeno efikasno pravno sredstvo za zaštitu prava na
zumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pra- suđenje u razumnom roku u sudskim postupcima koji
vima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila su u toku.
razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv
njega. Na taj način Ustavom je u sklopu prava na pra- Sve pravne norme kojima se jemči efikasno i pravič-
vično suđenje zajemčeno i pravo na suđenje u razumno presuđenje, prvenstveno služe interesu pojedinca,
nom roku. ali svakako da efikasni i pravični sudski postupci do-
prinose i interesu pravne sigurnosti. Stoga, s jedne
Međutim, to ne znači da i pre ratifikacije Konvencije strane, postoji ustavna i međunarodna obaveza države
i donošenja Ustava od 2006. godine nije postojala da osigura suđenje na navedeni način, i to garantova-
obaveza redovnih sudova da sude u razumnom roku. njem prava na suđenje u razumnom roku, njegovim
Naprotiv, i pre tog vremena pojedini procesni i mate- poštovanjem od strane sudova i drugih državnih orga-
rijalni zakoni Republike Srbije propisivali su određe- na, kao i obezbeđivanjem odgovarajućeg mehanizma
ne mere i sredstva u funkciji ubrzanja postupka presu- zaštite ovog prava, dok se, sa druge strane, istovreme-
đenja i njegovog okončanja bez odugovlačenja. Ipak, no daje pravo građanima da zahtevaju pravično suđe-
1
Konvenciju je ratifikovala Državna zajednica Srbija i Crna Gora 26. decembra 2003. godine (''Službeni list SRJ'', Međunarodni ugo-
vori, broj 9/03).
2
''Službeni glasnik RS'', broj 98 od 10. novembra 2006. godine.
3
Takav stav Evropskog suda za ljudska prava zauzet je u presudi V.A.M. protiv Srbije od 13. juna 2007. godine (''Službeni glasnik Re-
publike Srbije'', broj 53/07).
4
Delotvornost ustavne žalbe je konstatovana presudom Evropskog suda za ljudska prava donetom u predmetu Vinčić protiv Srbije od
1. decembra 2009. godine.
Pravni INFORMATOR 3 JANUAR 2015

02 Tema broja - sudska zastita - ok:03Ustavni sudovi-ok.qxd 12/30/2014 11:11 AM Page 4
TEMA BROJA 1/2015
nje u razumnom roku, pre svega, kroz odgovarajuće te u kojima se krši njihovo pravo na suđenje u razum-
mehanizme zaštite ovog prava. nom roku. Na taj način je u naš pravni sistem uvede-
no novo pravno sredstvo u funkciji zaštite prava na
Sa jemstvom prava na suđenje u razumnom roku, suđenje u razumnom roku i za odlučivanje o istom
Ustavom je utvrđen i mehanizam zaštite ovog prava, i ustanovljena nadležnost redovnog sudstva.
to kroz ustavnu žalbu, koja predstavlja posebno prav-
no sredstvo ustanovljeno u cilju zaštite ljudskih prava Imajući u vidu da će delotvornost novoustanovljene
i sloboda, a o kojoj odlučuje Ustavni sud. Naime, od- sudske zaštite prava na suđenje u razumnom roku, od-
redbom člana 170. Ustava utvrđeno je da se ustavna nosno delotvornost ovog novog pravnog sredstva biti
žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji predmet ocene u nekim budućim odlukama Ustavnog
državnih organa ili organizacija kojima su poverena suda, kao i Evropskog suda za ljudska prava, namera
javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju je ovog referata da ukaže na bitne aspekte pravnog pu-
ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Usta- ta koji mogu voditi postizanju te delotvornosti, sa po-
vom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga prav- sebnim osvrtom na građanskopravni, krivičnopravni i
na sredstva za njihovu zaštitu. upravnosudski postupak.
Međutim, primarnu zaštitu svih ljudskih prava zajem-
I
čenih Ustavom i potvrđenim međunarodnim ugovori- ZAŠTITA PRAVA NA SUĐENJE
ma moraju obezbediti redovni sudovi. Obaveza ta- U RAZUMNOM ROKU U GRAĐANSKIM
kvog postupanja redovnih sudova izvire iz odredbe POSTUPCIMA
člana 22. Ustava, jer je njome utvrđeno da svako ima
Subjekti zaštite
pravo na sudsku zaštitu ako mu je povređeno ili uskra-
ćeno neko ljudsko ili manjinsko pravo zajemčeno Ko je aktivno legitimisan za podnošenje zahteva za
Ustavom. To znači da se pred redovnim sudovima zaštitu prava na suđenje u razumnom roku opredelje-
mora obezbediti delotvorna sudska zaštita, koja se no je odredbom člana 8a. stav 1. Zakona o uređenju
mora realizovati u razumnom roku na način zajemčen sudova. Saglasno toj odredbi zahtev može podneti
odredbom člana 32. Ustava. stranka u sudskom postupku koja smatra da joj je po-
vređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Iz reče-
Nažalost, ažurno postupanje redovnih sudova Repu- nog sledi da pravo na sudsku zaštitu povređenog pra-
blike Srbije nije na delu potvrđeno. Naprotiv, dosa- va na suđenje u razumnom roku može tražiti svaka
dašnja ustavno-sudska praksa Ustavnog suda, kao i stranka u postupku koja smatra da njen sudski spor
sudska praksa Evropskog suda za ljudska prava govo- traje nerazumno dugo. Dakle, to može biti svako fizič-
re suprotno. To je bio i osnovni razlog zbog koga je iz- ko ili pravno lice kome se nerazumno dugim traja-
menama Zakona o uređenju sudova5 propisano da njem sudskog postupka vređa pravo na suđenje u ra-
stranka u sudskom postupku koja smatra da joj je po- zumnom roku. Bitno je samo da se radi o licu koje ima
vređeno pravo na suđenje u razumnom roku, može ne- status stranke u sudskom postupku, bez obzira na
posredno višem sudu podneti zahtev za zaštitu prava osnov i vreme sticanja stranačkog statusa i njena lična
na suđenje u razumnom roku6. Zbog toga je do iscr- svojstva sa aspekta privredno-pravne ili javno-pravne
pljenja tog pravnog puta pred nadležnim redovnim su- prirode8. To praktično znači da zahtev može podneti
dom isključena nadležnost Ustavnog suda za pružanje neposredno sama stranka i njen univerzalni ili singu-
ustavno-sudske zaštite prava na suđenje u razumnom larni sukcesor, kao i umešač koji shodno pravilima
roku u predmetima redovnih sudova u kojima postu- Zakona o parničnom postupku ima status stranke9. Sti-
pak nije okončan7. To znači da se stranke i drugi uče- canjem statusa stranke u parničnom postupku stiče se
snici u postupku pre podnošenja ustavne žalbe pret- i aktivna legitimacija za podnošenje zahteva za zašti-
hodno moraju obratiti višem, odnosno Apelacionim tu prava na suđenje u razumnom roku. Otuda status
sudovima ili pak Vrhovnog kasacionom sudu, kao ne- aktivno legitimisanog lica mogu imati i tužilac i tuže-
posredno višem sudu u odnosu na konkretne predme-
5
''Službeni glasnik Republike Srbije'', br. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11 i 101/13).
6
Ako se zahtev odnosi na postupak koji je u toku pred Privrednim apelacionim sudom, prekršajnim Apelacionim sudom ili Upravnim
sudom, o zahtevu odlučuje Vrhovni kasacioni sud.
7
adležnost Ustavnog suda u tim predmetima može se shodno odredbi člana 170. Ustava zasnovati tek kada su iscrpljena sva zakonom
predviđena pravna sredstva.
8
Ko i pod kojim uslovima može biti stranka u postupku propisano je odredbom člana 74. Zakona o parničnom postupku.
9
To je slučaj stupanje umešača u parnicu umesto stranke ko joj se pridružio, protezanja pravnih dejstava presude i na umešača i ume-
šača s položajem jedinstvenog suparničara (videti odredbe člana 117. stav 5. i 219. Zakona o parničnom postupku).
JANUAR 2015 4 Pravni INFORMATOR

1/2015 TEMA BROJA

ni, učesnici u vanparničnom postupku, izvršni poveri- ljudska prava uskraćuje zaštita prava na suđenje u ra-
lac i izvršni dužnik u postupku izvršenja, kao i stečaj- zumnom roku onim pravnim licima koja "ne uživaju
ni i razlučni i izlučni poverioci i stečajni dužnik u po- dovoljnu instancionalnu i operativnu samostalnost u
stupku stečaja. Sva ta lica su aktivno legitimisana za odnosu na državu".
podnošenje zahteva za povredu prava na suđenje u ra-
zumnom roku bez obzira da li se radi o fizičkim ili Nasuprot tome, zaštita prava na suđenje u razumnom
pravnim licima. To znači da sva fizička i pravna lica roku u domaćem zakonodavstvu se mora pružiti sva-
stiču status ovlašćenog lica za podnošenje tog zahteva koj stranci u postupku bez obzira da li je i u kojoj me-
na osnovu činjenice da imaju svojstvo stranke u po- ri njen pravni status opredeljen uticajem države, od-
stupku koji po njihovom mišljenju traje nerazumno nosno njenim upravljačkim pravima u tom pravnom
dugo. Zbog toga su sva ta lica aktivno legitimisana za licu. Jer, to pravo je i konstituisano samo sa jednim ci-
podnošenje zahteva za zaštitu prava na suđenje u ra- ljem-da se obezbedi efikasna sudska zaštita. Interes za
zumnom roku, nezavisno od činjenice da li imaju pri- efikasno presuđenje podjednako postoji na strani svih
vredno-pravni ili javno-pravni subjektivitet. Bitno je učesnika u postupku bez obzira da li se radi o fizičkim
samo da se radi o učesnicima postupka sa statusom ili pravnim licima sa privatno-pravnim ili javno-prav-
stranke. Stoga se ni javno-pravnim licima ni privrednim elementima. Sve stranke u postupku imaju legiti-
nim subjektima sa većinskim društvenim, odnosno dr- man cilj da se spor o njihovim pravima i obavezama
žavnim kapitalom ne može uskratiti pravo na sudsku okonča u razumnom roku. Zato i tužilac i tuženi, kao
zaštitu po zahtevu za povredu prava na suđenje u ra- i drugi učesnici u postupku koji imaju stranački status
zumnom roku. moraju uživati i sudsku zaštitu povređenog prava na
suđenje u razumnom roku. Njima se sudska zaštita tog
S tim u vezi, treba istaći da status ovlašćenog lica za prava mora priznati, ali to ne znači da se svim učesni-
podnošenje zahteva za zaštitu prava na suđenje u ra- cima u sporu mora dosuditi i novčana naknada zbog
zumnom roku ne treba poistovetiti sa ovlašćenjem na- nerazumno dugog trajanja postupka. Sud će u svakom
ših građana za obraćanje Evropskom sudu za ljudska konkretnom slučaju proceniti i odlučiti da li je i u ko-
prava i postupkom pred tim sudom u kome se utvrđu- joj meri osnovan zahtev za isplatu novčane naknade.
je da li je došlo do povrede prava na suđenje u razum- On će tu odluku doneti vodeći računa o doprinosu sa-
nom roku. To je pogrešan pristup iz razloga što se mog podnosioca zahteva, vremenu trajanja postupka,
pred Evropskim sudom za ljudska prava utvrđuju pro- ali isto tako i o eventualnoj javno pravnoj vezi države
pusti države u izvršavanju njene obaveze da svojim i stranke koja je takav zahtev postavila.
građanima i svim drugim pravnim subjektima obezbe-
di efikasno presuđenje u nastojanju da pred domaćim Postupak po zahtevu
sudovima ostvare zaštitu svojih prava. Zato se i svrha
Kada i pod kojim uslovima postoji nerazumno dugo
postupka koji vodi Evropski sud za ljudska prava
trajanje postupka nije opredeljeno odredbom člana 32.
ogleda u "zaštiti stranaka u postupku od neprimerenih
Ustava, kao ni odredbom člana 6. Evropske konvenci-
odlaganja", kao i da se "istakne značaj dobijanja prav-
je. Štaviše, ne postoji ni opšteprihvaćen standard šta
de bez kašnjenja koja mogu ugroziti efikasnost i kre-
predstavlja razuman rok presuđenja. U tom kontekstu
dibilnost"10. Otuda se pred Evropskim sudom za ljud-
treba uočiti da i naš zakonodavac, po pravilu, ne utvr-
ska prava "sudi" državi, a ne njenim sudovima koji su
đuje vreme razumnog presuđenja. On to čini ustano-
vodeći postupak u neprimereno dugom roku povredi-
vljenjem naloga za hitno postupanje, odnosno presu-
li pravo podnosiocu predstavke. Država je odgovorna
đenja u razumnom roku i bez odugovlačenja12. Tako-
zbog nepreduzimanja mera kojima se obezbeđuje efi-
đe, posebnim zakonima se propisuje i niz mera zarad
kasno i delotvorno presuđenje. Iz tih razloga dopušte-
efikasnijeg presuđenja13. Izuzetak postoji samo u slu-
nu predstavku Evropskom sudu za ljudska prava mo-
čaju zakonskog određenja vremenskog roka za okon-
gu podneti samo "lica nevladine organizacije ili grupe
čanje radnopravnog spora. On je, saglasno odredbi
pojedinaca"11. Zato se odlukom Evropskog suda za
10
Harris, O’Boyle & Warbrick: ''Law on the European convention on Human Rights'' secend Edition, Oxford University press, 2009.
11
Videti odredbe člana 34. Evropske konvencije i s tim u vezi zauzeti stav Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Kačapor i dr.
protiv Srbije.
12
Takvo postupanje suda opredeljuje se odredbama Zakona o parničnom postupku, kao i odredbama Zakona o izvršenju i obezbeđenju
i Zakona o stečaju.
13
Takav je slučaj sa odredbom člana 204. Porodičnog zakona kojom je određeno da se postupak po pravilu sprovodi na dva ročišta i da
se prvo ročište zakazuje u roku od 15 dana po prijemu tužbe, odnosno predaje u sud i da je drugostepeni sud dužan da odluku done-
se u roku od 30 dana od dana kada mu je žalba dostavljena.

TEMA BROJA 1/2015
člana 195. Zakona o radu, utvrđen kao šestomesečni se postupak mora smatrati jedinstvenom celinom od
rok za pravnosnažno okončanje radnopravnog spora. datuma njegovog pokretanja do pravnosnažnog okon-
Međutim, Evropski sud za ljudska prava i Ustavni sud čanja. Uz to, cilj koji se želi postići zaštitom prava na
su ocenili da se taj rok može smatrati samo instrukci- suđenje u razumnom roku jeste efikasno i delotvorno
onim, a ne i prekluzivnim. Zbog toga prekoračenje okončanje postupka. To je ujedno i neposredan interes
ovog roka ne može samo po sebi nužno voditi i povre- stranaka zbog koga se Konvencijom i Ustavom jemči
di prava na suđenje u razumnom roku14. pravo na suđenje u razumnom roku. U slučaju kada bi
se u vreme ukupnog trajanja postupka računao samo
Iz tih razloga se u postupku po zahtevu za zaštitu pra- period posle ratifikacije Konvencije, odnosno donoše-
va na suđenje u razumnom roku mora u svakom kon- nja Ustava od 2006. godine, izostala bi delotvorna
kretnom slučaju oceniti da li je predmetni postupak zaštita prava na suđenje u razumnom roku. Postupak
trajao nerazumno dugo. To znači da se prilikom odlu- može trajati više godina, pa i decenija, pre tog vreme-
čivanja o osnovanosti zahteva za suđenje u razumnom na isključivo krivicom suda. Otuda se u cilju delo-
roku mora poći od pretpostavke da je razumno traja- tvorne sudske zaštite prava na suđenje u razumnom
nje postupka relativna kategorija. Odluka o tome se, roku postupak mora posmatrati kao jedinstvena celina
saglasno dosadašnjoj praksi Evropskog suda za ljud- od datuma kada je sudu podnet inicijalni akt za njego-
ska prava i Ustavnog suda, donosi analizom pet krite- vo pokretanje do datuma prijema pravnosnažne odlu-
rijuma za ocenu razumnog trajanja postupka. To su: ke, odnosno odluke po delotvornom vanrednom prav-
ukupno vreme trajanja postupka; složenost činjenič- nom sredstvu. Osim toga, a za slučaj da se radi o po-
nih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu; ponaša- vezanim postupcima koji su u direktnoj vezi sa pod-
nje podnosioca zahteva – njegov doprinos trajanju po- netim zahtevom stranke sudu, ukupno trajanje postup-
stupka kao stranke; ponašanje sudova – njihov do- ka se ceni i u odnosu na vreme trajanja povezanih po-
prinos neopravdanoj dužini trajanja postupka i pri- stupaka. Takav slučaj postoji ako se povreda prava na
roda zahteva o kome je odlučivano i značaj prava ko- suđenje u razumnom roku utvrđuje u fazi izvršenja, ili
je je predmet postupka za podnosioca. stečaja koji je usledio nakon pravnosnažnog presuđe-
Pojedinačnim sagledavanjem i analizom svih navede- nja spora. Međutim, za razliku od ustavno-sudske zaš-
nih kriterijuma utvrđuje se da li je u postupku u odno- tite, sudska zaštita po zahtevu za povredu prava na su-
su na koji je podnet zahtev došlo do povrede prava na đenje u razumnom roku može se ostvariti samo u od-
suđenje u razumnom roku. Zbog toga je nužno ukaza- nosu na konkretan postupak koji je u toku. Zato smo
ti i na osnovne karakteristike i značaj svakog od nave- mišljenja i da se ukupno vreme trajanja postupka po
denih kriterijuma. tom zahtevu može ceniti samo od vremena-datuma
njegovog pokretanja. To praktično znači da se neza-
Vreme trajanja postupka visno od povezanosti postupaka, kao ukupno vreme
trajanja može ceniti samo period koji se tiče konkret-
Načelno posmatrano vreme trajanja postupka predsta- nog neokončanog postupka u odnosu na koji je zahtev
vlja njegovo ukupno trajanje od datuma podnošenja podnet. Međutim, takvim opredeljenjem domašaja
inicijalnog akta kojim se postupak pokreće do datuma sudske zaštite prava na suđenje u razumnom roku ne
prijema pravnosnažne odluke suda, odnosno do prije- znači da se time stranci uskraćuje i pravo da tu zašti-
ma odluke donete po delotvornom vanrednom prav- tu ostvari i u odnosu na povezane već sprovedene po-
nom sredstvu15. Tako definisanim ukupnim vremenom stupke koji su prethodili postupku u odnosu na koji je
trajanja postupka obuhvata se i period pre ratifikacije zahtev podnet. Samo u tom slučaju zaštitu u odnosu
Evropske konvencije, odnosno ustavne proklamacije na prethodne-pravnosnažno okončane postupke stran-
prava na suđenje u razumnom roku u predmetima u ke mogu ostvariti kroz ustavno-sudsku zaštitu po
kojima je postupak počeo da teče pre formalnog uvo- ustavnoj žalbi pod uslovima i u roku propisanom za
đenja tog prava u naš pravni sistem. Ovo iz razloga što njeno podnošenje16.
14
Videti odluku Ustavnog suda Už-2176/2010 od 4. jula 2012. godine i Už-2253/10 od 24. oktobra 2012. godine (www.ustavni.sud.rs).
15
Pod delotvornim pravnim sredstvom podrazumeva se pravni lek čije je podizanje isključivo opredeljeno voljom i dispozicijom stranke. U
tom smislu delotvornim pravnim sredstvom može se smatrati samo revizija, a ne i zahtev za zaštitu zakonitosti i izuzetna revizija.
16
Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog or-
gana ili organizacije kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode
zajemčenje ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu, dok je odredbom člana 84. stav 1.
Zakona o Ustavnom sudu propisano da se ustavna žalba može podneti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, od-
nosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena ustavom.

1/2015 TEMA BROJA

To nije slučaj kada se osporava samo jedna faza neo- nim aspektima spora. Tako se u vidu činjenične slože-
končanog postupka. Ako stranka podnosi zahtev samo nosti predmeta iskazuje obimnost i komplikovanost do-
u odnosu na neokončani postupak po žalbi u vreme kaznog postupka, kao i učešće većeg broja lica na jed-
ukupnog trajanja postupka mora se uračunati i prote- noj ili obe strane u postupku. Primera radi, potreba iz-
klo vreme do okončanja prvostepenog postupka. Isti vođenja dokaza saslušanjem većeg broja svedoka ili
je slučaj i kada se vreme trajanja postupka ceni u od- sprovođenjem različitih veštačenja i potrebe njihovog
nosu na neokončani postupak po podnetom vanred- ponavljanja opredeljuje se i faktički aspekt složenosti
nom pravnom sredstvu. I u tom slučaju mora se uzeti predmeta. Taj aspekt postoji i u slučaju isticanja više tu-
u obzir vreme do pravnosnažnog okončanja postupka žbenih zahteva i postavljanja protivtužbenog zahteva19.
koji je prethodio odlučivanju po vanrednom pravnom Kada je reč o procesno-pravnim pitanjima, onda se slo-
sredstvu. Takav postupak pružanja sudske zaštite ženost predmeta može opredeliti potrebom rešavanja
opredeljen je pravnom nedopuštenošću ustavne žalbe prethodnog pitanja, ili nužnošću određenja prekida i za-
u odnosu na pravnosnažno okončan postupak koji je stoja postupka. Materijalno-pravni aspekt složenosti
prethodio odlučivanju po vanrednom pravnom sred- predmeta određen je prirodom pravnog instituta na ko-
stvu17. Zato se u vreme ukupnog trajanja neokončanog me se temelji odluka suda. Primer materijalno-pravne
postupka po žalbi i vanrednom pravnom sredstvu mo- složenosti postupka je odlučivanje o zahtevu za sticanje
ra uračunati u period trajanja prethodnih faza postupa- svojine po osnovu građenja na tuđem zemljištu ili dru-
ka. Iz istih razloga se i u slučaju osporavanja nera- gim svojinsko-pravnim zahtevima.
zumnog trajanja stečajnog postupka u ukupno vreme
relevantno za ocenu toga zahteva mora uračunati i pe- Značaj predmeta spora
riod trajanja izvršnog postupka koji mu je prethodio.
Ovaj kriterijum se iskazuje u značaju predmeta presu-
Obustavljeni postupak izvršenja zbog otvaranja steča-
đenja za podnosioca zahteva. To znači da se značajem
ja nad izvršnim dužnikom ne može biti predmet raz-
prava koje je predmet spora opredeljuje i uticaj ovog
matranja po ustavnoj žalbi, jer se zaštita prava koja su
kriterijuma na razumno trajanje postupka. Tako se,
predmet izvršenja ne iscrpljuje obustavom izvršnog
primera radi, sporovi o zasnivanju i prestanku radnog
postupka, već se nastavlja podnošenjem prijave potra-
odnosa kvalifikuju kao predmeti od izuzetnog znača-
živanja u postupku stečaja. Zato se tek sa pravnosna-
ja za podnosioca zahteva. Isti je slučaj i sa statusnim
žnim okončanjem stečajnog postupka iscrpljuje prav-
sporovima privrednih subjekata, kao i porodično-
ni put zaštite prava koja su bila predmet izvršenja. Ta-
pravnim sporovima. Takođe, taj tretman imaju i svi
kođe, vreme trajanja postupka se posebno računa i u
sporovi sa velikim imovinskim vrednostima bilo da se
slučaju kada zahtev podnesu lica koja su naknadno
radi o privrednim sporovima nastalim poslovanjem
stupila u postupak. To je slučaj preuzimanja postupka
privrednih subjekata ili o svojinsko-pravnim i stambe-
od strane univerzalnih ili singularnih sukcesora, odno-
nim parnicama u kojima se odlučuje o sticanju ili pre-
sno stupanja umešača umesto stranke, ili sa statusom
stanku prava svojine na nekretninama velike vredno-
stranke. Međutim, u tom slučaju, kao relevantno vre-
sti, ili pravu dugoročnog zakupa stana. Zapravo, mo-
me trajanja postupka mora se uzeti samo period od
glo bi se reći da su to svi sporovi u kojima je od stra-
njihovog stupanja u postupak u odnosu na koji je zah-
ne zakonodavca propisana potreba hitnog postupanja,
tev podnet.18
kao i svi drugi sporovi koji objektivno zbog svog uti-
caja u pogledu ishoda presuđenja ozbiljno zadiru u
Složenost konkretnog predmeta
imovinska i lična prava učesnika u sporu.
Ovaj kriterijum podrazumeva ocenu suda da li je u po-
stupku bilo činjenično ili pravno složenih pitanja koja Ponašanje podnosioca zahteva
po prirodi stvari opredeljuju duže vreme trajanja po-
Kriterijum ponašanja podnosioca zahteva opredeljuje
stupka. Složenost se, dakle, opredeljuje činjeničnim
se njegovim odnosom prema procesnim ovlašćenjima
okolnostima, ali isto tako i procesno i materijalno-prav-
17
Ta faza postupka ne može se osporavati ustavnom žalbom, jer za njeno podnošenje nije ispunjen ustavni uslov da su iscrpljena sva do-
puštena pravna sredstava. Ovo iz razloga što u tom slučaju postupak po podnetom pravnom sredstvu još uvek traje.
18
Takva ocena vremena trajanja postupka zastupljena je u dosadašnjoj praksi Ustavnog suda. Primera radi, videti Odluku Ustavnog su-
da Už-2028/2009 od 7. jula 2011. godine u kojoj je u odnosu na lice koje je preuzelo potraživanje za čije namirenje je pokrenut postu-
pak izvršenja cenjeno samo vreme od njegovog stupanja u taj postupak (www.ustavni.sud.rs).
19
Primer objektivno složenog postupka je svakako sprovođenje stečaja sa velikom vrednošću stečajne mase i postojanja velikog broja
stečajnih poverilaca ili pak razlučnih i izlučnih poverilaca.

TEMA BROJA 1/2015
čijim se uvažanjem ili zloupotrebom utiče na dužinu Postupanje sudova koji vode postupak
trajanja postupka. Stoga je to jedan od najvažnijih kri-
Osim samog podnosioca zahteva neopravdano dugom
terijuma kojim se opredeljuje ne samo ocena o razum-
trajanju postupka u najvećoj meri mogu doprineti po-
nom vremenu trajanja postupka, već i pravu i visini
stupajući sudovi. Sudovi su po zakonu obavezni da
novčane naknade. Zato sud u odluci o zahtevu za zaš-
preduzimaju sve mere u cilju efikasnog okončanja po-
titu prava na suđenje u razumnom roku mora utvrditi
stupka, odnosno da spreče moguće zloupotrebe proce-
da li je i u kojoj meri podnosilac zahteva svojim bla-
snih ovlašćenja od strane učesnika u postupku. Pri to-
govremenim preduzimanjem ili nepreduzimanjem od-
me, treba imati u vidu da se procesnim zakonima
ređenih procesnih aktivnosti doprineo da postupak
opredeljuju rokovi za preduzimanje pojedinih proce-
traje duže od razumnog vremena za njegovo okonča-
sno-pravnih radnji u postupku. Tako se, primera radi,
nje. Poštovanje tog kriterijuma zahteva od podnosio-
Zakonom o parničnom postupku sud obavezuje da u
ca zahteva da u postupku pokaže "marljivost u pošto-
određenom roku zakaže pripremno ročište ili da izra-
vanju i preduzimanju procesnih radnji koje su njemu
di pismeni otpravak odluke21. Kršenjem tih obaveza
značajni, da se uzdrži od korišćenja bilo kakvih takti-
postupajući sud svojim nečinjenjem doprinosi nera-
ka koje služe odugovlačenju, radnji koje mogu oči-
zumnom trajanju postupka. U takve propuste suda
gledno direktno dovesti do odugovlačenja postupka,
svrstava se i neažurno zakazivanje ročišta za glavnu
kao i da iskoristi mogućnosti koje služe skraćenju po-
raspravu, neopravdano odlaganje zakazanih ročišta,
stupka"20. U tom svetlu se moraju ceniti predlozi pod-
neuredno pozivanje stranaka uzrokovano propustima
nosioca zahteva za odlaganje ročišta u postupku čije
postupajućeg suda, izostanak opredeljenog naloga za
trajanje osporava. Isti značaj imaju i zahtevi za izuze-
veštačenje i nepreduzimanje mera za blagovremenu
će postupajućeg sudije ili suda u celini. To su primeri
izradu nalaza i mišljenja veštaka. Sve su to primeri
ponašanja koji se ne mogu smatrati razumnim zahte-
propusta suda koji se uvek cene kao njegov neposred-
vima preduzetim u cilju efikasnog okončanja postup-
ni doprinos neprimerenom trajanju postupka22. Osim
ka. Naprotiv, podnosilac zahteva se takvim odnosom
pobrojanih, poseban propust koji doprinosi neoprav-
prema sopstvenom predmetu i postupku iskazuje kao
danom trajanju postupka je i višestruko ukidanje pr-
uzročnik nerazumnog produženja vremena njegovog
vostepene odluke, odnosno nekorišćenje mogućnosti
trajanja. Sličan učinak mogu imati i neopravdane rad-
za otvaranje rasprave pred drugostepenim sudom. Sli-
nje preinačenja ili "preciziranja" tužbenog zahteva, ili
čan tretman ima i ponašanje drugostepenog suda ispo-
predlaganje super veštačenja. Međutim, treba imati u
ljeno ukidanjem odluke o troškovima spora i određi-
vidu i da takve radnje ne predstavljaju same po sebi
vanjem prvostepenom sudu da ponovo odluči o tom
nedopušteno ponašanje stranaka, ali u konkretnim
delu zahteva23.
okolnostima mogu predstavljati zloupotrebu prava
zbog čega se i njihovo preduzimanje mora oceniti kao Svi navedeni propusti suda su od značaja za ocenu
doprinos podnosioca zahteva neopravdano dugom tra- njegovog doprinosa o trajanju postupka, a samim tim
janju postupka koje je on tim radnjama inicirao. Sto- i za ocenu osnovanosti zahteva za zaštitu prava na su-
ga se od podnosioca zahteva, koji pretenduje na osno- đenje u razumnom roku. Ovo iz razloga što dugo tra-
vanost sudske zaštite svog prava na suđenje u razum- janje postupka samo po sebi ne mora voditi i povredi
nom roku, traži ponašanje kojim se nedvosmisleno is- prava na suđenje u razumnom roku. Postupak može
kazuje nastojanje da korišćenjem procesnih radnji i trajati dugo, ali će povreda prava na suđenje u razum-
prava doprinese skraćenju, a ne produženju vremena nom roku postojati samo ako je njegovo trajanje uzro-
trajanja postupka u kome se odlučuje o njegovim pra- kovano propustima postupajućeg suda. U protivnom,
vima ili obavezama. produženje postupka uzrokovano radnjama podnosio-
ca zahteva, kao pretežnim uzrokom njegovog neo-
20
Vidi presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Union Alimentaria Sanders S.A. Htomus protiv Španije od 7. jula 1989. go-
dine, stav 35.
21
Ti rokovi su opredeljeni odredbama člana 301. i 354. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
22
U praksi Ustavnog suda je zabeležen slučaj trajanja parničnog postupka od 17 godina u kome je prvo ročište za glavnu raspravu za-
kazano tek posle 3 godine i 8 meseci (videti Odluku Ustavnog suda Už-4981/2010 od 5. februara 2014. godine (www.ustavni.sud.rs).
23
Tako je u Odluci Ustavnog suda Už-5926/2011 od 12. februara 2014. godine utvrđeno da je postupak trajao 5 godina i 10 meseci, a
da postupajući sud u tom periodu u vremenu od 3 godine nije preduzeo nijednu procesnu radnju. Sličan propust je konstatovan na stra-
ni drugostepenog suda u predmetu Už-1469/2010 od 31. januara 2013. godine u kome je utvrđeno da je odluka po žalbi doneta tek
posle 3 godine i 6 meseci (www.ustavni.sud.rs).

1/2015 TEMA BROJA

pravdano dugog trajanja, ne može se smatrati i povre- ku istakli imovinskopravni zahtev koji je povezan sa
dom prava na suđenje u razumnom roku. materijalnom ili nematerijalnom štetom koju su pretr-
peli kao posledicu krivičnog dela25.
II
ZAŠTITA PRAVA NA SUĐENJE Postupak po zahtevu
U RAZUMNOM ROKU U KRIVIČNOPRAVNIM
POSTUPCIMA Kada je reč o postupanju po zahtevu za zaštitu prava
na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku,
Subjekti zaštite
lica koja su aktivno legitimisana mogu se ovakvim
Subjekti zaštite prava na suđenje u razumnom roku u zahtevom obratiti neposredno višem sudu. Već je re-
krivičnim postupcima su određeni članom 32. stav 1. čeno da su subjekti zaštite, pored okrivljenog, ošteće-
Ustava. Naime, iz sadržine navedene odredbe proizla- ni kao tužilac, privatni tužilac i oštećeni koji su istakli
zi da se pravo na suđenje u razumnom roku u krivič- imovinskopravni zahtev, i to od trenutka kada su u po-
nim postupcima, pre svega, garantuje okrivljenom o stupku čiju dužinu trajanja osporavaju, istakli imovin-
čijoj "optužbi" sud ima obavezu da odluči u "razum- skopravni zahtev.
nom roku". To znači da je okrivljeni aktivno legitimi-
Ni u krivičnom postupku ne postoji objektivno odre-
san da izjavi zahtev za zaštitu prava na suđenje u ra-
đenje za pojam razumnog roka, pri čemu je Zakoni-
zumnom roku. Ovakav zaključak proizlazi i iz člana
kom o krivičnom postupku propisana dužnost suda da
8a Zakona o uređenju sudova.
krivični postupak sprovede bez odugovlačenja i da
Iako oštećeni kao tužilac, privatni tužilac, a ni ošteće- onemogući svaku zloupotrebu prava usmerenu na
ni, nemaju ni Ustavom, niti zakonom zajemčeno pra- odugovlačenje postupka, kao i da je krivični postupak
vo da će se protiv trećeg lica voditi krivični postupak protiv okrivljenog u pritvoru hitan26. Takođe, Zakoni-
i da će lice koje je okrivljeno biti i osuđeno, odnosno kom o krivičnom postupku je propisano više mera ko-
da će mu biti izrečena određena krivična sankcija, to je služe da se onemogući zloupotreba prava usmerena
se i ova lica mogu pozvati na povredu prava na suđe- na odugovlačenje postupka27.
nje u razumnom roku u krivičnom postupku u onom
Stoga je na sudovima da odrede rok čijim protekom
njegovom delu koji se odnosi na ostvarivanje njihovih
počinje povreda prava na suđenje u razumnom roku,
građanskih prava24. Njihova aktivna legitimacija se te-
odnosno da odrede kada se krivični postupak mora
melji na činjenici da ova lica imaju zakonom propisa-
okončati, a da ne dođe do povrede navedenog prava.
no pravo da u krivičnom postupku istaknu imovinsko-
Kako je pojam razumnog trajanja krivičnog postupka
pravni zahtev i da se o njemu odluči, kao i da je u par-
relativna kategorija, ova ocena suda zavisi, pre svega,
ničnom postupku sud u pogledu postojanja krivičnog
od okolnosti svakog konkretnog slučaja. Pored toga, a
dela vezan za pravnosnažnu presudu krivičnog suda
po ugledu na praksu Ustavnog suda i Evropskog suda
kojom se optuženi oglašava krivim. U navedenom
za ljudska prava, sudovi ocenjuju već pomenute krite-
smislu, oštećeni kao tužilac, privatni tužilac i oštećeni
rijuma, i to: vreme trajanja postupka, složenost činje-
mogu izjaviti zahtev za zaštitu prava na suđenje u ra-
ničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, po-
zumnom roku u krivičnom postupku u onom njego-
našanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u po-
vom delu koji se odnosi na odlučivanje o "građan-
stupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postu-
skom zahtevu", i to od trenutka kada su u tom postup-
24
Videti presude Evropskog suda za ljudska prava u predmetima Boris Stojanovski protiv Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije od
6. maja 2010. godine, stav 36. i Atanasova protiv Bugarske od 2. oktobra 2008. godine, stav 51. Takođe, videti Odluku Ustavnog su-
da Už-2797/2009 od 13. juna 2012. godine, ali i Rešenje Ustavnog suda Už-175/2009 od 10. novembra 2011. godine (www.ustav-
ni.sud.rs).
25
Ukazujemo da je Ustavni sud, izuzetno, aktivnu legitimaciju za izjavljivanje ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razum-
nom roku priznavao i oštećenom licu koji nije istaklo imovinskopravni zahtev u krivičnom postupku čiju dužinu trajanja osporava.
aime, reč je o predmetu u kome je do priznanja aktivne legitimacije i ocene o postojanju povrede prava na suđenje u razumnom ro-
ku došao preko procesnih garancija u vezi sa pravom na život iz člana 24. stav 1. Ustava. Videti Odluku Ustavnog suda Už-4077/2010
od 14. jula 2011. godine (www.ustavni.sud.rs).
Više o ovome videti: Goran P. Ilić, Oštećeni i standardi ljudskih prava u krivičnom postupku, Anali Pravnog fakulteta u Beogradu, go-
dina LX, 2/2012, str. 135. do 161.
26
Član 14. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13 i 45/13).
27
Pored ostalog, reč je merama obezbeđenja prisustva okrivljenog, dužnosti učesnika u postupku da obaveste organ postupka o svakoj
promeni adrese, a okrivljenog da najavi čak i promenu adrese, ovlašćenja predsednika veća da na glavnom pretresu odbije dokazni
predlog ako oceni da je reč o dokazu čije je izvođenje očigledno usmereno na odugovlačenje postupka.

TEMA BROJA 1/2015
pak i prirodu zahteva, odnosno značaj prava o kome sadrže izričitu odredbu o sudskoj zaštiti prava na su-
se u postupku raspravlja za podnosioca. đenje u razumnom roku u prethodnom postupku, dok
sa druge strane, Ustav izričito utvrđuje u članu 22.
Vreme trajanja postupka stav 1. da svako ima pravo na sudsku zaštitu ako mu
je povređeno ili uskraćeno neko ljudsko ili manjinsko
Na sudu je da prethodno utvrdi koliko traje sporni po-
pravo zajemčeno Ustavom, kao i pravo na uklanjanje
stupak i u kojoj fazi se nalazi. S tim u vezi, kao spor-
posledica koje su povredom nastale32.
no se postavlja pitanje od kog trenutka počinje da se
računa početak roka. Prema praksi Evropskog suda za
Složenost konkretnog predmeta
ljudska prava, početak roka za ocenu dužine trajanja
postupka računa se od trenutka kada je neko lice for- Kada je reč o kriterijumu složenosti konkretnog pred-
malno "krivično optuženo"28, pri čemu se smatra da je meta, na sudu je da oceni da li u postupku čija se du-
lice pod optužbom od trenutka kada je "zvanično oba- žina trajanja osporava ima činjenično i/ili pravno slo-
vešteno od strane nadležnih organa o navodima da je ženijih pitanja koje treba raspraviti, a koji bi eventual-
izvršilo delo"29, odnosno od kada se može smatrati da no mogli opravdati duže trajanje postupka. Na slože-
radnje koje nadležni istražni organi sprovode u pret- nost predmeta mogu uticati kako faktička, tako i pita-
krivičnom postupku ili istrazi "suštinski utiču na situ- nja procesnog ili materijalnog prava koja se postavlja-
aciju osumnjičenog"30. Prema praksi Ustavnog suda, ju pred sudom. Tako broj okrivljenih u krivičnom po-
načelan je stav da rok u odnosu na okrivljenog poči- stupku, obiman dokazni materijal, složenost veštače-
nje da teče danom donošenja rešenja o sprovođenju is- nja, postojanje međunarodnog elementa i slično, sva-
trage. Ovakva praksa Evropskog suda za ljudska pra- kako mogu uticati na složenost konkretnog predmeta,
va i Ustavnog suda ukazuje da se za osumnjičenog i te posledično i na vreme koje je sudu potrebno da ras-
okrivljenog početak roka za ocenu dužine trajanja po- pravi i odluči o predmetu spora33.
stupka mora sagledati u svetlu okolnosti svakog kon-
kretnog slučaja. Kad je reč o oštećenom kao tužiocu, Značaj predmeta spora
privatnom tužiocu i oštećenom, rok se u odnosu na
Kada je reč o kriterijumu značaj pitanja o kome se u
njih počinje računati od momenta kada su istakli imo-
osporenom postupku odlučuje, sud prethodno konsta-
vinskopravni zahtev u krivičnom postupku čiju duži-
tuje koji položaj podnosilac zahteva ima u konkret-
nu trajanja osporavaju31.
nom postupku, te u zavisnosti od toga da li je zahtev
S tim u vezi, a u svetlu promena u sistemu krivičnog podneo okrivljeni ili oštećeni kao tužilac, privatni tu-
procesnog prava, posebno faze prethodnog postupka i žilac i oštećeni koji su istakli imovinskopravni zahtev,
nadležnosti javnog tužioca u istražnom postupku, sud procenjuje značaj predmeta spora i njegov uticaj
ukazujemo da novele Zakona o uređenju sudova ne na trajanje spornog postupka. Već je rečeno da Zako-
28
Videti presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu eumeister protiv Austrije, od 27. juna 1968. godine.
29
Videti presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Deweer protiv Belgije, od 27. februara 1980. godine, stav 46.
30
eumeister protiv Austrije, od 27. juna 1968. godine. Ukazujemo da je u praksi Evropskog suda za ljudska prava bilo slučajeva u ko-
jima je taj sud utvrdio da početak roka u odnosu na osumnjičenog, odnosno okrivljenog počinje da teče danom lišavanja slobode, da-
nom podnošenja zahteva za sprovođenje istrage, danom donošenja rešenja (naredbe) o sprovođenju istrage, danom podizanja optu-
žnice, danom dostavljanja poziva optuženom za suđenje, tj. dan kada je lice prvi put saznalo da se protiv njega vodi krivični postupak.
31
Videti Odluku Ustavnog suda Už-1149/2010 od 7. novembra 2012. podnosilac ustavne žalbe je u osporenom krivičnom postupku imao
svojstvo oštećenog lica i istakao je imovinskopravni zahtev još u fazi istrage iz čega je Sud zaključio da je tada jasno izrazio svoju
nameru da traži naknadu materijalne štete prouzrokovane krivičnim delom (www.ustavni.sud.rs).
32
Ukazujemo da je u tekstu acrta Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku propisano da Sudska zaštita prava na suđenje u
razumnom roku postoji i u istrazi koju u krivičnom postupku sprovodi javno tužilaštvo (član 1. stav 2.). Takođe, acrtom je predviđe-
no da o pravnim sredstvima kojima se štiti navedeno pravo (prigovor i žalba) odlučuje predsednik suda, pri čemu, ako je utvrđena po-
vreda prava na suđenje u razumnom roku u istrazi koju sprovodi javno tužilaštvo, predsednik suda dostavlja rešenje neposredno vi-
šem javnom tužiocu i stranci. eposredno viši javni tužilac dužan je da u roku od osam dana od prijema rešenja donese obavezno uput-
stvo kojim javnom tužiocu nalaže konkretno određene mere koje delotvorno ubrzavaju postupak. U obaveznom uputstvu neposredno
viši javni tužilac određuje i rok u kome javni tužilac mora da preduzme mere, koji ne može biti kraći od 15 dana niti duži od šest me-
seci, i primeren rok u kome ga javni tužilac izveštava o preduzetim merama (član 12.). Može se zaključiti da će se ovakvim zakono-
davnim rešenjem osigurati ustavni nalog o sudskoj zaštiti prava na suđenje u razumnom roku i u slučajevima kada se postupak nala-
zi u fazi tzv. tužilačke istrage.
33
Videti Odluku Ustavnog suda Už-566/2011 od 21. maja 2014. godine u kojoj je odbijena ustavna žalba zbog povrede prava na suđe-
nje u razumnom roku. Sud je, pored ostalog, utvrdio da je sporni postupak trajao 9 godina i 5 meseci, ali je ocenio da je postupak bio
je složen (9 okrivljenih, 87 svedoka, 74 radnje izvršenja, a postupak nije mogao biti razdvojen, jer su okrivljeni krivična dela izvršili
zajednički) (www.ustavni.sud.rs).

1/2015 TEMA BROJA

nik o krivičnom postupku propisuje da je krivični po- nom postupku koji može dovesti do njegove osude35.
stupak protiv okrivljenog u pritvoru hitan, a što je sva- Međutim, da bi se pozvao na povredu prava na pravič-
kako u skladu sa ustavnim odredbama o trajanju pri- no suđenje, okrivljeni, kao podnosilac zahteva mora
tvora. Takođe, s jedne strane za okrivljenog može biti se ponašati u skladu sa pravilima postupka čije traja-
od posebnog značaja da u razumnom roku otkloni ne- nje osporava zahtevom36.
izvesnost u pogledu optužbe protiv njega, dok s druge
strane sam okrivljeni neretko "održava" sebe u produ- S tim u vezi, postoje izvesne razlike u pogledu koriš-
ženoj neizvesnosti, najčešće neodazivanjem pozivu ćenja procesnih sredstava. Tako brojna odlaganja koje
suda, a što sudu može ukazati kakav odnos, u konkret- podnosilac zahteva čini tokom postupka čije trajanje
nom slučaju, ima okrivljeni prema okončanju postup- osporava, kao i izjavljivanje brojnih zahteva za izuze-
ka u razumnom roku. Ukoliko je zahtev za zaštitu pra- će sudija, iako dozvoljeno, ne može se oceniti kao ra-
va na suđenje u razumnom roku podneo oštećeni kao zumno korišćenje procesnih sredstava, i mora se treti-
tužilac, privatni tužilac i oštećeni koji su istakli imo- ra kao značajan doprinos podnosioca zahteva ukup-
vinskopravni zahtev, sud značaj predmeta spora vezu- nom trajanju postupka. S druge strane, korišćenje
je prvenstveno za ažurno odlučivanje suda o njihovom pravnih lekova, predlaganje dodatnih veštačenja i dru-
"građanskom zahtevu". gih dokaznih predloga predstavlja ponašanje koje je
dozvoljeno u kontekstu korišćenja raspoloživih proce-
Ponašanje podnosioca zahteva
snih sredstava, a u cilju ostvarivanja uspeha u kon-
kretnom postupku. Međutim, ovakvo dozvoljeno po-
Ponašanje podnosioca zahteva u postupku čiju dužinu našanje podnosioca zahteva svakako utiče na ukupno
trajanja osporava, svakako predstavlja kriterijum koji trajanje postupka, te se vreme koje je objektivno po-
može značajno uticati na ocenu suda o osnovanosti trebno da se o ovim zahtevima odluči ne može tretira-
zahteva i utvrđenju povrede prava na suđenje u razum- ti kao radnja odlaganja od strane podnosioca, ali se ne
nom roku. Prilikom ocene ovog kriterijuma, sud ispi- može pripisati na teret sudovima i drugim organima
tuje da li je sam podnosilac zahteva svojim ponaša- koji postupaju u konkretnom postupku37. Ukoliko
njem i (ne)preduzimanjem određenih procesnih radnji podnosilac zahteva za zaštitu prava na suđenje u ra-
u spornom postupku, uticao da postupak traje duže. zumnom roku preduzima radnje koje ubrzavaju postu-
pak, pritužuje se na neažurno i neefikasno vođenje po-
U tom smislu, od podnosioca ustavne žalbe se traži
stupka, to će svakako biti okolnost koja mu ide u ko-
"da pokaže marljivost u poštovanju i preduzimanju
rist i koju će sud pozitivno oceniti, dok se, propust da
procesnih koraka koji su njemu značajni, da se uzdrži
to učini neće staviti na teret podnosiocu zahteva.
od korišćenja bilo kakvih taktika koje služe odlaga-
nju, radnji koje mogu očigledno i direktno dovesti do
Postupanje suda i drugih državnih organa
odugovlačenja postupka, kao i da iskoristi mogućno- koji učestvuju u postupku
sti koje služe skraćenju postupka"34 .
Kriterijumu postupanja suda i drugih državnih organa
Položaj podnosioca zahteva u postupku čije se dužina koji učestvuju u postupku, zajedno sa ponašanjem
trajanja osporava određuje i značaj ovog kriterijuma podnosioca zahteva, predstavlja najvažniji kriterijum
za ocenu suda o povredi prava na suđenje u razum- za ocenu da li je podnosiocu u konkretnom slučaju po-
nom roku. Tako se od okrivljenog ne može tražiti da vređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Osnovno
aktivno sarađuje sa pravosudnim organima u krivič- je pravilo da se ocenjuje samo ono postupanje za koje
34
Videti presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Union Alimentaria Sanders S.A. protiv Španije, od 7. jula 1989. godine,
stav 35.
35
Videti presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Šubinski protiv Slovenije, od 18. januara 2007. godine, stav 83. i Odluku
Ustavnog suda Už-2985/2011 od 23. maja 2012. godine.
36
Videti Odluku Evropskog suda za ljudska prava koji je u predmetu Sari protiv Turske i Danske, od 8. novembra 2001. godine u kojoj
je taj sud konstatovao da je obaveza pojavljivanja pred sudom suštinski element krivičnog postupka, osim u slučajevima više sile ili
tamo gde postoji legitimno opravdanje, te da je i nezamislivo (ne dolazi u obzir) da podnosilac zahteva ima koristi od svoje odluke (iz-
bora) da pobegne od pravde. Videti i Odluku Ustavnog suda Už- 1975/2011 od 18. septembra 2014. godine u kojoj je Ustavni sud utvr-
dio da podnosilac ustavne žalbe, okrivljeni, i njegov branilac snose odgovornost što glavni pretres nije održan 24 puta (www.ustav-
ni.sud.rs).
37
Videti Odluku Ustavnog suda Už-1174/2008 od 20. aprila 2011. godine u kojoj je Sud ocenio da je podnosilac ustavne žalbe svojim
insistiranjem na ponovnom neposrednom saslušanju oštećenih, uslovio usporeno postupanje suda i njegovo iscrpljivanje neuspešnim
pozivanjem oštećenih. Međutim, kako je ovakav predlog okrivljenog i njegovog branioca bio legitiman i usmeren u interesu njegove
odbrane, Sud ovu okolnost nije uzeo kao skrivljeni doprinos suda ili podnosioca dužem trajanju osporenog krivičnog postupka
(www.ustavni.sud.rs).

TEMA BROJA 1/2015
su odgovorni sudovi i drugi državni organi koji uče- titu prava obrati Vrhovnom kasacionom sudu, kao ne-
stvuju u postupku, a koje se može staviti na teret sudu posredno višem sudu40. Međutim, ako stranka smatra da
kao doprinos nerazumno dugom trajanju postupka. joj je u upravnom postupku koji je u toku povređeno
pravo na suđenje u razumnom roku, u tom slučaju
Dakle, prilikom ispitivanja ovog kriterijuma, sud oce- stranka se može ustavnom žalbom obratiti Ustavnom
njuje da li su nadležni sudovi i drugi državni organi sudu sa zahtevom da sud utvrdi da joj je povređeno pra-
preduzeli sve mere i radnje na koje su po zakonu bili vo na suđenje u razumnom roku u tom postupku, iako
obavezni kako bi sporni postupak vodili i okončali u predmetni postupak nije pravnosnažno okončan.
razumnom roku, pri čemu se vodi računa da li je is-
poštovan nalog zakonodavca, posebno u pogledu ro- Saglasno odredbi člana 8a stav 1. Zakona o uređenju
kova i hitnosti postupanja38. Ponavljamo da je Zakoni- sudova, određeno je ko je aktivno legitimisan da traži
kom o krivičnom postupku predviđena dužnost suda zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, a to je
da krivični postupak sprovede bez nepotrebnog odu- stranka u sudskom postupku koja smatra da njen sud-
govlačenja i da onemogući svaku zloupotrebu prava ski spor traje nerazumno dugo.
usmerenu na odugovlačenje postupka, te da je krivič-
ni postupak protiv okrivljenog koji se nalazi u pritvo- Kada je u pitanju upravni spor koji se po tužbi vodi
ru, po slovu zakona, hitan. pred Upravnim sudom stranke su tužilac, tuženi i za-
interesovano lice (može, ali ne mora da postoji u sva-
Kao primeri koji se mogu pripisati sudovima kao do- kom upravnom sporu). Specifičnost ovog postupka se
prinos nerazumno dugom trajanju postupka svakako ogleda u tome što je jedna od stranaka tuženi, organ
su neažurno zakazivanje glavnog pretresa, odlaganje vlasti, i to organ čiji se upravni akt osporava, ili organ
pretresa zbog sprečenosti postupajućeg sudije i ukida- koji po zahtevu, odnosno po žalbi stranke nije doneo
nje presude od strane višeg suda i vraćanje na ponov- upravni akt, pa se postavlja pitanje da li se zaštita
ni postupak i odlučivanje39. ovog prava može pružiti i donosiocu akta.
Odredbama o ljudskim i manjinskim pravima i slobo-
III
ZAŠTITA PRAVA NA SUĐENJE dama, pa ni odredbom člana 32. stav 1. Ustava, kojom
U RAZUMNOM ROKU U UPRAVNOM se jemči pravo na suđenje u razumnom roku, samoj dr-
SPORU žavi, a time ni njenim organima i organizacijama kada
vrše javna ovlašćenja, se ne jemče ljudska i manjinska
Subjekti zaštite
prava i slobode. Odredbom člana 97. tačka 2) Ustava
Na samom početku je neophodno istaći da ako smatra utvrđeno je da Republika Srbija, između ostalog, ure-
da joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku đuje i obezbeđuje ostvarivanje i zaštitu sloboda i pra-
u upravnom sporu koji se vodi po tužbi pred Upravnim va građana. Republika Srbija, njeni organi i organiza-
sudom, stranka je dužna da se svojim zahtevom za zaš- cije u vršenju javnih ovlašćenja, nisu titulari subjektiv-
38
Videti Odluku Ustavnog suda Už-3874/2011 od 21. maja 2014. godine u kojoj je Sud odbio ustavnu žalbu. Osporeni krivični postupak
je pokrenut rešenjem o sprovođenju istrage protiv 14 osumnjičenih, među kojima i protiv podnosilaca ustavne žalbe, zbog osnovane
sumnje da su izvršili više krivičnih dela falsifikovanje isprave. Protiv svih 14 lica podignuta je optužnica, a postupak je trajao 8 godi-
na. Sud je zaključio da je činjenica da podnosioci nisu uvek svi bili odsutni, ali su i oni svojim postupanjem, odnosno nepristupanjem
sudu na zakazane glavne pretrese bitno doprineli da postupak traje. Kod činjenice da je sud odredio pritvor optuženim licima koja su
bila nedostupna sudu i da je za njima raspisao poternice, po oceni Ustavnog suda, ne stoji tvrdnja podnosilaca ustavne žalbe da sud
nije preduzeo sve mere koje mu je zakon stavio na raspolaganje da bi obezbedio procesne pretpostavke za vođenje postupka
39
Videti Odluku Ustavnog suda Už-1585/2010 od 13. juna 2012. godine u kojoj je Sud ocenio da je vraćanje predmeta na ponovno su-
đenje uzrokovalo odlaganje konkretnog postupka i, u krajnjem ishodu, dovelo do nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonje-
nja i donošenja presude kojom se optužba odbija. Sud je ukazao da se ovakvo postupanje sudova, saglasno kako praksi ovog suda, ta-
ko i Evropskog suda za ljudska prava, ocenjuje kao „neopravdana aktivnost sudova“, s obzirom na to da je vraćanje predmeta na po-
novno suđenje često rezultat grešaka koje su počinili prvostepeni sudovi. Takođe, Sud je ukazao na to da ponavljanje naloga drugo-
stepenog suda u okviru jednog postupka, može ukazati na ozbiljne nedostatke u pravosudnom sistemu. Videti Odluku Ustavnog suda
Už-135/2009 od 10. februara 2011. godine u kojoj je Ustavni sud utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku. Podnosilac
ustavne žalbe i još jedno lice su presudom oglašeni krivima za krivično delo uvrede i izrečena im je uslovna osuda, pri čemu je pod-
nosilac, uz novčanu kaznu, obavezan da plati određeni iznos troškova postupka. Utvrđeno je da je u daljem toku postupka, redovni sud
osam godina i sedam meseci odlučivao o troškovima nastalim u krivičnom postupku, pri čemu nije bilo složenih pitanja, niti doprino-
sa podnosioca, koji je urgirao da se postupak okonča (www.ustavni.sud.rs).
40
Stranka u sudskom postupku koja smatra da joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, može neposredno višem sudu pod-
neti zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku; ako se zahtev odnosi na postupak koji je u toku pred Privrednim apelacio-
nim sudom, Prekršajnim apelacionim sudom ili Upravnim sudom, o zahtevu odlučuje Vrhovni kasacioni sud (član 8a. st. 1. i 3. Zako-
na o uređenju sudova).

1/2015 TEMA BROJA

nih prava zajemčenih čl. 23. do 81. Ustava, između bljenih pojedinačnih akata, odnosno pitanje opravda-
ostalog, prava na suđenje u razumnom roku. Stoga se nosti ćutanja uprave u konkretnom slučaju.
ni upravni organ koji je doneo odluku koja je predmet
ocene zakonitosti pred Upravnim sudom u upravnom Zakonom o upravnim sporovima43, u članu 2, takođe
sporu, iako smatra da Upravni sud odugovlači sa odlu- je zajemčena zaštita prava svakog da se o njegovom
čivanjem po tužbi, ne može obratiti zahtevom za zašti- pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu, od-
tu navedenog prava. Samim tim, a u skladu sa dosadaš- luči u razumnom roku. Navedeno pravo podrazumeva
njom praksom Ustavnog suda, aktivnu legitimaciju za delotvorno i ekonomično sudsko rešavanje u uprav-
podnošenje zahteva za zaštitu prava na suđenje u ra- nom sporu. Međutim, propisi koji uređuju suđenje u
zumnom roku ne može imati organ koji je nosilac vla- razumnom roku ne daju definiciju pojma razumnog
sti, koji je vršio javna ovlašćenja41. roka, niti se on može utvrditi mehanički određivanjem
vremenskog razdoblja u kojem sud treba doneti odlu-
Pravo na traženje zaštite prava na suđenje u razum- ku. Stoga, prema okolnostima konkretnog slučaja, tre-
nom roku ima svako fizičko i pravno lice o čijim pra- ba utvrditi da li je postupak trajao nerazumno ili ne.
vima, obavezama ili pravnim interesima treba da bu- Načelo o sudskom odlučivanju u razumnom roku se,
de odlučeno u konkretnom slučaju, i zainteresovano u kontekstu ostalih načela, ceni prema okolnostima
lice - svako "treće lice", koje radi zaštite svojih prava svakog pojedinačnog slučaja.
i pravnih interesa ima pravo da učestvuje u postupku
čiju dužinu trajanja osporava. Zainteresovano lice je- Saglasno navedenim izmenama Zakona o uređenju su-
ste lice kome bi poništaj osporenog upravnog akta ne- dova, ako stranka smatra da joj je povređeno pravo na
posredno bio na štetu42. suđenje u razumnom roku u postupku koji se vodi po
tužbi pred Upravnim sudom u upravnom sporu, dužna
Postupak po zahtevu
je da se svojim zahtevom za zaštitu prava obrati Vrhov-
nom kasacionom sudu, kao neposredno višem sudu.
Ustav postavlja načelo zakonitosti rada uprave i jem- Međutim, znatno češće situacije su upravo da stranka
či sudsku kontrolu. Tako je odredbom člana 198. stav smatra da joj je u upravnom postupku povređeno pravo
2. Ustava utvrđeno da zakonitost pojedinačnih akata na suđenje u razumnom roku. U tom slučaju stranka se
kojima se odlučuje o pravu, obavezi ili na zakonu za- može ustavnom žalbom obratiti Ustavnom sudu sa zah-
snovanom interesu podleže preispitivanju pred sudom tevom da Sud utvrdi da joj je povređeno pravo na suđe-
u upravnom sporu, ako u određenom slučaju zakonom nje u razumnom roku u upravnom postupku, iako pred-
nije predviđena drugačija sudska zaštita. Nadležnost metni postupak nije pravnosnažno okončan.
Upravnog suda da sudi u upravnim sporovima propi-
sana je odredbama člana 29. Zakona o uređenju sudo- Specifičnost upravnog spora je da do njega dolazi na-
va. Ponavljamo da je odredbom člana 8a. stav 1. Za- kon postupka pred upravnim organima. Upravni sud
kona o izmenama Zakona o uređenju sudova propisa- je deo sudske vlasti, a postupak koji se pred njim vo-
no da stranka u sudskom postupku koja smatra da joj di nije nastavak upravnog postupka. To je zaseban po-
je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku mo- stupak koji se pokreće tužbom i vodi prema pravilima
že neposredno višem sudu podneti zahtev za zaštitu Zakona o upravnim sporovima. Međutim, odluka
prava na suđenje u razumnom roku, dok je odredbom upravnog organa pravnosnažna je tek, ako je pokrenut
stava 3. istog člana Zakona propisano da ako se zah- upravni spor, kada Upravni sud odluči o podnetoj tu-
tev odnosi na postupak koji je u toku pred Upravnim žbi. Zakonom o upravnim sporovima nije propisan
sudom, o njemu odlučuje Vrhovni kasacioni sud. rok u kojem je Upravni sud dužan da odluči o tužbi.
Upravnom organu je propisan rok u kojem donosi od-
Upravni spor spada u nadležnost upravnog sudstva, luku o zahtevu, odnosno o podnetoj žalbi. Međutim,
predstavlja spor koji se raspravlja po pravilima poseb- prekoračenje ovih tzv. instrukcionih rokova ne znači
nog upravnosudskog postupka. Predmet upravnog automatski i povredu prava na suđenje u razumnom
spora je pitanje zakonitosti upravnih i njima upodo-
41
Videti Rešenje Už-4094/2010 od 22. decembra 2011. godine i Rešenje Už-1252/2011 od 21. februara 2012. godine u kojima je Ustav-
ni sud zauzeo stav da Republički javni pravobranilac nema aktivnu legitimaciju za podnošenje ustavne žalbe (www.ustavni.sud.rs).
42
Primera radi, davalac stana na korišćenje u upravnom postupku traži iseljenje nosioca stanarskog prava zbog posedovanja drugog sta-
na, a nosilac stanarskog prava se tom iseljenju protivi. Ako se uvaži predmetni zahtev, nosiocu stanarskog prava se utvrđuje obaveza da
se iz stana iseli. Po okončanju upravnog postupka, nosilac stanarskog prava, kao stranka koja nije zadovoljna donesenim upravnim ak-
tom može tužbom pokrenuti upravni spor tražeći poništaj tog akta. U tom sporu ona je tužilac, a davalac stana na korišćenje, kao stran-
ka u čiju korist je donet upravni akt, ima položaj zainteresovanog lica, jer bi poništaj akta bio neposredno njoj na štetu.
43
"Službeni glasnik RS", broj 111/09.

TEMA BROJA 1/2015
roku, već za slučaj njihovog nepridržavanja stranka postupka, npr. samo postupak po žalbi pred drugostepe-
može koristiti procesnopravna sredstva predviđena nim upravnim organom, ili pak može ukazivati da mu je
Zakonom o opštem upravnom postupku i Zakonom o isključivo od strane Upravnog suda u upravnom sporu
upravnim sporovima, kako bi ubrzala postupak i isho- povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. U po-
dovala konačnu i pravnosnažnu odluku. slednjem slučaju, kao što je već rečeno, ukoliko je po-
stupak u toku, a u skladu sa novelama Zakona o uređe-
Ukazujemo da je rok za izdavanje rešenja propisan nju sudova, stranka se mora obratiti Vrhovnom kasacio-
odredbama člana 208. Zakona o opštem upravnom nom sudu za zaštitu svog prava. U svim drugim slučaje-
postupku44, dok je rok za donošenje rešenja po žalbi vima, bilo da se radi o pravnosnažno okončanom po-
propisan odredbama člana 237. Zakona o opštem stupku ili o upravnom postupku koji je još uvek u toku,
upravnom postupku. Takođe, odredbama člana 19. podnosilac se zahtevom za zaštitu navedenog prava
Zakona o upravnim sporovima uređeno je postupanje obraća Ustavnom sudu putem ustavne žalbe.
Upravnog suda u slučaju "ćutanja uprave".
Prilikom utvrđivanja koliko je osporeni postupak tra-
U oba slučaja, i kada je za stranku donet nepovoljan jao, treba razlikovati dve situacije, prvu, kada je stran-
upravni akt i kada se radi o ćutanju uprave, za Upravni ka podnetim zahtevom tražila da joj se prizna određe-
sud razuman rok počinje da teče od dana podnošenja tu- no pravo ili smanji, odnosno ukloni neka od ranije
žbe. Kako postupak u upravnim stvarima započinje pred utvrđenih obaveza, i drugu, kada je postupak pokrenut
upravnim organima, po zahtevu stranke ili po službenoj po službenoj dužnosti. U prvom slučaju ukupno vre-
dužnosti, a pravnosnažnu odluku donosi Upravni sud, me trajanja postupka računa se od dana podnošenja
sve to vreme do donošenja sudske odluke, postoji odre- zahteva, pa sve do dostavljanja stranci pravnosnažne
đena pravna nesigurnost, pa se Upravni sud mora osvr- odluke kojom je postupak trajno okončan, dok se u
nuti i na dužinu postupka pred upravnim organima, po- drugom slučaju, kada je postupak pokrenut po službe-
sebno ako je slučaj već bio predmet sudskog spora. noj dužnosti, početak roka vezuje za trenutak kada se
Polazeći od prakse Evropskog suda za ljudska prava, stranka uključila u postupak pred upravnim organom,
kao i prakse Ustavnog suda, prilikom ocene da li pred- ili za datum podnošenja žalbe koju je stranka izjavila
metni postupak traje nerazumno dugo, moraju se imati protiv odluke organa uprave donete u prvom stepenu,
u vidu okolnosti svakog konkretnog slučaja, a odluka odnosno za dan podnošenja tužbe ukoliko žalba u
se donosi analizom već navedenih kriterijuma: ukup- konkretnom slučaju nije bila dozvoljena.
nog vremena trajanja postupka, složenosti činjeničnih i
pravnih pitanja u konkretnom postupku, postupanja su- Složenost konkretnog predmeta
dova i drugih organa i organizacija kojima je povereno Kada se procenjuje složenost jednog predmeta, bitni su
vršenje javnih ovlašćenja, ponašanja podnosioca zahte- svi njegovi aspekti. Složenost se može odnositi na či-
va, odnosno njegovog doprinosa trajanju postupka i njenice, kao i na pravna pitanja. Primera radi, da li je u
prirode zahteva o kome je odlučivano i značaja prava postupku učestvovalo više stranaka, što često uključuje
koje je predmet postupka za podnosioca. ispitivanje njihove aktivne legitimacije, mnogobrojnost
Da li je ili ne u konkretnom slučaju došlo do povrede činjenica koje treba proveriti i ispitati, protivurečnosti u
prava na suđenje u razumnom roku, sud utvrđuje na- spisima, da li je bilo potrebe za sprovođenjem različitih
kon pojedinačne, kao i sveobuhvatne analize i ocene veštačenja i njihovog ponavljanja, potreba rešavanja
svih navedenih kriterijuma. prethodnog pitanja, odlučivanje o parničnim stvarima u
upravnom sporu (o zahtevu tužioca za povraćaj stvari,
Vreme trajanja postupka
odnosno za naknadu štete)45.
Prema dosadašnjoj praksi Ustavnog suda, upravni po- Značaj predmeta spora
stupak i upravni spor predstavljaju jedinstvenu celinu i
kada se ceni da li je o pravima i obavezama nekog lica U upravnom postupku i upravnom sporu se uglavnom
odlučeno u razumnom roku. Međutim, podnosilac zah- odlučuje o zahtevu stranke da joj se prizna neko pra-
teva može osporavati dužinu trajanja samo jedne faze vo, ili joj se pak nameću određene obaveze, zbog če-
ga stranka ima legitiman interes da se o tome što pre
44
"Službeni list SRJ", br. 33/97 i 31/01 i "Službeni glasnik RS", broj 30/10.
45
Videti Odluku Ustavnog suda Už-738/2009 od 12. novembra 2009. godine, u kojoj je Sud ocenio da je u konkretnom slučaju reč o slo-
ženoj pravnoj stvari, ali da ni ovaj stepen složenosti ne može predstavljati prihvatljivo opravdanje za pogrešno i nedelotvorno postu-
panje organa koji vodi postupak (www.ustavni.sud.rs).

1/2015 TEMA BROJA

donese konačna i pravnosnažna odluka. U pitanju je koristila sva procesnopravna sredstva protiv ćutanja
pravni i/ili materijalni interes stranke da se o njenom administracije, predviđena odredbama Zakona o
pravu, odnosno obavezi odluči u razumnom roku. Ta- opštem upravnom postupku i Zakona o upravnim spo-
ko se, primera radi, postupci koji se vode po zahtevu rovima, može smatrati da je pokušala da doprinese
za priznavanje određenih prava iz oblasti penzijskog i skraćenju, a ne produženju vremena trajanja postupka
invalidskog osiguranja, socijalne zaštite, prestanka u kome se odlučuje o njenim pravima ili obavezama49.
radnog odnosa, kvalifikuju kao predmeti od izuzetnog Pored toga, stranka ima na raspolaganju još jedno
značaja za podnosioca zahteva46. Stranka ima poseban sredstvo u cilju ubrzanja postupka propisano odredba-
materijalni interes i kada su u pitanju postupci koji se ma člana 71. Zakona o upravnim sporovima, a to je da
vode radi vraćanja imovine, legalizacije, itd. Iz nave- zahteva od nadležnog organa da donese upravni akt u
denog proizlazi zaključak da vrsta i priroda, odnosno izvršenju odluke Upravnog suda i da se po proteku za-
hitnost upravne i sa njom povezane upravnosudske konom propisanog roka obrati sudu zahtevom za do-
stvari, takođe, opredeljuju ocenu da li jedan upravno- nošenje takvog akta50.
sudski postupak traje nerazumno dugo47.
I upravo se u ovome ogleda specifičnost upravnog po-
Ponašanje podnosioca zahteva
stupka, jer stranka ima delotvorna pravna sredstva za
ubrzanje postupka. Naravno, postoje određena pona-
Saglasno praksi Evropskog suda za ljudska prava, šanja stranaka koja se ne mogu smatrati razumnim
podnosilac zahteva "dužan je da pokaže marljivost u zahtevima preduzetim u cilju efikasnog okončanja po-
poštovanju i izvršavanju proceduralnih koraka koji su stupka, a koja se opet ne mogu smatrati nedopušte-
njemu relevantni, da se uzdrži od korišćenja bilo ka- nim, ali se njihovo preduzimanje mora oceniti kao do-
kvih taktika odlaganja, kao i da iskoristi mogućnosti prinos podnosioca produženju trajanja postupka. To
koje su mu pružene domaćim pravom za skraćivanje su, primera radi, predlaganje "dodatnih" veštačenja,
postupka"48 . Od podnosioca zahteva koji traži zaštitu česta "preciziranja" podnetih zahteva, iniciranje pre-
svog prava na suđenje u razumnom roku se očekuje da kida postupka radi rešavanja prethodnog pitanja o ko-
je blagovremeno koristio sva zakonom propisana me je već odlučeno, i slično. Stoga se duže trajanje
pravna sredstva koja imaju za cilj ubrzanje postupka, postupka iz ovog razloga ne može pripisati niti staviti
ali i da se uzdržavao od preduzimanja određenih pro- na teret upravnom organu i sudu koji vodi postupak,
cesnih radnji koje su mogle doprineti odugovlačenju već isključivo kao doprinos podnosioca ukupnom tra-
postupka i njegovom dužem trajanju. janju postupka.
Zakonom o opštem upravnom postupku su propisani
Postupanje upravnih organa, odnosno suda
rokovi za odlučivanje upravnih organa o zahtevu, od- koji vodi postupak
nosno o žalbi stranke. Stranka ima i određena pravna
sredstva na raspolaganju ukoliko upravni organi nisu Postupanje upravnih organa i suda koji vode postu-
poštovali ove rokove. To su tzv. pravna sredstva pro- pak, pored ponašanja samog podnosioca zahteva,
tiv "ćutanja uprave". Samo se za onu stranku koja je predstavlja najvažniji kriterijum za ocenu da li je pod-
46
Videti Odluku Ustavnog suda Už-1369/2009 od 4. februara 2010. godine u kojoj je Sud ocenio da podnosilac ima značajan pravni i
materijalni interes da mu se u razumnom roku utvrdi da li mu je novčana naknada za telesno oštećenje pravilno određena (www.ustav-
ni.sud.rs).
47
Videti Odluku Ustavnog suda Už-2283/2010 od 20. septembra 2012. godine u kojoj je Sud ocenio da je podnosilac ustavne žalbe imao
nesumnjiv pravni interes da se što pre donese pravnosnažna odluka o zakonitosti sprovedenog postupka eksproprijacije, posebno sto-
ga što je od ishoda predmetnog upravnog spora zavisilo njegovo pravo na povraćaj eksproprisane nepokretnosti i naknadu štete, Od-
luku Už-4782/2011 od 25. septembra 2014. godine u kojoj je Ustavni sud ocenio da je nesporan bio interes podnosioca da se o zako-
nitosti akta kojim je određeno da mu prestaje dužnost sudije Opštinskog organa za prekršaje, odluči u okviru razumnog roka
48
Videti presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Union Alimentaria Sanders S.A. protiv Španije, od 7. jula 1989. godine,
stav 35.
49
Videti Odluku Ustavnog suda Už-4195/2012 od 4. oktobra 2012. godine, u kojoj je Ustavni sud ocenio da u postupku u kome posle 21
godine još nije pravnosnažno odlučeno o zahtevu, određeni doprinos podnosioca ustavne žalbe ne može predstavljati prihvatljivo
opravdanje za pogrešno i nedelotvorno postupanje organa koji vodi postupak, pri čemu je Sud ovaj doprinos podnosioca imao u vidu
prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete (www.ustavni.sud.rs).
50
Videti Odluku Ustavnog suda Už-1164/2010 od 5. decembra 2012. godine, u kojoj je Ustavni sud utvrdio da je podnositeljka ustavne
žalbe do donošenja osporenog rešenja koristila zakonom predviđena sredstva za ubrzanje postupka, ali je propustila da, u smislu od-
redaba člana 71. st. 1. i 2. važećeg Zakona o upravnim sporovima, zahteva od nadležnog organa da donese upravni akt u izvršenju re-
šenja Upravnog suda i da se po proteku zakonom propisanog roka, obrati sudu zahtevom za donošenje takvog akta (www.ustav-
ni.sud.rs).

TEMA BROJA 1/2015
nosiocu u konkretnom slučaju povređeno pravo na su- zumno dugom trajanju postupka. Primeri takvog po-
đenje u razumnom roku ili ne. Upravni organi i stupanja su višestruko poništavanje upravnih i njima
Upravni sud su po zakonu obavezni da odlučuju u ra- upodobljenih akata i vraćanje predmeta na ponovni
zumnom roku, da se staraju da se postupak vodi bez postupak i odlučivanje bez jasnih i preciznih primeda-
odugovlačenja, efikasno i ekonomično. Pri tome, po- ba u pogledu postupka ili pravnih shvatanja po kojima
navljamo, Zakonom o opštem upravnom postupku su je upravni organ obavezan da postupa, greške u dosta-
propisani i rokovi u kome su upravni organi dužni da vljanju ili propuštanje dostavljanja pojedinačnih aka-
postupaju. Nepoštovanjem tih rokova, postupajući ta i kašnjenje u izradi pismenog otpravka odluke.52
upravni organi doprinose dugom trajanju postupka.
Naravno, prekoračenje ovih rokova neće automatski ODLUKA SUDA O ZAHTEVU
voditi zaključku da je povređeno pravo na suđenje u
razumnom roku, nezavisno od ostalih kriterijuma ko- Sud će odluku o zahtevu za zaštitu prava na suđenje u
ji utiču na ocenu da li je postupak kao celina trajao ne- razumnom roku doneti u posebnom postupku koji se
razumno dugo. Takođe, određeno kašnjenje u pojedi- vodi shodnom primenom odredaba Zakona o vanpar-
noj fazi može biti prihvatljivo ako u celini, uzimajući ničnom postupku, u odnosu na sve sudske postupke53.
u obzir broj stepena nadležnosti, ukupno vreme nije Međutim, shodna primena odredaba Zakona o vanpar-
bilo nerazumno dugo. ničnom postupku ne znači i obaveznu primenu svih
njegovih opštih odredbi. Ovo iz razloga što pojedine
Iako odredbama Zakona o upravnim sporovima nije opšte odredbe Zakona o vanparničnom postupku
utvrđen rok za odlučivanje Upravnog suda o podnetoj objektivno nisu primenljive u postupku pružanja sud-
tužbi, propisano je da sud mora odlučivati u razum- ske zaštite po zahtevu za suđenje u razumnom roku.
nom roku, pa samim tim proizlazi da je dužan i da pri- Tako se, primera radi, u tom postupku ne mogu prime-
likom preduzimanja određenih radnji postupa ažurno. niti odredbe o prekidu postupka, upućivanju na parni-
Tako je, npr. odredbama člana 46. Zakona o upravnim cu, odlučivanju po neblagovremenoj žalbi ili pona-
sporovima, između ostalog, propisano da će sud, po vljanju postupka.
završenoj raspravi, odmah doneti i objaviti presudu
zajedno sa najvažnijim razlozima, a da u složenijim Sa druge strane, postupak se vodi samo po zahtevu
slučajevima sud može najkasnije u roku od petnaest stranke koja tvrdi da joj je povređeno pravo na suđe-
dana od zaključenja rasprave da donese presudu. Po- nje u razumnom roku. Otuda nema potrebe za izjaš-
jedinim propisima određeni su i rokovi za donošenje njavanjem ili obaveštavanjem drugog učesnika u po-
odluke suda u upravnom sporu. Tako je odredbom čla- stupku o podnetom zahtevu druge strane za zaštitu
na 72. stav 5. Zakona o zaštiti konkurencije propisano prava na suđenje u razumnom roku, bez obzira o kom
da će sud doneti odluku po tužbi najkasnije u roku od sudskom postupku se radi. Stvar je svake stranke u
tri meseca od prijema odgovora na tužbu, odnosno od sporu da zahteva ili ne zahteva sudsku zaštitu zbog
proteka roka za odgovor na tužbu51. Dakle, prilikom povrede prava na suđenje u razumnom roku. Njihovo
ispitivanja ovog kriterijuma, mora se oceniti da li su je pravo da se tim povodom obrate ili ne obrate sudu.
upravni organi i Upravni sud preduzeli sve radnje i Ako to učini samo jedna od stranaka u sporu time se
mere na koje su po zakonu bili obavezni kako bi se ne dira u pravo i pravni interes druge strane da se i ona
postupak okončao u razumnom roku. sopstvenim zahtevom istim povodom obrati sudu.
Međutim, i kada se sudu obrati samo jedna od strana-
Osnovno je pravilo da se ocenjuje samo ono postupaka u postupku i kada to učine obe/sve stranke uvek se
nje koje se može staviti upravnim organima, odnosno svaki od podnetih zahteva mora pojedinačno oceniti i
sudu u upravnom sporu na teret kao doprinos nera- o njemu odlučiti. Zato se i ponašanje svake stranke u
51
Zakon o zaštiti konkurencije ("Službeni glasnik RS", br. 51/09 i 95/13).
52
Videti Odluku Ustavnog suda Už- 6402/2011 od 21. maja 2014. godine u kojoj je Ustavni sud ocenio da je drugostepeni organ nepo-
trebno produžio postupak time što je, nakon poništavanja odluka prvostepenog organa, šest puta vraćao predmet tom organu na po-
novno odlučivanje, umesto da, saglasno članu 232. stav 1. Zakona o opštem upravnom postupku, sam otkloni nedostatke postupka ko-
ji je vođen pred prvostepenim organom, kao i Odluku Už-4417/2011 od 26. marta 2014. godine, u kojoj je Ustavni sud ocenio da is-
ključivu odgovornost za dugo trajanje postupka snosi prvostepeni organ, koji u periodu od dvadeset godina nije preduzimao nikakve
radnje u cilju sprovođenja izvršenja, iako je u roku određenom zakonom doneo zaključak o dozvoli izvršenja rešenja od 1. aprila 1980.
godine (www.ustavni.sud.rs).
53
U našem pravnom sistemu ne postoji poseban zakon kojim se uređuje postupak zaštite prava na suđenje u razumnom roku, već se na
temelju odredbe člana 8a Zakona o uređenju sudova taj postupak sprovodi shodnom primenom odredaba Zakona o vanparničnom po-
stupku.

1/2015 TEMA BROJA

postupku može i mora ceniti samo u odnosu na pod- zložene konstatacije koje procesne radnje i u kom vre-
nosioca zahteva za zaštitu prava na suđenje u razum- menskom periodu se moraju preduzeti radi njegovog
nom roku. Osnovanim se može smatrati samo zahtev dovršetka.
stranke koja svojim ponašanjem nije u pretežnoj meri
doprinela neopravdanom trajanju postupka. Dakle, Takođe, izrekom odluke o usvajanju zahteva može se
pravo je svake od stranaka u postupku da se obrati ili odrediti primerena novčana naknada zbog učinjene po-
ne obrati sudu za zaštitu prava na suđenje u razum- vrede prava na suđenje u razumnom roku. I to je samo
nom roku. Podnošenjem zahteva samo jedne stranke mogućnost, a ne i kumulativna obaveza suda da zbog
ne isključuje se mogućnost i pravo druge strane da se usvojenog zahteva podnosiocu istovremeno dosudi i
i ona istim povodom obrati sudu. Isto tako, odluka o primerenu naknadu. Međutim, iako se radi o diskreci-
odbijanju ili usvajanju zahteva jedne stranke ne mora onom ovlašćenju suda koji odlučuje o zahtevu da u
nužno voditi donošenju iste odluke i o zahtevu druge svakom konkretnom slučaju proceni opravdanost do-
stranke. U praksi se može desiti da se zahtev za zašti- suđenja novčane naknade podnosiocu zahteva, takva
tu prava na suđenje u razumnom roku uvaži samo u mogućnost se mora razumeti kao izuzetak. Naime,
odnosu na jednu stranku, a odbije u odnosu na drugu novčana naknada zbog povrede podnosiočevog prava
zato što je njeno ponašanje pretežno uticalo na odugo- na suđenje u razumnom roku može izostati samo kada
vlačenje postupka. Iz tog razloga se i pokrenuti postu- njegovo ponašanje predstavlja pretežan doprinos duži-
pak po zahtevu za zaštitu prava na suđenje u razum- ni trajanja postupka. U protivnom, ako je nerazumno
nom roku mora sprovesti kao jednostranački, što zna- trajanje postupka isključivo ili pretežno proisteklo
či bez održavanja ročišta i obaveštavanja druge stran- zbog neadekvatnog postupanja suda naknada se uvek
ke o njegovom pokretanju i ishodu. mora dosuditi. Visina naknade nije i ne može biti una-
pred određena. Ona se može umanjiti u skladu sa do-
O podnetom zahtevu za zaštitu prava na suđenje u ra- prinosom podnosioca zahteva dužini trajanja postupka,
zumnom roku sud će, nezavisno od vrste sudskog po- ili uvećati u slučaju kada je zbog neopravdano dugog
stupka, uvek odlučiti rešenjem kojim će zahtev usvo- trajanja spora podnosilac zahteva onemogućen da
jiti ili odbiti. Odluka o usvajanju ili odbijanju zahteva ostvari sudsku zaštitu prava koje ima izuzetan značaj
mora se doneti u skladu sa ocenom svih ranije pome- za njegovu imovinu ili lični status. Za ocenu osnova-
nutih univerzalnih kriterijuma od uticaja na dužinu i nosti i iznosa visine naknade koja se može dosuditi ni-
opravdanost vremena vođenja svih sudskih postupa- je od uticaja da li se radi o tužiocu ili tuženoj strani u
ka. Sud će svaki od tih kriterijuma pojedinačno oceni- građanskom sporu, okrivljenom, oštećenom kao tužio-
ti i navesti od kakvog uticaja su oni bili za dužinu tra- cu ili privatnom tužiocu u krivičnom postupku ili tuži-
janja postupka. Zato rešenje o usvajanju ili odbijanju ocu i drugim učesnicima upravnog spora. Jer, svim
zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku strankama u postupku Konvencijom i Ustavom pod-
mora biti obrazloženo sa stanovišta relevantnosti sva- jednako se jemči zaštita prava na suđenje u razum-
kog pojedinačnog kriterijuma kojim se opredeljuje nom roku, ukoliko svojim ponašanjem nisu opredelili
njegova osnovanost ili neosnovanost. Izrekom odluke nerazumno trajanje spora. U tom kontekstu sud će ce-
o usvajanju zahteva mora se konstatovati da je podno- niti i osnovanost zahteva jedinstvenih suparničara i sa-
siocu povređeno pravo na suđenje u razumnom roku i glasno njihovom pravnom položaju u parnici doneti je-
naložiti drugostepenom sudu da preduzme sve neop- dinstvenu odluku za sve njih, bez obzira da li se radi o
hodne radnje u cilju dovršetka postupka čije se traja- suparničarstvu na strani tužilaca ili na strani tuženih.
nje zahtevom osporava. Pri tome, sud u izreci može Nasuprot jedinstvenim, obični suparničari mogu isho-
odrediti i primereni rok za okončanje postupka. Odre- dovati zaštitu svog prava samo u slučaju da su se i
đenje vremenskog okvira za okončanje postupka u to- obratili sudu svojim posebnim zahtevom. U tom sluča-
ku samo je mogućnost, a ne i obaveza suda da to uči- ju i odluka suda mora predstavljati ocenu osnovanosti
ni. Da li će se i kada odrediti primereno vreme za u odnosu na pojedinačne doprinose trajanju postupka
okončanje postupka stvar je brižljive ocene i procene svakog od njih. Na isti način sud će odlučiti i o osno-
takve mogućnosti u odnosu na svaki konkretni postu- vanosti njihovih zahteva za isplatu novčane naknade
pak čije se vreme trajanja ceni sa stanovišta razumnog zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku.
roka54. Odluku o tome sud može doneti nakon izvrše- Identičan pristup sud će imati i prema zahtevu umeša-
nog uvida u predmet po kome se postupak vodi i obra- ča ukoliko on ima status stranke u sporu.
54
Sud koji odlučuje o zahtevu za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku ovlašćen je da na temelju odredbe člana 8b. Zakona o ure-
đenju sudova proceni da li ima mesta i opravdanosti da se odlukom o usvajanju zahteva odredi rok za okončanje postupka.

TEMA BROJA 1/2015
Međutim, treba istaći i da je mogućnost dosuđenja Da li će se novčana naknada dosuditi i u kom iznosu
novčane naknade bilo kom učesniku u odnosu na sve stvar je sudske procene osnovanosti takvog zahteva u
sudske postupke opredeljena postojanjem takvog zah- konkretnim predmetima bilo kog od sudskih postupa-
teva u samom aktu kojim se traži zaštita prava na su- ka. Međutim, dosuđena naknada ne može i ne sme bi-
đenje u razumnom roku.55 Iz tog razloga sud ne može ti izraz sudskog voluntarizma ili nejednakog postupa-
dosuditi novčanu naknadu onoj strani koja takav zah- nja u istim činjeničnim okolnostima. Sudska praksa u
tev nije postavila. Izuzetno, to je moguće učiniti u od- pogledu visine dosuđenih naknada mora predstavljati
nosu na građanskopravne postupke u slučaju kada se izraz jedinstvenog postupanja svih sudova u Republi-
sudu obrati samo jedan od jedinstvenih suparničara i ci koji odlučuju o zahtevima za zaštitu prava na suđe-
zatraži da mu se dosudi i novčana naknada zbog po- nje u razumnom roku. Ona se mora primeriti standar-
vrede prava na suđenje u razumnom roku. Tada, uva- du života naših građana i materijalnim mogućnostima
žavajući pravni položaj jedinstvenih suparničara u Republike Srbije, ali ne sme predstavljati podcenji-
sporu, sud u odluci mora utvrditi da je pravo na suđe- vački stav suda u odnosu na ustanovljenu praksu
nje u razumnom roku povređeno svim jedinstvenim Evropskog suda za ljudska prava. To praktično znači
suparničarima i svakom od njih dosuditi podjednak iz- da se dosuđena novčana naknada može i umanjiti u
nos novčane naknade bez obzira što je zahtev podnet odnosu na visinu naknade koju dosuđuje Evropski sud
i naknada tražena samo od strane jednog od njih.56 Ta- za ljudska prava zbog povrede prava na suđenje u ra-
kođe, zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom zumnom roku po svakoj godini nerazumnog trajanja
roku u građanskim sporovima sudu može podneti i postupka. Međutim, takva odluka suda može se
umešač koji nema status stranke u sporu, ako se stran- opravdati samo standardom življenja naših građana i
ka na čijoj se strani meša ne protivi takvom zahtevu. materijalnim mogućnostima naše države. U protiv-
Samo, u tom slučaju, a shodno odredbi člana 8b. Za- nom, građanima stoji mogućnost da se po okončanju
kona o uređenju sudova povreda prava na suđenje u postupka i sticanju prava na podnošenje ustavne žalbe
razumnom roku i eventualno dosuđenje novčane na- obrate Ustavnom sudu sa zahtevom za dosuđenje ade-
knade može se opredeliti jedino u odnosu na stranku, kvatne novčane naknade, a potom, u slučaju neuvaža-
a ne i na umešača57. U svim slučajevima kada sud vanja njihovog zahteva, i Evropskom sudu za ljudska
utvrdi da je stranci koja je podnela zahtev povređeno prava58.
pravo na suđenje u razumnom roku on će proceniti da
li postoji i osnov da joj se dosudi novčana naknada i Kao što može usvojiti sud, u odnosu na sve sudske po-
o tome posebno odlučiti. U izreci rešenja sud će od- stupke, može i odbiti zahtev za novčanu naknadu zbog
meriti visinu novčane naknade koja pripada podnosi- povrede prava na suđenje u razumnom roku. Takva
ocu zahteva, a u obrazloženju navesti razloge zbog odluka se može doneti kada je utvrđeno da je zahtev
kojih je tako odlučeno. Izrekom se, u odnosu na sve za povredu prava na suđenje u razumnom roku osno-
sudske postupke, može, ali nije neophodno, odrediti i van. Osnovanošću zahteva za zaštitu prava na suđenje
rok za isplatu dosuđene naknade pod uslovima i na u razumnom roku ne opredeljuje se nužno i posledič-
način opredeljen odredbom člana 8b. stav 2. Zakona o no i osnovanost zahteva za novčanu naknadu. Napro-
uređenju sudova. tiv, da li će i u kom iznosu usvojiti zahtev za novčanu
naknadu sud će odlučiti vodeći računa o doprinosu
55
Obaveza odlučivanja u granicama postavljenog zahteva opredeljena je odredbom člana 3. stav 1. Zakona o parničnom postupku u ve-
zi sa odredbom člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku. Ovo iz razloga što je suprotno ponašanje suda u vanparničnom
postupku dopušteno samo u odnosu na lična stanja učesnika, kao i drugim vanparničnim stvarima koje se odnose na prava i pravne
interese sa kojima učesnici ne mogu raspolagati. Samo u tim postupcima, a shodno odredbi člana 8. stav 2. Zakona o vanparničnom
postupku sud može utvrđivati činjenice koje učesnici nisu izneli, kao i činjenice koje među učesnicima nisu sporne, ako su važne za
donošenje odluke. Kako zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku ne spada u te vanparnične stvari, to se i odluka o zah-
tevu za novčanu naknadu mora opredeliti postavljanjem takvog zahteva u aktu kojim se postupak pokreće.
56
Takvo ponašanje suda opredeljeno je odredbom člana 210. Zakona o parničnom postupku kojom je propisano da kada po zakonu ili
zbog prirode pravnog odnosa spor može da se reši samo na jednak način prema svim suparničarima oni se smatraju kao jedna par-
nična stranka, tako da kad pojedini suparničari propuste neku parničnu radnju, dejstvo parničnih radnji koje su izvršili drugi supar-
ničari odnose se i na one koji te radnje nisu preduzeli.
57
Mogućnost podnošenja zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku od strane umešača utemeljena je u odredbi člana 217.
stav 4. Zakona o parničnom postupku kojom je propisano da parnične radnje umešača imaju za stranku kojoj se pridružio pravno dej-
stvo ako nisu u suprotnosti sa njenim radnjama.
58
Videti presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Apicella protiv Italije od 10. novembra 2004. godine u kojoj je taj sud
shodno svom obrascu za umanjenje ili uvećanje iznosa nematerijalne odštete podnosiocima predstavke, pored dosuđenog iznosa od
strane italijanskog suda, dosudio i dodatnu naknadu u odgovarajućim iznosima u odnosu na vreme trajanja spora.

1/2015 TEMA BROJA

podnosioca zahteva trajanju postupka. Međutim, i u mogućnost neosnovanog uvećanja imovine javnih
slučaju kada ponašanje podnosioca zahteva nije utica- preduzeća dosuđenjem novčane naknade zbog usvaja-
lo na produženje vremenski nerazumno drugog trajanja njihovog zahteva za zaštitu prava na suđenje u ra-
nja postupka sud može odbiti da određenom podnosi- zumnom roku.
ocu zahteva dosudi i traženu novčanu naknadu. U tom
slučaju sud će usvojiti samo zahtev za povredu prava UMESTO ZAKLJUČKA
na suđenje u razumnom roku i odrediti mere za efika-
sno okončanje postupka, a odbiti zahtev za dosuđenje Stavovi izneti u ovom tekstu predstavljaju izraz nasto-
novčane naknade. Ovakva odluka suda ima svoje janja da se argumentovano sagledaju svi aspekti delo-
pravno utemeljenje u opšteprihvaćenom međunarod- tvorne primene Zakonom o uređenju sudova ustano-
no pravnim standardom opredeljenog cilja pružanja vljenog novog pravnog sredstva za zaštitu prava na
sudske zaštite pravu na suđenje u razumnom roku. suđenje u razumnom roku. To pravno sredstvo je uve-
Cilj te zaštite je da se građanima-fizičkim licima i deno kao posebna mera u izvršavanju Evropskom
svim drugim pravnim licima koja imaju status žrtve konvencijom ustanovljene obaveze naše države da
zbog učinjene povrede prava na suđenje u razumnom obezbedi efikasnost i delotvornost svih sudskih postu-
roku pruži i odgovarajuća satisfakcija kroz dosuđenje paka, odnosno da spreči svaki vid kršenja prava na su-
određene novčane naknade. Saglasno aktuelnoj sud- đenje u razumnom roku. Zato se tako ustanovljeno
skoj praksi Evropskog suda za ljudska prava status žr- sredstvo zaštite prava na suđenje u razumnom roku ne
tve ne bi mogao da se prizna i pravnim licima, pri- bi smelo ispoljiti kao puka proklamacija, odnosno for-
vrednim subjektima i institucijama pod kontrolom dr- malno pravno propisana, ali ne i delotvorno obezbe-
žave, odnosno čiji je osnivač država Autonomna po- đena zaštita. Da li će i u kojoj meri takav postupak u
krajina ili jedinica lokalne samouprave sa većinskim praksi doprineti stvarnoj zaštiti prava na suđenje u ra-
udelom bilo neposredno ili posredno. Međutim, od- zumnom roku opredeliće se odgovarajućim odlukama
redbom člana 8b. Zakona o uređenju sudova je i tim redovnih sudova nadležnih za njegovo sprovođenje.
strankama u postupku dopušteno podnošenje zahteva Stoga se na početku primene ovog pravnog sredstva,
za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku. Zato se čijim se prethodnim korišćenjem isključuje moguć-
u odnosu na ta pravna lica može usvojiti samo zahtev nost ustavno-sudske zaštite na suđenje u razumnom
za zaštitu povređenog prava na suđenje u razumnom roku po ustavnoj žalbi, a time i obraćanje Evropskom
roku i odrediti mera za efikasno okončanje postupka, sudu za ljudska prava, mora obezbediti njegova delo-
a odbiti zahtev za dosuđenje odgovarajuće novčane tvorna primena. U protivnom, to bi bio samo još jedan
naknade. Na taj način postiže se svrha ustavnog jem- u nizu neuspelih pokušaja da se u praksi redovnih su-
stva zaštite prava na suđenje u razumnom roku, uz dova Republike Srbije suštinski počnu primenjivati
istovremeno poštovanje aktuelne prakse Evropskog zakonom propisani mehanizmi kojima se obezbeđuje
suda za ljudska prava o statusu žrtve. U tom cilju, a efikasno i delotvorno presuđenje. Iz tih razloga ovaj
shodno nespornom opredeljenju našeg zakonodavca rad i predstavlja pokušaj da se sa stanovišta dosadaš-
da se aktivna legitimacija za podnošenje zahteva za nje ustavno-sudske prakse našeg Ustavnog suda, kao i
zaštitu prava na suđenje u razumnom roku priznaje prakse Evropskog suda za ljudska prava sagledaju svi
svakoj stranci u postupku sud o osnovanosti tog zah- aspekti i mogućnosti delotvorne primene ovog novog
teva mora odlučiti, ali to ne znači da se zbog njegovog pravnog sredstva. U zavisnosti da li će se primenom
usvajanja istovremeno u svim slučajevima mora usvo- tog pravnog sredstva obezbediti delotvorna sudska
jiti i zahtev za novčanu naknadu. Na taj način u po- zaštita prava na suđenje u razumnom roku opredeliće
stupku pružanja sudske zaštite prava na suđenje u ra- se i stav Evropskog suda za ljudska prava da li se i u
zumnom roku uvažiće se legitiman zahtev svih prav- kojoj meri u državi Srbiji udovoljava njenoj međuna-
nih subjekata za efikasno i delotvorno odlučivanje su- rodno pravnoj obavezi da pravdu učini dostupnom
da o njihovom građansko-pravnom zahtevu i onemo- svim svojim građanima u primerenom roku presuđe-
gućiti eventualna zloupotreba njihovog statusa žrtve u nja. U tom cilju u ovom tekstu su iskazana i pravna
odnosu na postavljeni zahtev za dosuđenje novčane gledišta koja mogu doprineti svestranom sagledava-
naknade. Takvim pristupom suda obezbediće se mo- nju pravnog puta kojim bi se takvo nastojanje moglo i
gućnost preduzimanja delotvornih mera za efikasno praktično realizovati.
okončanje građanskog postupka, primera radi, po zah-
tevu za naplatu neizmirenih građansko-pravnih oba-
veza po osnovu dospelih komunalnih ili drugih javno
pravnih dažbina, i istovremeno isključiti eventualna

Sudska Zaštita Prava Na Suđenje U Razumnom Roku

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Sudska Zaštita Prava Na Suđenje U Razumnom Roku

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

02 Tema broja - sudska zastita - ok:03Ustavni sudovi-ok.

qxd 12/30/2014 11:11 AM Page 3

1/2015 TEMA BROJA

SUD SKA ZAŠ TI TA

dr Dragiša B. Slijepčević, sudija Ustavnog suda

Pravni INFORMATOR 3 JANUAR 2015

TEMA BROJA 1/2015

JANUAR 2015 4 Pravni INFORMATOR

1/2015 TEMA BROJA

Pravni INFORMATOR 5 JANUAR 2015

TEMA BROJA 1/2015

JANUAR 2015 6 Pravni INFORMATOR

1/2015 TEMA BROJA

Pravni INFORMATOR 7 JANUAR 2015

TEMA BROJA 1/2015

JANUAR 2015 8 Pravni INFORMATOR

1/2015 TEMA BROJA

Pravni INFORMATOR 9 JANUAR 2015

TEMA BROJA 1/2015

JANUAR 2015 10 Pravni INFORMATOR

1/2015 TEMA BROJA

Pravni INFORMATOR 11 JANUAR 2015

TEMA BROJA 1/2015

JANUAR 2015 12 Pravni INFORMATOR

1/2015 TEMA BROJA

Pravni INFORMATOR 13 JANUAR 2015

TEMA BROJA 1/2015

JANUAR 2015 14 Pravni INFORMATOR

1/2015 TEMA BROJA

Pravni INFORMATOR 15 JANUAR 2015

TEMA BROJA 1/2015

JANUAR 2015 16 Pravni INFORMATOR

1/2015 TEMA BROJA

Pravni INFORMATOR 17 JANUAR 2015

TEMA BROJA 1/2015

JANUAR 2015 18 Pravni INFORMATOR

1/2015 TEMA BROJA

Pravni INFORMATOR 19 JANUAR 2015

You might also like