Завршни рад из предмета „Конструисање“

ОДРЕЂИВАЊЕ ДУЖИНЕ САВИЈЕНОГ ДИЈЕЛА,

ПОВРАТНОГ УГЛА, ПОЛУПРЕЧНИКА И СИЛЕ
САВИЈАЊА

Ментор: Ученик:

Мира Савић проф. Дејан Бабић, IVt – 1

април, 2022. године

 САДРЖАЈ

УВОД..............................................................................................................................................1
1. ПРОЦЕС ОБРАДЕ САВИЈАЊЕМ...................................................................................2
2. ОДРЕЂИВАЊЕ ДУЖИНЕ САВИЈЕНОГ КОМАДА....................................................4
3. РАДИЈУСИ САВИЈАЊА....................................................................................................6
4. ИЗРАЧУНАВАЊЕ ПОВРАТНОГ УГЛА..........................................................................8
5. СИЛЕ САВИЈАЊА............................................................................................................10
5.1. Савијање двоструког угаоника....................................................................................10
5.2. Савијање једноструког угаоника.................................................................................12
5.3. Савијање „V“ профила..................................................................................................13
5.4. Кружно савијање...........................................................................................................14
6. ТИПОВИ АЛАТА ЗА САВИЈАЊЕ.................................................................................15
ЗАКЉУЧАК................................................................................................................................18
ЛИТЕРАТУРА............................................................................................................................19
 УВОД

Обликовање савијањем је врло заступлљена грана технологије у металној индустрији,

како малосеријској, тако и у великосеријској производњи.
Као полупроизводи за даљу обраду савијањем, најчешће се користе лимови и траке.
Процес савијања се често комбинује са осталим процесима обликовања, нпр.
просијецањем и пробијањем.
Сaвременe машине су продуктивније и технички сложенији чиме расте и потреба за
квалитетном обуком кадрова и одржавањем, без којег производња не може бити
континуирана и без застоја.
У наставку рада је детаљно обрађено одређивање дужине дијела који се савија, радијуси
савијања, израчунавање повратног угла, процес обраде савијањем и силе савијања.

1
 1. ПРОЦЕС ОБРАДЕ САВИЈАЊЕМ

Обрада савијањем спада у групу обрада метала пластичним деформацијом и данас

је веома заступљена у металној индустрији. Најчешће се за обраду користи алат који има
два основна дијела: доњи дио који се назива калуп, и горњи који се назива тискач. Ова два
елемента омогућавају савијање материјала на задати облик.
Савијање се успјешно може комбиновати са осталим обрадама деформацијом
(просијецање, пробијање, извлачење...), а у комбинацији са заваривањем се користи за
израду котлова, балона, цијеви и судова под притиском ...
Обрада савијањем се изводи:
• алатима на пресама;
• ваљцима на ротационим машинама за савијање;
• посебним уређајима на специјалним машинама за савијање.
Алатима на пресама савијају се елементи на мање радијусе. Ваљцима на
ротационим машинама за савијање, савијају се радни комади на веће радијусе. Посебним
уређајима на специјалним машинама за савијање се израђују предмети посебног облика.
Процес савијања се може објаснити посматрањем радног предмета правоуглог попречног
пресјека ширине b, дебљине s и дужине l. Нека је овај радни предмет оптерећен вањским
моментима М, услијед чега се савија.
Да би се уочиле деформације, издвојићемо из радног предмета елемент дужине x,
који се налази на одстојању x од лијевог ослонца. Пресјеци AB и A’B’ ће остати у равни и
након оптерећења, само ће се заокренути за неки угао φ. Одмах се може уочити да ће се
горња влакна А-А’ скратити, а доња B-B’ издужити. Негдје између ових влакана мора
постојати влакно које се неће мијењати и то влакно се назива, неутрално влакно и чини
неутралну површину. Према томе, влакна изнад неутралних оптерећења су на притисак, а
влакна испод неутралних оптерећења су на истезање.
Неутрално влакно остаје непромјењено, те је: nn=x’ = ρ n φ
Апсолутна и релативна деформација било којег влакна може се одредити на сл. начин:
Посматраћемо неко влакно C-C’ на растојању z, од централне линије n-n. Пошто се
то влакно налази у зони истезања, оно ће се издужити за величину апсолутног издужења:
C’D = CC’ – CD = Δx’ = z φ

2
Релативно издужење (деформације):

, односно:

те се на крају добија израз:

Редукција се врши на основу дебљине материјала s, па је онда:

Због тога се проблем савијања третира на два начина:

• Савијање у еластично-пластичном подручју;
• Чисто пластично савијање.

Савијање у еластично-пластичном подручју спада у проблем линеарног напонског

стања. До оваквог савијања долази у случају да су стварни напони, који се јављају у
материјалу, у интервалу од нула до вриједности на граници чврстоће материјала,
редуковани полупречник криве се креће у границама 5 ≤ ρ r ≤ 200 .

3
 2. ОДРЕЂИВАЊЕ ДУЖИНЕ САВИЈЕНОГ КОМАДА

Да би обрадом савијањем добили предмет тражених димензија и облика, потребно

је да одредимо тачне димензије почетног материјала. Почетни материјал одређује се на
основу цртежа готовог комада. Ако претпоставимо да је потребно урадити предмет као на
слици

Слика 1. Развијање радног предмета

Прво се подијели готов предмет на дужине t:

Нека издијељен готов комад има n равних елементарних дужина и N савијених
елементарних дужина. Потребно је сада одредити дужину L почетног материјала, односно
развијену дужину материјала која ће нам обезбједити тачне димензије H и B.
Код n равних елемената није било деформација, те се дужина било којег влакна
може узети у прорачун. Међутим, N савијених елемената има деформисана влакна, те ако
би дужину тих елемената рачунали по спољној кривини добили би већу дужину од
потребне (јер су спољна влакна издужена), па би морали вршити накнадно одсјецање како
би добили димензију B. Исто тако, ако би дужину савијених елемената раћунали по
унутрашњим влакнима (који су сабијени), укупна развијена дужина би била мања од
потребне, те се не би могле постићи тражене димензије предмета. Закључак је да јe
дужину савијених елемената потрeбно рачунати по оним влакнима која не трпе
деформације, тј. која се у процесу не деформишу. Та влакна се називају неутрална
деформациона влакна.
При савијању предмета постојаће двије неутралне линије и то неутрална
деформациона линија, код које су деформације нула (а напон постоји) и неутрална
напонска линија код које су напони нула (а деформације постоје). То значи да нам
4
профили савијеног предмета могу постојати влакна која се не деформишу, али која имају
одређено напонско стање, односно могу постојати влакна која немају напона, али која
имају одређену деформацију.
Дакле, ове двије неутралне линије одступају једна од друге и ово се објашњава
појавом пластичне хистерзије. Одступање ових линија зависи од напонског стања и
редуцираног полупречника кривине ρr. Нпр., полупречник кривине савијања напонски
неутралне линије ρn се у еластично - пластичном подручју одређује по обрасцу:

Слика 2. Неутралне деформационе и напонске линије

а код чисто пластичног савијања по обрасцу:

Полупречник кривине савијања неутралне деформационе линије ρd се одређује из услова

једнакости, тако се добије образац:

гдје је r - коефицијент који се одређује на основу односа

Пошто је укупна дужина L почетног материјала састоји из равних и савијених

елементарних дужина, онда се може написати образац за L у слиједећем облику:

Односно:

5
 3. РАДИЈУСИ САВИЈАЊА

Код обраде свијањем веома важну улогу имају радијуси савијања.

Постоје минимални радијус rmin и максимални радијус rmax савијања. На слици бр.
3, показан је савијени предмет са означеним унутрашњим радијусом r, вањским радијусом
R и радијусом неутралне линије.

Слика 3. Радијуси на савијеном радном предмету

Радијус предмета којег желимо добити несмије бити мањи од rmin , јер ће се
појавити пукотине на спољним влакнима, а исто тако предмет не може имати радијус већи
од максималног, јер у том случају нема трајних деформација, па према томе нема ни
савијања предмета. Минимални радијус савијања одређује се на основу деформације:
n
 ,
n

, гдје је ε - радијус савијања било којег посматраног влакна;

Највеће деформације су на спољњем влакну и тамо се може очекивати прва пукотина те

је:
Rrs

Ако сматрамо да се савијање врши у чисто пластичном подручју, онда је:

 n  R  r

Минимални радијус при којем настаје нова деформација rmin , онда ће бити:

Испитујући материјал научници су дали израз за минимални радијус према обрасцу:

6
, гдје је c коефицијент који зависи од врсте материјала.
Максимални радијус савијања rmax се изводи на сличан начин полазећи од основног
обрасца за деформацију неког влакна полупречника ρ.
n

n
Узимајући да је:
 n  r+s/2
и посматрајући спољње влакно код кога је ρ= R, добићемо једначину:

Да би у крајњим влакнима наступиле трајне пластичне деформације, напон мора бити

најмање једнак напону на граници течења материјала

Да би у крајњим влакнима наступиле трајне пластичне деформације, напон мора бити

најмање једнак напону на граници течења материјала
, при чему се добија rmax полупречник код кога се јављају пластичне деформације, па је:

при чему се занемарује s/2 као мала величина у односу на р. Према томе, радијус р
предмета којег савијамо мора бити у границама:

rmin  r  rmax

7
 4. ИЗРАЧУНАВАЊЕ ПОВРАТНОГ УГЛА

Пошто је свака пластична деформација праћена еластичном деформацијом, те ће се

након престанка дејства силе при савијању, радни комад еластично исправити за одређену
вриједност. Према томе, трајна деформација је једнака разлици пластичне и еластичне
деформације

εt = εp − εe .
Да би смо могли израдити предмет тачних димензија, морамо знати одредити величину
тог еластичног исправљања радног комада. На слици 4. представљен је радни предмет у
два положаја:
Слика 4. Повратни угао

Знамо да је:
   2  1
Гдје је:
2 - угао савијања готовог дијела,
1 - угао савијања, који треба да има алат (непознато).

8
Да би се могао одредити повратни угао, уводи се фактор еластичног исправљања и
означава се са к, гдје је:

Пошто је:

Онда је:

Те се добија израз за повратни угао:

Аналитички се k може израчунати по обрасцу:

9
5. СИЛЕ САВИЈАЊА

Основа за прорачун силе савијања су моменти вањских сила и момент унутрашњих

сила предмета и они треба да буду једнаки. Потребна сила зависи од облика који желимо
добити при савијању радног предмета. Због тога, треба посматрати различите облике
савијања и за сваки конкретан случај сила савијања је различита. Данашња индустријска
производња захтјева велики број различитих облика и профила предмета који треба бити
савијен. Силе савијања ћемо одредити за неке основне облике.

5.1. Савијање двоструког угаоника

Сила F тискача може се разложити на двије паралелне компоненте F/2, које дјелују
на удаљеност од центра радијуса калупа што се запажа, процес је симетричан, те се може
посматрати само једна страна двоструког угаоника. rk . Као што се запажа, процес је
симетричан, те се може посматрати само једна страна двоструког угаоника.

На слици 5. престављена је шема сила које ђелују у процесу савијања. Из шеме

сила можемо уочити да је сила F/2 узрок појаве сила на калупу. У посматраном тренутку
процеса, сила F/2 дјелује у тачки B лима и условљава појаву реактивне силе FA.

На мјесту додира лима и калупа у тачки A, у тачки B сила F/2 заправо се манифестује на
лиму као сила:

Сила савијања одређују се на основу услова једнакости вањског момента савијања FA ⋅ x

момента унутрашњих сила M, односно: M = FA ⋅ x,

Сила FA се одређује из услова статичке равнотеже растављањем сила на вертикалне и

хоризонталне компоненте, те имамо да је:

10
Слика 5.
Савијање двоструког угаоника

Крак силе x, се одређује из услова једнакости дужине л, и пројектованих дужина rt , s, rk ,

x, на хоризонталну осу:

L  rt  sin   s  sin   x  cos  rk  sin 

Пошто је у основном положају дана дужина

l  rt  rk  s
, те замјеном ове вриједности у претходну једначину, добијамо да је крак силе:

Сила савијања двоструког угаоника може изразити:

- важи за савијавање у отвореном калупу.

За савијање у калупу са избацивачима, сила се мора повећати за величину силе

избацивања. Сила избацивања, одређује се по обрасцу:
F1 = 1,3⋅ F
Имамо и обрасце за унутрашње моменте и зависе од тога да ли се савијање врши у
еластично-пластичном подручју или у чисто пластичном подручју:

За еластично – пластично подручје:

- за чисто пластично подручје.

11
Гдје је n==1,6- 1,8 корекциони коефицијент очвршћавања.

5.2. Савијање једноструког угаоника

Слика 6. Савијање једноструког угаоника

Слика 7. Словодно савијање „V“ профила

На основу слике 6. процес савијања једноструког угаоника је потпуно идентичан процесу

савијања двоструког угаоника, те је сила потребна за савијање једне стране два пута мања
од силе код двоструког угаоника, те је:
- важи за савијање једноструког угаоника.

5.3. Савијање „V“ профила

На слици 7. представљено је слободно савијање «V» профила. Сила савијања такође се

одређује на основу једнакости вањских и унутрашњих момената, тј. M = FA⋅ x због

12
симетричности процеса, можемо посматрати само једну страну, односно један ослонац, уз
претходно разлагање силе тискача, F на двије паралелне компоненте F/2, од којих једна
дјелује у тачки B, а друга у тачки C. Из услова статичке равнотеже можемо одредити
отпор ослонца FA, тако што ћемо силу разложити на компоненте у хоризонталном и
вертикалном правцу. Тако добијамо да је:

Израз за потребну силу савијања дат је у облику:

гдје је: M – момент унутрашњих сила.

На слици 8. представљено је, шематски, савијање у калупу. Сила се доста тешко

аналитички одређује, јер радни комад у току савијања два пута поприма угао калупа. То се
може видјети и из слике 9. гдје су приказане 4 фазе. У I фази тискач лагано притискује
лим савијајући његов средишњи дио према доље. При томе су тачке A и A’ мјеста у
којима се материјал ослања о калуп. У II фази материјал се ослања о калуп у тачкама A и
B, када је већ тискач савио лим тако да он поприма први пут угао калупа. Након тога сила
расте, тискач се помјера и даље вертикално, и у фази III материјал поприма угао тискача
и радијус тискача, при чему кракови материјала налијежу на бочнестране тискача. Послије
тога у IV фази завршава се савијање када материјал поново поприма ( по други пут ) угао
калупа, и тиме добијају коначне димензије.

Слика 8. Савијање „V“ профила у калупу Слика 9.

Четири фазе савијања профила

13
Сила се одређује по изразу:
Радијус неутралне линије се одређује по
обрасцу:

5.4. Кружно савијање

Кружно савијање, данас се веома често користи у машинству. Сила савијања најлакше се
може одредити на основу деформационог рада код кружног савијања. Деформациони рад
је:
W = M ⋅ϕ = F ⋅ ρn⋅ϕ
, па је сила за кружно савијање дата обрасцем:

, гдје су:
M – моменат савијања,
φ – угао савијања,
ρn - полупречник кривине неутралне линије напона,
r – унутрашњи полупречник радног комада,
s – дебљина лима (материјала).

Слика 10. Шема кружног савијања

6. ТИПОВИ АЛАТА ЗА САВИЈАЊЕ

Постоје два основна типа алата. Ако се једним алатом могу правити предмети различитих
профила и димензија, онда се такав алат назива универзалним.

14
 Слика 11. За посебне облике савијања, постоје специјални алати
ПРОРАЧУН:
1. Развијена дужина комада

ξ – се усваја на основу односа

Усвајамо: L = 200mm

2. Радијуси савијања
a) Минимални радијус савијања: За Cu 60 Zn меки c = 0,4
c- фактор који зависи од врсте материјала.

b) Максимални радијус савијања:

- Модул еластичности,
Пошто је услов задовољен min max r < r
< r tj. 0,4<11<187,5 mm можемо извршити савијање лима на задњи радијус.
3. Силе савијања
ϕ = 90 rt = r = 11[mm] s= 1[mm]

15
rk = 5[mm] , узима се на основу дебљине лима s = 1[mm] и висине h = 25[mm] .

Пошто је ρr = 11,48 >5, имамо да је еластично – пластично подручје:

4. Прорачун елемената алата за савијање

a) Радијус тискача

s= 1 mm – дебљина лима
k – фактор зависи од врсте алата и односа r/s
k= 0,95 за Cu 60 Zn меки
b) Радијус калупа:
rk = 5[mm] висина радног дијела калупа H = 25 mm
c) Укупна висина калупа:
t = 4 mm висина која се бира у зависности од дебљине лима
Hd = 30 – 40 [mm], усвајамо Hd= 30 [mm] висина плоче држача, за s = 1 mm,

d) зрачност„f“:

c f = 0,15

16
f = s + cf • s = 1 + 0,15•1 = 1,15[mm]
e) ширина тискача и калупа

5. Избор стандардних елемената алата

На основу силе пресе F, бирамо цилиндрични рукавац:

Због димензионалних карактеристика алата бирамо већи рукавац.

На основу димензија комада и алата бирамо стандардне стубне вођице:

На основу димензија стубних вођица бирамо стандардне чахуре стубних вођица:

ЗАКЉУЧАК

Обрада савијањем спада у обраду деформацијом при којој се изводи само

локалномеђусобно помјерање појединих дјелића материјала и то на мјесту дејства силе.

17
Ова обрада је веома распрострањена при изради разних дијелова из лима, лимених трака,
вучених иваљаних профила, шипки и цијеви.
Савијање се успјешно може комбиновати са осталим обрадама деформацијом
(просијецање, пробијање, извлачење...), а у комбинацији са заваривањем се користи за
израду котлова, балона, цијеви и судова под притиском ...

ЛИТЕРАТУРА

 Елементи стројева 3. дио, Бошко Секулић, Факултет Индустријске Педагогије

Ријека, 1971.
 Машинска обрада I, П. Станковић, 1967.

18
  Машински елементи, Драго Благојевић, Свјетлост Сарајево, 1989.
 Стројарски приручник, Б. Краут, 2009.
 Стројни елементи 2, Едуард Херцигоња, Школска књига Загреб, 1995. Алатни
стројеви I, И. Сладе, 2012.
 Технологија обраде метала резањем, M. Лазић, 2002.

Датум предаје: ____________

Комисија:

19
 Предсједник

Испитивач

Члан

Коментар:

Датум одбране: _ Оцjена ( )

20