1.

Pojam i pravna obeležja akcije

Akcija (share) je hartija od vrednosti koja vlasniku (investitoru) daje pravo na deo profita
(dobiti) preduzeća – dividendu, pravo na upravljanje preduzećem i pro rata imovinu u
slučaju njegove likvidacije.

Akcije su dugoročne, vlasničke hartije od vrednosti, te kao takve predstavljaju

zapravo dokaz o pravu svojine. Imalac akcije poseduje “idealni“ deo imovine
izdavaoca akcije, i na toj osnovi koristi prava i odgovara obavezama, u skladu sa
zakonom. Akcijski kapital se naziva i kapitalom rizika zato što ulagači preuzimaju
prvenstvenu odgovornost za eventualni gubitak svojih sredstava ako preduzeće ne
bude bilo uspešno.
Osnovna prednost akcijskog kapitala je u tome što se on ne mora vraćati kao što je
to slučaj sa zajmom ili kreditom.

Otvaranje preduzeća, kako bi javnom prodajom akcija obezbedilo

finansiranje tekućeg poslovanja ili velikih projekata, podrazumeva poštovanje
strogo propisane procedure u kojoj, između ostalog, treba da pruži informacije
potencijalnim investitorima o svom ranijem poslovanju, finansijskoj situaciji
(strukturi, likvidnosti, rentabilnosti i sl.), rizicima sa kojima se u poslovanju sreće,
menadžmentu i o mnogim drugim detaljima.

Prednosti koje se ostvaruju emisijom akcijskog kapitala:

 mogućnost da se javnom prodajom akcija prikupe veliki iznosi kapitala;

 bolji pristup kapitalu za buduća finansiranja, jer se prelaskom na javno
vlasništvo pojačava baza preduzeća odnosno osnova akcijskog kapitala;
 bolji imidž preduzeća;
 privlačenje i zadržavanje ključnih kadrova;
 korišćenje akcija za akvizicije, odnosno za kupovinu drugih preduzeća;
 registrovanje na berzi akcija, čime se poboljšava tržišna vrednost deonica
preduzeća i unapređuje njegov imidž na tržištu
Slabosti emisije akcionarskog kapitala su:
- slabljenje osnivačkog vlasništva, gubitak privatnosti,
dostavljanje periodičnih izveštaja kao što je npr. Komisija za
hartije od vrednosti u SAD, troškovi registracije, polaganje
računa deoničarima, gubitak kontrole nad preduzećem i sl.
 Vlasnici akcija se stoga smatraju vlasnicima preduzeća.

Akcija spada u serijske hartije od vrednosti, jer se akcije ne izdaju pojedinačno, već u
seriji. Akcije sa istim pravima ili iste vrste čine jednu klasu akcija.

Prilikom osnivanja akcionarskog društva neophodno je s toga emitovati akcije koje se

nazivaju akcije prve emisije ili osnivačke i, tom prilikom, utvrđuje se i nominalna
vrednost (nominal value, per value, face value) akcije – novčani iznos upisan na samoj
akciji. Visina nominalne vrednosti je pokazatelj koji ima samo tehničko značenje,
odnosno predstavlja iznos po kojem se vrši primarna emisija akcija.
Prilikom osnivanja akcionarskog društva, utvrdi se iznos osnivačkog kapitalai broj akcija
koje će biti emitovane (isti princip važi i za dodatnu emisiju akcija kada se vrši
dokapitalizacija). Iz tog odnosa, ukupnog kapitala i broja akcija, izračunava se
visinanominalne vrednosti

U nekim zakonodavstvima, akcija ne može biti emitovana po ceni nižoj od nominalne.

Takođe, pojedina zakonodavstva dozvoljavaju da akcije budu bez iričito utvrđene
nominalne vrednosti koja se, u tom slučaju može izračunati podelom kapitala preduzeća
brojem ukupno emitovanih akcija.

Po pravilu, emituje se srazmerno veliki broj akcija koje imaju relativno malu nominalnu
vrednost. U pitanju su razlozi pragmatične prirode: akcije sa malom nominalnom
vrednošću lakše se distribuiraju u primarnoj emisiji i veliki broj investitora može da,
ulaganjem skromnih sredstava, stekne status suvlasnika u preduzeću. Tako se postiže
demokratičnost, kao princip koji se vrlo često ističe u objašnjenju razvijenog tržišnog
mehanizma

2.Primarno trziste akcija I inicijalna javna ponuda

 Osnovna obeležja primarnog tržista akcija i akcijskog kapitala

Tržišta akcija omogućavaju deficitarnim jedinicama da efikasno i jeftino obezbede

sredstva za poslovanje. U zamenu za sredstva, korisnici sredstava daju vlasnička prava
ukompaniji, kao i novčani tok u obliku dividende. Te korporativne akcije služe
preduzećima kao izvor finansiranja, pored finansiranja dugovnim instrumentima ili
zadržanim profitom.

Obične akcije su vlasničke HOV, koje predstavljaju vlasničke udele u preduzeću.

Emitenti akcija mogu biti: kompanije, preduzeća, banke i druge depozitne i nedepozitne
institucije. Za razliku od obveznica koje obezbeđuju unapred poznati prinos u obliku
kamate, akcije vlasniku ne obezbeđuju unapred poznat zagarantovan prinos. Prinos zavisi
od rezultata rada privrednih subjekata koji su do kapitala došli emisijom akcija.

Akcije kao sertifikati u suvlasništvu simbolizuju vlasništvo nad

a) određenim delom kapitala i

b) određenim udelom imovine. Sa ovog stanovišta analize razlikujemo:

1. akcionarska društva kod kojih je u registar upisana veličina osnivačkog

akcionarskog kapitala uplaćenog od strane akcionara, a sva ostala imovina u bilo
komobliku je vlasništvo akcionarskog društva, i može postati vlasništvo akcionara
samo u slučaju likvidacije akcionarskog društva i

2. suvlasnička društva kod kojih je u registar upisana imovina svakog od

suvlasnika,bez obzira na oblik i način tog učešća. To podrazumeva da se
suvlasništvo ne ostvaruje samo uplatom u kapitalu, već može biti izvršena i
unošenjem određene imovine ili prava u to društvo.
Osnivanje akcionarskih društava se ostvaruje emisijom i plasmanom akcija. Prve
emitovane akcije se nazivajuos nivačke akcije, i samo se kod njih prodajna
vrednost Poklapa sa nominalnom vrednošću. Svaka nova emisija se vrši radi
povećanja osnivačkog kapitala, a akcije kojima se to postiže nazivaju se novim
akcijama ilimladicama. One se uvek prodaju po ceni koja je veća od nominalne
vrednosti. Ta razlika između nominalne i
prodajne vrednosti naziva se kapitalna dobit ili kapitalni višak, i uplaćuje se u fond
akcionarskog društva.