Апсолутна и релативна значења глаголских времена

Презент:

Седим на часу и слушам синтаксу. (апсолутно. истовремено са тренутком говорења.)

Да би презент означио радњу која је истовремена са тренутком говорења, он мора бити исказан
глаголом несвршеног вида. Дакле, апсолутни презент је увек изражен глаголом несвршеног вида.

Кренем ти ја јуче до радње и купим... Крећем ја јуче до града, кад успут сретнем...

(релативно, прошлост, тзв. приповедачки презент, релативни презент може се исказати и

глаголима свршеног и глаголима несвршеног вида)

Ко рано рани, две среће граби. Ко другоме јаму копа сам у њу упада. (релативно, свевременско,
тзв. гномски презент или квалификативни презент, нпр. Сава се улива у Дунав)

Следеће године идемо на море. У октобру уписујем факултет. (Релативно, значење будуће радње,
сигурност, намера)

приповедачки презент:

Kad bude ispred ponoći, on se probudi pa pogleda na jabuku, a jabuka već

počela zreti, sav se dvor sjaje od nje. U taj čas doleti devet zlatnih paunica,
osam padnu na jabuku a deveta njemu u krevet, kako padne na krevet, stvori
se devojka da je nije bilo lepše u svemu carstvu. Tako su se njih dvoje grlili i
ljubili do posle ponoći. Pa onda devojka ustane, i zahvali mu na jabukama, a
on je stane moliti da mu ostavi barem jednu; a ona mu ostavi dve: jednu njemu
a drugu da odnese svome ocu. Devojka se po tom opet pretvori u paunicu i
odleti sa ostalima
(Златна јабука и девет пауница)

!!! У управном говору глаголска времена се одређују према тренутку говорења лика, нпр:

„Ја бежим да бих спасла живот”, рече срна.

Презент „бежим” употребљен је апсолутно јер га срна изговара у тренутку када бежи,
дакле означава радњу истовремену са тренутком говорења.

Перфекат:
Насмејао се и изашао из собе. (Прошлост у односу на тг, дакле, апсолутно)

Некада је на овом месту био мост. Мика је живео у овој згради. (перфекат који оначава
трајне прошле радње употребљен је апсолутно и назива се квалификативни перфекат)

После вечере цар га је питао куда је пошао. Када је истраживач формулисао предмет
истраживања, учинио је први корак у одговору на питање. (радња која претходи некој
другој прошлој радњи, дакле, релативно)

Буду ли нас пронашли, пропали смо! (релативно, значење будућности)

Аорист:

Насмеја се и изађе из собе. (чест је у приповедању, упореди горњи текст)

Ко се дима не надими, тај се ватре не огрија. (свевремена радња, релативно употребљено)

Буду ли нас пронашли, пропадосмо! Ми одосмо сад! (релативно, будућност)

Плусквамперфекат (резултативно за прошлост, тј. нерезултативно за садашњост):

Када сам стигао, они су већ били отишли. (резултативност за прошлост)

Где су ми наочаре? Била сам их оставила на столу. (нерезултативност за садашњост)

У случају када плусквамперфекат означава радњу резултативну за прошлост, релативно је

употребљен, јер означава радњу која претходи некој другој прошлој радњи, дакле не
управља се према тренутку говорења. Међутим, када се плусквамперфекат употреби са
значењем нерезултативности за садашњост, заправо се оријентише према тренутку
говорења и у том смислу ово значење сматра се апсолутним.

Имперфекат: не употребљава се релативно.

Футур I

Следеће школске године радићемо по новом програму.

Урадићу домаћи. (апсолутна употреба футура: означава радњу која ће се одиграти после
тренутка говорења)

Пре него што ће отићи на пут, спаковао је своје књиге. (овде футур означава радњу која ће
се догодити после неке прошле радње. У ствари, ова радња означена футуром припада
прошлости, оријентише се према прошлом тренутку, дакле, овде је употреба футура
релативна)