Велики број наставних занимања

Настајање нових професија доводиће до настанка све већег броја наставничких занимања.

Васпитачи у предшколском васпитању, учитељи и наставници у основној и средњој

школи, професори на факултету-то стање

Образовање у свим својим системима има представнике скоро свих других професија-
педагози, психолози, правници, лекари, економисти..

Професија означава занимање, позив...

Da bi dobilo ulogu ključnog kriterija i predstavljalo osnovu profesionalnog kompleksa - sem

toga što treba biti formalizovano i institucionalizovano - formalno i specifično obrazovanje mora
da omogući ovladavanje celokupnom kulturnom tradicijom. Takvo obrazovanje daje prednost
institucionalizovanom vrednovanju intelektualne (kognitivne) komponente, njenoj primeni u
određenoj oblasti i u određene praktične svrhe (npr. primena medicinske nauke u lečenju
bolesti).

Istraživači nastavničke profesije - kako ih vidi Džulijeta Savova - ukazuju na neke

kontradiktornosti nastavničke profesije. Multidimenzionalni karakter nastavničke profesije
obuhvata mnoštvo različitih zadataka jer se nastavnička delatnost ne ograničava na nastavu,
evaluaciju, programske i vanprogramske aktivnosti, nego nastavnik obavlja mnogo više poslova i
zadataka. Mnoge aktivnosti - kako nastavnika, tako i učenika - komplimentarne su i odvijaju se
istovremeno. Sve nastavne aktivnosti, uključujući i samu nastavu, »pune su zakrpa« i
onemogućavaju nastavnika da zalazi u srž predmeta, da se koncentriše na jedan jedini problem ili
ideju, jednog učenika ili na jedan aspekt svoje profesije. Nastavnici rade pod izuzetnim
ograničenjima u pogledu mesta i vremena, tako da imaju malo prilika da svoje iskustvo podele sa
kolegama i sebe uporede sa drugima. Izolovan iza zatvorenih vrata učionice, nastavnik dobija
»suverenitet«. Većina događaja vezanih za nastavničku profesiju je iznenadna i neočekivana,
tako da ih je teško predvideti, a najčešće se ne mogu ni prognozirati. U poređenju sa drugim
profesijama nastavnička profesija se ne izdvaja samo po tome što su njeni rezultati, uključujući i
postignuća učenika, proizvod mnogih faktora. »Proizvodi« nastavničke profesije daju rezultate
mnogo kasnije nakon vremena kada su stvarni napori u njih uloženi.
Prema stepenu razvijenosti pomenutih dimenzija profesionalnosti profesije delimo na »potpune
profesije«, to jest one koje su dosegle idelano-tipsku strukturu. Njih još nazivaju klasičnim ili
tradicionalnim profesijam (lekari, advokati, sveštenici). U drugu grupu spadaju »poluprofesije«,
to jest one koje su još u stadijumu semiprofesije.

O nastavničkoj profesiji mišljenja su podeleljena. Paradoks ovih suprotnih koncepata leži u

činjenici da su svi pokušaji da se nastavničkoj profesiji dodaju atributi kao što su »potpuna« ili
»poluprofesija« nastali na zajedničkom polaznom stanovištu koje se zasniva na objašnjenjima
onoga što je poznato kao »idealna profesija« (Savova, 1996). Za razliku od lekara, koji su
obezbedili potpunu kontrolu nad svojom tržišnom situacijom, nastavnici se nisu uspeli
profesionalno organizovati pre državne intervencije u školstvo. Budući da je država uglavnom
inicirala i plaćala masovno školovanje, mogla je uvesti veću kontrolu nad nastavnicima. Država
kontroliše ne samo nastavne programe nego i ponudu nastavnika i norme za ulazak u nastavničko
zanimanje. Spoljašnja kontrola i gubitak kontrole nad svojom tržišnom situacijom indikator su
niskog nivoa profesionalnosti nastavnika (Haralambos, 1989:82).

A poluprofesija je zanimanje koje zahtijeva napredna znanja i vještine, ali se ne smatra širokom
pravom profesijom . Tradicionalni primjeri poluprofesija uključuju socijalni rad , novinarstvo ,
bibliotekarstvo , podučavanje i njegovateljstvo . Takva područja često imaju manje jasne
prepreke ulasku od tradicionalnih profesija poput prava i medicine , a njihovi praktičari često
nemaju stupanj kontrole nad vlastitim radom koji je tradicionalno povezan s profesionalci poput
liječnika i odvjetnika.

Неко други одређује рад наставника (смањена је његова аутономија), план и програм

Uz to, poluprofesije su u povijesti bile identificirane kao "ženski posao", što je pogoršalo
predrasude prema njima kao o "istinskim" zanimanjima bez obzira na količinu umijeća.

У почетку је учитељски позив био мушки посао, али временом је због особина које
поседују жене (осећајност, емпатија, емотивност) постао женски

Zanimanja koja nisu u potpunosti profesionalizirana ponekad se nazivaju poluprofesijama.