AKADEMIJA STRUKOVNIH STUDIJA

KOSOVSKO METOHIJSKA

SEMINARSKI RAD
Mrežni analizatori

Student: Stanković Ivan Profesor: DR Bojan Prlinčević

Broj indeksa: 2/2021 Predmet: Kvalitet električne energije

1
 SADRŽAJ

Naslovna strana ......................................................................................1

Sadržaj ....................................................................................................2
Uvod .......................................................................................................3
Kvalitet električne energije i parametric kvaliteta..................................4
Stvaranje harmonika u elektroenergetskom sistemu...............................5
Frekvencija kao parameter kvaliteta električne energije.........................6
Naponsko treperenje – Flikeri.................................................................6
IEC standard serije 61 000 .....................................................................7
Standard EN 50 160-Evropsi standard za karakteristike napona............9
Mrežnio analizator ……........................................................................10
Merenje i izračunavanje parametara......................................................13
Primena mrežnih analizatora ................................................................16
Zaključak ..............................................................................................21
Literatura ..............................................................................................22

2
 UVOD

Kvalitet električne energije je aktuelno pitanje u radu elektroenergetskih sistema. Ovo pitanje
je posebno aktuelno u distributivnom sistemu gde postoji sve veći broj linearnih potrošača
(npr. računarska oprema, TV, audio, klima uređaji,...) koji stvaraju više harmonika električne
energije i ugrožavaju kvalitet električne energije u elektroenergetskom sistemu. Prisustvo
velikog broja nelinearnih potrošača u distributivnim mrežama dovodi do niza negativnih
efekata koji se odražavaju kako na samu mrežu tako i na ostale priključene potrošače.
Zajednički interes potrošača i proizvođača električne energije je poslednjih godina doveo u
žižu interesovanja probleme vezane za kvalitet električne energije, odnosno sadržaj
harmonika u distributivnoj mreži i druge aspekte kvaliteta električne energije (neprekidnost
napajanja, prisustvo kratkotrajnih fluktuacija i distorzija,...).
Kvalitet električne energije je povezan sa kvalitetom napona pražnjenja. Kvalitet napona se
odnosi na odstupanje talasnog oblika napona od idealnog jednostavnog periodičnog oblika.
Idealan jednostavan periodični oblik podrazumeva sinusoidu konstantne (nominalne)
amplitude i nazivne frekvencije. Kvalitet električne energije se definiše na analogan način.
Pošto kvalitet napona utiče na kvalitet električne energije i obrnuto, parametri kvaliteta
napona i struje se obično posmatraju integralno i definišu kvalitet električne energije.
Pitanje kvaliteta električne energije regulisano je odgovarajućim standardima koji propisuju
granice pojedinačnih pokazatelja kvaliteta (faktori harmonijskog napona i struje, ukupna
harmonijska izobličenja - THD napon i struja, propadanja napona, treperenja napona i dr.). Za
primenu ovakvih standarda, odnosno za kontrolu kvaliteta električne energije, neophodno je
razviti merne sisteme za merenje osnovnih pokazatelja kvaliteta električne energije u
elektroenergetskom sistemu.
Narušavanje kvaliteta električne energije podrazumeva narušavanje osnovnih
parametaranapona u ustaljenim ili prelaznim režimima i deformaciju talasnih oblika. Osnovni
parametrinapona su njegova efektivna vrednost, frekvencija i simetrija faznih napona. U
ovom radu će biti prikazani neki od primera merenja kvaliteta električne energije,isto tako
prikazan je i opis priručnog mrežnog analizatora.

3
 KVALITET ELEKRIČNE ENERGIJE I PARAMETRI KVALITETA

Jednostavno rečeno, kvalitet električne energije je mera idealnog elektrodistributivnog

sistema. Uopšteno, pojam i koncept kvaliteta električne energije se ne razlikuje generalno od
pojma kvaliteta robe ili usluga različitih vrsta. Ali, dok je kvalitet generalni koncept koji
uključuje i subjektivne atribute, poput lične dopadljivosti, ukusa, ili naprosto intuicije, kvalitet
električne energije je objektivan, merljiv i jasan pokazatelj koji govori o stanju električne
energije koja se isporučuje . Uopšteno, kvalitet električne energije se može definisati kao
obezbeđivanje napajanja i dizajniranje sistema tako da korisnik električne energije može
uspešno da koristi električnu energiju iz distributivnog sistema, bez smetnji i bez prekida.
Kvalitet električne energije je definisan u Institutu za inženjere elektrotehnike i elektronike
(IEEE) 100 - Merodavni rečnik standardnih IEEE termina kao: "koncept napajanja i
uzemljenja elektronske opreme na način koji je pogodan za rad te opreme i kompatibilan sa
premisama instalacije sistema, kao i druge povezane opreme". Distributivna preduzeća, prema
tome, često žele da definišu kvalitet električne energije kao pouzdanost u isporuci. Da bi se
što jednostavnije shvatio pojam kvaliteta električne energije, treba prvo definisati osnovne
parametre i pokazatelje kojima je određen, kao i pojedine posledice koje neodgovarajući nivo
kvaliteta može prouzrokovati. Kvalitet električne energije primarno je definisan vrednostima
karakterističnih parametara mrežnog napona, odnosno stepenom njihovog odstupanja u
odnosu na propisane standardizovane referentne vrednosti kvalitativnih parametara. Ove
referentne, odnosno nominalne vrednosti naponskih parametara kvaliteta i njihova
maksimalno dozvoljena odstupanja definisana su kako nacionalnim, tako i međunarodnim
normama i standardima za kvalitet električne energije, koji su zakonski obavezujući za sve
distributere električne energije. Nominalne vrednosti parametara i pokazatelja kvaliteta
električne energije određene su na bazi višegodišnjih iskustava i analiza funkcionisanja
elektrodistributivnih sistema u svetu, i rezultat su dogovora i kompromisa relevantnih
organizacija koje se problemima standardizacije bave na širem međunarodnom planu.
Značaj pojedinih parametara kvaliteta električne energije se vremenom menjao. U početku,
osnovni kriterijum je bila dostupnost električne energije potrošačima, pri čemu je bilo
neophodno da vrednosti mreţnog napona i mrežne frekvencije ne izlaze iz unapred utvrđenih
granica. Očigledno da u ovoj prvoj fazi, kada je osnovni problem bila dostupnost električne
energije, propadi napona, prenaponi, tranzijenti, ili slične negativne pojave, nisu bile od
presudnog značaja i uticaja kada se govorilo o kvalitetu električne energije. U uslovima
izrazitog industrijskog i ekonomskog razvoja, osim dostupnosti električne energije
potrošačima, vrednosti mrežnog napona i mrežne frekvencije, velika pažnja mora se posvetiti
i ostalim pokazateljima, koji se prvenstveno tiču negativnih pojava i kraćih ili dužih prekida
snabdevanja potrošača električnom energijom. Osnovni tehnički parametri i pokazatelji
kvaliteta isporučene električne energije propisani standardima i normama, koji se tiču
vrednosti mrežne frekvencije, napona napajanja i eventualnih mrežnih poremećaja su:

 vrednost mrežne frekvencije;

 efektivna vrednost mrežnog napona (RMS);
 spore promene mrežnog napona;
 naponsko treperenje (fliker);
 propadi mrežnog napona;

4
  kratkotrajni prekidi mrežnog napona;
 duži prekidi mrežnog napona;
 privremeni prenaponi između faznih provodnika i zemlje;
 impulsni prenaponi između faznih provodnika i zemlje;
 naponsko-fazna nesimetrija;
 harmonijske komponente napona;
 međuharmonijske komponente napona;
 signalizacioni upravljački naponski signali.

Stvaranje harmonika u elektroenergetskim sistemima

Linearno opterećenje (potrošač) koje je povezano na elektroenergetski sistem je definisano
kao opterećenje koje troši struju, iz mreže, koja je proporcionalna primenjenom naponu
napajanja (kao što su svetiljke sa užarenim vlaknom). Tipičan primer talasnih oblika napona i
struje linearnog opterećenja prikazan je na slici 1 (gore). Opterećenje se smatra nelinearnim,
ukoliko se njegova impedansa menja u skladu sa primenjenim naponom napajanja. Usled ove
promenljive impedanse, struja koju troši nelinearno opterećenje je takođe nelinearna, to jest,
nesinusoidalna po svojoj prirodi, čak i kada je potrošač vezan na linearni izvor napajanja.
Tipičan primer talasnih oblika napona i struje nelinearnog opterećenja prikazan je na slici 1
dole.

Slika 1 Talasni oblik napona i struje linearnog opterećenja (gore) i nelinearnog opterećenja
(dole)

Ove, nesinusoidalne (složeno-periodične), struje sadrže više harmonike koji interaguju sa

impedansom elektroenergetskog sistema i na taj način stvaraju naponska izobličenja koja
utiču i na opremu elektrodistributivnog sistema i na potrošače povezane na taj sistem.

5
Frekvencija kao parametar kvaliteta električne energije
Glavni uzroci odstupanja frekvencije u jednom elektroenergetskom sistemu u normalnom
pogonu jesu varijacije potrošnje, a u poremećenim režimima i ispadi iz pogona generatorskih i
potrošačkih blokova, usled pojave kvarova. U većini slučajeva potrošači imaju slobodu da se
proizvoljno uključuju i isključuju i menjaju svoje opterećenje, čime se menja stanje (ili radni
režim) eksploatacije sistema. Te promene stanja se dalje preslikavaju na promene frekvencije
sistema. Njihova kompenzacija zahteva odgovarajuće promene odatih generatorskih snaga.
Ceo koncept regulacije frekvencije upravo se bazira na permanentnim naporima da se u
uslovima pojave promena stanja održava ravnoteža između proizvedenih i utrošenih aktivnih
snaga.
Potrebe za održavanjem frekvencije, nametnute od samih potrošača, obično nisu stroge.
Odstupanja frekvencije u opsegu od ±0.25 Hz do ±0.5 Hz, za potrošače su sasvim prihvatljiva,
osim za neke specijalne aparate (sinhroni časovnici, elektronski računari, TV i telekomunikacioni
uređaji itd.). Sa gledišta samog elektroenergetskog sistema, veća odstupanja frekvencije
nepovoljna su za sve aparate sa gvozdenim jezgrom, gde sniženje frekvencije posebno može
dovesti do pojave zasićenja, izobličenja talasa struje praznog hoda aparata, povećanih gubitaka
energije u pojedinim elementima sistema i generisanje viših harmonika. Osim toga, preterana
odstupanja frekvencije su čest uzrok nedozvoljene promene ugovorenih snaga razmene, koje
mogu ugroziti rad i čak izazvati raspad interkonekcije, naročito kada spojni vodovi rade u blizini
graničnih opterećenja.

Iz priloţenog, mere za održavanje kvaliteta frekvencije odnose se na dva tipa upravljačkih

akcija, i to:
− regulaciju frekvencije, na nivou celog elektroenergetskog sistema, centralizovano;
− brzu zaštitu skupih elemenata sistema, lokalno, pomoću zaštitnih releja, osetljivih na
promene frekvencije.
Osnovni pokazatelj kvaliteta odrţavanja frekvencije u nekom elektroenergetskom sistemu
naizmenične struje je odstupanje frekvencije u odnosu na svoju nominalnu (nazivnu)
vrednost. To je globalni pokazatelj, isti za sve delove elektroenergetskog sistema u
sinhronizmu, koji karakteriše odrţavanje ravnoteţe izmeĎu proizvodnje i potrošnje aktivne
snage.

Naponsko treperenje – Flikeri

Pojava brze promene efektivne vrednosti napona poznata je pod imenom fliker. Javlja se
prilikom rada mašina ili uredaja, koji povlace velike vrednosti struje u kratkim vremenskim
intervalima (start velikih asinhronih motora, rad elektrolucnih peci, elektrolucno zavarivanje,
rad mašina sa elektro-otpornim zavarivanjem).
Potreba za definisanjem i merenjem ovog parametra proistekla je iz činjenice da promena
intenziteta svetlosti u radnoj ili životnoj sredini nepovoljno utiče zdravlje ljudi, odnosno na
njihov rad i svaku drugu efikasnost. Pojavljuju se glavobolje, nervoza, depresija, oštećen vid,
itd. Treperenje se definiše na sledeći način: Ako u u prostoriji živi 100 ljudi pod istim
uslovima i ako je intenzitet svetlosti promeni toliko da to primeti 50 od ukupno prisutnih,
kaže se da trepere (treperenje) ima intenzitet od 1. Ovaj ometajući efekat se povećava sa

6
amplitudom promene napona. Jačina treperenja se izračunava prema datoj formuli. Ona ne
sme preći vrednost jedan u ro ku od 95% vremena od jedne nedelje slika 2.

√∑
12 3
3 P sti
P¿ =
i=1 12

Slika 2 Treperenje (flicker) napona

IEC STANDARD SERIJE 61000

Međunarodna elektrotehnička komisija (IEC) osnovana je 1906. godine i sačinjavaju je

nacionalni komiteti iz 43 zemlje, koje obuhvataju 80% svetskog stanovništva i koriste 95%
svetske potrošnje električne energije. Ona probleme vezane za kvalitet napona razmatra preko
svog tehničkog komiteta TC 77 - "Elektromagnetska kompatibilnost između električne
opreme uključujući mrežu" još od 1972. i preko TC 22 – “Energetska elektronika”. Više
radnih grupa i pod-komiteta se bavilo ovim problemom, tako da se rezultati javljaju u više
publikacija. Prvi standard se pojavio 1982. godine - IEC Publikacija 555: "Smetnje u mreži
izazvane električnim aparatima koji se primenjuju u domaćinstvu i sličnim uređajima".
Razvojem problematike i povećanjem broja dokumenata, pojavila se potreba za
prenumeracijom. 1990. godine postojeća dokumenta su prenumerisana i oformljena je nova
serija standarda - IEC 1000, koji su nazvani Elektromagnetna kompatibilnost (EMC). Nešto
kasnije ova serija označena je sa IEC 61000, zbog uskljađivanja sa evropskim EN
standardima, koje izdaje CENELEC. IEC 61000 je serija standarda, koja se naziva
Elektromagnetna kompatibilnost (EMC). Ona obuhvataju kompletnu problematiku EMC –
kondukovane smetnje, smetnje zračenjem, električna i magnetna polja, elektrostatička
pražnjenja i impulsne nuklearne elektromagnetne smetnje i izdaje se sukcesivno (do sada još
nisu izdati svi planirani standardi, mada su neki doživeli i više izdanja).
7
Jedan od najznačajnijih dokumenata, vezan za definisanje graničnih vrednosti parametara
kvaliteta električne energije, je standard 61000-2-4 , koji daje nivoe kompatibilnosti za tri
klase elektromagnetske okoline: Klasa 1 – Osetljivi potrošači, Klasa 2 – Sabirnica (PCC)
prema javnoj mreži i Klasa 3 – Industrijske mreže. U tabeli 1 prikazani su preporučeni nivoi
kompatibilnosti za najvažnije parametre kvaliteta.

Tabela 1 Preporučeni nivoi kompatibilosti za izoblicenje napona po IEC 61000-2-4

STANDARD EN 50160 – EVROPSKI STANDARD ZA

KARAKTERISTIKE NAPONA
8
Suština kvaliteta električne energije je napon na 0.4 kV. Ako je napon 230V, frekvencija
50Hz, i ima sinusni talasni oblik, kvalitet je idealan. Ako je napon u mreži u granicama
opsega datih u tabeli 1, odnosno u okviru Evropske norme EN50160, tada je kvalitet
zadovoljavajući. Van ovih opsega, kvalitet napona je nezadovoljavajući Kod kvaliteta
električne energije na 0.4kV, prati se vrednost napona, frekvencija, amplituda, i talasni oblik.

Tabela 2 Evropsi standard 50160

Evropski standard EN 50160 opisuje električnu energiju kao proizvod, a samim tim razmatra i
sve njene nedostatke. Ovaj standard daje najvažnije karakteristike napona na potrošačkim
priključcima u javnoj niskonaponskoj i srednjenaponskoj mreži, pod normalnim radnim
uslovima.

Standard EN 50160 propisuje ograničenja nekih poremećaja napona. Za svako od navedenih

odstupanja, data je vrednost koja ne sme biti prekoračena u 95% vremena iskorišćenog za
merenje. Merenja bi trebalo izvoditi u okviru određenog, prosečnog vremenskog prozora.
Dužina ovog prozora je 10 minuta za većinu ispitivanih poremećaja, pa je to razlog zbog
kojeg veoma kratke vremenske razmere nisu razmatrane u ovom standardu.

MREŽNI ANALIZATOR

9
Pojam "mrežni analizator" se odnosi na specijalne merne instrumente koji su predviđeni za
merenje različitih parametara električnih mreža. Generalno su to digitalni mikroprocesorski
instrumenti, koji od odbiraka napona i struja izračunavaju efektivne vrednosti napona i struja,
aktivnu i reaktivnu snagu, kao i više harmonične komponente ovih veličina. Posebno će biti
razmatran mrežni analizator prenosnog tipa, prikazan na slici 3.,koji ima sopstvenu memoriju
i dozvoljava da se serijskom vezom podaci prenesu u personalni računar na dalju analizu.

Slika 3 Mrežni analizator CIRCUTOR CIR-e 3

S obzirom da se u savremenim industrijskim postrojenjima aktivna i reaktivna snaga menjaju

u zavisnosti od tehnologije primenjene u procesu proizvodnje, neophodno je merenjem
utvrditi stvarne promene aktivne i reaktivne snage i eventualno prisustvo viših harmonika
napona i struje. Merenje treba da obuhvati sve karakteristične radne cikluse postrojenja, što
znači da je neophodno da merni instrument ima mogućnost memorisanja merenih podataka u
periodu od više dana ili nedelja. Instrument je prenosnog tipa i meri, prikazuje i memoriše
glavne parameter jednofazne ili trofazne električne mreže. Pri tome, u trofaznom slučaju
mreža ne mora biti uravnotežena, jer uređaj poseduje tri potpuno odvojena merna sistema. On
vrši merenje i memorisanje svih relevantnih parametara mreže.
10
To su:
- sva tri fazna napona,
- sve tri fazne struje,
- aktivna snaga i energija (fazno i trofazno),
- reaktivna snaga i energija (fazno i trofazno),
- prividna snaga,
- frekvencija,
- THD faktori struja i napona,
- harmonijski sadržaj struja i napona (do 50. harmonika),
- talasni oblici napona i struja,
- kratkotrajni skokovi i propadanja napona,
- flikeri.

Kod trofaznog trožičnog sistema merenje može da se vrši i u Aronovoj vezi. To čini ovaj
sistem univerzalnim za merenja na svim naponskim nivoima. Merenje može biti direktno ili
indirektno (preko strujnih i naponskih mernih transformatora). Na NN moguća su
direktnamerenja struja (do 20 kA) i napona (do 866 V, međufazno), dok su na VN moguća
samo indirektna merenja.

Memorisani podaci se, iz instrumenta, RS232 vezom, kopiraju u PC računar, gde se uz softver
za profesionalnu analizu podataka i pripremu izveštaja, dalje obraduju.

Uređaj je malih dimenzija i težine, nešto veći od standardnog "unimera". Idealan je za

rad na terenu, a poseduje i višečasovnu autonomiju rada zahvaljujući ugrađenim baterijama.

Posebnu pogodnost predstavlja mogućnost reprogramiranja instrumenta. Programi se iz

ketridža kopiraju u internu, programsku memoriju instrumenta. Programska memorija je
odvojena od memorije za podatke i dovoljno je velika da primi četiri programa istovremeno.

Na raspolaganju su sledeći programi:

Program 1: Analizator mreže

Ovaj program služi za merenje, prikazivanje i memorisanje osnovnih parametara električne

mreže (napona, struja, aktivne i reaktivne snage, energije i frekvencije; njihovih maksimalnih
i minimalnih jednosekundnih vrednosti, kao i srednjih vrednosti za programirani period
merenja).

Program 2: Aanalizator harmonika

Ovim programom su obuhvaćena merenja svih osnovnih parametara, kao i kod

prethodnog programa, a dodato je merenje kvaliteta električne energije (THD faktor, viši
harmonici i talasni oblici napona i struja).

11
Program 3: Analizator poremećaja

Ovim programom se memorišu poremećaji u naponu, kao što su: propadanja, skokovi, pikovi,
šumovi i distorzije talasnog oblika. Primenjeni metod monitoringa zasniva se na analizi
talasnog oblika napona u sve tri faze. Bilo kakvo odstupanje od zadate tolerancije trigeruje
sistem za memorisanje talasnih oblika napona tokom poremećaja. Snimljeni podaci se mogu
prebaciti u PC računar radi dalje analize.

Program 4: Analizator flikera

Ovaj program analizira sva tri fazna napona istovremeno, u potrazi za sporim
fluktuacijama napona. Analiza se radi prema IEC 868 standardu, koji je relevantan za ovu
oblast.

U tabeli 3 date su tehničke karakteristike mrežnog analizatora prenosnog tipa. Treba

naglasiti da interna memorija dozvoljava memorisanje mrežnih parametara do 60 dana u
programu Analizator mreže i do 15 dana merenja i memorisanja u programu Analizator
harmonika.

Tabela 3 Tehničke karakteristike mrežnog analizatora prenosnog tipa španske firme

CIRCUTOR CIR-e 3

12
Slika 4 Opis mrežnog analizatora CIRCUTOR CIR-e 3

Merenje i izračunavanje parametara

- Pojedinačni napon na tri faze, RMS vrednost: U1,U2 i U3

√ [ √ ]
N
1 1
U n = U rms =
T
∫ 2
u ( t ) dt U rms = ∙ ∑ (U )
N 1
2

- Struja kroz tri faze(pojedinačno), RMS vrednosti: I1,I2 i I3

√ [ √ ]
N
1 1
I n= I rms =
T
∫ 2
i ( t ) dt I rms = ∙ ∑ ( i)
N 1
2

- Aktivna snaga u tri faze(pojedinačno): P1,P2 i P3

[ ]
N
1 1
I n= ∫ u = (t) x i(t) ∙ dt ; P= ∙ ∑ u∙ i
T N 1

- Faktor snage cos φ (za tri faze pojedinačno) :cos φ1,cos φ2 i cos φ3.

Pn
cos φ=
I rms ∙U rms

13
 - Rektivna snaga u tri faze(pojedinačno): Q1,Q2 i Q3. Vrednosti merene u slučaju kada
struja u odnosu na napon zaklapa ugao π/2 .

1
T∫
Q n= u(t) x i ( t+ π /2 )

- Frekvenciju f (Hz) meri samo u fazi L1

- Srednja vrednost napona po fazi:

U rms1 +U rms 2 +U rms3

U avg =
3

- Srednja vrednost struje po fazi:

I rms 1+ I rms 2+ I rms 3

I avg=
3

- Ukupna aktivna snaga:

Pt =P1+ P 2+ P3

- Srednja vrednost faktora snage:

Pt Pt=P 1+ P2 + P3
cos φavg= =
St I rms1 x U rms 1+ I rms 2 x U rms2 + I rms3 x U rms 3

- Ukupna reaktivna snaga:

Q n=Q1 +Q2 +Q3

- Energija(merenje):

 aktivna
 reaktivna

14
Slika 5 Šema povezivanja uređaja u trofaznoj vezi

Slika 6 Šema povezivanja uređaja u Aronovoj vezi

Primena mrežnih analizatora

15
Mrežni analizatori se primenjuju u elektrodistributivnim preduzećima za praćenje stanja
mreže, pri čemu se snimljeni parametri koriste u planiranju razvoja mreže, planiranju
opterećenja i eventualnim promenama uklopnog stanja napajanja potrošača u cilju poboljšanja
naponskih prilika,odnosno kvaliteta električne energije.

Prikazaćemo nekoliko primera primene mrežnih analizatora.

Primer 1

Potrošač električne energije čiji se porodični stambeni objekat nalazi u neposrednoj blizini
novoizgtrađene TS 10/0,4 kViz koje se napaja i NN distributivna mreža na koju je i
priključen, žalio se na preveliku potrošnju,varijacije u napajanju i često pregorevanje sijalica.
Elektrodistribucija je kao prvi korak utvrđivanja činjeničnog stanja i otklanjanja eventualnih
nedostataka postavila analiator mreže na objektu potrošača.

Primenom LEM (FLUKE) MEMOBOX-a 800Q i programskog paketa CODAM 800 tokom
jedne sedmice snimljena je situacija na jednoj fazi. Stanje osnovnih osam parametara
napojnog napona moglo se pregledno videti iz tablice, usklađene sa normom EN 50160 (slika
7).

Zbog relativno male udaljenosti od transformatorske stanice, impedansa distributivne mreže

bila je mala. To se moglo ozbiljno odraziti na kvalitet električne energije u posmatranom
domaćinstvu, pa je dolazilo često do pojave previsokih napona.

Kolebanja napona, što je vidljivo iz priložene slike, bila su dopušteno velika, ali veoma česta,
a treperenje je u određenim trenucima bilo izrazito. Propadi napona i previsoki naponi
(događaji, tj. udarna prelazna stanja) posebno su bili istaknuti. Slika harmonika i slika
treperenja (flikera) takođe su upozoravale na niz nepravilnosti u napojnom naponu, tj. u
mreži.

16
Slika 7 Slika stanja kvaliteta električne energije u jednom domaćinstvu

Napon je relativno stabilne vrednosti (koja je previsoka - na trenutke i nedopuštenih 253,9 V,

a prosečno 249,5 V), s tim da je početkom sedmice bilo nekoliko velikih propada napona (čak
do vrednosti od samo 170 V), zbog uključenja nekog velikog obližnjeg potrošača.

Slika 8 Napon je relativno stabilne vrednosti

Od harmonika jedino je 5. harmonik poprimao u pojedinim trenutcima dosta velike, ali

dopuštene vrijednosti (slika 9.). Vrednosti su istaknute tokom noći, kad se uključuje

17
punopotrošača (TV aparati i slično) sa ispravljačkim jedinicama (switching power supply), što
se i moglo očekivati.

Slika 9 Prikaz 5.harmonika tokom jednog dana

Slika 10 Treperenje je bilo izraženo baš u trenutku uključenja snažnog prijemnika u susedstvu

Zaključak

Nivo napona je previsok i uzrokuje povećanu potrošnju i češće pregorevanje sijalica, pa i

oštećenje uređaja u domaćinstvu. Trebalo bi ga početkom leta u transformatorskoj stanici
18
spustiti za oko 3-5 %,odnosno za jedan podeok teretnog tregulatora, tako da prosečna
vrednost tokom leta bude do 240 V. Pregledom baze potrošača i stanja same mreže sa
navedene TS posumjalo se da je uzrok pojava smetnji(treperenja) najverovatnije porodična
radionica sa motornim grupama bez soft –startera u neposrednoj blizini,odnosno na istom NN
izvodu.

Primer 2

Više potrošača sa jednog trafo područja je uložilo prigovor elektrodistibutivnom preduzeću

zbog veoma loših naponskih prilika i pojave treperenja (flikera). U svojoj prijavi su naveli da
je pojava treperenja (flikera) počela da se javlja pokretanjem proizvodnje u nedavno otvorenoj
stolarskoj radionici u njihovom komšiluku.
Kao prvu meru utvrđivanja činjeničnog stanja elektrodistribucija je postavila analizator mreže
kod jednog od potrošača koji se napaja sa istog izvoda na kom se nalazi i stolarska radionica.
Stanje je praćeno sedam dana i tom prilikom je su praćene vrednosti osnovnih parametara
kvaliteta električne energije, sa ciljem da se sazna koji od parametara prelaze dopuštene
vrednosti.

Slika 11 Dijagram desetominutnih RMS vrednosti

Uočljivo je da su kolebanja napona unutar dopuštenih +/-10% tokom trajanja celog

merenja, ali je stanje sa napajanjem vrlo nestabilno.
Analiza treperenja (flikera), nadalje, upozorava na to da je dugotrajno treperenje (Plt)
prekoračilo ograničenje tokom svih radnih dana (slika 12.). Te velike vrednosti treperenja (>
4) uzrokuju jaka treperenja svetla u domaćinstvima,što za čoveka predstavlja neprijatnu
pojavu.
Daljom analizom treperenja Pst tokom jednog dana uočava se da treperenje postoji samo
tokom dana, kada radionica radi i jasno se uočavaju momenti kada mašine(motori) u toku
dana u radionici nisu u pogonu. (slika 12.).

19
Slika 12 Dijagram pojave flikera sa vidljivim trenucima kada mašine ne rade

Zaključak

Nakon izvršenih snimanja i analize snimljenih parametara sa sigurnočću se može utvrditi da je

uzrok svih poremećaja u mreži stolarska radionica. Na osnovu uloženog prigovora i
snimljenih podataka izvršena je kontrola priključka i mernog mesta kod potrošača – stolarske
radionice i utvrđeno sledeće stanje:

 priključak se vodio kao priključak potrošača iz kategorije „široka

potrošnja“(domaćinstva) gde je snaga ograničena na 11,05 kW ili na 17,25 kW

 priključni kabal i glavni osigurači predimenzionisani za navedenu snagu, ne

postoje ograničivači struje (limitatori)

 snaga instalisanih uređaja i mačina u mnogome prevazilazi snagu koja se odnosi

na standardni tip priključka „široka potrošnja“

Na osnovu navedenih činjenica naliženo je potrošaču-stolarskoj radionici da podnese

zahtev elektrodistribuciji za povećanje snage priključenja,ili će u suprotniom
elektrodistribucijaugraditi ograničivače struje. Realizacija zahteva bi bila izvedena na taj
način što bi potrošač - stolarska radionica bio priključen direktno na trafostanicu posebnim
izvodom.

20
 ZAKLJUČAK

Obzirom da se EPS nalazi u fazi reorganizacije i stvaranju uslova za otvaranje tržišta

električnom energijom,čime gubi svoj monopolski status, potrošači će moći da biraju svog
dobavljača električne energije. Izbor dobavljača će u mnogome zavisiti od kvaliteta robe,
odnosno električne enrgije.

Otvoreno tržište će pooštriti uslove isporuke i kvalitet električne enrgije, za šta se trenutno ne
može reći da je jedan od osnovnih parametara za isporuku električne energije. Sada se poštuju
standardi, norme i zakoni koji obuhvataju ovu materiju,ali se ne vrši kontrola primene
standarda u punom obimu. Libelarizacijom tržišta stvoriće se i regulatorna tela zadužena za
kontrolu kvaliteta električne energije.

Praćenje kvaliteta električne energije je proces koji traje duže vreme (najčešće nekoliko dana)
i praćenje se vrši na terenu(najčešće na objektima potrošača - kupaca). Ovakav način praćenja
iziskuje instrumente koji su gabaritno mali,mobilni,ne preterano skupi i sa mogućnošću
praćenja i memorisanja velikog broja parametara i podataka.

Tu na scenu stupaju mrežni analizatori,kakav je ovaj koji smo opisali u tekstu. U prethodnom
tekstu smo opisali jedan od uređaja koji se trenutno koristi, ali postoje više vrsta i tipova
analizatora mreže. Pored mobilnih postoje i fiksni mrežni analizatori koji se u skorije vreme
sve više ugrađuju u objektima potrošača (novoizgrađenim industrijskim objektima).

Prednost ovih uređaja je u tome što ih takoreći možemo koristiti kao merne uređajeza merenje
velikog broja parametara sa mogućnošću pamćenja istih i do 60 dana.

21
 LITERATURA

1. Vladimir Katić, Amir Tokić, Tatjana Konjić KVALITET ELEKTRICNE ENERGIJE

2. Željko Beljić METODA MERENJA HARMONIKA U REALNOJ

DISTRIBUTIVNOJ MREŽI PRIMENOM A/D KONVERTORA DVOBITNE
REZOLUCIJE – doktorska disertacija

3. CIRCUTOR CIR-e 3User manual

4. Miomir B.Kostić,Teorija i praksa projektovanja električnih instalacija,drugo

prošireno izdanje,Akademska misao,Beograd,2005.

5. Janda Žarko,Pregled standarda i preporuka za kontrolu viših harmonika u električnim

mrežama, Zbornik radova, Elektrotehnički institut "Nikola Tesla"2004.

22