Simpozijum MATEMATIKA I PRIMENE, Matematički fakultet, Univerzitet u Beogradu, 2014, Vol.

V(1)

Verižni razlomci i primene

Branko Malešević
Elektrotehnički fakultet u Beogradu, Bulevar kralja Aleksandra 73
branko.malesevic@etf.rs

Luka Milinković
Elektrotehnički fakultet u Beogradu, Bulevar kralja Aleksandra 73
luka.milinkovic@etf.rs

Apstrakt. U radu će se prikazati neki elementi teorije aproksimacija realnih brojeva razlomcima. Posebno
će se razmatrati najbolje racionalne aproksimacije realnih brojeva prve i druge vrste. Na osnovu tih
aproksimacija odrediće se najbolje racionalne aproksimacije nekih matematičkih i astronomskih konstanti.
Ključne reči: Racionalne aproksimacije, konvergente i sekundarne konvergente, verižne i međuverižne
aproksimacije

1. Uvod
U matematici verižni razlomak je izraz oblika
1
,
(1)
⋱

gde je ∈ i ∈ 0 . Prethodni izraz skraćeno zapisujemo

; , ,… . (2)
Nas će zanimati konačni verižni razlomci
1
,
(3)
⋱

određeni u obliku razlomka

; , ,…, . (4)

Posmatrajmo razlomke ; , ,…, za ∈ 0,1, … , . Tada na osnovu , 1i

1, korišćenjem rekurencija

∙
(5)
∙

koje važe za 2, dobijamo niz razlomaka . Ove razlomke nazivamo konvergentama. Racionalne
brojeve razmatrajmo kao redukovane prave razlomke (koji nisu celi brojevi). Tada, svaki racionalni
broj , za ∈ i ∈ , možemo napisati u obliku konačnog verižnog razlomka tako
što verižne decimale ∈ i , ,…, ∈ određujemo pomoću Euklidovog algoritma:
∙
∙
∙ (6)
⋮
∙
∙ ,
pri tom ⋯ . Iz sleduje zaključak 1. Znači verižne
decimale ∈ i , ,…, ∈ su jedinstveno određene i poslednja verižna decimala ne može
biti 1. Takav način zapisivanja verižnih decimala, tako da 1, je uobičajen i nazivamo ga
standardnom (normalnom) formom. U literaturi se koristi i duga forma verižnog zapisa tako što se za
1 verižni zapis ; , ,…, razmatra u obliku ; , ,…, 1 ,1 , videti npr. [10].
Cilj našeg rada je da se navedu neka svojstva verižnih razlomaka i izdvoje neke numeričke
osobine.

2. Svojstva verižnih razlomaka

Navodimo neke bitne osobine prema [1], [3].

Svojstvo 1. Imenioci i brojioci pk i qk određeni formulama (5) jesu uzajamno prosti brojevi.

Svojstvo 2. Niz imenilaca q1,q2,...,qn,... verižnih razlomaka, jeste strogo rastući niz brojeva. Apsolutne
razlike između verižnih razlomaka i , određene sa |∆ | monotono teže
∙
ka 0.

Svojstvo 3. Svaki verižni razlomak sa neparnim indeksom n veći je od susednih verižnih razlomaka
i . Svaki verižni razlomak sa parnim indeksom n manja je od susednih verižnih razlomaka
i .
.

Važi:
1
. (7)
∙
Svojstvo 4. Niz verižnih razlomaka sa parnim indeksom jeste niz monotono rastućih brojeva, a niz
verižnih razlomaka sa neparnim indeksima jeste niz monotono opadajućih brojeva
⋯ ⋯ . (8)

Svojstvo 5. Niz segmenata , , , ,…, , , … jeste niz segmenata uređenih inkluzijom

tako da svaki član niza sadrži sve naredne članove niza i dužina niza segmenta |∆ |
∙
monotono teži ka 0.

Svojstvo 6.
1
(9)

Kvalitet aproksimacije realnog broja razlomkom navodimo prema knjizi А.Я. Хинчин-a [1].
Racionalni broj jeste najbolja racionalna aproksimacija prve vrste realnog broja ako važi:
 (10)

za sve razlomke takve da 0 .

Racionalni broj jeste najbolja racionalna aproksimacija druge vrste realnog broja ako važi:
| | | | (11)
za sve razlomke takve da 0 .
Sekundarne konvergente broja za dve uzastopne konvergente / i / , definisane su
nizovima:
, ∙
, (12)
, ∙
gde ∈ 1,2, … , 1.
Svojstvo 7. Svaka najbolja racionalna aproksimacija prve vrste broja α je konvergenta ili neka
sekundarna konvergenta tog broja.
Svojstvo 8. Svaka najbolja racionalna aproksimacija druge vrste broja α je konvergenta. Obrnuto,
svaka konvergenta je najbolja racionalna aproksimacija druge vrste broja α ; izuzev izolovanog
slučaja .

Najbolja racionalna aproksimacija druge vrste jeste najbolja racionalna aproksimacija prve vrste.
Obrnuto ne važi. U nizu najboljih aproksimacija prve vrste se nalaze sve konvergente posmatranog
broja i te konvergente takođe nazivamo verižnim aproksimacijama. U nizu najboljih aproksimacija
prve vrste se mogu naći i neke sekundarne konvergente posmatranog broja i sve takve sekundarne
konvergente nazivamo međuverižnim aproksimacijama. Saglasno prethodnim nazivima važi:

Svojstvo 9. Racionalan broj ( 2) je najbolja racionalna aproksimacija prve vrste broja α ako i
samo ako je verižna ili međuverižna aproksimacija tog broja.

Za dve uzastopne verižne aproksimacije

; ,…, (13)

i
; ,…, , ,  (14)

neka je najmanji prirodan broj sa osobinom da je razlomak

; ,…, , , (15)

međuverižna aproksimacija. Tada nazivamo prva međuverižna aproksimacija, a prva

međuverižna cifra.

Svojstvo 10. [3] Neka su za realan broj α date dve uzastopne verižne aproksimacije
; ,…, i ; ,…, , . Ako postoji prva međuverižna aproksimacija

; ,…, , sa prvom međuverižnom cifrom 0 i ako postoji

∈ 1, … , 1 tada je razlomak:

; ,…, , (16)

bolja aproksimacija od .
3. Određivanje verižnih i međuverižnih aproksimacija
Na osnovu prethodnih svojstava moguće je korišćenjem algoritma izloženog u [3] odrediti za
izabrane realne konstante verižne i međuverižne aproksimacije. U ovom delu razmotrićemo praktično
određivanje verižnih i međuverižnih aproksimacija na primeru dve matematičke konstante i jedne
astronomske konstante.

3.1. Matematičke konstante

Od matematičkih konstanti razmotrićemo brojeve p i e.

3.1.1. Broj p
U tabeli 1 su prikazane najbolje racionalne aproksimacije prve vrste broja π sa svojim verižnim,
odnosno međuverižnim ciframa. Verižne aproksimacije su označene zvezdicom (*). U trećoj koloni
su prikazana i odstupanja od stvarne vrednosti broja π. Može se videti da su odstupanja međuverižnih
aproksimacija istog znaka, kao i odstupanje odgovarajućih verižnih aproksimacija.

Aproksimacije Verižne cifre Odstupanje

3/1 = [3] * 0,1415926535898
13/4 = [3; 4] - 0,1084073464102
16/5 = [3; 5] - 0,0584073464102
19/6 = [3; 6] - 0,0250740130769
22/7 = [3; 7] * - 0,0012644892674
179/57 = [3; 7, 8] 0,0012417763968
201/64 = [3; 7, 9] 0,0009676535898
223/71 = [3; 7, 10] 0,0007475831673
245/78 = [3; 7, 11] 0,0005670125641
267/85 = [3; 7, 12] 0,0004161830016
289/92 = [3; 7, 13] 0,0002883057637
311/99 = [3; 7, 14] 0,0001785121756
333/106 = [3; 7, 15] * 0,0000832196275
355/113 = [3; 7, 16] * - 0,0000002667642
52163/16604 = [3; 7, 15, 1, 146] 0,0000002662133
52518/16717 = [3; 7, 15, 1, 147] 0,0000002626106
⋮ ⋮ ⋮
103638/32989 = [3; 7, 15, 1, 291] 0,0000000014936
103993/33102 = [3; 7, 15, 1, 292] * 0,0000000005779
104348/33215 = [3; 7, 15, 1, 293] * - 0,0000000003316
208341/66317 = [3; 7, 15, 1, 292, 2] * 0,0000000001224
312689/99532 = [3; 7, 15, 1, 292, 1, 2] * - 0,0000000000291
⋮
Tabela 1. Verižni zapisi najboljih racionalnih aproksimacija prve vrste broja π

Verižne i međuverižne aproksimacije se prirodno javljaju u aproksimiranju realnih konstanti.

Interesantno je da Arhimed koristeći pravilne poligone sa 6, 12, 24, 48 i 96 strana upisane u krug ili
opisane oko njega našao procenu broja π upravo između međuverižne i verižne aproksimacije [3]:

∗ . (17)
3.1.2. Broj e
Broj e ima karakterističan verižni zapis sa određenim pravilom. Naime, svaka treća cifra, krenuvši
od druge, je veća za dva od treće pre nje [3]. Sve ostale cifre, osim nulte (koja je 2) su jedinice

2; 1,2,1,1,4,1,1,6,1,1,8,1,1,10 … . (18)

Zbog postojanja jedinica, najbolje racionalne aproksimacije se mogu pisati na dva načina, preko
standardne forme, tabela 2, i preko duge forme, tabela 3. Ako se pogleda tabela 2, može se primetiti
da postoje dve najbolje racionalne aproksimacije koje sadrže samo nultu cifru e=[2] i e=[3], a nijedna
koja sadrži i nultu i prvu cifru. Sledeća najbolja racionalna aproksimacija sadrži tri cifre e=[2; 1, 2].
Zato se često dešava da se kao prva najbolja racionalna aproksimacija navodi e=[3].

Aproksimacije Verižne cifre

2/1 = [2] *
3/1 = [3] *
5/2 = [2; 2]
8/3 = [2; 1, 2] *
11/4 = [2; 1, 3] *
19/7 = [2; 1, 2, 2] *
49/18 = [2; 1, 2, 1, 1, 2]
68/25 = [2; 1, 2, 1, 1, 3]
87/32 = [2; 1, 2, 1, 1, 4] *
⋮
Tabela 2. Verižni zapisi najboljih racionalnih aproksimacija prve vrste broja e u standardnoj formi

Do navedenih zaključaka se dolazi upotrebom standardne forme verižnog zapisa. Ipak, preko
duge forme verižnog zapisa, kada se verižni niz može završiti sa brojem 1, jasno se vidi da postoji
uvek jedna i samo jedna najbolja racionalan aproksimacija prve vrste sastavljena od verižnih cifara,
tabela 3. Tako je e=[2;1]=[3] najbolja racionalna aproksimacija prve vrste sa dve verižne cifre.
Standardna forma zapisa se primenjuje samo zato što je prva verižna cifra 1, a ne zato što ne postoji.

Aproksimacije Verižne cifre

2/1 = [2] *
3/1 = [2; 1] *
5/2 = [2; 1, 1]
8/3 = [2; 1, 2] *
11/4 = [2; 1, 2, 1] *
19/7 = [2; 1, 2, 1, 1] *
49/18 = [2; 1, 2, 1, 1, 2]
68/25 = [2; 1, 2, 1, 1, 3]
87/32 = [2; 1, 2, 1, 1, 4] *
⋮
Tabela 3. Verižni zapisi najboljih racionalnih aproksimacija prve vrste broja e u dugoj formi

3.2. Astronomske konstante

Na osnovu dobro poznate činjenice iz astronomije prosečna dužina zemaljske godine se menja sa
vremenom prema Laskarovoj formuli [2]. Ta promena utiče na sve povezane astronomske konstante
poput sinodičkog meseca [5], [7], [9], [11] što je predmet završnog dela rada.
3.2.1. Sinodički mesec
Mesec da bi prošao kroz sve faze lunacije (osvetljenosti od strane Sunca) potrebno je od 29,26 do
oko 29,80 dana. Varijacije se javljaju usled Zemljine i Mesečeve orbite. Srednje vreme sinodičkog
meseca iznosi 29,530588 dana (29d12h44m03s) računato za 1. januar 2000. [7]. U nekim radovima
poput [9] navodi se sinodički mesec sa brojevnom konstantom 29,5305879814815 bez preciznog
referisanja vremenskog trenutka. Na primeru sinodičkog meseca pokazaćemo da se račun sa najboljim
racionalnim aproksimacijama prve vrste mora vezati za tačnost astronomskih konstanti u nekom
vremenskom intervalu. Upoređivanjem verižnih razvoja za više vremenskih momenata možemo
odrediti koje su verižne i međuverižne cifre iste i samo se takve cifre mogu smatrati korektne u
vremenskom intervalu gde se razmatra primena. Ovim se izbegavaju besmislice da na osnovu jednog
vremenskog trenutka za neku astronomsku konstantu, koja zavisi od vremena, izvode zaključci o
primenama u izuzetno dugim vremenskim periodima kao što se navodi u [9].
Na slici 1 su prikazane promene vrednosti konstante sinodičkog meseca prema [5] (str. 194).

Slika 1. Promene vrednosti sinodičkog meseca [5] sa izabranim vrednostima si (i=1..5)

Odredimo za vrednosti s1=29,530590, s2=29,530589, s3=29,530588, s4=29,530587, s5=29,530586

sinodičkog meseca najbolje racionalne aproksimacije prve vrste, sa odgovarajućim verižnim i
međuverižnim ciframa, sa ciljem da ustanovimo one koje su zajedničke za navedenih 5 vrednosti
konstanti. U tabeli 4 su prikazane najbolje racionalne aproksimacije prve vrste koje su zajedničke za
svih 5 navedenih konstanti.

Verižne cifre
Aproksimacije
Standardna forma zapisa Duga forma zapisa
29/1 = [29] * = [29] *
30/1 = [30] * = [29; 1] *
59/2 = [29; 2] * = [29; 1, 1] *
266/9 = [29; 1, 1, 4] = [29; 1, 1, 4]
325/11 = [29; 1, 1, 5] = [29; 1, 1, 5]
384/13 = [29; 1, 1, 6] = [29; 1, 1, 6]
443/15 = [29; 1, 1, 7] * = [29; 1, 1, 7] *
502/17 = [29; 1, 1, 8] * = [29; 1, 1, 7, 1] *
945/32 = [29; 1, 1, 7, 2] = [29; 1, 1, 7, 1, 1]
1447/49 = [29; 1, 1, 7, 1, 2] * = [29; 1, 1, 7, 1, 2] *
Tabela 4. Verižni zapisi zajedničkih najboljih racionalnih aproksimacija prve vrste
konstanti sinodičkog meseca s1, s2, s3, s4, s5
 U tabeli 5 su prikazane neke najbolje racionalne aproksimacije prve vrste koje nisu zajedničke za
svih 5 navedenih konstanti.

Verižne cifre
Aproksimacije
Standardna forma zapisa Duga forma zapisa
12078/409 = [29; 1, 1, 7, 1, 2, 8] = [29; 1, 1, 7, 1, 2, 8]
13525/458 = [29; 1, 1, 7, 1, 2, 9] = [29; 1, 1, 7, 1, 2, 9]
⋮ ⋮ ⋮
s1
20760/703 = [29; 1, 1, 7, 1, 2, 14] = [29; 1, 1, 7, 1, 2, 14]
22207/752 = [29; 1, 1, 7, 1, 2, 15] * = [29; 1, 1, 7, 1, 2, 15] *
23654/801 = [29; 1, 1, 7, 1, 2, 16] * = [29; 1, 1, 7, 1, 2, 15, 1] *
12078/409 = [29; 1, 1, 7, 1, 2, 8] = [29; 1, 1, 7, 1, 2, 8]
13525/458 = [29; 1, 1, 7, 1, 2, 9] = [29; 1, 1, 7, 1, 2, 9]
⋮ ⋮ ⋮
22207/752 = [29; 1, 1, 7, 1, 2, 15] = [29; 1, 1, 7, 1, 2, 15]
s2
23654/801 = [29; 1, 1, 7, 1, 2, 16] * = [29; 1, 1, 7, 1, 2, 16] *
96063/3253 = [29; 1, 1, 7, 1, 2, 16, 4] = [29; 1, 1, 7, 1, 2, 16, 4]
119717/4054 = [29; 1, 1, 7, 1, 2, 16, 5] = [29; 1, 1, 7, 1, 2, 16, 5]
143371/4855 = [29; 1, 1, 7, 1, 2, 16, 6] * = [29; 1, 1, 7, 1, 2, 16, 6] *
13525/458 = [29; 1, 1, 7, 1, 2, 9] = [29; 1, 1, 7, 1, 2, 9]
14972/507 = [29; 1, 1, 7, 1, 2, 10] = [29; 1, 1, 7, 1, 2, 10]
⋮ ⋮ ⋮
s3
22207/752 = [29; 1, 1, 7, 1, 2, 15] = [29; 1, 1, 7, 1, 2, 15]
23654/801 = [29; 1, 1, 7, 1, 2, 16] * = [29; 1, 1, 7, 1, 2, 16] *
25101/850 = [29; 1, 1, 7, 1, 2, 17] * = [29; 1, 1, 7, 1, 2, 16, 1] *
13525/458 = [29; 1, 1, 7, 1, 2, 9] = [29; 1, 1, 7, 1, 2, 9]
14972/507 = [29; 1, 1, 7, 1, 2, 10] = [29; 1, 1, 7, 1, 2, 10]
⋮ ⋮ ⋮
s4
23654/801 = [29; 1, 1, 7, 1, 2, 16] = [29; 1, 1, 7, 1, 2, 16]
25101/850 = [29; 1, 1, 7, 1, 2, 17] * = [29; 1, 1, 7, 1, 2, 17] *
26548/899 = [29; 1, 1, 7, 1, 2, 18] * = [29; 1, 1, 7, 1, 2, 17, 1] *
14972/507 = [29; 1, 1, 7, 1, 2, 10] = [29; 1, 1, 7, 1, 2, 10]
16419/556 = [29; 1, 1, 7, 1, 2, 11] = [29; 1, 1, 7, 1, 2, 11]
⋮ ⋮ ⋮
s5
25101/850 = [29; 1, 1, 7, 1, 2, 17] = [29; 1, 1, 7, 1, 2, 17]
26548/899 = [29; 1, 1, 7, 1, 2, 18] * = [29; 1, 1, 7, 1, 2, 18] *
54543/1847 = [29; 1, 1, 7, 1, 2, 18, 2] * = [29; 1, 1, 7, 1, 2, 18, 2] *
Tabela 5. Verižni zapisi najboljih racionalnih aproksimacija prve vrste
konstanti sinodičkog meseca s1, s2, s3, s4, s5 koje nisu zajedničke

Verižni zapisi navedenih konstanti sinodičkog meseca su

; , , , , , 15,1,1,10,1,1,2,2,2 , (19)
; , , , , , 16,6,1,1,1,1,2,14 , (20)
; , , , , , 16,1,4,1,15,1,2 , (21)
; , , , , , 17,1,1,3,26,1,5 , (22)
; , , , , , 18,2,1,1,1,13 . (23)
 Na osnovu prethodnog zaključujemo da za vremenski interval naznačen na slici 1 korektna su
samo zaključivanja na osnovu verižne aproksimacije ; , , , , .

Napomenimo da je vrednost verižne aproksimacije [29; 1, 1, 7, 1, 2, 34], određena u [9], kao

najbolja racionalna aproksimacija sinodičkog meseca 29,5305879814815 takva da ima potencijalno
praktičnu primenu. U vezi toga možemo reći da je ta aproksimacija prihvatljiva samo za izuzetno
kratak vremenski period koji je mnogo kraći od navedenog u [9] od preko 6000 godina.

4. Zaključak
Istraživanje u ovom radu je nastavak rada [3] sa ciljem da se upotpuni i proširi analiza primene
verižnih i međuverižnih aproksimacija u oblastima koji su autori razmatrali u referencama [3], [6],
[8]. U narednim istraživanjima razmotriće se i niz konkretnih primena verižnih i međuverižnih
aproksimacija.

Zahvalnica. Rad je napisan kao rezultat projekta III44006 koji se realizuje u okviru MI SANU.

Bibliografija
[1] Александр Яковлевич Хинчин: Цепные дроби, Государственное издательство технико – теоретической
литературы, Москва 1935.
[2] Jacques Laskar: Secular terms of classical planetary theories using the results of general theory, Astronomy and
Astrophysics, Vol. 157, no. 1, March 1986, p. 59-70.
[3] Бранко Малешевић: Рационалне апроксимације реалних бројева и неке примене, Настава математике, XLIII, 3,
1998., стр. 20–31.
[4] Jean Meeus: Astronomical Algorithms, Second edition, Willmann Bell, Inc. Publ.,1999.
[5] Nachum Dershowitz, Edward M. Reingold: Calendrical Calculations, Third edition, Cambridge press, 2001.
[6] Бранко Малешевић: Истраживање помоћу рачунара у математици, циклус Математика и рачунарство - како
рачунари помажу у математичким истраживањима, Коларац – Београд 18. XII 2008. http://static.astronomija.co.rs/
[7] Phases of the Moon: 2011 to 2030 http://astropixels.com/ephemeris/moon/phases2011mst.html
[8] Luka Milinković, Branko Malešević: Pseudo-Random Number Generator Analysis Based on the Set of Quadratic
Irrationals, Proceedings of 20-th TELFOR conference, pp. 536-539, Beograd 2012.
[9] Branislav Popkonstantinović, Ratko Obradović, Zorana Jeli, Slobodan Mišić: Synthesis, solid modeling and
working simulation of moon phase clock mechanism, Proceedings of 4-th International Scientific Conference on
Geometry and Graphics, moNGeometrija 2014, Vol. 1, pp. 141-156, Vlasina 2014.
[10] Allan Cortzen: Continued fractions and semiconvergents as approximations to rational numbers, preprint 2015.
http://lanco.host22.com/web_documents/continfrac.ver.4.pdf
[11] Phases of the Moon 2015 http://www.astropixels.com/ephemeris/astrocal/astrocal2015cst.html