JABLAN

U pripovetci Jablan Petra Kočića naglašena je borba i lepota prirode.

Mali Lujo i njegov bik Jablan su predstavnici hrabre borbe protiv
kneževog bika Rudonje.

Prva slika nam donosi Luju koji leži na livadi sve do sumraka i hrani
svog bika Jablana. On se nalazi na samo par koraka od Luja i time nam
pisac želi pokazati koliko Lujo vodi računa o svom biku, ne ispušta ga
iz vida. Lujo pazi Jablana kao oči u glavi, čak i užinu sa njim deli i
ponosi se njime. Sve ostale govedare i bikove Lujo prezire jer niko nije
bolji od njegovog Jablana. Lujo se pored Jablana oseća zaštićeno.
Jablanova jačina uliva mu sigurnost i smeo bi se naći i na groblju ako je
Jabo sa njim. Dečak mu tepa, pazi ga kao prva slika nam donosi Luja
koji leži na livadi sve do sumraka i hrnai svog bika Jablana. Savršina
slika čoveka, seljaka koji leži u travi i hrani stoku. Jablan se nalazi na
samo nekoliko koraka od Luje i time nam pisac želi pokazati koliko
Lujo vodi računa o svom biku, ne ispušta ga iz vida. Lujo pazi Jablana
kao oči u glavi, čak i užinu sa njim deli i ponosi se njime. Sve ostale
govedare i bikove Lujo prezire jer niko nije bolji od njegovog Jablana.
Lujo se pored Jablana oseća zaštićeno. Jablanova jačina uliva mu
sigurnost i smeo bi se naći i na groblju ako je Jabo sa njim. Vidimo i da
mu tepa, pazi ga kao dete. Zatim otkrivamo o kakvom budućem
događaju je reč, zbog čega je Lujo tako uzbuđen. Sutra će se Jablan i
Rudonja, carski bik, sastati na megdanu. Knez je kona čno dopustio da
se taj megdan održi. To je događaj o kojem Lujo i budan sanja. Duboka
je tišina, duva samo mlak vetar, selo spava mirno.

Sledeća slika je jutro, ponovo imamo savršenu sliku sela, sunce i

jutarnji sumrak. Lujo se budi i vidi Jablana koji se već bio dobro
naspavao. Lujo je bio zadovoljan. Lujo korača zaokupljen svojim
mislilma i ne čuje ništa oko sebe. Tepa Jablanu i govori mu da će
nabosti carskog bika, iako je on carski Jablan je jači.

Ispred kneževe kuće okupilo se dosta sveta. Lujo kada ugleda Rudonju
uplaši se. Rudonja mu je izgledo jači i veći od Jablana, došao mu
nekako strašan. Jedan čiča ga bodri, kaže da je Jablan stari
megdandžija i da će pobediti, dok ga drugi obeshrabruje. Lujo ne želi
pokazati strah iako ga poljar plaši.

Lujo drhti i strepi, sve je u njemu napeto zbog borbe i njenog ishoda.
Ali Jablan je stari lukavi megdandžija i iskusno je ubo Rudonju ispod
vrata iz kog je počela da curi krv. Lujo se na to, veseli, dok Jablan stoji
ponosno na megdanu. Od njegove rike planinski vrhovi odjekuju i
simbolišu čovekovu pobedu.

Ja lično mislim da je Petar Kočić, dok je pisao ovo delo, opisivao ljubav
među ljudima i životinjama i da kada se posvetimo nečemu da ne
odustajemo od toga, nego da izdržimo do samog kraja.