Zoran Gluščević

C/1Y>KBEHH
« r/lACHMK
 PESCANA KNJIGA

U re d n ik
Branko K ukić

D izajn
M iloš Majstorović

N a k orici
G e o rg M e lh io r K raus
Gete u 26. godini
Zoran Gluščević
Gete
Jedna kratka priča

^ C/iy)KBEHM
r/lACHMK
 MLADI GETE

Poznati su faktori koji p resu d n o utiču na form iranje ličnosti. Ali nisu
poznati svi m ehanizm i, stepen međuzavisnosti i obim interakcije u koji-
ma se usaglašavaju njihova dejstva i, uprkos m ogućnostim a koje otvara
primena kompjuterske i elektronske tehnike u ispitivanju ličnosđ, nikad
neće moći da se postavi definitivna šema, je r licnost izmiče šematizmu
đokle god je zdrava, norm alna i delotvorna, tj. d o k je ličnost.
N am erno sam postavio ličnost u pasivan odnos je r faktori kojima
ličnost form ira sredinu m nogo su poznadji, bliži i uhvatljiviji i to m ožda
zato štoje ličnost prisutna u delu koje ostvari, a to je nešto opipljivo i pri-
stupačno ispitivanju.
M ladostjedne liČnostijošje neuhvadjivija, je rje , suprotno uobičaje-
nim pogledima i shvatanjima^ mladost često bogatija i složenija od zrelosti.
Neka vas ne iznenadi ovaj contradictio in adiecto, ali u zrelim godinama redov-
no dolazi do šematizma, ličnost dostiže o dređene okvire koje onda samo
nastoji da ispuni što većim mnoštvom činjenica i detalja, dok su razvojne
mogućnosti najčešće svedene na minimum. U mladosti i detinjstvu, napro-
tiv, celo je d n o bogatstvo opredeljenja i inicijativa leži p red ličnošću, bo-
gatstvo koje se više nikad neće ponoviti, Da su detinjstvo i m ladost ispu-
njeni neizm ernošću fantazije, projekata i najrazličitijih mogućnosti, u to
nas svakodnevno uveravaju književnost i analitičari od Frojda do danas.
Sad se zapitajmo kako stoji sa G eteom u tom pogledu: da li je boga-
tija njegova m ladost od njegove zrelosti ili obm uto? Problem mladosti
ovim pitanjem samo je dodirnut u najosedjivijoj tački, ali nikako nije iscr-
pen. Pokušajmo da otknjem o i, koliko je to mogućno, definišemo faktore
koji su odredili m ladost Geteovu a time postavili i osnovu za razvoj njego-
ve ličnosti; kakve, to ćem o tek videti. Najzad, ispitaćem o i kako su raspo-
ređeni efekti te mladosti, šta je od nje ušlo u samu ličnost, a šta se preli-
lo u njeno književno delo, odnosno kakav odnos postoji u toj fazi ličnog
razvitka između stepena u n u tam je kongruencije i sposobnosti književne
imaginacije da oblikuje.
Sam Gete je bio svestan naslednih faktora u strukturi svoga duha kad
je rekao kako je izvršen raspored nasleda njegovih najbitnijih svojstava:

7
 od oca je nasledio volju, a od majke Lust zum fabulieren. M eđutim, ono ko-
medijaško, onu masku, personu Hansioursta, koju nije tako lako uspeo
da navuče na svoje lice kao zaštitni om otač protiv svega neprijatnog iz
sredine i okoline u kojoj je bio p rin u đ en da živi, to, tu sposobnost sa-
m okreacije nije nasledio ni od koga; to je stekao i naučio u životu po
cenu ogrom nih ulaganja, i da je nije stekao pao bi na bojnom polju ne-
uspelog prilagođavanja, kao m nogi njegovi savremenici, kao njegov pri-
jatelj Siler, kao Klajst, Glajm i m nogi drugi koji su se ubili, poludeli ili
izgubili neznano kud.
Sta od svega toga postoji već u m ladom Geteu, a šta je rezultat talo-
ženja iskustava i sudelovanja u životu? Gete je kao retko ko čist proizvod
životne iskustvenosti. Kao mlad, je li bio rigidan, nesavidjiv, tvrd ili, su-
protno, razuzdan, iznutra bogat, neuhvatljiv? U deUnjstvu, kao reakciju
na tesnogrudost porodične sredine, gradi svoju sopstvenu religiju i ispo-
veda panteizam. Pa u Lajpcigu, Strazburu - kakav je tamo bio i koliko
je uopšte bio podložan uticaju sredine sve dok nije sazreo? Sam je rekao
da se čovek bogati do četrdesete godine, posle samo koristi to što je dođe
skupio. Mislim da je sam Gete ovo pravilo demistifikovao.
Možda bi najpre trebalo odgovoriti na pitanje koje autor, u ime či-
talaca, može samom sebi postaviti: otkud o p et Gete, dokle o Geteu, zar
im a šta novo da se kaže o Geteu? Svakako da su u odluci za ovaj izbor
preovlađivale najdublje subjektivne pobude, a one se kreću od poštova-
nja i ugledanja, identifikacije i idealizacije, do ko zna po koji p u t pono-
vljenog m učnog pokušaja da se šuma simbola, značenja i poruka dosegne
u njenom suštinskom vidu. Ali ni najsubjektivnyi motiv za neprekidno
vraćanje jed n o m piscu nije bez neke objektivne tačke uporišta.
U ovom trenutku, kad je najistaknutiji deo hum anistike zauzet pro-
blem im a i definisanjem ličnosti, prouČavanje Getea nam eće se kao iz-
vanredan povod da se na njegovom prim eru istražuje je d n a od kardinal-
nijih reakcija koje se uspostavljaju u dom enu ljudske egzistencije: odnos
ličnosti i dela. Zapravo, Geteov slučaj je izuzetno egzemplifikativan je r
je kod njega, kao u retko kog čoveka i stvaraoca uopšte, postojala tesna
funkcionalna veza izm edu razvoja ličnosti i njene stvaralačke aktivnosti,
tako da svakom stepenu njegovog ličnog uzrasta odgovara o dređena
stvaralačka faza kao njena neposredna i bukvalna objektivizacija. Goto-
vo da nem a čoveka kod koga se može s takvom preciznošću pratiti ta te-
sna povezanost ličnosti i dela, pri čem u pojam ,,delo“, iako se nalazimo
u književnom dom enu, nije ograničen n a um etničko stvaranje nego
ima je d a n širi i dublji značaj, onaj koji je uvela i do naŠih dana po tp u n o
razvila psihoanaliza: ne, dakle, samo delo kao estetska kategorija nego
delo kao kreativna kategorija, kao način stvaralačkog ispoljavanja ličnosti
u njenom unutarnjem razvitku, stvaranje kao egzistencijalna p otreba na-
šeg bića. Tek sa te tačke može se shvatiti i Geteovo bavljenje prirodnim
naukama, slikarstvom, bibliotekarstvom, geologijom.
Šta m ožem o na osnovu onoga što već znam o o m ladom G eteu za-
ključiti u pogledu njegovog psihološkog razvoja, iskustva i značaja ne-
kih faktora u detinjstvu za njegovu ličnost i stvaranje? Najpre, Gete je
frustriran od oca. O tac je bio strog, p ed an tan , hlad n o sračunat čovek.
H teo je uspon u društvu po svaku cenu, i postigao g a je kupujući titulu
carskog savetnika. S istom takvom računicom se i ženio: ne osećanja,
nego volja, razum , istrajnost, ambicija, sujeta, tero r - to su svojstva koja
su krasila oca. Njegova reč je bila poslednja i kad se radilo o sinu: hteo
je da ga m odeluje po svojoj volji i sinu nije ostajao drugi izlaz nego ili
da se povinuje ili da se suprotstavi.
Time su date sve pretpostavke za sukob s ocem , ali je stvar Geteove
ličnosti i drugih objektivnih, u prvom redu porodičnih, faktora kojim će
putem krenuti suprotstavljanje, ako do njega dođe. U poeziji mladog
Getea im am o odm ah dokaze za inspiraciju koja je odatle potekla, iz od-
nosa sin-otac. To su dve čuvene, valjda najbolje pesme Geteove iz tog
perioda njegova života: ,,Prometej“ (1774), gde se gnevno i prkosno su-
protstavlja ocu bogova, Zevsu, u stvari sopstvenom ocu! Ali ni taj odnos
prem a svome ocu nije bio jednostavan i jednostran(I) nego ambivalen-
tan: dok m u se, s je d n e strane, suprotstavljao braneći pravo na svoju lič-
nost i ličnu kreaciju u životu, pravo da sam izgradi svoju ličnost i radni,
odnosno životni am bijent oko nje, dotle se u „Ganimedu" vraća svevole-
ćem ocu, tj. prosiruje pojam ličnog, biološkog oca i u tako proširenom
vidu kom pehzuje vlastitog oca. Osim toga, G anim ed ima i crte homosek-
sualne ličnosti, i ženske narcisoidnosti, Razlika je između ta dva pojm a i
u tom e što je ovaj otac delo njegove sopstvene kreacije, d o k je prirodni
otac onaj kojeg niti je m ogao d a bira niti da m enja, u njegovim svojstvi-
ma, nego ili da ga prim i ili da ga odbije onakvog kakav m u je n am etn u t
slepom biološkom nuždom .
Dve frustracije od značaja za njegov razvitak beleži detinjstvo: odva-
janje od prve Ijubavi, G rete, i odbijanje otm enih dečaka da ga prim e u
svoje društvo.
Dolaskom u Lajpcig 1765. godine situacija je izgledala ovako: u ro-
diteljskoj kući sukob s ocem . Otac je čovek koji je sve žrtvovao svome
društvenom n ad ja, koje tiranski od njega zahteva da i sina stavi u slu-
žbu svoje ideje o društvenom usponu. O n nikad neće zaboraviti da ga
frankfurtski senat nije hteo, m im o izbora, uzeti za je d n o od državnih
 službeničkih mesta, i on je svoj društveni ugled kupio za novac od izgna-
nog cara, pojačao ga ženidbom i sada je hteo d a njegov sin nastavi dru-
štveni uspon. Sličan je slučaj i sa Klajstom, koji je preuzeo tiransko nad-ja
svoje porodice i familije kao sopstvenu sudbinu i težio za slavom i uspe-
hom da bi udovoljio tom nagonu.
Gete ne prihvata tu očevu n a d ja tiraniju, ali ga ona pritiska i spolja
usmerava njegov život. O n je m orao poći na prava zbog očevih planova,
ne zbog intim ne potrebe. Otac je hladan, neumoljiv i sav u službi svoga
nadja. U Getea preovlađuje majčina crta, čežnja, em ocijai konačno okno-
filska sklonost, je r se u porodičnom krugu nije snašao, ostao je bez oslon-
ca, još nije uspeo ni da nasluti, a kamoli razvije princip ženskog kao unu-
trašnji oslonac. Vezao se za majku i, lišen nje, bezuspešno je zamenjuje
u ljubavima. Majka je sve: dom, zastita, sreća, ljubav. Dolazi u Lajpcig,
oseća se usamljen, sva njegova pisma vrcaju od tog osećanja. Vezuje se i
hoće da nađe oslonac u ljubavi prem a Ani Katarini Senkopf, ali ona je
prom ućum a krčmareva kći koja uviđa neprem ostivost p repreka koje ih
dele, u prvom redu staleških, i ostaje na distanci. O n se za^ubljuje, hoće
u tom e sve da naknadi, i unutrašnju prazninu, i usamljenost, i nezadovo-
ljenu žeđ za saznanjem, ona postaje zam ena za sve, i on doživljava slom.
Pošto ga i ona odbija, njegova agresivnost okreće se protivu njega; on
želi sebi smrt, a pošto nije u stanju da digne ruku n a sebe, odaje se la-
kom noćnom životu i za kratko vreme oboleva i doživljava krvoliptanje.
U stvari, beži u bolest.
Vraća se kući, sestra i majka vide u njem u dete i bolesnika kojem tre-
ba pomoći, otac vidi samo nezahvalnog sina koji je razočarao njegova oče-
kivanja, i odm ah se sukob pojačava do nove, još opasnije napetosti: bole-
sni Gete mrzi oca, ali ta mržnja se opet okreće protiv njega sam ogjer ne
može ni da je prevlada, ni d a je se oslobodi, ni d a je ocu baci u lice i tako
je realizuje. Jedino m u majka i sestra pružaju emotivni oslonac i uporište
na kojem se napaja njegova mašta, ali jo š uvek on ne vidi u njima ono
Što je glavno: protivtežu ocu, m ogućnost za u n u ta m ju korekciju svoga
stava i ličnosti, te agresivno haranje mržnje prem a ocu nem a izlaza nego
ga još više crpi, troši i uništava. Izlaz je opet spoljni: što pre iz Frankfurta!
O tkuda onakva njegova bespom oćnost k ad je došao u Lajpcig? O n je
sav svoj psihološki porodični balast d o n eo iz Frankfurta, ništa nije rešio
niti pokušao da reši. N erešena situacija s ocem nije m u dozvolila unutar-
nji rast i sazrevanje, on još nije video u čem u je problem , a nije ni razvio
svoje instinkte da spontano pronalazi rešenja koja zadovoljavaju ili stva-
raju protivtežu u n u ta rje d n e nerazrešene pozicije: odnos s ocem. On je
preuzeo tiranski nalog njegovog n a d ja program a, a nije m ogao da se
identifikuje s tim niti da m u se odupre, niti da u osloncu n a majku, na
ženski i majčin princip, p ro n ađ e u sebi protivtežu za tiransko optereće-
nje očevogja i njegovog nad-ja zahteva. Mislio je da će mu odvajanje od
oca i neposredne atmosfere, dakle bekstvo na studije, pomoći, a doživeo
je suprotno: frustracija, začeta i postavljena u očevoj kući, još vise se po-
jačala udaljavanjem od porodice, je r je nestalo nevidljivog oslonca majke
i sestre, a došla su nova iskustva čiju ulogu nije shvado i koja su gajoš vi-
še opteretila kao neuspesi zam ene za osnovnu konfrontaciju i konflikt
s ocem. O tuda osećanje usamljenosti, otuda ništa nije moglo da ga izvu-
če iz frustracije, a pokušaj da to postigne u ljubavi završio se neuspehom.
I kad je i ta poslednja m ogućnost da izbegne prazninu, ništavilo i bespu-
će - sve izazvano osnovnom i bitnom konfliktnom situacijom, sukobom
s ocem i neizm em om frustracionom poplavom koja je odatle nastala,
učinivši m u sav život praznim, besmislenim i ništavnim - propala, slom je
bio očit, kazna je došla od samog sebe, iznutra, neispoljeni i neiživljeni
agresivitet prem a ocu okrenuo se sada protiv njega samog i on je ju m u o
u susret bolesti kao sredstvu da se oslobodi svega, da sebe kazni, oca umi-
lostivi, a majku i sestru svije oko sebe crpeći njihovu nežnost.
Pojma nije imao niti slutio, ni on a ni bilo ko njem u tih dana blizak,
otkuda odjednom u tako m lada čoveka (nije bio ni punoletan) tako že-
stoki napadi besmisla, ništavila i egzistencijalne praznine. Sve što je mo-
gao tih dana navesti samo je nesvesno prikrivanje osnovnog konflikta i
njegovog frustracionog zračenja: sukoba sa hladnim, racionalnim očevim
nad-ja, kojem ni u kom pogledu nye bio dorastao. Tragedija njegova bila
je i u tom e što nije dugo shvatio šta j e njegov problem , zašto ne može
da se usredsredi na je d n u stvar, veže za nju bez grča i patološkog rizika,
i zato su mnoge njegove Ijubavi, počev od one prve, bile neurotične okno-
filske fiksacije, pokušaji da u ljubavi i kroz ljubav spase sebe od frustraci-
je, od ništavila, praznine i besmisla koji su ga proganjali i mučili, a da im
nije video strukturni, psihološki uzrok. M nogo će godina proteći pre
nego što on to shvati i izbori psihološku poziciju koja će ga zaštititi od
oknofilskog vezivanja, koje će negde ostati i dalje na snazi, ali će, pristu-
pačno i plodotvom o, prevazići prvobitni oknofilski podsticaj što će uro-
diti kreativnim rezultatom, kao što je slučaj sa njegovim odnosom prem a
prirodi i vezivanjem za prirodu, ne samo bukvalnim nego i posredova-
nim, a to je ono što m u niko nije mogao oteti i što će on do kraja života
negovati kao nešto svoje najintim nije, a što će biti shvatljivo samo kao
sublimacija ogrom ne oknofilske energije preuzete i prenesene iz mno-
gih drugih oblasti, prvenstveno iz oblasti međuljudske komunikacije, kao
i celokupne ljubavne sfere.
 Geteov dualizam m ogao se začed kao neposredna h ran a postojećoj
sklonosti u onoj podeli njegovog dečjeg vrem ena i obaveza na dan i noć.
Danju je radio s ocem , bio s perikom n a glavi i uštogljeno obučen, sav
okrenut racionalnom i sistematičnom, a noć je pripadala majci, bajka-
ma, pričam a i mašti, tako da je to dvoje obrazovalo jedinstveno dvojstvo,
ritmički sklop dan-noć, razum -m ašta, svetlo-tamno...
I to što je izgradio sopstveno panteističko svetilište, samo za sebe,
i svoj sopstveni oltar, stvorio svoju sopstvenu religiju, govori podjednako
o usamljenosti koliko i o narcisoidnosti.
 NEUROTIČNI GETE

U čem u se sve iskazivala Geteova neurotična priroda? Kako se oslobađao

pojedinih neurotičnih manifestacija? Oknofilskim ljubavnim vezama?
Neurotičnom ljubavlju u Vroclavu i njenim psihološkim podtekstom s ob-
zirom na svoje detinjstvo? Stalnim prisustvom anim e u njegovom delu:
dokazom da nije dovoljno osetio m ajčinu Ijubav u detinjstvu? Klajst se
oslobađao oknofilske ljubavne veze na oknofilski način: zamenjivanjem
objekata (rat, nauka, nacija itd.), Gete rasterečenjem putem slikanja, ver-
nim reprodukovanjem svakog detalja i ukupnosd događaja, emotivnom
zasičenošču, itd. Oknofilski karakter verterijanizma: O, anđele moj, radi
tebe m oram živeti! Gete je rano shvatio osnovni princip oknofilske ljubav-
ne veze: svođenje celog sveta i smisla svog bitisanja na je d an emocional-
ni objekt. Kao nesvesna protivteža javila se nagonska potreba da proširi
svoje interese na Što je m oguće više pojava u životu i oblasti interesova-
nja. Ali trebalo m u je dugo vrem ena da se zadrži na njima; u prvo vre-
me je leteo s je d n o g objekta na drugi ne mogavši da se ni n ajed n o m za-
drži: Klajst, koji je postupao n a isti način, nije posedovao tu površnost
koja je G etea spasla. Menjajući objekte lako, ni u je d a n se nije udublji-
vao, nijedan nije mogao da ga razočara. Klajst, nesazreo, a s druge strane
prezreo u svojoj hum ornoj ozbiljnosti, svaki objektje od početka bukval-
no prihvatao i u njega se razočarao, umesto da najpre sazri kao Gete,
pa da se onda upusti u istraživanje koje se ne može završiti razočaranjem.
Površnost je G eteu dugo bila instinktivno sredstvo odbrane od oknofil-
skog vezivanja za objekte, a kad je sazreo da se upusti u ozbiljno istraživa-
nje objekata, onda im se posvećivao celog života i sistematičnošću istra-
zivanja u n ap red onemogućavao razočaranje. J e r m ogućnost razočaranja
u je d an objekat znak je vezanosti za taj objekat po prinudnoj, neurotič-
noj liniji, znakje da se u objekat investira svoj neurotični svet, a ne objek-
tivna problematika kojaje u objektu. S druge strane, to objašnjava zašto se
Gete grčevito držao svojih prirodnjačkih istraživanja i rezultata do kojih
je došao: pošto je priroda bila zam ena za majku, i pošto je u nju investi-
rano sve, i oknofilsko i zam ena za oknofiliju, on se upornošću branio da
se naučno istraživanje ponovo ne preobrati u oknofiliju.
 G odine 1774. Gete je objavio rom an Jadi mladoga Vertera, a već sle-
deće, 1775. godine pojavljuje se drugo izdanje, kod istog izdavača, Vaj-
ganda, u Lajpcigu. Na naslovnoj strani drugo izdanje Vertera im a kao
m oto četiri stiha koja, u slobodnom prepevu, glase:
Svaki mladić izgara od žudnje da voli,
Svaka devojka žudi da bude voljena;
Ah, zaštoje najsvetije od svih osećanja
Izvor najljućih muka ?
I danas, kao i pre više od dvesta godina, ili m nogo ranije, m ožem o
sebi postaviti isto pitanje: zašto je ljubav pokretač najuzvišenije pesnič-
ke inspiracije i, istovremeno, najnižih p o buda zločina, bilo da se iz ljuba-
vi poseže za svojim sopstvenim životom ili stavlja ubilačka ruka n a tudi?
Sta je to u njoj tako ambivalentno, od kakvih je to ona protivrečnih niti
satkana kad može istovrem eno da otvara čoveku i raj i pakao? Kad mo-
že da ga zapljusne anđeoskom lepotom osećanja i o n d a da ga gurne u
pakleni m rak ubistva i samoubistva, kao što je slučaj sa ju n acim a Sekspi-
rove dram e Romeo i Julija? Zar su zbilja ljubav i sm rt tako blizu, tako ne-
razdvojno isprepletane kao u stihovima O skara Vajlda: „Al’ svako ubija
ono što voli, znaj, / Neko to čini rečju, neko m ačem oštrim ...“ Pokuša-
ćem o da na prim eru Geteovog Vertera pro n ađ em o je d a n od m ogućih
odgovora. Put neće biti ni lak ni jednostavan, ali pokušaj vredi truda,
je r se nalazimo pred najzagonetnijim i najkom pleksnijim područjem
ljudske egzistencije. Da bismo, pak, stekli osnovne činjeničke pretpostav-
ke za raspravu o odnosu ljubavi i smrti kod G etea i njegovog ju n a k a
Vertera, p otrebno je da se vratimo G eteu u one dane u kojima smo ga
ostavili u prethod n o m poglavlju: to j e tren u tak njegovog povratka iz
Strazbura, 1771. godine, u Frankfurt, gde je, u labavoj vezi s ocem , po-
čeo da vodi advokatsku praksu.
Kako je Gete tada izgledao, kakvaje iskustva stekao, šta su predsta-
vljali za njega druženje s H erderom i druga iskustva u odnosu na njegova
shvatanja, literaturu, ponašanje i psihološka iskustva, štaje radio u Frank-
furtu, druženje sa sebi srodnima, ulazak u darmštatsko društvo „Svetabra-
ća“ početkom 1772. godine, odlazak u Veclar s proleća iste godine?
Gete je prvi p u t p om enuo samoubistvo ili imao nešto slično u vidu
u ranoj mlađosti. prilikom saslušavanja uličnih gamena s kojima se družio:
tada je zapretio da će naneti sebi neko zlo ako budu nepravični prem a
njima. I ovde se zajednica, gubljenje zajedništva nesvesno vezuje za smrt,
kao d a je simbolična poruka: „Ako m e lišite njihovog društva, a to je hap-
šenje, zatvaranje njihovo, ja ću dići na sebe ruku, je r bez njih mi život nije
vredan.“ „Bog sveti zna, usamljenost je upropastila njegovo srce“, napisao
je povodom vesti o samoubistvujeruzalema, krajem oktobra 1772. godine.
Druga ideja povodom okolnosti u Lajpcigu bila je da smrti um akne
birajući njenu lakšu varijantu: bolest.
Jeruzalemova sudbina, 1772. godine, iako g aje malo znao i s njim se
nije družio, duboko g a je pogodila je r je Jeruzalem uradio ono o čem u
je Gete svojevremeno ozbiljno razmišljao: izvršio je samoubistvo. Pisma
Kestneru u to vrem e sadrže niz nagoveštaja i aluzija koje om ogućuju da
se vidi koliko se Gete srodio s mišlju o dragovoljnom oduzim anju živo-
ta. O n kaže da poštuje takav postupak i oplakuje ćifte koji likuju zbog
toga. Ali se istovrem eno nada da nikada neće svoje prijatelje unesrećiti
takvom jed n o m vešću. Posle je d n e posete Loti kaže Kestneru d a je imao
samoubilačke misli dostojne vešanja, dok je ležao na kanabeu.
Zatim dolazi očajničko pismo u kojem ga obuzim a panika zbog sa-
moće: svi odlaze, to je bilo leto 1773. godine, odani Merk sa dvorom u Ber-
lin, njegova žena u Švajcarsku, zatim Geteova sestra, pa njen muž, Geteov
prijatelj Šloser, urednik lista u kojem je pisao recenzije, pa Lota i Kest-
ner, panika samoće, isključenosti iz života sm rtno ga spopada. ,,I ja sam
sam. Ako ne dođem do žene ili se obesim, recite da veoma volim život,
ili nešto drugo što bi mi činilo više časti, kako vam se svidi.“
Zatim dolaze pisma i odlom ci iz Poezije i istine u kojima se bavi pro-
blem om dodijalosti života (taedium vitae): „Kad čoveka spopadne dodija-
lost života, treba ga samo žaliti, a ne grditi. Da su svi simptomi ove čud-
novate, koliko p riro d n e toliko i n ep riro d n e boljke je d n o m protutnjali
i kroz moje najdublje, najintim nije biće, o tom e ne ostavlja Verter ni naj-
manje sumnje. Veoma dobro znam kakvih me je odluka i napora stajalo
da se tada otrgnem talasima smrti.“
„Sve uživanje u životu zasnovano je na redovnom povraćaju spoljnih
stvari. Smena dana i noći, godišnjih doba, cvetova i plodova, i sve što ina-
če ide sa sezonam a godina, da bismo u tom e mogli i trebali da uživamo,
to su pravi pokretači zemaljskog života. Što smo otvoreniji ovim zadovolj-
stvima, utoliko se osećamo srećnijim; ali ako se pred nam a uzdiže i spu-
sta različitost ovih pojava a mi u njim a ne sudelujem o, ako li smo prem a
tako dražesnim (holde) ponudam a neprijemčivi, onda nastaje najveće zlo,
najteža bolest, život se posm atra kao ogavan teret (als ekelhafte L a st)“
Kao što vidimo, Gete je stvamo doživeo o n u bljutavost življenja koju
je naslikao u svom junak u , samo je pozadina njegove frustracije m nogo
dublja, čak i u rom anu, a kamoli u Geteovom slučaju, nego što to izgleda
površnom čitaocu romana. O n se ponovo bio zapleo u nerazmrsive protiv-
rečnosti: nesklad između utisaka o prirodi i stvaralačke sposobnosti da ih
 reprodukuje; doživljaj svih m ogućih ograničenja sopstvene ličnosti i ljud-
ske prirode uopšte, sa čim se pom irio tek u Faustu; n esa v la d an a oknofili-
ja, disharm onija između straha od isključenosti iz drustva, što ga kao rana
prati iz mladih dana (odbijanje m ladih otm enih vršnjaka u Frankfurtu
da ga prim e u društvo), i potrebe za samoćom; ili nesklad izm eđu samo-
će i usamljivanja; pritisak konvencija koje ga sa svih strana sputavaju, itd.
U stvari, Geteov osnovni problem po njegovom dolasku iz Strazbu-
ra u Frankfurt 1771. godine bio je taj što nije mogao nikako da preboli
svoje detinjstvo, što nije mogao da ga se oslobodi, da ga napusti i p ređ e
u muževne godine radinosti i građanskih obaveza. Svakako da je tom e
doprinosio i njegov sukob s m alograđanskom sredinom , u k o ju je treba-
lo da se uklopi i prihvati njene navike i merila, što su se, dakle, ta dva či-
na poklapala: napuštanje poetičnog, bezbrižnog i maštovitog detinjstva,
i ulazak u je d n u prozaičnu, tesnogrudu, duhovno i emotivno skučenu
sredinu, pa je taj korak raskida sa detinjstvom, baš zbog života koji g a je
čekao, sve više otezao, m alograđanska sred in aje odugovlačila njegov ra-
stanak sa detinjstvom, dakle m alogradanska sredina ga je odbijala i vra-
ćala natrag u detinjstvo kao je d in o sigurno i trajno duhovno pribežište i
sklonište. Isti je odnos bio i prem a ženama: oknofilsko vezivanje za žene
imalo je psihološku funkciju zaštite od jad n e, uske i duhovno p o tpuno
jalove građanske sredine. Ali nezavisno od toga, on je kao razmaženi sin
jedinac navikao da bude u središtu pažnje; on je bio narcisoidno zalju-
bljen u sebe, i taj dar detinjstva hteo je p o svaku cenu što duže da zadrži,
a on se m ogao održati je d in o ako što duže ostane u detinjstvu.
Svi ti faktori vukli su ga natrag, u regresiju, u detinjstvo, u bezbrižno
doživljavanje života kao neobavezne igre u kojoj je o n u središtu pažnje,
i gde ne dopiru hladni i prozukli talasi praktičnog života koji ne zna za
sentimentalnost, pažnju i obzire, nego samo za hladni razum i goli interes.
O n je veliko dete koje bi da nastavi igru detinjstva i u zrelim godinama,
u dolazećem životu, kao što to dopuštaju i čak zahtevaju um etnost i pesnič-
ko stvaranje, nikako ne mogavši da se pom iri s tim da je detinjstvo zauvek
prošlo i da um etnost i život nisu ista stvar. Jalovo traći vreme, a nem a sna-
ge da m u učini kraj; sumnja u sebe kao stvaraoca; raskorak između snage
utisaka o lepotam a p rirode i stvaralačke moći da ih oblikuje i izrazi; ose-
ćanje ogranicenosti ljudske prirode; nikako da preboli svoje detinjstvo i
izađe iz njega, stalno bi h teo u večnost d a produži bezbrižnost, neodgo-
vom ost prem a životu i u životu, majčino tetošenje iz detinjstva; kakvi
poslovi i zanimanje, zarađivanje hleba i prozaičnost profesije! Sve to pre-
zire i odbija, što može kao bogataško dete. Smetaju m u banalnost i ćiftin-
stvo sredine, u stalnom je sukobu s njom. Morbidnost kao samosažaljenje!

16
 D o k je bio m lad imao je agresivnosti, m ada se ona i onda okretala
u n utra (pretnja da će sebi naneti zlo!), ali ip ak je posedovao žestinu ka-
raktera i sklonost ka zapovedanju. U brzo je to nestalo u d o d iru sa ži-
votom; u dodiru sa svetom postaje mek, slabić, traži zaštitu i posredni-
ke, s\uda stvara i razgranjava m režu prijatelja, zaštitnika i novih „mama",
tj dam a od sebe starijih s ulogom prave mame, uživljava se i nastavlja
ulogu m alog deteta, regredira stvarno i postaje bespom oćan. Iz te bespo-
moćnosti urođena oknofilija dobija nove podsticaje, što objašnjava nje-
gove oknofilske zaljubljenosti u sve žene, Ijubav na prvi pogled, itd. Tada
žena simbolizuje i majku, i detinjstvo, i zaštitu, i idilu kojaje antipod nje-
govom nem iru, neskladu, buram a koje ga iznutra potresaju.
Nije na vrem e razvio nikakve efikasne m ehanizm e abreagovanja i
zato spontano pribegava prim itivnim odbram benim mehanizm im a: bek-
stvu u prostor, fetišizaciji prostora, kao da je nerešena problem atika vezana
za neko mesto spolja a ne za njega iznutra, bekstvu u bolest, mazohizmu.
Pošto je otupio svoj agresivitet, on se frustrira, je r ne abreaguje udare
koji ga u životu snalaze: h lad n u očevu stegu i nam etanje stavova koji se
moraju prim iti bez pogovora, neprim anje u društvo otm enih m ladih vr-
šnjaka u Frankfurtu, odbijanje prve ljubavi (on je i kasnije glorifikovao
prvu ljubav kao je d in u ljubav!), osećanje odbačenosti od sredine stvara
osećanje krivice, koje ili om eta skupljanje spoljne agresivnosti, o n e upe-
rene spolja, ili već zatečenu agresivnost okreće protiv sebe samog, unu-
tra; gutanje agresivnosti konačno stvara nem ir i nestabilnost iznutra.
Privrem ene koristi od mazohizm a su stalno prežvakavanje neprijatnih
doživljaja i bolnih udara koji m ehanički dovode do zasićenja, ravnodu-
šnosti i otupelosti prem a njima, ali stvaraju opasnu sklonost koja kasnije
ima druge n’egativne posledice. Izlaz iz mazohizm a je Verter. Sve svoje
razorne, m račne, destruktivne i autoagresivne strane Gete je izlio u lič-
nost svog glavnogjunaka, g u m u o ga niz opasnu pogubnu nizbrdicu ko-
ja vodi u samoubistvo, otvorio tako u sebi sve ventile, ispovedio se kroz
njega, a usmrćujući V ertera sebe je spasao, kako je kasnije i sam jed n o m
prilikom rekao.

17
 RADIJE SMRT NEGO LUDILO

Š taje Veiier? Roman o nesrećnoj, tragičnoj ljubavi ili rom an o postepe-

nom raspadanju ličnosti, o ludilu, o progresu ništavila i nihilizm a u lu-
dilo? Ljubav jeste tematski nam etnuta od početka, ali paralelno s njom
i nezavisno od nje, a m ožda i pre nje, pisac prati odnose svoga ju n ak a
sa sredinom , njegove em ocionalne i psihičke problem e, ukupnost nje-
govih reakcija na sopstveno iskustvo, opažanje, razmišljanje, iz čega na-
staje pogled na svet ili životna filozofija. I tu, več n a samom početku,
pre novih emocija i ljubavnih ja d a koji su odatle proistekli, vidimo na-
klonost junaka ka depresivnoj, melanholičnoj strani života, doduše ovde
datoj paralelno sa njegovom sposobnoŠću da doživi, uživa i sasvim se za-
dovolji jednostavnim prizorim a građanske sreće koji bi se mogli nazvati
građanskom ili životnom idilom. Ali to je dato zato da bismo postepeno
mogli pratiti sužavanje svesti na sam ojedan objekat, objekat ljubavi, koji
zaposeda ju n ak a utoliko opsesivnije ukoliko m u je nepristupačniji i bez-
izgledniji n ap o r d a realizuje svoju ljubav.
Kako izgleda Verterov lik n a početku romana?
Pre nego što n a to pređem o, da sažmemo pitanja kojima ćem o se
baviti čitajući rom an. Po m om mišljenju, ovo je priča o je d n o m ludilu.
Analiza rom ana, a naročito nekih njegovih značajnih delova, to treba
da dokaže. Sta je bila alternativa p re d koju je n a kraju stavljen Verter,
i što našom analizom treb a dokazati? Im ao je da bira izm eđu ludila i
smrti. Sm rt koju je o dabrao bila je sredstvo da se zaštid o d ludila koje
ga je toliko obuzelo da m u je onem ogućilo život. Dakle, ako smo u pra-
vu, nije ljubav gu rn u la V ertera u smrt, nego je Ijubav samo, izdajnički,
poslužila kao sredstvo ludila, kao usm eravajući opsesivni faktor za ras-
cvat ludila koje u njegovom p unom rasp o n u subjekt ne m ože više da
podnese, pa zato pribegava smrti. Na racionalnom , odnosno svesnom
planu on je žrtva opsesivne vezanosti za investirani objekat, n a iracio-
nalnom , odnosno nesvesnom p lan u o n sledi zakone ludila koji diktira-
ju m eru preko koje subjekat ne m ože da opstane, a da ne bi završio u
nekom sum račnom stanju po m u ćen a um a lukavo, preko nezadovoljene
investicije, navodi subjekat da okonča život u punoj snazi svesti ili, tačnije,

18
prisebnosti, što bi m u dalje napredovanje i razvijanje ludila potam ni-
lo i navuklo m račni nep ro zirn i zastor na njegov um i inteligenciju. Vi-
še volim da sam m rtav nego pom račena um a - to je nesvesna logika
V ertera samoubice.
Več po posveti koja je nam enjena čitaocu, a u stvari samom piscu,
Geteu, vidimo koje je naravouČenije romana. Pisac se obraća čitaocu koga
raspinje žudnja, tačnije: „die du eben den D rang fuhlst, wie e r“, da iz
njegovih patnji iscrpi utehu. Tim e hoće da kaže da proživljavajući tuđe
patnje možeš sam da se oslobodiš žudnji, ljubavnih nagona još dok ima
vremena. Čini mi se da se neću prevariti ako zaključim da ovim obraća-
njem čitaocu Gete najpre im a u vidu samog sebe i da je ceo rom an po-
stavio kao m odel nem inovnog p u ta u rastrojstvo i nepovratno ludilo ili
smrt, ako se čovek u negovanju svoje žudnje na vreme ne zaustavi. Za Ge-
teovogjunaka, što se tiče savesti, problem je kako da se oslobodi oseća-
nja krivice koje ima prem a nekoj devojci koju znam o samo po im enu,
Leonora, i koju je na neki način unesrećio dajući joj povoda za emocije
dok istovremeno koketuje s njenom sestrom uživajući u njenim joguna-
stim dražima. Da bi presekao bilo kakvo dalje samooptuživanje, on jed-
nostavno donosi odluku: ,Ja ću se popraviti, dragi prijatelju, obećavam ti
da ću se popraviti, i neću više preživati* ono malo ja d a što nam ga sudba
pruža, kao što sam to do sada uvek činio; uživaću u sadašnjici, a što se
prošloga tiče: bilo pa prošlo. Svakako, ti si u pravu, dragi moj; m anje bi
bola m eđu ljudim a bilo kada oni ne bi - a Bog zna zaŠto ih je takve stvo-
rio - s toliko istrajne mašte dozivali uspom ene na m inule jad e, um esto
da ravnodušno podnose sadašnjicu."1
Prevod ovog odlom ka nije dobar ni u psihološkom, a ne samo u je-
zičkom smislu. Gete kaže: „Eher als eine gleichgultige Gegenwart zu ertra-
gen.“ Da li imiyu isto značenje ove dve rečenice: „ravnodušno podnositi
sadašnjicu“ i „podnositi ravnodušnu sadašnjicu"?
Biti ravnodušan prem a sadašnjici označava samo subjektovu aktiv-
nost, a ravnodušna sadašnjica, kako kaže Gete, znači aktivizovanje sada-
šnjice, njen odnos p rem a nam a, a to ukazuje da je o n a p rem a nam a
ravnodušna, što, kasnije, može im ati značaja za Verterove odluke: za
osećanje usamljenosti i bespom oćnosti. Biti ravnodušan prem a sadašnji-
ci (ne znam o kakvoj: m ožda dobroj, m ožda lošoj) da li daje isti kvalitet
* Ovde bih upotrebio izraz prezvakavati (loiederkauen). Prevodje Ivana V. Lalića pe-
snieki gotovo besprekoran, ali su moje intervencije neminovne u nekim stvarima,
pa čak i u onim poemovanim delovima. Prim. autora.
1Johan Volfgang Gete, Patnje mladog Vertera, preveo Ivan V. Lalić, Odabrana dela,
Rad, Beograd, 1982, str. 7-8.

19
subjekta u p o ređ en ju s njegovom sposobnošću da podnosi ravnodu-
šnu sadašnjicu, čime je u n ap red lišen nade ili izgleda da m u sadašnjica
bude blagonaklona?
Ovde im a neke ironije koja će se otkriti kasnije: je r upravo V erter
u trenutku kad ga spopadnu ljubavni jad i neće biti sposoban da se ot-
kaČi od sadašnjice i to vezivanje za aktualnu sadašnjicu doći će m u gla-
vel Otkrivamo iz prvih stranica ili prve stranice d a je u pitanju opsesivan
m elanholik. Zatim da je naivna poštenjačina koja zablude ljudske obja-
šnjava više nesporazum im a i nem arnošću negoli lukavstvom i pakošću.
Uživa u samoći, uživa u proleću, u prirodi, u drveću, cveću, žbunju, mio-
mirisima, želeo bi da se pretvori u gundelja da bi m ogao uživati i hraniti
se biljnim miomirisima!
Grad m u nije prijatan, ali je opkoljen neizrecivom lepotom prirode.
Uživa u je d n o m vrtu („Ubrzo ću postati gospodar vrta"1). To je sve p o d
datum om 4. maja. A već 10. maja raste njegovo raspoloženje: „Divna neka
vedrina p o tpuno mi je obuzela dušu, nalik na blago prolećno ju tro , a ja
je celim srcem uzivam “2
Sam je , oseća životnu radost. Toliko je srećan i toliko u to n u o (in
dem G efuhl von ruhigem Dasein versunken) u osećanje m irnoga po-
stojanja da zbog toga trpi njegova um etnost. I evo sad je d n e konstataci-
je i je d n e dihotom ije: život ili stvaranje? Oseća u stvari nadm oć prirod-
nih lepota nad moći njihovog um etničkog dočaravanja, oseća svoju
nem oć p red tom veličanstvenom lepotom koju religiozno doživljava i
koja svedoči o božjem stvaralačkom i sveljubećem prisustvu, što je mo-
žda vrlo tanušna nijansa panteizm a, da ga sve to zgrobljava i on pada
ničice pred tom veličanstvenošću: „Ne bih sada m ogao crtati ni je d a n
je d in i potez, a ipak, nikada nisam bio veći slikar nego u ovim trenuci-
ma. Kada na dragu d olinu oko m ene p ad n e magla, visoko sunce zasta-
ne povrh neprob o jn e tm ine m oje šum e, a samo se poneki zraci pro-
kradu u n u tra u svetište, dok ležim u visokoj travi kraj potoka, Što se
ruši s kam ena na kam en, i bliže zemlji zapažam da su značajne hiljade
raznovrsnih travki, a bezbrojne, nedokučive oblike crvića i mušica, gmi-
zanje m alenog sveta izm eđu vlati osećam bliže srcu, i kad osećam pri-
sutnost Svemogućeg [des Allmachtigen*] , koji nas stvori po slici svojoj,
dah Sveljubećeg [des Alliebenden*] koji nas, lebdeći u večnoj milini,
nosi i održava - prijatelju moj, kada mi onda pred očima sviće, a nebo i
svet oko m ene m iruju m i u duši kao lik ljubljene, tad m e često obuzm e
1 Ibid., str. 8.
2 Ibid., str. 9.
* Nemačke izraze dodao je autor. Prim. prir.

20
čežnja, pa mislim: ah, kad bi ti to m ogao izraziti, kada bi m ogao da papi-
ru udahneš ono što u tebi živi, tako p uno i toplo - i da to bude ogledalo
tvoje duše, kao što je tvoja duša ogledalo beskonačnoga Bogal - Prija-
telju moj! Ali zbog toga propadam , podležem sili veličanstvenoga što je
u tim pojavama.*1
V erter potvrđuje da u čoveku m ože da se javi dihotom ija između
kreativnog mirovanja i odsustva bilo kakve želje za stvaranjem, a da čovek
ipak u tom istom trenutku bude veći um etnik i stvaralac nego što je ikad
bio. Stvaranje nije samo spoljna, objektivna materijalizacija unutrašnjeg
raspoloženja i emotivnog stanja nego samo to stanje ako se u nutar subjek-
tove svesti oblikuje kao kreacija. Ovde je ta dihotom ija pojačana ili čak
om ogućena time što je u pitanju slikar koji ne može da se lad kičice, ali
zato prevodi na reči sve svoje utiske koji kao doživljaj oblikovan rečima
predstavlja čistu umetnost. M eđutim, ovaj doživljaj n em ogućeje preneti
na platno i zato što zalazi u transcendentno, a ono može da se formuliše
i iskaže je d in o rečima.
Karakteristično je da ovde divljenje ide paralelno sa razdvajanjem
prirode od Boga. Ushićenje prirodom nije povod da se Bog stopi sa pri-
rodom i tako rodi i nastane panteistiČki kult. Bog ima sve subjektivne
odlike: Bog n a sje stvorio po slici svojoj (parafraza biblijskih otkrivenja).
To je Gospod koji sve voli i koji nas, „lebdeći u večnoj milini, nosi i odr-
žava“; dakle, sve su to atributi m onoteističkih, prvenstveno hrišćanskih
predstava G ospoda Boga i njegovog odnosa prem a čoveku, ali i prem a
svemu postojećem, pa p rem a tom e i prem a prirodi.
Cisto estetički, ovde se Gete definitivno iskazuje kao predstavnik teo-
rije izraza a ne odraza, ali u najužoj vezi duše i Boga: um etnost treba da
bude ogledajo duše kao što je duša ogledalo beskonačnog Boga! Možda
je nem oć stvaraoca p red izražavanjem onoga što doživljava uzrokovana
time što duŠa ne nosi samo one utiske koje je V erter izneo posm atrajući
prirodu i diveći se svemu što je u je d n o m pejzažu ili kutku prirode vi-
deo od biljnog i životinjskog sveta. Duša im a i transcendentnu poziciju,
ona svojom prijemčivošću nadilazi sav pom enuti materijalni i vidljivi svet
i korespondira direktno sa beskonačnim Bogom. Tu prestaje m ogućnost
um etničkog iskazivanja!
Još je d n o m da se vratimo n a je d n u od početnih, ali veoma značaj-
nih rečenica, odnosno aiternativa, koje će, u daljem toku rom ana, otkriti
svoje dvosmisleno suštastvo. Slobodno, ali tačno parafrazirano, ta alter-
nativa glasi: Više volim ravnodušnu sadašnjost negoli prošlost koja me
opterećuje jad im a (Ubel). Najjednostavnije protum ačeno, to znači da
1 J. V. Gete, op. cit., str. 9.

21
više volim sadašnjost koja m e ničim ne opterećuje, tj. r a v n o d u š n a je pre-
ma m eni, negoli prošlost koja m e opterećuje jadim a, tj. nije prem a m eni
ra\Tiodušna, je r u m eni stalno raspiruje negativnu emociju. M eđutim,
sad se postavlja pitanje štaje prošlost i da li postoji tako jasna i neprela-j
zna granica izm eđu nje i sadašnjosti? Ako nešto suviše dugo traje u sada-;
šnjosd, bilo dobro ili zlo, zar dm e, tim trajanjem u kojem se ništa n e |
menja, ne prelazi u prošlost i onda m e dvostruko opterećuje, kao trenu-i
tak sadašnjosti, tj. kao bol ili patnja s kojom se budim svakog dana, i kao
bol, jadi ili patnja koji od p reth o d n o g dana, nedelje ili meseca, dakle iz
prošlosd, utiču na svaki moj budući, tj. sadašnji dan i tako se u nerazre-
šenom bolu i ja d u stapaju prošlo i sadašnje gurajući m e nem inovno u
bolesno ili bolno buduće? V ododelnica izm eđu vrem enskih deonica je-
ste karakter, trajnost emocije: onaj trenutak u kome prestane povlači gra-
nicu prem a sadašnjem i daje sadašnjem šansu za novu emociju, u svakom
slučaju drukčiju od prethodne.
Ali „ravnodušna sadašnjost“ u daljem toku rom ana pretvara se u bu-
merang: postaje znak sužavanja svesti usled totalne opsesivne fiksacije za
objekat u koji je sve investirano, ne samo emocija nego i mašta, inteligen-
cija, sposobnost opservacije kao i obim opserviranja, i najzad sam život-
ni smisao. U tom procesu, koji se polako i neprim etno odvija, „ravnodu-
šna sadasnjica“ m enja m u smisao s početka rom ana i dobija svoju pravu
funkciju koja je na početku jezičkom i stilskom kombinacijom, odnosno
retorikom bila skrivena. I sada se vidi da ravnoduŠnost sadašnjice ili bilo
kog trenutka u mom životu ja sam određujem , te „ravnodusna sadašnjost"
znači u stvari moju ravnodušnost prem a ukupnom životnom kontekstu
izraženu vremenskim term inom . Kada pesnik kaže da je sadašnjica ili
sadašnjost prem a njemu ravnodušna, na početku rom ana to znači da u toj
sadasnjici kao m erilu vremenskog trajanja, kao vrem enskom rasponu,
ničim nije opterećen. Ali na kraju rom ana to znači da je on, V erter, po-
stao ravnodušan prem a celom tom opsegu stvamosti koji opaža, u kom e
živi, s kojim je do tog trenutka bio vezan stostrukim uzajamnim vezama
i relacijama, ali poŠto je proces sužavanja svesti eliminisao je d a n po je-
dan objekat i time sužavao, a sužavanjem strahovito intenzivisao fokus
svoje pažnje i emocije, čineći ga oruđem opsesije koja sve briše sem objek-
ta u koji je subjekat sve investirao, i to ukoliko je svestan da je ta investi-
cija beznadežna i uzaludna, dakle da je totalni životni promašaj, utoli-
ko je granična linija opasnija - a da bi se spasao od ludila, je r ludilo je
već to kada ti ništa oko sebe n e znači sem objekta koji ne možeš prisvojiti,
a po tp u n o ludilo koje preti jeste nem inovno pom račenje svesti da bi u
utrnuloj i usahloj svesti potam neo i izgubio se taj objekat, dakle, da bi

22
spasao poslednji zračak razuma pre potonuća u besvesno vegetiranje, a to
znači i poslednju emociju prem a voljenoj, subjektu jedino ostaje da u pu-
noj svesti i prisebnosti oduzm e sebi život.
Hvali samoću u kraju u koji je dospeo i odakle piše redovno svom
prijatelju. Kraj taj naziva rajem i iskazuje je d n u čudesno-poetičnu zalju-
bljenost i predanost rajskim lepotam a prirode: „Svako drvo, svaki žbun je
kita cveća, i čovek bi hteo postati gundelj, pa plutati po m oru miomirisa
i u njem u nalaziti svu svoju h r a n u /'1Njegova čula toliko su oslobođena,
raširena da reaguju i na miris, d a je je d n o čulo dovoljno da ga ispuni,
da mu podari životni smisao i cilj. Dalje navodi da mu sam grad nije prija-
tan. ,,ali je zato opkoljen neizrecivom lepotom prirode.“21 to je karakteri-
stično, prirodu pretpostavlja gradu, a druženje s decom druženju s odra-
slima. Prava građanska porodična idila. Divna neka vedrina obuzela m u
je dušu, sam je i oseća radost života: „Tako sam srećan, dragi moj, i tako
utonuo u osećanje m im oga postojanja..."3 Ne um e da objasni čijom za-
slugom, da li varljivih duhova koji lebde nad ovim krajem ili toplom ne-
beskom maštom u svom srcu; sve oko njega deluje kao d a je u raju.
Njegovo srce je toliko uzavrelo samo od sebe, da smiraj nalazi jedi-
no u H om eru: „Kako često um irujem uzavrelu mi krv; je r jo š nisi video
nešto promenljivo, tako nepostojano, kao ovo srce. Prijatelju dragi, zar
tebi to treba da govorim, tebi, koji si me tako često s m ukom posm atrao
kako iz tuge prelazim u raskalašnost, iz slatke sete u rušilačku strast! A ja
i postupam sa svojim srcem kao s bolesnim detetom ; svaki m u prohtev
zadovoljavam. Ne kazuj to nikome; ima ljudi koji bi mi zam erili.“4
Sam je V erter ovim sebe najbolje opisao i dm opisom definisao osnov-
ni neurodčki okvir u kome se odvijaju njegove psihološke i em ocionalne
reakcije. Očigledno je u pitanju nešto što bismo današnjim rečnikom na-
zvali ili dijagnostikovali kao psihoem otivnu nestabilnost, em ocionalnu
nezrelost, infantilnost, narcisoidnost. To je podloga za onaj iznenadni i
katastrofalni preokret koji će se u njem u odigrad onog trenutka kada
shvati da je uzaludna i p o tp u n o bezizgledna njegova investicija u Lotu.
M eđutim, već sada sejavljaju i opasni tam ni tonovi koji govore o nje-
govoj samo potisnutoj, ali uvek prisutnoj sumnjičavosti i sumnji u vred-
nost života i postojanja, čem u je uzrok najpre to što vidi „ograničenja
što zatvaraju čovekove delatne i istraživačke snage“, neka vrsta lake fau-
stovske m editacije, ali samo kao kratak m isaoni dodir, podsećanje na
1 Tbid., sir. 8.
J Ibid.
3 Ibid., str. 9,
4 Ibid., str. 10.

23
lju d sk u nem oć i ograničenost, upućenost n a b ed n o zado v o ljav an je po-
treba, i o nda p re d nam a izrasta m oćan i veličanstven faustovski obele-
žen ili „taknut“ verterovski lik koji odjednom otkriva svu tragiku ljudske
egzistencije: „Pogledam li ograničenja što zatvaraju čovekove d elatne i]
istraživačke snage, vidim li kako se sve delovanje upravlja na zadovolja-l
vanje potreba kojima o p et nije svrha drugo doli produžavanje našegj
bednog postojanja; a onda, d a je sav naš spokoj n ad izvesnim predm eti-
ma istraživanja tek san je d n e rezignacije - je r zidove koji su nas zatvorili'
pokrivam o slikama šarenih likova i svetlih izgleda - o n d a sve to, Vilhel-
me, čini da zanemim. Vraćam se u samoga sebe i nalazim ceo je d a n
svet! I opet više u slutnji i tam noj žudnji negoli u predožbi i živoj snazi.
I sve se to onda razliva p red m ojom svešću* i ja se o n d a tako sanjareći
s osm ehom okrećem svetu."1
E sad je pred nam a odjednom iskrsnuo V erter najdublje filozofske
kategorije, čak u nečem dublji od Fausta u prvom delu dram e. To je u
stvari je d n a veom a m o d em a varijanta osećanja životnog besmisla, usled
skučenosti svojih intelektualnih, tragalačkih i smisaonih moći i upuće-
nosti samo na osnovne potrebe koje zadovoljavaju jedino vegetativni nivo
opstanka. Ali dok Faust iz slične situacije hrli u magiju koja će m u omo-
gućiti zadovoljenje svih čulnih prohteva kao kom penzaciju za m isaonu
ograniČenost i nem oć, koja nije samo njegov subjektivni nedostatak kao
ni u Vertera, već prokletstvo ljudskog roda kao biološke vrste, V erter je
moderniji, on hrli u san i sanjarenje i poput budućih rom antičara u sebi
otkriva ceo svet.
Prirodan i nem inovan zaključak koji V erter izvodi iz svega svodi se
na redukciju svesti: „Priznajem ti rado... da su najsrećniji oni koji kao
deca žive od danas do sutra.“2 Deci zavidi što se zadovoljavaju samo time
da se dočepaju skrivenih kolača, i kad ih dobiju, traie još i sve se time za-
vršava: srećna su to stvorenja. Ali odrasli na drugi način skrivaju besmi-
sao svoga življenja: „Dobro je i onim a koji svojim nazoviposlovima, ili
čak i strastima, daju sjajne nazive i stavljaju ih ro d u ljudskome na račun
kao golem e pothvate u svrhu spasa njegova i dobrobiti. Blago onom e
ko može takav biti! Ali onaj koji u svojoj poniznosti spozna kuda sve to
vodi, ko uvidi da svaki im ućni građanin um e vešto doterati svoj vrtić, da
m u bude raj, a kako i nesrećnik, stenjući p o d brem enom , nastavlja ustraj-
no svoj put, i svima je jed n ak o stalo da svetlo ovoga sunca gledaju još
koji trenutak - da, taj je tih i oblikuje svoj svet iz samoga sebe, a i on je
* Ođavde do kraja citata je moja ispravka Lalićevog prevoda. Prim. autora.
1 J. V. Gete, op. cit., str. 12-13.
2 Ibid., str. 13.

24
srećan što je čovek; a onda, m a koliko bio ograničen, ipak čuva u srcu
slatko osećanje slobode i izvesnost da ovu tam nicu može napustiti k ad
god to h o ć e /41 Dakle, osećanje d a je život tamnica! Eto gde se prvi put u
m o d e n io j književnosti javlja to osećanje zajedno sa spremnošću da tu tam-
nicu napusti kad god m u se prohte, ili kada n a to bude nateran. Ljudi se
sam ozavaravaju da se ne bi suočili s istinom, grade za sebe i druge ono
što će m nogo decenija kasnije Ju n g nazvati personom , uljuljkuju se veli-
kim rečima, tobožnjim zaslugama, hum anim delim a - samo da izbegnu
poražavajuću i neizmenljivu istinu! Savršeno savremen postupak, oseća-
nje bespomoćnosti, uzaludnosti i glume i, istovremeno, fundam entalna
osnova koja će se ubrzo aktivirati kad samom V erteru pukne je d n a takva
samoobmanjiva i samodopadljiva iluzija koja ga je šđtila od podsećanja
na radikalnu uzaludnost življenja.
još ranije2 govori kako je u stanju da uživa u najsitnijim zabavama,
radostima i navikama običnih i malih ljudi, pa zasedne s njima za sto šale-
ći se otvoreno i prostosrdačno, ili se dogovori za šetnju ili igranku - sve
to povoljno deluje na njega: „samo mi ne sme pasti na pam et da još mno-
ge druge snage u m eni počivaju, snage koje propadaju zbog neupotre-
bljavanja i koje m oram prikiivati“.3 ,Ach, das engt das ganze Herz so ein“
(,,Ah, od toga mi se toliko srce steže“4). Ako smo Getea, odnosno Vertera
razumeli, V erter je prin u đ en da skrivanjem svojih viših potreba potku-
pljuje obične ljude da se s njim a druži, ponašajući se kao da ima ama
baŠ iste potrebe kao i oni, i ništa više!
Prva m anifestovanja zaljubljenosti, u razgovoru s Lotom zabora-
vlja na prisustvo drugih osoba. Za vreme razgovora guta njene crne oči,
a dušu m u pjivlače one žive usne i sveži, živahni obrazi. Zaljubljenost
prelazi u sreću.
Daljine mame, ali ostaju nedostižne, želja da se izgubi u prirodnom
objektu, vrhu brega, koji ga opseda, ali o p et razočaranje: J a m o postane
Ovde, sve je opet kao što je i bilo, i mi stojimo u svome siromaštvu, u svo-
joj skučenosti, a duša nam žedni za izmaklim okrepljenjem .“5 Ovakve
,.vežbe“ razočaranja i podleganja iluzionizmu koje se završavaju padom
i idu paralelno s ljubavnim ushićenjem i doživljajem sreće, ali ta sreća,
ma kolika bila i m a koliko ga ispunjavala, ne može da spreči ove trenutke
1 Ibid.
1 Fbid., str. 10-11.
! Ibid.* str. 11.
* Preveo Z. C.lušče\TĆ- Prim. prir.
4 Ibld.
' ' Ibid.

25
u kojima doživljava, nezavisno od ^ubavi i Lote, ograničenost ljudske egzi-
stencije u njenoj žudnji da se stopi s objektim a prirode koji je mame, ali
izmiču težnji da ga ispune.
Karakteristično je u tom smislu da je ljubav ovde ograničena u vrsti
i predm etu usrećivanja, ona nije svemoćna iako tako deluje retorički,
ali je to iluzija, što sve govori da je V erterova ličnost iznutra duboko ras-
cepljena i ljubav prem a Loti, odnosno prem a ženi uopšte, ne može da
prebrodi taj zjap niti d a u celini usreći Vertera. O no čime ga usrećuje
ta ljubavje idiličnost, moć da uživa u malim svakodnevnim stvarima i ra-
dostima. I to mu je dosta, ali ga o n o dublje egzistencijalno usmerenjel
prem a prirodi nagoni na razmišljanje, i m ožda bi se najbolje moglo obja-
sniti psihoanalitički: on bi nesvesno da p roguta voljene predm ete, a sve-i
sno bi da se u njim a izgubi!
Za sve to vreme ljubav silovito raste, V erter oseća d a je lud, sužavanje
svesti dostiže vrhunac, Lota m u ispunjava sve misli, sva osećanja.
Prvi korak u ludilo: svu svoju vrednost vidi i doživljava samo zato što
ga ona voLu kroz (uobražavajuću) Lotinu ljubav prem a njem u postaje sam
sebi dragocen! „Kako obožavam samoga sebe otkako me ona ljubi!‘q Ludi-
lo je kad svoju vrednost, svoju egzistencyu, svoj životni smisao, raison detre
svog postojanja vežeš za je d n u uobraženu, izmišljenu emociju koju neko
gaji prem a tebi, pa čak i da nije u pitanju plod maste, nego sušta istina,
i kad otkriješ svoju zabludu, svestan svoga uobraženja, kada ti ne preo-
staje ništa drugo nego propast ili ludilo, je r razočarani ili dem antovani
narcisizam sveti se subjektu, svome nosiocu, sam oprezirom , doživljava-
njem sebe kao ništavila, što je i prirodno i psihološki nem inovno čim je
subjekat prethodno dozvolio da za tu d u emociju ili Ijubav veže svoju vred-
nost, je r to znači da p re toga nije sebe ni video kao vrednost, i kad se iz-
makne taj jedini oslonac, on pada ili se vraća gde je ranije bio - u ništavilo.
Zato je inverzija svesti o sopstvenoj vrednosti neum itna posledica: ,Je li to
luda obest ili osećanje stvarnoga odnosa? Ne poznajem čoveka od kojega
bih nešto sa strahom naslućivao u Lotinu srcu; ali ipak - kada ona govori
0 svom zaručniku, i to s toliko topline, toliko ljubavi - osećam da se onda
kao neko koga su lišili svih časti i dostojanstva i oduzim aju m u mač.“2
„Ah, kako mi svim žilama zastruji kada mi prst nehotice dodirne
njezin, kad nam se pod stolom dotaknu stopala! Ustuknem kao od vatre,
a neznana neka snaga vuče m e o p et n apred - i sva mi se zamagle čula!
- O, a njena nevinost, njena bezazlena duša ne oseća kakvu mi m uku
1 Ib id *
* Preveo Z. Gluščević. Prim. prir.
2 Ibid.ystr. 35.

26
 zadaju ovakve m ale prisnosti! A kad mi u razgovoru položi čak i ruku
na ruku, pa mi se, radi boljeg razumevanja, približi, tako da nebeski dah
s njenih usana može dopreti do m ojih - čini mi se tada da propadam
u zemlju, smrvljen grom om . I, Vilhelme, ako bih se ikada usudio da to
nebo, to poverenje - ti m e razueš. O ne, nije moje srce tako pokvareno!
Slabo je, dosta slabo! A zar ga to ne uništava?"1
Verter konstatuje da im a slabo srce i da ga to uništava. Da li se sla-
bost srca može analitički protum ačiti kao posledica toga što Lotino pri-
sustvo suzbija u njem u svaku požudu? Potiskivanje požude, strasti, erot-
skih nagona ovim se otkriva kao osnovni m anjak ličnosti, ne samo srca,
sigurno i njene neuravnoteženosti, kretanja u krajnostima, brzih prom e-
na raspoloženja itd. Ovde pom inje, ali neodređeno, svoje muke, smete-
nosti i nastranosti, govori o tami i bluđenju svoje duše, i onda odjednom
upadica s m etkom koji bi m ogao sebi prosvirati kroz čelo! To je izgovo-
reno bez ikakve p reth o d n e psihološke ili em ocionalne priprem e, odjed-
nom u p a d a je d a n iracionalni trenutak, je d n o otkriće da V erter ima ta-
kve m om ente, m ožda bolje rečeno i prave nastupe unutarnje pom etnje,
muka, nerazrešivih životnih i duševnih trenutaka i stanja kad pomišlja
ili kada čak i može da prosvira sebi kuršum kroz glavu! O čemu se to radi,
šta to njega muči i iznenada p otpuno izbacuje iz norm alnog koloseka?
Nije samo u pitanju aluzija n a stvarni završetak rom ana nego otkrivanje
jednog u suštini i osnovi neuravnoteženog, nenorm alnog duševnog sta-
nja pod Čijim dejstvom subjekt kao da samo čeka trenutak ili povod da
raskrsti sa životom. Zatim savršeno adekvatno slika svoju zaljubljenost u
kojoj postoji i je d n a nijansa pom erenosti. Govoreći kako je d n o g dana
nije mogao Loti, odluči da joj pošalje svog slugu, ,,da bih barem im ao
kraj sebe čoveka kojije danas bio u njenoj blizini. S kakvim sam ga samo
nestrpljenjem očekivao, s kakvom radošću dočekao! Rado bih ga uhva-
tio za glavu i poljubio, da m e samo nije bilo stid. Priča se da bononski
kamen, stave li ga na sunce, upije u sebe njegove zrake, pa noću neko vre-
me svetli. Tako je, eto, i m eni bilo s tim m om kom. Osećanje da su njene
oči počivale na njegovu licu, obrazima, dugm etim a kaputa i ovratniku
ogrtača, prouzrokovalo je da m i je sve to postalo tako sveto, tako drago-
ceno! Ne bih u tom trenutku dao m om ka ni za hiljadu talira. Tako mi
je lepo bilo u njegovom prisustvu. - Ne dao Bog da se ovom nasmeješ!
Vilhelme, zar su to priviđenja kad n a m je lepo!“2 (pismo od 18. ju la).
Jest d a je i lepo i poetično, ali i luckasto, ako ne i suludo! To već prela-
zi u jedan otuđeni oblik fetišizma koji gubi racionalnu kontrolu i pretvara
1 Ibid.
Ibid., str. 36.

27
r

se u opasnost, je r m u je skrivena ili antipodna pozadina strah od eventu-

alnog gubljenja objekta u kojije investirao sve što čini dinamički i smisa-
oni život njegove egzistencije, te bi gubitak bio ravan sopstvenoj smrtnoj
presudi. „Videčuje! -T a k o kličem ju tro m kad se probudim i sav živahan
svraćam pogled prem a lepom e suncu; videću je! I za ceo dan nem am
druge želje. Sve, o sve nestaje u tom očekivanju! 1 (19. ju l). „Već sam
nekoliko puta odlučio da je ne viđam tako često. Da, ali ko bi to mogao
izdržati? Svakoga dana podlegnem iskušenju i onda najsvečanije obeća-
vam: sutra ćeš najzad izostati; a kada bude ju tro , ja opet pronađem neka-
kav neodoljivi razlog, i dok okom treneš - eto me kod nje. Ili...“2 (26.jul). ■
KarakteristiČno je da u ovim pismima sve do pojave Alberta, za koga
je V erter saznao d a je Lotin verenikjoš p re njegovog poznanstva s njom,,
nijednog mu trenutka n e pada na pam et da se upita šta će se desiti kad;
se Albert, posle boravka van mesta, najzad pojavi! O n je toliko zalju-
bljen, zaluđen ili pom erio pam eću da je na njega p o tp u n o zaboravio,
jednostavno ga prebrisao kao da nikad nije ni postojao. Je li to vrsta sa-
m oubilačke amnezije koja se potkrada kao kratkoročni odbram beni
m ehanizam čijaje uloga samo privrem eno blagotvorna, je r m u onemo-i
gućuje da pom uti svoju (kratkoročnu) sreću što je stalno s Lotom, čijei
prisustvo mu svakodnevno pret\rara život (pred kojim i o kojem on inače'
nem a nikakve iluzije i kao d a je čedo našeg nihilističkog vrem ena - pro-
ganja ga neprekidno misao o bemislenosti življenja i ništavnosti života) ■
u rajski vrt i uživanje i time ga skreće s uobičajenog samoubilačkog i m o r-:
bidnog toka misli. Ovde se pokazuje koliko ta zaslepljujuća ljubav može
biti istovremeno blagotvorna, ali samo na kratke staze, i porazna i kata-
strofalna po zavTŠetku tog kratkotrajnog perioda samozavaravanja i ne-
giranja istine, kako objektivne (u pitan ju je časna devojka koju nista, a ne
samo Verterovo ponašanje, ne može odvratiti od njene vereničke obave-
ze i ljubavi prem a vereniku A lbertu), tako i subjektivne (privrem eno uda-
ljavanje od metafizičkog suočavanja sa životnim besmislom i već ranije
izvučenih zaključaka i konsekvenci iz tog suočavanja, što ga inaČe nepre-
kidno prad kao opsesija i unutarnja presija). Gete je lepo i tačno uočio
da samo velika strast može da izvuče iz nihilistiČkog besmisla i životne
praznine subjekt koji pati od nem oći da savlada svoje osećanje opšte
skepse i anihilizacije svih životnih vrednosti. Tragičan ishod ovde je una-
p red p red o d ređ en zato što V erter nije izabrao pravi subjekat, tj. slo-
bod n u devojku, nego se brzopleto sunovratio u rajske doživljaje ne vo-
deći računa ni o čem u, što govori da je plim a unutrašnje ispražnjenosti
1 IbicL, str. 37.
2 Ibid.

28
i opterećenosti životnim besmislom toliko narasla da ga je odbram beni
niehanizam koji slepo i iracionalno dejstvuje sunovratio u novu ili pravu
ili je d in u strast kako bi ga zadržao na samoj ivici nihilističke provalije.
O djednom , grom iz vedra neba: „ A lbert je stigao, a ja ću otići; pa
sve da je on najbolji i najplem enitiji Čovek, kome bih bio sprem an da u
svakom pogledu priznam prvenstvo, ipak ne bih m ogao podneti da ga
g led am k ao posednika tolikih savršenstava. Posed! - U kratko, Vilhelme,
došao je zaručnik!"1 (30. jul) ,,No konačno, bilo kako m u drago! - nem a
mi više radosti da boravim uz Lotu. Da to nazovem ludošću ili zasleplje-
nošću? Čem u im ena?“2
Evo gde V erter sam potvrđuje ono što smo nagovestili u prethodnoj
analizi: sam se koleba između ludosti i zaslepljenosti da bi označio svoju
situaciju, koju savršeno jasno i trezveno sagledava ne sada nego i ranije,
pre Albertovog dolaska. Evo šta kaže u produžetku: „Stvar sama za sebe ka-
/uje sve! Sve što znam sada znao sam i pre nego što je stigao Albert; znao
sam da na nju ne m ogu polagati nikakva prava, a nisam to ni činio - to
jest, ukoliko je m oguće ne osetiti želju kraj tolike ljupkosti - a gle, sada se
momčić čudom čudi je r je onaj drugi zaista došao i oteo m u devojku.“3
Ovi redovi najbolje potvrđuju p reth o d n u analizu - ludost ili zasle-
pljenost (Soll ich das T h o rh eit n en n en o d er V erblendung), sada je sa-
svim svejedno o čem u se radi: V erter i dalje ne zna kakvu su stvamu, ne-
svesnu ulogu odigrali: zaštitili su ga od nihilističke opsesye kojaje u stvari
najbitnija crta njegovog karaktera i ličnosti, i po red religiozne retorike
koju, verujem sasvim iskreno, koristi pokatkad, bar toliko da se može za-
ključiti da nije bezvemik. I tu je je d a n ja z koga nije svestan: veruje u Boga,
pominje njegovo ime i još neke pojedinosti koje u najm anju ruku govore
da nije ateist,' a istovrem eno n e vidi da život ima smisla; sve m u je u živo-
tu u tem eljnom i esencijalnom smislu bezvredno, hladnokrvno pom inje
samoubistvo, što sve znači da religija nije bila u stanju da ga čvrsto uko-
reni i veže za život i životni smisao.
Luckasto nam erno ponašanje koristi da bi izdržao tu nepodnošljivu
situaciju, izvodi kojekakve ludorije, bunca.
U produžetku već razmišlja i raspravlja o nem oći da povuče pravi
potez, dajući sjajno psiholosko obrazloženje.
Ne može sebi da objasni kako je tako svesno, korak po korak, ušao
u sve to, i kako je u svakom trenutku u jasnom svetlu video svoj položaj
a ipak se nije zaustavio ili, kako sam kaže, „ipak sam postupao kao dete“,
1 Ibid., str. 38.
Ibid.
Ibid.

29
kako i sada još jasno sve vidi a ništa ne može da učini da prom eni stanje,
da ga poboljša. Ovim je ubacio u celu svoju psihološku strukturu eleme-
nat infantilnosti, ali to nije objašnjenje nego dodatni m ehanizam koji
ne deluje samostalno, nego je pod dejstvom m nogo jače prinude i sile,
0 kojoj je več dovoljno bilo reči: alternativa je bila ili ceo svoj emocional-
ni potencijal investirati u nešto ili nekoga do stepena totalne opsesije i
utapanja svoje ličnosti u investirani objekt, kako bi time, kroz njega, osmi-
slio sebe i svoj život, ili prosvirati sebi kuršum om čelo ili, u nedostatku
snage i hrabrosti, survati se u ludilo. Sudar dva antigona: subjekta strasti
(Verter) i subjekta zdravog razuma (Albert). Sad dolazi je d a n veoma va-
žan Albertov iskaz: ,,To su sada opet neke tvoje mušice“, reče Albert. ,,Ti u
svemu preteruješ, a u najm anju ruku ovde svakako nem aš pravo kada
samoubistvo, o kom e je sada reč, upoređuješ s velikim delima, a ono se
zapravo ne može smatrati ničim doli slabošću. Jer, svakako, lakšeje umre-
ti nego postojano podnositi m učan život.‘41
A lbertje samo uslovno u pravu, je r on pojm a nem a o kakvom se to
„m učnom životu“ radi kod Vertera, niti bi po prirodi svoje ličnosti i psi-
hologije mogao to shvatiti i kad bi ga V erter neposredno upoznao sa
svojim mukama. J e r ovde se radi o odsustvu životnog smisla što proganja
V ertera i zagorčava m u život do pomisli na samoubistvo, ili postepenog
sazrevanja te ideje, odnosno sprem nosti da izvrši samoubistvo.
Najpre neadekvatno razmišlja, logički sumnjivo, a onda u produžet-
ku govori kako izgleda proces dejstvovanja je d n e totalne strasti koja su-
bjektu u svom rastu otm e čitavu snagu duhovnog spokojstva i tako ga
uništi. Drugim rečima, dodajem, ta ista emocija dovedena do paroksizma
da bi odigrala svoju ulogu poništavanja životnog besmisla, odnosno ospo-
sobila subjekat da ži\i iako je izgubio životni smisao, sada se, na svom vr-
huncu, pretvara u ubicu subjekta! Sad o p et dolazi pasaž koji ide u pri-
log mojoj analizi. V erter na prim eru je d n e devojke koju su našli mrtvu
u vodi potvrđuje svoju tezu. Posle je d n o g životnog perioda ispunjenog
sitnim i beznačajnim radostima „sve njene pređašnje radosti joj malo-po-
malo postaju otužne, dok se najzad nije namerila na čoveka prem a kojem
ju je neodoljivo povuklo je d n o nepoznato osećanje, i ona sada u njega
polaže sve svoje nade, zaboravlja svet oko sebe i ne čuje, ne vidi i ne oseća
ništa osim njega, jedinog, i samo čezne za njim, jed in im .“2
Kada se sva predala svojoj ljubavi, ljubavnik je napušta: „Zapanjena,
bez svesti, stoji ona p red ponorom ; sve oko nje je tama i nem a nade, ne-
ma utehe, nem a slutnje, je r napustio ju je onaj u kome je je d in o osećala
1 Ibid., str. 43.
2 Ibid., str. 44.

30
r

svoje biće. O na ne vidi široki svet što se pred njom pruža, ne vidi ni one
m noge koji bi joj mogli nadoknaditi gubitak; oseća se tako sama, napu-
štena od sveta - i slepo, saterana u tesnac užasnim jadim a svoga srca,
ona se sunovraćuje da uguši sve svoje patnje u sveobuhvatnoj sm rti.“’
Ovde je V erter veštom zam enom polova ispričao delim ičnu, u osno-
vi tačnu, svoju priču! Sudar razum a i strasti, ali razum a koji je već načet,
oštećen, podlokan neum itnošću i patološkom prinudom strasti, strasti
koja briše sve druge konkurente i identifikuje se sa samim životom i smi-
slom življenja. Kad god se takva strast i razum nađu u sukobu, to je već
znak da razum nije celovit, da nem a svoj integritet, i da nem a neke veli-
ke izglede da obuzda m onom anski p ohod strasti. „Sigurno je da samo
ljubav čini čoveka potrebnim na tom svetu“2 (15. avgust).
Dok je ranije uživao u bezbrojnim aspektima i detaljima i lepotam a
prirode, ono što ga je ranije činilo blaženim, sada je postalo izvor njegove
bede. U stvari, pod dejstvom propale ljubavi, ponovo iskrsavaju ranije mi-
sli o smrti, ništavilu i bezbrednosti: „Ispred moje duše kao da se podigla
zavesa, i pozornica beskonačnoga života pretvara se preda m nom u ponor
večno otvorena groba. Možeš li reći...?“3
Kako je izvanredno jasno i adekvatno u najsublimnijem značenju i
smislu te reči opisao ono što se stvarno s njim desilo: dok nije došlo do
sloma, zavesa ljubavi kojaje porasla do sveobuhvatne i m onom anske stra-
sti, sprečavala ga je da vidi ono od čega je pre toga patio i što ga je dove-
lo do ivice ponora: ,,ovo jest, kada sve prolazi, kada sve prohuji brzinom
vihora... Nema ni jed n o g jed in o g trenutka koji ne razara tebe i tvoje oko
tebe; nem a trenutka kada i sam ne razaraš, kada ne moraš razarati; najbe-
zazlenija šetnja staje života hiljade bednih crvića, jed an korak razgrađuje
s mukom podignutu građevinu mrava i zgazi čitavjedan mali svet u bedan
grob! Ha! Mene ne može dirnuti velika i izuzetna nevolja sveta; popla-
ve, koje odnose vaša sela, zemljotresi, koji proždiru vaše gradove; meni
potkopava srce ona razjedajuća sila što je skrivena u prirodnom e svemiru,
koja nije stvorila ništa što ne bi razaralo oko sebe i samo sebe. I tako posr-
cem u zebnji; svuda oko m ene nebo i zemlja i večito tkanje njihovih sila;
ne vidim ništa doli neko čudovište što večito proždire, što večito preživa.“4
Ovo su sad užasno dem onizovane ispovesti i saznanja, i to sad baca
svetlost na prirodu m orbidnosti kojoj je Verter sklon. Nije više u pitanju
ni infantilnost, ni vetropirstvo, ni neuravnoteženost, sve je to beznačajno
I b i d str. 45.
Ibid.
fbid.t str. 47.
Jbid., str. 47-48.

31
 i sve to može, u najboljem slučaju, biti odlika tem peram enta ili karaktera
ili, još i više, posledica je d n o g teškog i tragičnog saznanja o prolaznosti,
razaranja svega stvorenog, uništavalačkog pohoda sila koje tvore i vlada-
ju svetom da bi uništile sve što su stvorile. Ali tragika tog saznanja ima i
svoju subjektivnu stranu: ona je u području nesvesnog i neizgovorenog,
a sastoji se u nem oći subjekta da sve te prizore i procese i tokove razara-:
nja, odnosno stvaranja da bi se sve stvoreno razorilo, poveže i sroči u jed-
nu smislovitu i celovitu osmišljenost koja bi mogla da zadovolji ljudski
razum, ljudski intelekt, ali i ljudsku etiku. I pošto to nije u stanju da uči-
ni, je r mu m era religioznosti to ne om ogućuje, on pribegava jedinom
što m u preostaje: predavanju nekoj strasti - neka to bude ljubavjer ona
odgovara rom antičnoj i poetičnoj Verterovoj prirodi, tanano lirskoj i ve-
om a senzibilnoj - koja će ga emotivno toliko apsorbovati da će ugušiti
u njem u to stalno i neprekidno odzvanjanje posm rtnih zvona svemu ži-
vom i postojećem! A tu je ulogu i odigrala Verterova strast za Lotom.
O tkud sad odjednom da nesrećna ljubav otvara drugu, form alno i
sadržinski naizgled sasvim nevezanu tem u o životu kao propadanju, uni-
štavanju, o čudovištu koje guta i proždire sve stvoreno? Zar ova tem a i
njena slikovita predstava nisu samo skinule lažni kičasti sloj p rethodnog
ushićenja, pod dejstvom zaljubljenosti; ali i pre nje svim i svačim otkrila
pravu pozadinu i suštinu Verterovog odnosa prem a svetu i životu: mor-
bidnu, nihilističku, materijalističku, antireligioznu (iako svaki čas pomi-
nje B oga),jednu skrivenu destrukciju ili agresivnost projektovanu u pri-
rodu i njene rušilačke prizore? Patologiju? Ali šta ćemo ako je u pravu,
i u čem u je onda ludilo? U brzini prom ene, u sprem nosti da se taj isti
svet odjednom i definitivno naopačke sagleda i da od tobožnjeg ljubite-
lja svega u životu i prirodi postane mrzitelj, patološki negator i nihilist.
Ludilo sada pokazuje svoje opako dvogubo svojstvo: nem oć subjekta da
zadrži išta od one lažne optimističke slike sveta i života koja ga je održa-,
vala u životu, i svemoć subjekta za što m račnije i bezizglednije slikanje
života kao opšteg propadanja i groblja, čime subjekat sam sebi oduzim a
poslednje razloge za opstanak u životu koji je izgubio svaki smisao. Ludilo
je , dakle, patološka nem oć da se sačuva lažna slika o životu i zadrži smi-
sao života koji se može izgraditi i s kojim se u životu može opstati samo
kao s velikom kičastom laži! Još tačnije: lu dilo je nepristajanje na kič kao
životnu laž, ali je istovremeno i nem oć da se pronađu pravi i neosporni
razlozi za opstanak u životu ili za suočavanje s njegovim defmitivnim iz-
gledom i besmislom. Zapravo, ludilo je poslednja zaštita subjekta koja
m u preostaje onda kad presuši ta stvaralačka ili kičasta moć da se gradi
bilo siguran i čvrst životni smisao, bilo neka njegova kičasta zamena.

32
 Sam V erter sebe tretira kao bolesnika, odnosno svoju žestoko op-
sesivnu fiksaciju za Lotu im enuje kao neizlečivai bolest (28. avgust):
„Zaista, kada bi se moja bolest mogla izlečiti, ovi bi ljudi to učinili.“’ Na
istom mestu, u produžetku, \idim o kako sebe slika kao fetišistu: „Danas
mi je ro dendan, i več rano u zoru prim io sam paketić od Alberta. Već
pri otvaranju pala mi je u oči je d n a od onih bledocrvenih traka koje
je Lota im ala na sebi na dan kada sam je upoznao - j a sam je od toga
doba nekoliko puta molio da mi je da. Bile su tu i dve knjige u dvanae-
stinskom form atu; mali Vetštajnov H om er, izdanje koje sam već toliko
puta zaželeo, da ne m oram u šetnju vući sa sobom Ernestijevo. Eto, vi-
diš kako oni predusreću moje želje, kako se tru d e da iznađu sve one
male usluge prijateljstva koje vrede neizm erno više od bleštavih darova
što nas ponize tašdnom darovaoca. Celivam tu traku hiljadu puta, i sa
svakim dahom upijam i uskrsavam spom en na blaženstva kojim me je
prepunilo ono malo srećnih, u nepovrat otišlih dana. To je tako, Vil-
helme, ja ne gunđam ; cvetovi života su samo prividni! I koliko od njih
prođe bez ikakva traga, a kako je malo onih što zam etnu plod, a tek
onih što dočekaju zrelost plodaL. Zbogom! Prekrasno je ovo leto; če-
sto sedim na kakvoj voćki u Lotinu voćnjaku s onom dugom m otkom
za branje voća, i skidam kruške s vrha. O na stoji ispod drveta i prim a
kruške što ih spuštam .“2
Kako da se objasni ova V erterova situacija koje je on po tp u n o sve-
stan? Zna da od Lote ne može očekivati ništa više od onoga što već ima
i što je doživeo, a ipak bezum no srlja sve dublje i dublje u strast ko jaje
za njega samog besmislena, je r je lišena m a kakvih izgleda da se realizu-
je. Ni 011 sam nije svestan šta u stvari hoće; izgleda da je povratak vere-
nika uneo užas i otvorio krizu: u njegovom prisustvu sve Lotine naivne
simpađje i nežnosti gube svaki smisao! Traka koju m u je Lota poslala
za rođendan toliko je im pregnirana osećanjima i blaženstvima vezanim
za dane koje je proveo u njenom prisustvu družeći se naivno i bezazle-
no s njom, predstavlja materijalizaciju tako snažnih investicija da m u
ona postaje, bar trenutno, zam ena za Lotu: ljubi je hiljadu puta, kao za-
m enu za to što Lotu nije pokušao, čak ni pomislio, b ar je d n o m da po-
ljubi! Sta se krije iza te nedoslednosti? Da li je za to dovoljan odgovor:
sudar razum a i strasti k o ja je jača od razuma? Kako izgleda analitička
sema ili analitička pozadina tog sudara, zašto je strast nadm oćna, kakva
je sila u njoj što joj daje tu snagu, koja strast je zapravo ima, koje neuro-
tičke problem e ona prikriva i zamenjuje? Kakvu ličnost otkriva?
1 Ibid., str. 49.
2 Ibid.

33
 N em am o utisak da V erter čini prave i dosledne napore da se istrg-
ne iz čeljusti te opsesivne strasti koja postaje ludilo, m ada je potpuno
svestan njenog značenja: „Nesrečniče! Zar nisi luda! Ne obm anjuješ li
sebe sama? Cemu ta pom am na, beskrajna strast? Nemam više druge moli-
tve doli upravljene njoj; mašta mi ne izaziva nikakav drugi lik osim njena,
a sve na tom svetu oko sebe gledam samo u odnosu prem a njoj. To mi
i pruža pokoji srećan sat - dok se opet ne m oram otrgnuti od nje. Ah, Vil-
helm e, na šta me često ovo moje srce nagoni!"1
I sad opisuje šta mu se sve dešava u prisustvu Lotinom, zatim bežanje
u polja i brda, potucanja po vrletima, da ovako završi: „O, Vilhelme! U sal
mljeni stan u ćeliji, odeća od kostreti i trnovi pojas - to bi bio melem za ko-
jim mi duša gine. Adieu! Ne vidim ovome jadu drugi svršetak nego grob.“2]
Naša analitička šema je jednostavna ali, ubeđeni smo, neporeciva:
V erter je tip čoveka koji je rođen s osećanjem životnog besmisla ili je iz-
gubio smisao života. Religiozni sloj kod njega je, i pored čestog poseza-
nja za im enom božjim u pobožnom smislu, veoma tanak i jedva drži rav-
notežu s osećanjem životne besmislenosti. O n je emotivno profilisan tip,
što znači da samo neka jaka em ocionalna investicija može da psiholo-j
ški strukturiše nešto što životu daje smisao i vrednost življenja. Tragič-
nost je u tome što je učinio pogrešan izbor. Ali i sam taj izbor već govori
0 postojanju tihe izbezumljenosti koja se naizgled vešto prikriva, a u stva-
ri samo čeka svoj trenutak. Zašto on bira baš Lotu zajedno s njenim tipič-
no (m alo)građanskim am bijentom , jednostavnošću porodičnog života,
idiličnošću prilika i odnosa - ni to nije slučajno. To je nesvesno izvrše-
na sam oobm ana s procenom , takođe nesvesnom, da će u ovom zabače-
nom idiličnom kutku u kom e je doživeo potpuno slaganje s jednom de-
vojkom moći da izbegne ono što ga proganja i što ga je u stvari ovamo i
dovelo: doživljaj života kao besmisla. Snaga investicije u srazmeri je s po-
trebom da se potre glas životnog besmisla koji u njem u stalno, odnosno
povrem eno odjekuje. Invesđcija svojom snagom i opsesivnošću treba da
ga spase od opasnije opsesije: uverenja da je život besmislen. Tu se Ver-
terova raspoloženja po tp u n o poklapaju sa duhovnim stanjem m ladog
Getea, koji na drugom mestu i u drugom tekstu opet doživljava prirodu
kao uništitelja svega stvorenog. Kad prsne ova opsesija, život nem a više
nikakav oslonac i sm rt postaje je d in i izlaz.
Pogledajmo sada razgovor koji se ceo svodi na ideju ili ubeđenje o
reinkarnaciji. Samo, i ovde je ta ideja, što sa Geteom verovatno nije bio
slučaj, iznuđena opsesivnom vezanošću za Lotu! „Strpljenja! Strpljenja!
1 Ibid., str. 49-50.
2 Ibid., str. 50.

34
Sve će bolje biti, je r kažem ti, dragi, ti si u pravu. Otkako se iz dana u dan
vrtim m eđu ljudim a i gledam šta rade i kako postupaju, stojim m nogo
bolje i sa samim sobom. Zaista, kada smo već takvima stvoreni da sve upo-
ređujemo sa sobom, a sebe sa svaćim, sreća naša i nevolja leže u predme-
tima s kojima smo u dodiru, i zato nem a ništa opasnije od osame. Naša
uobrazilja, koju njena priroda tera da se uzdigne...441
Ovaj citat i ono što sledi pod istim datum om , kao nastavak cidranog,
značajni su zato što otvaraju je d n u dim enziju Verterove ličnosti koja bo-
luje o d nedostatka ili odsustva životnog smisla, a osećanje inferiornosd
i odsustvo samopoštovanja na neki način su ukom ponovani u nem oć
d a osmisli život: a hran e je fantastične slike pesništva, oblikuje je d an
postepeni niz bića, i mi smo tu najniži; sve izvan nas čini nam se krasni-
je, svako drugi nam se čini savršenijim. I to biva sasvim prirodno. Pa mi
često osećamo da nam štošta nedostaje, i čini nam se da drugi poseduje
baš ono što mi nem am o, a mi m u onda pridam o sve ono što sami ima-
mo, a povrh toga još i izvesnu idealnu lagodnost. I eto ti p o tpuno goto-
vog srećnika, koga smo sami stvorili.“2
Ovo je jed an od klasičnih opisa dejstvovanja psiholoških mehaniza-
ma u službi kompleksa niže vrednosti. „Naprotiv, ako i p o red sve naše
slabosti i muke samo nastavimo bez prekida svoj rad, često ćemo \ideti
da svojim tum aranjem i laviranjem dospevamo dalje nego drugi jedre-
njem i veslanjem - i, čovek tako i oseti zaista sama sebe kad je ravan dru-
gima, ili ih čak i presđže“3 (20. oktobar 1771).
Možda ova analiza ili, tačnije, autoanaliza Verterova, ma koliko bila
po sebi istinita, nije ništa drugo do uzaludan Verterov pokušaj da povrati
samopoštovanje, putem uobrazilje, stvaranja, i to tako što će celu proce-
duru koju je opisao u korist drugog preokrenuti u svoju korist!
O bara se na staleške razlike i jalovu b ed n u i kukavnu takmičarsku
strast pojedinaca u borbi za rang, uz jasn u svest da su te razlike nemi-
novnost, ali nem a sem jadikovke i prezira nikakvo konkretno rešenje tih
fatalnih odnosa: „Kakvi li su to ljudi kojima cela duša počiva na ceremo-
nijalu, i čije su sve misli i pomisli upravljene godinam a na to da se za
stolom pogurnu zajed n u stolicu naviše!“4
Setio se da piše Loti i pomislio na nju tek kad se udaljio od teških i
bednih m alograđana s kojima se silom prilika druži, i sklonio u neku ma-
lenu seosku gostionicu. Usamljen, odvojen od m alograđana, u čistoti
1 Ibid., str. 55.
Ibid.
S Ibid., str. 56.
4 Ibid., str. 59.

35
prirode i usred zimske stihije i nepogode, što nije samo šturm unddran-j
govski prerom antičarski dekor nego i simbol duševne i duhovne čistote,]
on automatski hrli ka Loti obasipajući je doživljajem najidealnijeg sebe: j
„Cim sam stupio ovamo, obuzeo me je vaš lik, uspom ena na vas, o Lota!
tako sveto, tako toplo, Bože blagi; prvi srećni trenutak, ponovo!"1
U ovom uskliku i vapaju upućenom Loti mešaju se dva elementa,]
je d a n emotivni i drugi idealni. Lota je u stvari nosilac i oličenje njego-s
vih ideala, ideala jednostavnog i prostodušnog, em otivno i m oralno či-
stog odnosa prem a ljudim a i životu, ali istovremeno i oličenje životnog
smisla, tj. života kao idealne vrednosti, dakle ona m u osmišljava život,
vraća ono što mu nedostaje, emocije prem a njoj, koje će zatim uragan-j
ski rasti do svepreplavljujuće strasti podsticane prisustv om L odnog vere-j
nika i kasnije muža, ispreplešće se s idealnom konkretizacijom, odnosno!
ovaploćenjem je d n o g životnog ideala, bez obzira na kojem je stepenu
neke apsolutne vrednosne hijerarhije, oličenog u Loti, tako da ona u stva-j
ri postaje za V ertera dvostruka vrednost: kao nešto što oličava je d an ži-
votni ideal za koji se on vezao i svojom prirodnom sklonošću i emocija-
ma, i kao ženski lik vredan latentne erotske investicije. O tuda je gubitak
Lote, a koji postaje p o tpuno izvestan u trenutku kad se pojavi Albert,
ravan ne samo gubitku investiranog objekta nego istovremeno i investi-
ranog ideala, tj. životnog smisla; objekat i ideal, strast i životni smisao
stapaju se i to je gubitak koji se ničim ne može nadoknaditi, smrt, tj. sa-
moubistvo postajejedino pribežište. K akoje V erter verno i precizno opi-
sao odsustvo svake životne radosti i životnog smisla kad se sam oprinudno
udaljio i otputovao, lišen Lotinog prisustva! Bez nje život m u se pretva-
ra u iluziju i m ehaničku sam oobm anu; ceo svet pričinjava m u se kao
optička varka. Doživljava sebe kao m arionetu. Ovde se sad čovek može
zapitati zašto je G eteu toliko prirasla za srce seoska idila, zašto i kako su
ti porodični jednostavni prizori s Lotom i njenom malom braćom (jedi-
na protivteža) postali za Vertera protivteža njegovom nihilizmu i život-
noj obesmišljenosti? Zašto se arhetip sreće, ako se pod njim podrazumeva
i uspešno stišavanje, ako ne i razrešavanje, pitanja da li život ima kakvog
smisla, stopio sa tom građanskom idilom?
Vertera izbacuju iz aristokratskog društva. Reaguje na prepričavanja,
ogovaranja, likovanja što mu se to desilo. Postaje uzrujan i razdražljiv.
Gete ovde spaja ličnu, krajnje em otivnu i krajnje nihilisitčku dram u ži-
votnog besmisla sa društvenom dram om poniženja, uvrede ponosa, dru-
štvene nemoći, bezizlaza...
1 Ibid.

36
r

V erter je u stvari intelektualni i m oralni bednik ili kukavica. Besni

što ga nipodaštavaju u izabranom aristokratskom društvu, h teo bi da
nekom e od njih sjuri mač u grudi, a u stvari ne sme ničim da im se za-
meri, a kamoli da pokuša ostvariti svoje pretnje! O n i je ste je d a n oholi
m a l o g r a đ a n i n ! Šta će uopšte u društvu o kojem najgore misli, koje mu
nikako i ničim ne odgovara, koje prezire i nipodaštava, a onda pati i iz-
nutra besni kad ga iz njega izbace! „Naprosto - m oram odavde...“ Nje-
gov način je bekstvo. Gordost, oholost i m alograđanski kukavičluk i sla-
bićstvo ne dopuštaju m u da se uhvati u koštac s društvenim silama,
nego besan zbog sopstvene nem oći odm ah beži s m esta verbalnog po-
prišta sujete. U vređena ,,veličina“, u stvari razm aženi ,,genije“ u šturm-
unddrangovskom smislu reči: „Reci što god hoćeš, ja ovde ne mogu duže
ostati. Šta ću ovde? Vreme mi postaje dugo... O staćujoš nedelju dana,
a onda ću o p et u beli svet.“'
Očito, ne drži ga mesto, ne može nigde da se skrasi, je d in a kotva
mu je bila Lota. M oždaje to karakterna crta ili crta nezrele ličnosti ili
nihilističke ličnosti, neki nem irni tem peram ent sličan Geteovom, a luda
strast za Lotom odigrala je dvostmku, potpuno različitu, suprotstavljenu
ulogu: najpre ga je prikovala, životno osmislila, ali dolaskom verenika
Alberta preobratila se u suprotno, vratila ga natrag, u najopasniju regre-
siju, izbacila ga iz emotivne, životne i smisaone ravnoteže.
Negoduje što ga na svakom koraku sažaljevaju. To sažaljevanje ima
ovaj smisao: likuju što neko ko je ohol zbog svoje malo veće pameti uobra-
zi da može da se stavi iznad svih društvenih odnosa i regula. O holost i
sujeta Verterova pogođene su time što m u aristokratsko društvo jasno
stavlja do znanja da mu nije mesto m eđu njima, pa se i dojučerašnji pri-
jatelji malten’e ograđuju od njega, kao gospođica B. O n besni na dvorske
krugove i dvor gde je u službi, ali samo preko pisama, je r praktično ne
može ništa da preduzm e da bi zadovoljio svoju sujetu, ali i svoje ljudsko
đostojanstvo. Ima u njegovom kukavičluku neke malograđanštine: besni
u sebi, ali ništa preko usta o onim a koji ga omalovažavaju i nipodaštavaju
zato što nije plemić.
Jedino što m u ostaje, jeste - bekstvo: „Naprosto - m oram odavde...“2
Napušta dvor, ali pošto m u je u blizini rodno mesto: „...svratiću da
ga vidim i da se setim starih, srećno prosnivanih dana. Ući ću na ista
ona vrata kroz koja se moja mati izvezla sa m nom kad je posle smrti oca
uapustila to drago, prisno mesto, da se zatvori u svoj nesnosni grad.“3
Ibid., str. 68.
Ibid., str. 65.
Ibid., str. 66.

37
 Im a u tom postupku, u tom činu i odluci nešto mladalački tužno i
tragično. Ta težnja da se identifikuje sa sobom kao dečakom iz onih dana,
da povrati i iznova iživi svaku uspom enu iz toga vremena. I kao da ga na
to goni i neka mazohistička žudnja da se utvrde nastale razlike između
onda i sada - na svoju štetu!
Ima uopšte nešto u tome kad se čovek pokošen životnim nesrećam a
vraća u svoj zavičaj. I to je ovdejednostavno, gotovo uzgred, izneseno i na-
slikano: „Obavio sam pokloničko putovanje u zavičaj svoj s punom po-
božnošću hodočasnika, i obuzela su me m noga neočekivana osećanja.
N aredio sam da kola stanu kod velike lipe... sišao sam i rekao postiljonu
da vozi dalje, da okušam pešice iznova svaku uspom enu, živo i srcu po
volji. I stajao sam ispod lipe, koja je nekada, kad sam bio dečak, predsta-
vijala cilj i granicu mojih šetnji. Kako je sve drugačije!"1
O n d aje u srećnoj neupućenosti žudeo da pođe u beli svet očekujući
da će tamo ostvariti sve svoje želje, žudnje, svoje srce. A sad se vraća s pro-
mašenim nadama, razorenim planovima: „Osim toga, on [knez] ceni moj
razum i talenat više negoli ovo srce, k ojeje ipak moj je d in i ponos i koje
je samo izvor svega, sve snage, sveg blaženstva, i sve bede. Ah! O no što
znam može svako saznati - a moje srce je samo m oje.“2
Evo osnovne i najbitnije Verterove osobine: srce je sve, razum je po-
sredan. M oždaje to je d an od bitnih uzroka njegove tragike, ili najvažni-
ji uzrok, je r nevina i čista ljubav, tj. srce, nezaštićeni su i bespom oćni u
stvarnom životu i svetu. Nevinost i čistota u napred su u ovom surovom
svetu osuđeni na propast. Ne može da se skrasi na jed n o m mestu ili nije
u knezu našao duhovnog srodnika. Knez je u shvatanjima umetnosti usko-
grud, stereotipan, a V erter leti na krilima nesputane pesničke fantazije.
U njega je razvijeno osećanje otuđenosti prem a životu: „Da, zaista
sam tek putnik, lutalica na ovoj Zemlji. A zar ste vi nešto više?“3
Izgleda da je dovoljno da m lad čovek samo doživi ljubavni slom pa
da mu se odjednom raskrile sva čula i svi uvidi u egzistencijalnu situaci-
ju čoveka uopšte. Sve što je u ljubavnom zanosu ili prijatnom , neuzne-
miravanom životu prepokrivalo pravu istinu o životu, sada pada kao la-
žni veo i gola, najdublja egzistencijalna istina zaposeda m u svest. Uviđa
da to nije samo s njim slučaj, svi se ljudi razočaraju u svojim nadam a,
prevare se u svojim očekivanjima. Pomišlja šta bi bilo ako Albert um re
i onda trči za tom him erom sve dok ga ne dovede do ponora pred kojim
ustukne u strepnji.
1 Ibid.
2 Ibid., str. 68.
3 Ibid., str. 69.

38
r

Kako d a je drugi sme i može ljubiti k ad je on ljubi tako iskreno, tako

potpuno, i ništa drugo ne poznaje, ne zna, niti ima osim nje. Kako su to fi-
ne i naivne opservacije o nepravičnoj raspodeli ljubavi, kako je ljubav sama
po sebi bespom oćna u odnosu na voljenog; nikakva suma emocija, dubi-
na osećanja, potpuna predanost voljenoj ne znače da će ljubav biti uzvra-
ćena, tu odlučuju i neki drugi trenuci pred kojima je ljubav bespomoćna.
Eksplozija ubilačke agresivnosti zato što je neka kreatura posekla nje-
gove orahe. A onda preokret: kad bih bio knez, rekao bih svima koji su
0 tome odlučivali... „Knez? - Eh, kad bih bio knez, što bi me bilo briga za
stabla u mojoj zemlji!"1 Sta je to, kapric? Cita Osijana um esto H om era,
olujno vreme, olujne strasti, hteo bi da se jed n im zam ahom mača oslo-
bodi „grčevitih muka života, koji se polagano gasi, pa da pošaljem i svoju
dušu tragom oslobođenog poluboga“.2 „O ta praznina, ta užasna praznina
što je osećam u grudima! - Pomišljam često: da je je d a re d samo, jed ared
možeš pritisnuti na ovo srce, sva bi praznina bila ispunjena.“3 „O, čovek
je tako prolazan da čak i tamo gde čvrsto oseća svoj život, tamo gde čini je-
dini istinski utisak o svojoj prisutnosti na tom svetu, u spomenima, u duši
svojih milih - da čak i tamo m ora da se ugasi, iščezne, i to tako brzo!“4
Sam Bog zna koliko često leže u postelju sa željom, a katkad i s na-
dom, da se više ne probudi.
Možda je suština stvari u ovome: pošto je izgubio svoju slobodu je r
sc pretvorio u njenu senku - Lotinu - i ličnost, izvukao je tačan zaklju-
čak: „Dragi moj, nem a me više!“5 Njegov život je izgubio smisao i on ga
prekraćuje nasilno, je r ne može da povrati svoju slobodu i svoj identitet.
Suzio je gotovo ni do čega obim svojih životnih interesovanja, živi samo
u uspom enam a i sećanjima na pojedine događaje s Lotom. Fetišizacija
dobija razm ere ludila, opsesivne fiksacije: „Danas sam sedeo na mestu,
gde ste vi nedavno sišli s kočije...“6 Tragika je u tom e što ta Lota s kiča-
stom površnošću prelazi preko ozbiljnosti njegovog stanja: s koliko ljup-
kosti mu prebacuje zbog njegovih preterivanja!
Klajst će kasnije zapisati: „Ah, čednost vedro putuje po svetovima
koji propadaju.“
I ovde čednost putuje kroz svet koji se ruši i propada, ali bez vedri-
ne: Verter je slomljen svojom propalom ljubavi i vidi sve cm o. U njega
1 Ibid., str. 75.
Ibid., str. 76.
5 Ibid.
Ibid., str. 77.
Ibid., str. 79.
(i Ibid.

39
postoji tesna funkcionalna veza izm eđu raspoloženja, ličnog udesa i na~
čina na koji vidi svet. D okje u em ocionalnoj ravnoteži, sveje oko njega
lepo, Ijupko, zanosno. Kad doživi ljubavni slom sa Lotom , sve postaje
crno, užasno, pusto i besmisleno.
Sum nja u isceliteljsku moć religije, nekom e može pom oći, nekom e
ne može, i šta ako nije izabran da mu pomogne?
Srećan je što g a je oslovila sa dragi Vertere. Sreće je d n o g m irnog
ludaka i saznaje strašnu priču: bio je srećan i bilo mu je dobro samo onda
kad je bio van sebe, uvek hvali to vreme. Tad je ležao u ludnici i ništa
nije znao o sebi - završi priču starica, majka ludakova. V ertera to pogađa
kao grom iz vedra neba: Bože na nebesim a, zar si odredio za sudbinu
ljudima da ne budu srećni pre nego što dođu do razum a i onda kada
ga ponovo izgube! „Bedniče! A kako ti samo zavidim na tvojoj turobno-
sti, pom ućenosti tvoga uma, u kojoj sahneš! Ti izlaziš, pun nade, da na-
bereš cveća svojoj kraljici - u zimu - i tuguješ kad cveća ne nalaziš i ne
shvataš zašto ga ne možeš naći. A ja - ja izlazim u polja bez nade, bez
svrhe, i vraćam se kući kao što sam i pošao... O, blaženi stvore, ti koji
možeš nedostatak svoje sreće pripisati nekoj zemaljskoj zapreci. Ti ne ose-
ćaš! ne osećaš da to u tvom razorenom srcu, u tvom rastrojenom mozgu
leži tvoja beda, u kojoj ti ni svi kraljevi sveta ne mogu pom oći.ul
Albert m irno i spokojno priča o ludilu pisara koji se zaljubio u Lotu,
bio otpušten i na kraju poludeo. ,Ja te molim... Eto, vidiš, svršeno je sa
m nom , ne mogu duže izdržati.“2 „Kako me progoni taj lik! Ispunjava mi
svu dušu, i najavi i u snu! Ovde, kad sklopim oči, ovde u m om e čelu, gde
je sjedinjena moć unutrašnjeg vida, stoje njene crne oči. Ovde! Ne umem
ti to izraziti. Ako sklopim oči, eto ih: počivaju preda m nom kao more,
kao ponor, ispunjavaju svest u m om e čelu.“3
Ima li objašnjenja ovom ljubavnom ludilu? Početna priviačnost je po-
stojala i pokrenula celu stvar, ali ludilo je nastalo onog trenutka kad je
saznao da je Lota verena i, još više, kad mu je otvoreno stavila do znanja da
sem prijateljstva ni na šta drugo ne može računati. Dakle, sindrom zabra-
njenog voća. Ali ne samo to: tu tenziju ludila neprekidno je podržavalo
Lotino nesvesno koketiranje sa Verterom, mala nada je uvek bila prisutna,
makar u nesvesnom, ili,još gore, te mrvice naklonosti podsđcale su njego-
vo ludilo dajući mu taj karakter upravo zato što više nije bilo nikakve nade!
Sad dolazi sum iranje posledica njegovog ljubavnog ludila, detaljan
opis njegovog rastrojstva: „M alodušnost i zlovolja puštali su sve dublji
1 Ibid., str. 83.
2 Ibid., str. 84.
3 Ibid.

40
■I

koren u V erterovu dušu; sve su se čvTŠće preplitali i obuzeli, malo-po-

nialo, celo njegovo biće. H arm onija njegova d u h a bila je sasvim razore-
na... Teskoba srca razjela je preostale sile njegova duha, njegovu živah-
nost i oštroum nost..."1
Verter ovako opisuje i definiše odnos A lberta prem a Lod, svakako
na p o za d in i svojih emocija: „Njegove su se misli i sada, uz put, zadržale
na tom predm etu. - Da, da - govorio je samome sebi, potajno škrgućući
zubima - to je to prisno, prijateljsko, nežno ophodenje, što u svemu su-
deluje, ta spokojna, trajna vernost! Ta to je sitost, i ravnodušnost! Pa zar
ga svaki bedni posao ne privlači više nego ta draga, ta prekrasna žena?
Zna li on ceniti svoju sreću? Zna li poštovati nju kako ona to zaslužuje?“2
Tragika V erterova je u tom e što on zastupa beskom prom isnu ro-
m antičnu ljubav, dok su i Lota i A lbert obične m alograđanske spodo-
be koje ne m ogu ni da naslute veličinu i intenzitet Verterove ljubavi.
V erter stvar predstavlja tako kao da je samo A lbert sitni ziheraški ma-
lograđanin, dok to isto važi i za njegovu Lotu, ali ludilo ljubavi ne do-
pušta mu da to uvidi. A ništa mu ne bi ni vredelo. Svestan je da će ga
ona oterati u smrt. Jadikuje: „Nema tebi spasa, nesrećniče!“3 Kako ga
samo razdire i na sve strane baca to ludilo. Noću je dotum arao do pla-
ninskog p o nora i uživao u milju zamišljajući kako će se bacivši dole,
sve svoje m uke i patnje survati sa sobom i kako će sve otploviti s bukom
valova, proganja ga agresivna želja da s onom olujom razdire oblake,
zaore u valove!
Zaklinje se da mu je ljubav prem a njoj najsveđja, najčistija, najbratski-
ja i zgražava se što je sanja kako je drži u naručju, stisnutu čvrsto na svoje
grudi, kako obasipa poljupcima njene usne, pogled mu se utapao u pijan-
stvo njenih ociju, pita se da li je zaslužio kaznu što još i sada oseća blažen-
stvo prizivajući od sveg srca u pam et one žarke radosti, a onda: „Lota!
Lota! A svršeno je sa mnom. Svest mi se muti, već mi nedelju dana nedo-
staje snage da dođem k sebi, oči su mi pune suza; nigde mi nije dobro,
svuda mi je dobro; ništa ne želim, ne tražim ništa; bilo bi bolje da odem .“4
Lota, m alograđanka, stalno ga uverava, hoće da ga svede na svoju
malograđansku meru: „Vertere, vi možete, vi nam m orate dolaziti, samo,
um ereno. O, zašto ste se morali roditi s tom žestinom, s tom strašću,
kojom neobuzdano prijanjate za sve čega ste se je d n o m dotakli? Ja vas
molim... obuzdajte se! Vaš duh, vaše znanje, vaši talenti - kakve vam sve
' fbid., str. 85.
Ibid., str. 86.
^ Ibid., str. 89.
4 Ibid., str. 92.

41
to različite naslade ne pruža! Budite muškarac! Odvratite tu tužnu pri-i
vrženost od stvorenja koje ne može drugo doli da vas sažaljeva.‘“
Tu je srž tragike i objektivne i subjektivne nem oći ne samo zato štoi
pripada drugome, što je „svojina drugog čoveka“, nego što, i d a je slobod-
na, ne može da prihvati to ljubavno ludilo! To je udarac od koga leka
nema! ,,On je zaškrgutao zubima i mrko je pogledao. O na ga je držala za
ruku. ’Smirite misli, za trenutak samo, Vertere!’, reče mu. ’Zar ne osećate
da se obmanjujete, da se hotimice upropašćujete? Zašto baš mene, Verte-
re? Baš mene, svojinu drugog čoveka? I baš to? Bojim se, bojim se da samo
ta nem ogućnost da me posedujete i čini vašu žudnju tako zamamljivom.’l
O n izvuče svoju ruku iz njene. Eto kako razmišlja i kako oseća Lota!:
O na dragovoljno i bez pogovora, kao d a je to najprirodnija stvar, prihva-i
ta da je nečija ,,svojina“, i čim to postane, neko drugi nem a prava na nju,
je r je svojina neotuđiva i njen se vlasnik ne može menjati! Tako bi glasila
do kraja izvedena njena logika. Onaj drugi deo o posedovanju je psiho-j
loški m ožda najtačniji, ali kakve su to reči u ustima m lade devojke kad
umesto ljubavi govori o ,,svojini“ i ,,posedovanju“? ,,On izvuče svoju ruku
iz njene, gledajući je ukočenim, gnevnim pogledom ... ’Pa zar na tom ši-
rokom svetu nem a devojke da ispuni htenje vašega srca? Svladajte se,
pođite u potragu, i ja vam se kunem da ćete je naći; m ene već odavno
puni zebnjom, radi vas i radi nas, ta ograničenost u koju ste sada sami
sebe prognali. Svlađajte se!... Tragajte, pronađite vredan predm et ljubavi,|
pa se onda vratite, da svi zajedno uživamo u blaženstvu istinskog prijatelj-
stva.’ ’Pa to bi se m oglo’, reče on, hladno se smejući, ’štampati i prepo-
ručiti svim dvorskim odgojiteljim a.’“2
K akoje to njemu moralo zvučati cinično! Ipak, ruku na srce, iako je^
u odlučujućem trenutku preovladala kod Lote ova m alogradanska kom-j
ponenta, ali ne samo ona, nego i određena emodvna vezanost za Alberta,!
osećanje mira i sigurnosti u njegovom prisustvu, Lota je složena i iznu-
tra podeljena priroda, tako da se može uzeti da se, nesvesno, ona brani j
m alograđanštinom od strasti koje joj indukuje V erter.
Posle ovog razgovora Lota dospeva u čudnovato stanje. O setilaje
kako će joj bid teško da se rastane od Vertera. Sad dolazi paralela izme-i
đu odnosa s Albertom i onoga s Verterom . Smatrala je sebe za sva vre- j
m ena povezanu s čovekom čiju je ljubav i vernost poznavala, kome je
od srca bila odana, a čiji su m ir i pouzdanost bili kao od neba određeni
da valjana žena utemelji na njima svoju životnu sreću; osećala je šta će
on uvek biti njoj i njenoj deci. Da li se iz ovoga može zaključiti da su nju
1 Ibid,., str. 94.
2 Ibid.

42
u stvari, iako se to nigde ne kaže eksplicitno, plašila strasna osećanja
Verterova kao nešto što plane, potrese, uzdigne čoveka iznad realne rav-
ni življenja i obaveza, a onda nestane kao da nije ni postojalo? ,,S druge
strane, V erter joj je bio postao tako dragKl - sa d je težište na skladnosti
njihovih duša, sve što je zajedno s njim proživela u toku druženja ostavi-
lo je neizbrisiv trag u njenom srcu. Navikla se da s njim deli sve zanimlji-
vo što bi osećala ili mislila. Njegov odlazak pretio je da otvori prazninu
u čitavom njenom biću, prazninu koja se više neće moći ispuniti: „O, da
ga je u tom trenutku mogla pretvoriti u brata, kako bi bila srećna!“2
Sad dolazi njeno naivno fantaziranje koje samo odaje kolikojoj je
Verter drag. Pomišlja da ga oženi nekom od svojih prijateljica i zaključu-
je da ga nijednoj ne bi mogla prepustiti pronalazeći svakoj neku zamer-
ku: ,A kroz sva ta razmatranja osetila je tek duboko, a da joj ni samoj nije
bilo sasvim jasno, da potajno od sveg srca želi zadržati ga za sebe, a pri
toin je sebi govorila da ga ne može i ne sme zadržati; njena čista i lepa
duša, inače tako laka i kadra da lako sebi pom ogne, osedla je pritisak
neke sete, kojom su zakriljeni svi izgledi k sreći. Steglo joj se srce, a turo-
ban joj se oblak nadvio nad oči.“3
Verter dolazi iznenada, zatiče je samu, ona se najzad pribrala i sela
mirno pored njega. Daje m u njegov prevod Osijana i on joj ga čita na
njen zahtev. Silina ovih stihova potpuno ga je ophrvala, očajno se baca
pred Lotu, uhvatio ju je za ruke, pritisnuo na svoje oči i čelo, „a njoj kao
da prolete dušom neka slutnja o njegovom strahovitom naum u. Pomuti-
la joj se svest, stisnula m u je ruke, pritisnula ih o svoje grudi, nagnula se
nad njega u setnoj tronutosti, i njihovi su se zažareni obrazi dodirnuli.
Za njih više nije bilo sveta. Obujm io ju je rukama, stegao je na grudi i
pom am nim poljupcim a obasuo njene drhtave usne što su m ucale“.4
Uz uzvike „Vertere, V ertere“ odsnu njegove grudi od svojih. Nije se
opirao, pustio ju je iz naručja, a ona mu, dok se on, izbezumljen, bacio
pred nju, „dršćući između ljubavi i srditosti“, reče: „Ovo je poslednji put,
Vertere! Nećete me više videti.“5 Sutradan u pismu Loti govori kako ga
je do srži bića proželo slatko osećanje da ga ona ljubi... „Ona m e ljubi!
O vaju je ruka zagrlila, ove su usne drhtale na njenim usnama, usta su
ova tepala na njenim. O na je moja! Ti si moja, da, Lota! Zauvek.“6
' tiid., str. 97.
Ibid.., str. 98.
3 Ibid.
4 Ibid., str. 105.
Ibid,
" Ibid., str. 107.

43
 „A šta to znači što je Albert tvoj muž? Muž! - to bi bilo za ovaj svet - i
za ovaj svet je onda greh što te ljubim i što bih hteo da te iz njegovog na~
ručja otrgnem u svoje? Greh? Dobro, ja sebe za taj greh i kažnjavam;!
okusio sam u svoj njegovoj nebeskoj slasti taj greh, upio sam u srce život-
ni melem i snagu. Ti si od ovoga trenutka moja, moja, o Lota! Ja idem
prvi! Idem svome ocu, tvome ocu. Njemu ću se potužiti, i O n će me teši-
ti dok ti ne dođeš; a ja ću onda poleteti tebi u susret, zgrabid te, i ostaću
s tobom pred licem Beskonačnoga, u večnim zagrljajima.“'
Ovde Verterova strast dobija zagrobnu, spiritualnu dimenziju, ljubav
će se nastaviti preko groba: ,Ja ne sanjam, ne padam u prazne maštarije.i
Blizu groba mi postaje jasnije. Mi ćemo biti! O pet ćemo se videti! Videti
tvoju majku! Ja ć u je videti, naći ću je, ah, i istresti p red njom celo svoje
srce! Tvoju majku, tvoju sliku i priliku!“2
Ovo je u stvari apoteoza ljubavi, vera u njenu svemoć. Nije se ranije
V erter nigde deklarisao kao čvrsti vernik, ovde su vera i spiritualno poj
tekli iz ljubavi, iz nepristajanja da se odrekne voljene i od nje se rastavi.j
Lotina unutarnja dram adka i u neku ruku tragika nastavlja se. Gro-I
zničavo se uzburkala njena krv: ,Je li to bio plam en od Verterovih zagr*
ljaja što g a je osećala u grudima? Je li to srditost zbog njegove drskosti?!
Ili zlovoljno uporedenje njenog sadašnjeg stanja s onim danim a kad j e l
bila sasvim neusiljeno i slobodno bezazlena i puna bezbrižnog povere-1
nja u sebe samu?“3 Sad je muči i kako će njenu ispovest primiti m už,l
pred kojim ne može i ne sme da se pretvara, i kome je sve uvek povera-1
vala. Razmišljajući o problem im a s mužem, misli su joj se uvek iznoval
vraćale Verteru, s kojim je i dalje u am bivalentnom odnosu: nije ga m o -|
gla pustid da ode, ali, nažalost, m orala ga je prepustiti samom sebi iak o l
m u ništa više ne preostaje pošto ju je izgubio. Na kraju pisma koje jo j l
šalje, uz prekrasne misli i opise zvezdanog neba, emotivno uzvikuje d a i
ga sve podseća na nju: „Zar nisi s\oida oko mene? I zar nisam, po p u t de-1
teta, nezasitno grabio svakojake sitnice što si ih ti, svetice, dodirnula!“4|
Traži da ga pokopaju u haljinam a koje su na njemu zato što ih je o n a l
svojim dodirom posvetila. Hiljadu puta celiva pištolje koje m u je mom ak j
doneo od Alberta samo zato što ih je ona dotakla. Dakle, svojevrsni lju-1
bavni fetišizam, onda veličanje smrti iz ljubavi prem a Loti, čime se na ]
poetičan, fetišistički i mazohistički način zaokrugljuju njegovi ljubavni I
jadi stapajući najdivniju poetsku bezazlenost sa suicidnim ludilom.
1 Ibid.
2 Ibid.
3 Ibid., str. 108.
4 Ibid., str. 112.

44
 PREOKRET U MIŠLJENJU I STVARANJU

G eteov napis o nem ačkom neimarstvoi nastao je 1772. godine. Čitavih

p etn ae st godina kasnije, u Italiji, nastale su beleške o am fiteatru u Vero-
ni koje su docnije, zajedno s beleškama s celog puta, poslužile kao materi-
jal n a osnovu kojeg je Gete napisao svoje čuveno Putovanjepo Italiji Ako
u p o re d im o ova dva teksta, videčemo ogrom nu razliku u načinu kako
Gete posm atra stvari.
U prv'om tekstu sve je pod vlašću panteističke vizije. N em a detalja,
sav je pod utiskom velelepnosti zdanja i njegovih dimenzija, savje u po-
božnom stavu zagrcnutosti pred velikim delom, sve u skladu s mladošću
i štunnunddrangovskim titanizmom. Na delo se gleda kao na je d a n od
prođora prirodne stihije stvaranja, genijalnosti večnog tvoraštva, nigde
ni traga ni glasa o tom e kako je to delo ljudskih ruku, potreba, motiva.
Amflteatar u Veroni viđen je sasvim drugim očima. Realna ljudska
motivacija koja pokreće čoveka na stvaranje, življenje, građenje, borbu za
život ili vladavinu nad drugim - to je sada podloga njegove opservacije.
On ume da vidi i, naučen iskustvom u Vajmaru, upliće sasvim realne ljud-
ske težnje za hegem onijom i vlašću u objašnjenje oblika zdanja. Ljudski
odnosi, je d an realan socijalni i psihološki okvir, postaje životni prostor
u kojem nastaije i oblikuje se prem a ljudskim potrebam a i zahtevima neki
građevinski objekat.
Ako uporedim o Geteovog Laokoona i zamislimo kako bi ga video da
je o njemu pisao iz ,,strazburškog“ perioda, videli bismo istu razliku. Tada
bi na Laokoona gledao otprilike ovako: opisujući borbu grupe sa zmija-
ma on bi emotivno potencirao utisak, pevao odu žrtvi oca za sinove ili
slično; sam prizor poslužio bi mu kao povod za silovite emocije i uopšte-
na kliktanja o ljudskoj tragici i njenoj veličini.
Sada, m edutim , on nepogrešivim okom m irnog posm atrača motivi-
še svaki skulptorski detalj situacijom koju prizor predstavija, kao da je
uzet iz života. O n um e da vidi sam predm et, prizor, realne pokretačke
snage i motive koji u njem u sudeluju, i um e da ih izrazi i naslika u nji-
bovom složenom sadejstvu bez patetike i osećajnih izliva. M edutim, pre-
okret je počeo još u Vajmaru; tu je bio sticaj iskustava i okolnosti, a bila

45
mu je potrebna relaksacija, oslobađanje od pritisaka i frustracije da se
preobražaj m irno i prirodno izvede do kraja, pa je zato i otišao u Italiju
i zadržao se tamo sve dok nije svukao sa sebe staru „zmijsku kožu“ i po-
stao drugi čovek.
Prvo je pisao očigledno usamljeni čovek koji, u nem ogučnosti da se
ukoreni u socijalnu zajednicu, druguje s prirodom i Bogom, s titan im al
i sam noseći u sebi đtanski napon koji se izliva kao nezaustavljiva emocio'
nalna bujica podižući tako sebi spomenik, spomenik svojoj usam ljenosti.i
Drugo je pisao čovek koji vidi život kao splet ljudskih odnosa i medu-|
za\isnosd, koji iz iskustva zna da je socijalni okvir p r\i i osnovni plan na
kojem i iz kojeg nastaje i oblikuje se ljudska delatnost, kreacija. Kreacija
nije više stvar usamljenog genija koji njom e svedoči svemoćno prisust\ro
prirode i Boga, nego ovozemaljska stvar koja zadovoljava ljudske potrebe
i nastaje u spletu meduljudskih odnosa i uloga.
Prvo svedoči o čoveku koji ne može da se skrasi, smiri, koji buntarski
udara oko sebe i svuda nailazi na granice, prepreke, ograde i bedem e.
Drugo je pisao čovek koji ide u drugu krajnost: savlađuje „nesrazmeru
izmedu talenta i života“ na taj način što prihvata položaj međuzavisnosđ,
ograničenja koja nam eće život i opstanak u ljudskoj zajednici. Dok pr\i] |
u nem oći i nesposobnosti da se uključi u zajednicu, hoće da razbije sve
oko sebe da bi imao vazduha, da se ne bi ugušio, dotle drugi prihvata
odnos potčinjenosti i zavisnosti i tako rešava problem socijalnog ukore^ |
njivanja, problem odnosa pojedinca i zajednice.
Dok je prvi hteo u nedogled da rasprostre prostore svoje delatnosti,
toliko ga je sve skučavalo i ograničavalo u njegovoj socijalnoj sredini, bilo
da se radilo o Frankfurtu ili Lajpcigu, i tek m u je otvaranje prirode kao
pozornice grandiozne božje delatnosti i kreacije dalo, m akar i privreme-
nu, form ulu i izlaz za osećanje stešnjenosti i nadolazeću snagu koju je u
sebi doživljavao, dotle je drugi izabrao suprotan smer: da u malome i naj-
ograničenijem nauči da sebe izrazi i kreativno ispolji, da se potvrdi kao
ličnost i m oralno opravda svoj opstanak u životu i smisao života uopšte. I
A to drugo je naučio u Vajmaru, naročito na ona dva primera: je d an ]
je obućar Hans Saks, a drugi stolar vajmarskog pozorišta, dvorski stolarl
Miding. Kao što je um eo Hans Saks na šusterskoj šamlici, tako je i ovajl
čovek u najmanjem um eo da najviše stvori: da bude pravi čovek! Ni h ero jl
nije u stanju veće da stvori. Heroji iščezavaju iz Geteovih dela!
Nije više merilo je d n e kreacije njena dim enzioniranost u p rostoru,!
kvantitet, nego kvalitativna funkcija koja se njom e obavlja, majstorstvo i
života, savlađivanja životnih protivrečnosti što se kreacijom ispoljava. Živo-|
tu i kreaciji nije potreban više beskrajan prostor da bi se u njem u mogli 1

46
 nego je i najuži krug mesto i p rostor u kojem čovek m ože da
p o tv r d iti,
dejstvuje uspešno ako je naučio da bude m ajstor života i savlađivanja.
O vo j e faza potčinjavanja socijalnom o k \iru, odricanja od titanskih
• neobuzdanih i, u suštini, maglovitih zanosa i p rodora m ladog genija
kojem sve smeta, sve ga guši i nigde ne m ože da se skrasi pod izgovorom
da je sve ograničeno i da ga sve om eta u njegovoj titanskoj genijalnosti.
Za prvu fazu, fazu „mladog gnevnog čoveka“ koji ne može da nađe
svoje mesto u socijalnoj sredini, pa to predstavlja i doživljava kao društvre-
nu nepravdu, srdi se na ovozemaljske i onozem aljske bogove (Prometej),
dakle na hijerarhiju bilo gde i bilo kakvu, ili pak druguje s prirodom i Bo-
gom, dakle usamljuje se, karakterističnaje egzaltacija, dok drugu fazu obe-
ležava smirenost iskusnog i zrelog čoveka koji realno motiviše sve postup-
ke bilo da su predm et životne svakodnevice, bilo um etničke inspiracije.
U prvoj fazi, recimo prometejskoj, gru p u Laokoona i njegovih sino-
va Gete bi, da ih je \id eo i prikazao, predstavio uz silne usklike gneva
na bogove i protiv bogova, koji su čoveku dodelili tako užasnu sudbinu.
Sve bi prštalo i kiptelo od suprotstavljanja, od prkosa i bunta, a malo ili
nimalo bilo bi reči o samom predm etu, je r Gete jo š nije vladao sposob-
nošću m irne opservacije koja isključuje subjektivistički i neodgovoran
impresionistički stav.
U neku ruku, ove dve faze poklapaju se s opštim procesim a psiholo-
škog sazrevanja svakog čoveka, m ada su u G etea date osobeno, naglaše-
no i sa sudarim a koji inače ne m oraju da b udu psihološki pratilac sva-
kog individualnog razvoja. Prva faza bila bi ispunjena ili bar obojena
elementima narcisoidnosti, druga faza elem entim a zrelosti usled čega ne
vidi više subjekat, razume se nesvesno, kao središte svetskih i kosmičkih
zbivanja, nego’postaje skromni poslenik koji i u najmanjoj njivici koja mu
jc dosudena opravdava i zaslužuje marljivom radinošču svoj opstanak,
pravo na život i na sve što stekne i osvoji u njem u kao sreću i zadovoljstvo.
Da uporedim o sada dva napisa, je d a n o stra z b u ršk o j katedrali od
3- se p te m b ra 1786. godine (1772. godine), pod naslovom „O nem ačkom
neimarstvu“, i odlom ak o am fiteatru u V eroni iz Putovanja po Italiji, na-
pisanog 1814—1816. godine, na osnovu dnevnika i pisama za vrem e bo-
ravka u Italiji, kada je krišom i nikog ne obavestivši napustio Karlsbad,
zaključno sa 4—6. ju n o m 1787. godine. Gete je od 7. ju n a 1787. proveo
Još jedanaest meseci u Italiji, i to u Rimu, ali to je takozvani drugi bora-
Vak u Rimu koji Putovanjem po Italiji nije obuhvaćen.
U prvom putovanju dom inira neposredan odnos, p u n patetike; obra-
ca se kao hodočasnik i vernik neum rlom m ajstoru strazburške katedrale,
Pnča, u prvom licu, obraćajući se sla\Tiom neim aru, kako je tražio njegov

47
 grob ,,da bi se moje duboko poštovanje prem a tebi izlilo na svetom me4
stu“, podseća se da se zavetovao nekad da će m u sam podići spom enik.1
I onda, patos se izliva u jedinstven doživljaj prirode i svega st\'oref
nog, jedinstvo ćoveka-st\7araoca i prirode-neim ara: šta će ti spom eniki
je r si najdivniji sam sebi podigao; a ako mravi što gamižu naokolo ne haju;
za tvoje ime, iste si sudbine s neim arom koji je podigao bregove što d eril
u oblake. Dakle, kako će se \id eti, to je panteistički pogled na svet, pa
i na um etnost.
To je prezir prem a filistarskoj svetini koja huli ili pada u praznoverl
je kad god izgovori sveto ime. Sveje u poređenjim a, grandioznim slikai
ma koje u stvari malo govore o objektu, ili govore o njem u na titanskil
kolosalan način, o razm eram a i vrtoglavici, dakle o utisku koji ostavljal
o zgromljavanju bednog filistra pri pogledu na katedralu. Više mu je sta j|
lo da svoj šturmunddrangovski program i ovde sprovede nego da govori
o samom zdanju. Podiže mu oltar i na njega prilaže gomilu biljaka i njiho-
vih delova - lišće, trave, mahovine, cveće, cvat, pečurke, ujednoj kultnom
kontekstu i s asocijacijom na glavu 10 Dela apostolskih, gde se priča kako
se svetom Petru spusdlo s neba „veliko platno“, u kojem su bile sve živo j
tinje. Reč je o čitavom prethodnom ritualu koji treba da iskaže divljenje
prem a stvaralačkom činu neim ara koji je je d n ak stvaralačkom činu pri-
rode ili Boga, odnosno o um etnosti kojaje ravna činu božanske kreacije.
Zatim se ispoveda: robovao je klasičnom ukusu harm onije kad je prvi
put ušao u katedralu. Sčepao ga je tada „potpun, veliki utisak“ koji m u je
ispunio dušu, u kojem je uživao, ali ga nikako nije mogao razum ed nid
objasniti. Ističe „njeno dostojanst\7o i njenu veličanstvenost“. Ostaje mu
samo da m u se klanja i da ga obožava. Ne može da otkrije arhitektonski
ni um etnički smisao tornjeva, pa mistifikuje postanak prisustvom „tajanj
stvenih sila“. Pominje „harm onične mase“, oživljene bezbrojnim sitnim
delo\im a, kao u delim a večne prirode, dakle o p et je to analogija sa stva-1
ranjem u prirodi nastala iz nem oći da se otkrije sopstveni zakon po ko-j
jem je nastalo samo arhitektonsko zdanje. Operiše pritiskom, m odulira
ga, prenosi na nas u raznim slikama koristeći analogije, poređenja s tvo-
račkim delom Gospoda, osećanje sile i harm onične uklopljenosti pojeH
dinih delova u tu celinu, ali ništa više ni detaljnije! Piše da je umetnost]
prvenstveno stvaralačka, pa tek onda lepa i d a je velika um etnost istinitija
od takozvane lepe um etnosti.
Još ovde proganja Getea pitanje kako obezbediti m aterijalnu egzi-l
stenciju i tako se osigurad od svakodnevnih briga kako bi se potpuno po-|
svetio stvaranju. To g a je toliko opterećivalo da je svoje zaključke upleo
u ove him ničke redove oduševljenja s kojima to nem a nikakve veze!

48
r

Težište je na tvoračkom u čoveku, ne na svrsishodnosti, na um etnič-

kom planu i zakonima stvaranja koji važe za ovu zgradu ili stil. Delo se
gleda samo kao grandiozan prim er i rezultat onog tvoračkog nagona
koji svaki čovek u sebi nosi, a geniji u najvećoj meri. Ima još nešto karak-
teristično za tadašnje Geteovo shvatanje: osećanje koje nosi um etničko
stvaranje dovoljno je da najproizvoljnijim form am a da sklad i bez srazme-
re oblika, ,,jer je d n o ga je osećanje načinilo karakterističnom celinom “.
Celu građevinu brani na osnovoi tadašnjeg svog um etničkog program a
i filozofije um etnosti zasnovane na tezama o karakterističnoj um etnosti,
u osnovi koje je jed n o , osobeno, samostalno osećanje.
Sve je to kliktanje, uznošenje, ceptenje od sreće i zanosa, lirski izlivi
kao slapovi hučne bujice sustižu se, i tako se neuporedivo više iskazuju
sopstveni utisci divijenja nego što se može naslikati zdanje o kojem je reč.
Zašto odluka o bekstvu u Italiju?
Nije mogao izdržati sve pritiske koji su se na njega svalili u Vajmaru.
Najpre, kao činovnik video je svu socijalnu bedu stanovništva koju ne
može sam da ukloni niti iko na to misli. To ga opterećuje. Zatim ga muči
to što mu stalno stavijaju do znanja da je građanin, a ne plemić i da mu
nijc mesto u aristokratskoj sredini, iako su to bili naduveni i uobraženi
seoski plemići. To je opteretilo njegovu čast, osećanje dostojanstva i do-
velo postepeno do frustracije, je r nije znao kako da abreaguje agresivno
osećanje koje su time u njem u, kao protivprim eru, budili, je r nije smeo
da bude prem a dvoranim a i plemstvu agresivan.
Da ne bi sve samo ,,gutao“, upuštao se više nego što je dode bio navi-
kao, dakle po inerciji, u život vetropira, jurcao s vojvodom, jah ao konje,
klizao se, pravio sitne skandale i ispade i zbog toga još više zapadao u za-
visnost od vojvode i gospođe Fon Stajn, koja ga je onda pravdala pred
plemstvom i dvorom. Na toj zaštitničkoj osnovi ponikao je i njegov odnos
prema gospođi Fon Stajn: ona ga je vešto mamila i istovremeno držala na
odstojanju, ne dopuštajući, svojom suptilnom igrom, da prekorači granice
one intimnosti posle koje puca magija neosvojenog, a obožavanog objekta,
što je ona ostala do kraja za njega, podstičući time, neosvojivošću a stal-
nim davanjem nade, njegovu opsesivnu vezanost za sebe. Kad je situacija
postajala neizdrživa, izlaz je tražio u sitnim izgredima, nezgrapnosti, ma-
lom prepuštanju javnim ludovanjima; nem ir bi m edutim stalno rastao,
ftije ga držalo mesto, jurcao bi tamo-amo, i kad bi postajalo nepodnošljivo,
opet bi joj se vraćao da ga umiri i ublaži svojom brižnošću, kao majka dete,
svojom koketnom igrom koja se dalje nastavljala sve dok ne bi postala po-
novo neizdrživa i pretvarala se u suprotnost, bacajući ga iz privrem enog
mira u novi nemir, nestalnost, ludilo. Tako se krug bio potpuno zatvorio.

49
 Da bi se svega oslobodio, a prvenstveno političke dileme, pobegaojej
u Italiju a da nikog nije obavestio. Rezultat: predao se stvarnosti, po\rukaG|
iz borbe, primio nerazrešivost društ\rene situacije, i napetostje popustila.|
Još pre odlaska u Italiju Gete je svesnim podvajanjem ličnosti, poli-|
tičkom mimikrijom, pokušao da se zaštiti od političke i društvene dile-J
me koja g a je očigledno razdirala. T ak o je 1782. godine pisao Kneblu dal
je potpuno odvojio svoj politički i društveni život od m oralnog i pesnio
kog - razum e se, spolja - i da se tako oseća najbolje.
Ali to što je ipak m orao pobeći u Italiju pokazuje da je to bila samo
prolazna varka i iluzija, i da tu mimikriju nije mogao duže izdržati: priti-
sci i napetost rasli su i pored mimikrije, pa je najzad stanje postalo takp
nepodnošljivo da je jed in i izlazak bio odlazak u Italiju.
S ta je Gete odlučio u Italiji i kako je posle Italije mogao da izdrži
političku dilemu? O n je jednostavno postao konzervativan, duboko je
izgleda m oti\isao svoj stav i mišljenje svojim ličnim položajem. Razmi-
šljajući slobodno u Italiji, u uslovima koje nikad nije imao u Nemačkoj,
p o tp u n o slobodan od svega, on je konačno došao do zaključka da ima
da bira: ili da se prikloni postojećem društvenom stanju i obezbeđenju
m aterijalne egzistencije u Vajmaru, ili da se potuca po ostalim palanči-
cam a u Nemačkoj, s p o tp u n o neizvesnom m aterijalnom egzistencijom,]
s nem ogućnošću da bira poziv osim pravne struke, i bez ikakvih izgledaj
u tom slučaju, da se bavi svim ostalim poslovima kojima su ga vukle pri^
rodne sklonosti (slikanje, priro d n e nauke, učenje o bojama, botanikaj
u p o red n a anatom ija itd.).
I on se odlučuje za Vajmar, nastojeći da cenom preokreta u odnosuj
na političke i društvene prilike u Nemačkoj, kao i u vajmarskoj sredini,
plati obezbeđenje materijalne egzistencije i svestrano razvijanje svojih stu-
dija. Po\nkao se iz javnosti, u sebe, napustio šturm unddrangovsko udara-j
nje o zid; stvarnostje st\arnost; nek se svak snalazi kako zna i um e, ja ne
mogu ukloniti razlike izm edu građana i plemstva.
Rezultat je politički konzervativizam, prepuštanje da se st\’ari razvi-j
jaju svojim tokom, negativan stav prem a Francuskoj revoluciji...
Pošto su nestale napetosti i neprekidni unutarnji nem ir, m ogao je I
da sazri u opservaciji: da vidi same stvari, a ne i ono što subjektivno u njih I
um eće, je r je opservacija preovladala nad osećanjima i neobuzdanom
uobraziljom. Predm eti ga sad prikivaju, ne luta više i ne beži s je d n o g
na drugi kao u fazi jalovosti punih deset godina prvog boravka u Vajma-1
ru kad, usled svih p om enutih frustracija, nem ira, neabreagovanog ne-
zadovoljstva, ništa započeto nije mogao da dovrši, sve same prve verzije,
a nijedna valjana pesma - sad je to prošlost. Dovršava Ifigeniju, Egmonta, j

50
Tasa. Nem a više spoljne radnje kao u Gecu, sve je povučeno u n u ra tač-
n o u skladu sa stavom samog Getea. U Tasu i Godinama učenja Vilhelma
Majstera pesnički je formulisao novi stav, p rekinuo sa Fon Stajnovom,
po v u k ao se u „vajmarski kružok“, posvetio nizu stuđija i privrem eno na-
šao mir. Ali, dokle če trajati?
Na čisto um etničkom planu, razliku izm eđu ova dva Getea najbolje
ćemo uočiti ako uporedim o Geca, sje d n e strane, i Torkvata Tasa i IJigeni-
ju, s druge strane, ili ako uporedim o dve verzije Vilhelma Majstera, je d n u
koja je nastala izmedu 1777. i 1783. godine, i koja je poznata kao Pozori-
Šna rnisija Vilhelma Majstera, i drugu koja je nastala kasnije i zove se Godine
ućenja Vilhelma Majstera. Pri tom treba naglasiti da se u slučaju Majstera
prom ene zapažaju već u radu na prvoj verziji, da bi u drugoj bile kom-
pletne i dopunjene novim životnim iskustvima i zaključcima.
Gćcje pisan šekspirovski ne samo zato što se Gete ugledao na Sek-
spira nego i zato što je za m ladog i gnevnog čoveka akcija u životu bila
sve i što se kroz bučnu akciju rasterećivao o n sam, Gete. O tuda je tu sve
na spoljnom planu, dok ima malo ili nim alo psihologije i kontemplacije.
U Ifigenijije upravo obrnuto: sve je duboko povučeno unutra, isto kao i
u Tasu', sve je u unutrašnjem doživljaju, ništa spolja. Gete se već tu zatva-
ra, u stvari um etnički najavljuje m odel svog budućeg životnog ponaša-
nja. Još nešto: u Tasu se tačno odslikava njegov sopstveni problem , ni-
malo slučajno nije uzet Taso zajunaka, i nim alo slučajno nije smešten
u jedan renesansni dvorac, je r to su životne okolnosti s kojim aje suočen
sam njegov tvorac, Gete. Isto tako, u Tasu su data dvajunaka, Taso i Anto-
nio, dve ličnosti koje su oličenje dve strane Geteovog u nutarnjeg života
i koje se otim aju o sudbinu junaka, da m u se n am etn u kao životni stav
i ponašanje; jb d n a je nem irenje s ograničenjima kojima je čovek u životu
izložen na svim stranama, počev od staleških razlika i društvene nepravde
do najintimnijeg života koji ne može da se ispolji u svoj silini svojih zano-
sa, a d ru g aje linija kompromisa, odricanja, sam oodricanja i obdelavanja
onog životnog prostora koji se može dobiti, ma koliko bio majušan.
 PRIRODNJAKI PISAC*

Gete je prototip čoveka koji je stvorio zajednicu duhovnih aktivnosti,

kao što su poezija i priro d n e nauke, posle njega nedosegnutu u evrop-j
skoj književnosti. Jeste d a je Hegel enciklopedijski gorostas i filozofsl
titan, ali on nije um eo da spoji poeziju i fllozofiju, nego je , naprotiv,]
prognao poeziju i zarad filozofske ere u evoluciji ljudskog d u h a naja-j
vio kraj um etnosti.
Jeste da postoji poneki biolog ili hem ičar koji je napisao i dobar rc
m an, kao Oldos Haksli, ali je d n o je pojedinačna prirodnjačka discipli-i
na, a drugo svestranost, a osim toga nijedan se od njih nije ni približioj
postolju s kojeg m oćno zrači Geteovo pesničko delo.
Tačno je d a je pre više godina je d an francuski atomist, zadivljen pe-
sničkim strukturam a m ikroatom skog sveta osetio pesničko nadahnućei
i postao pesnik, alije istovremeno prestao da bude fizičar ostavljajući nas
u nedoum ici.
Problem je kod Getea sledeći: koje su tačke približavanja, tačke uda-|
ljavanja i tačke prožim anja, dopunjavanja i uzajamnog ohrabrivanja pri-
rodnih nauka i poezije na njihovom smelom putu u pustolovinu istraži-*
vanja ljudskog duha? Koliko se one je d n a s drugom slažu, koliko je d n a
drugoj odmažu?
Kako izgleda Geteova poezija p re i posle njegovog Farbenlehrea, da
li je ona p retrp ela neke stru k tu rn e i supstancijalne p ro m en e zato što
je otkrio ili se trudio da otkrije ili mislio da je otkrio zakone ponaša-
nja i strukture svetlosti? Da li zato u njegovoj poeziji m anje im a kolori-
ta ili se kolorit izmenio, i u kom smislu, ili se pojačao? Da li se njegov
odnos prem a prirodi izm enio i ostavio tragove te p ro m en e i u poeziji
od onog trenutk a kad je otkrio da prem a p rirodi nem a samo emocio-
nalni nego i istraživački odnos, da p riro d a nije samo objekat neobu-
zdane ili neprecizne pesničke inspiracije nego i objekat saznanja i is-
traživačke strasti?
* Citati u ovom poglavlju potiču iz raznih Geteovih zapisa i nemoguće je bilo pro-
naći njihove izvore. Prim. prir.

52
 Kako izgledaju Geteove pesme nastale kao neposredna posledica
njegovih prirodnjačkih ispitivanja, kako se tu dodiruju, prožim aju i su-
sreču prirodnjačko iskustvo, filozofija p rirode i pesnička inspiracija, kao
u pesmam a „Metamorfoza biljaka“ i „Metamorfoza životinja“?
Početak Geteovog susreta s prirodom i njegovog razmišljanja o pri-
rodi jeste u znaku bolnog šoka: imao je nesreću da kao dete od šest go-
dina slije ujedno susret sa sm rću i razmišljanje o prirodi. Sudeći po po-
dacima iz Geteovih autobiografskih dela, trebalo m u je \iše od dvadeset
godina da odboluje taj prvi šok, potres koji m u je, kako sam kaže, još kao
detetu oteo duševni mir i spokojstvo. Naime, 1755. godine katastrofalni
zemljotres opustošio je Lisabon odnoseći u sm rt preko šezdeset hiljada
ljudskih života. Vest se brzo pronela svetom i izazvala zaprepašćenje, strah,
sumnju u sve vrednosti. panično osećanje nesigurnosti, osećanje krmce,
kao i razgovore o smislu i besmislu života, religije, pravednosti Boga.
D etetu se nam etnula teška pomisao: da je priroda ubica i krvožed-
ni Moloh koji neprekidno traži žrtve. Gete bi se kad-tad, kao i svako od
nas, m orao susresti sa smrću, ali je velika stvar na koji se način i pod ko-
jim okolnostim a odigrava taj susret, u kojim godinam a, s kakvim pret-
hodnim iskustvom, u kakvoj porodičnoj i subjektivnoj situaciji i, konač-
no, kakav oblik i lice ima sama sm rt koja se prvi p u t doživljava? Ovde
su okolnosti bile ne može biti gore. To nije bio onaj susret sa smrću ka-
kav je kasnije doživeo Geteov zemljak i po m nogo čem u učenik Tomas
Man, susret koji je tako blag i podatan da se smrt neosetno prihvata kao
sastavni deo života i sladostrasno primamljivo utkiva u naše pore do te
mere da u jed n o m trenutk u po tp u n o prestaje da bude problem našeg
života, tako da, zajedno s engleskim pesnikom Dilenom Tomasom, može-
mo da usklik’nemo:
I nikakvu neće smrt imati vlast.
Gete se kao dete nije suočio neposredno s licem smrti, ali jeste s at-
mosferom užasa i zaprepašćenja u svojoj okolini, što je za njega, po pri-
rodi osetljivog i senzibilnog, bio još teži šok negoli svaka individualna
smrt kojoj bi pogledao u lice. Utisak je bio neizbrisiv gotovo za sva vre-
mena: žaoku nasilja i smrti koja kosi nedužne živote neće dugo moći da
otupi, i ta predstava o prirodi kao nemilosrdnoj maćehi i nasilnici, a nasi-
Ija i stihijne razuzdanosti plašio se više nego ičega, teško i duboko, optere-
tiće ga osećanjem krivice i nagnati na prisilne ritualne radnje prinošenja
žrtava toj krvožednoj i svirepoj majci prirodi.
Nimalo nije slučajno što je mali Gete, gotovo odm ah posle tog kata-
strofalnog zemljotresa, napravio u svojoj sobici pod zabatom žrtveni oltar

53
u slavu i čast Boga prirode i prineo m u na žrtvu najdragocenije primerke
očeve prirodnjačke zbirke! Svakako, Gete će taj postupak kasnije raciona-
lizovati: iz površinskih slojeva svesti zazvučaće lepo i poetično objašnje-
nje da se ovde radi o panteističkom ritualu, o slavljenju prirode, majke
tvoriteljke. Ali je u suštini sasvim jasno da je reč o prinudnom ritualu
kojim se umilostivljuje ta grabilačka majka priroda i iskupljuje osećanje
kri\ice koje je nešto ranije ščepalo dečaka suočenog s masovnom pogi-
bijom desetina hiljada ljudi, m eđu kojima, kako stari Gete primećuje
govoreći u ime Getea deteta, ta priroda nije pravila razliku između p ra|
vednih i nepravednih! Zar ima pogodnije atmosfere da se u detetu duboi
ko ukoreni osećanje univerzalne krivice, je r nas inače priroda ne bi tako
surovo kažnjavala, i zar Gete nije, celog svog veka, osećanjem nesigurno-^;
sti, nemira, potisnutog straha, i emotivno-duševne nestabilnosti, nesvesno
otplaćivao danak tom osećanju krivice koje je duboko potisnuo u sebe,
ali koje je odatle neprekidno delovalo tražeći nove i nove žrtve?
I zaista, još 1772. godine u napisu „O nem ačkom neimarstvu“ zap
žamo je d an ritualni čin prinošenja žrtve koji bi, van ovog konteksta, bio
potpuno neobjašnjiv, suvišan i apsurdan. Gete se naime našao na grobu
starog nem ačkog neim ara gotskih zdanja, protom ajstora Ervina, koji je
postavio temelje i postolje katedrale u Strazburu i po čijem je nacrtu ona
kasnije, iz pokolenja u pokolenje, i izgrađena. Zbog značaja prim era
podsećam ponovo na njega.
Gete je došao na Ervinov grob da m u oda poštu, ali u mnoštvu raz-
rušenih i zapuštenih grobnica prim ećuje da se niko nije setio ni spome-;
nikom da obeleži mesto gde je ovsy genijalni graditelj sahranjen. Zato
se na njegovom grobu zariče da će mu od vlastitih sredstava podići spo-|
m enik od m erm era ili peščanika, kako uzmogne. Nije se Gete slučajno
ogradio: stalnoje bio u besparici, zadužen kod prijatelja, nikakve stalne
ni ozbiljne prihode nije imao, pa čak ni kasnije kad je stekao svetsku sla-!
vu svojim Verterom 1774. godine, kad su počele da niču kao pečurke po-i
sle kiše imitacije njegovog rom ana i kad je je d an izdavač već dva puta
štam pao sve što je Gete dode objavio: je d in o Gete nije imao od toga ni
maijaša, je r niti su postojale autorske agencije niti je autorsko pravo |
uopšte postojalo kao pravni pojam. Pisac je bio obespravljena ličnost i '
svako je imao pravo da izdaje i ubira prihode od njegovih dela, samo ;
ne on, ukoliko nije bio i sam izdavač!
Odjednom mu pade na pamet, setivši se valjda da mu finansijske pri- ’
like ne dopuštaju takav trošak, da dovdkne Ervinu: a šta će tebi uopšte neki |
spomenik kad si ga sam sebi podigao ne može biti velelepniji! To je ta ka- I
tedrala u Strazburu. I oduševljen ovom idejom Gete odlučuje da se na i

54
najprirodniji način, u duhu polem og m ladog gnevnog čoveka, oduži be-
srnrtnom neim aru: on mu prinosi žrtvu! Okačinje o stoletnu bukvoi ma-
ramicu punu prirodnih darova: cveča, lišća, pečurki tek ubranih, i tako
i sam ne znajući, ponavlja ritual koji je već jed n o m obavio kao dete od
šest godina! O n opet umilostivljuje svirepog M oloha-prirodu, daje joj
njene sopstvene plodove, samo što je ovde postignut je d an drugi, viši ste-
pen racionalizacije: pošto je velelepno delo ljudskih ruku ravno t\rorač-
koj moći i delanju majke prirode, pošto se po tvoraštvu izjednačuju pri-
rodna i ljudska dela, jed n o ljudsko delo uzima se kao simbol za sveukupno
tvorenje majke prirode, i kad se čoveku prinosi žrtva, ona se u stvari prino-
si celokupnoj tvoriteljskoj moći majke prirode, dakle samoj njoj, prirodi.
A zašto joj se prinosi ako ne zato da bi se umilostivila u svojoj svire-
poj i okrutnoj igri sa životima, da bi se ublažilo i zatrlo ono osećanje krivi-
ce koje život u sebi sadrži, je r je ogrešenje o stihiju, o mrtvu prirodu, i zato
je Gete, da bi ukinuo tu ogrom nu nesrazm eru izm eđu živog i mrtvog u
prirodi koja je u korist neživog, da bi umilostivio to neživo koje stalno
nasrće na živo, pretvorio i to mrtvo u život i celu prirodu, da bi umilosti-
vio njene razorne snage, preobrazio u živi organizam ne bi lije, tako živu,
učinio milosnijom prem a svakoj manifestaciji života.
To je početak rađanja osećanja krivice u Geteu i načini, direktni, manje
direkmi ili posredni, na koji se ono manifestuje kroz njegov život.
U pozadini svega je prvi susret s prirodom i početak razmišljanja o pri-
rodi koji je bio u znaku velikog i bolnog šoka: sudeći po podacim a na
osnovu Geteovih autobiografskih dela, njemu je trebalo više od dvadeset
godina da uspostavi kakvu-takvu ravnotežu s prirodom , da odboluje ono
prvobitno osećanje neposredne ugroženosti od prirode, da ublaži done-
kle njeno agresivno, veoma snažno izduženo lice. Podsećam, kad m u je
bilo svega šest godina Lisabon je zadesio katastrofalan zemljotres u ko-
jem je stradalo preko šezdeset hiljada ljudi. Gete nije bio neposredan oče-
vidac, ali do njega, kao i do poslednjeg kutka na Zemljinoj lopti, doprle su
zastrašujuće vesti o toj katastrofi: o njoj se svuda pričalo, na ulici, u školi,
u kući. Za dete žive i prijemčive mašte, a neobično osedjivog reagovanja
na sve što se zbiva unaokolo, bilo je dosta samo to pa da kataklizmu do-
zm neposredno, kao njen svedok i preživeli stradalnik.
f*red živim očima dečje uobrazilje defilovale su i gomilale se scene
1 prizori užasa, kuće su se rušile uz prasak i neprozirnu prašinu, otvarale
Se nipčage i ponori onde gde je dode bilo srećno ljudsko stanište, m ore
Se Pr°pinjalo džinovskim talasima gutajući sve što se našlo u luci i odviače-
C1 u svoje bezdane sve što se zateklo na njegovoj raspomamljenoj povTŠini,
jauci, očajni vapaji nedužnih ljudi, dece, žena, staraca, sve se to mešalo

55
i gubilo u orkanskoj tutnjavi m ora i uraganskom fijuku oluje koja je došla
da zbriše ono što je posle otvaranja Zemljinih čeljusti ostalo još da traje..J
M oralo je iskrsnuti pitanje u svesti deteta koje je već imalo intenziv-
nu religioznu i m oralnu nastavai: šta da misli, kako da shvati taj postu-
pak^prirodne stihije koja ruši i uništava s podjednakom nemilosrdnošći«
kako grešne, tako i pravedne? Očito, dualisđčka etika nije mogla daj
umiri dete niti da m u povrati duševni mir, koji je iz temelja poljuljan.
Ima, znači, nešto iskonsko neprijateljsko u stavu prirode prem a čoveku,
bez obzira na njegovu pojedinačnu m oralnu ili bilo kakvu drugu vred-
nost: za to priroda i ne haje. Kako da se protum ači to praneprijateljstvo
nego kao izbačenost čoveka iz te priro d n e zajednice, iz tog prirodnodB
okvira i zaleđa koje je iza svakog živog bića, na koje se ono oslanjajer iz
njega potiče i u njega se vraća, i kako je to dečko mogao drugačije doži-j
veti, to odbacivanje čoveka od strane prirode, nego kao aktivisanje ili
buđenje osećanja duboke krivice, je r svako odbacivanje od majke, zajed-
nice i sredine rada osećanje jada, inferiornosti, krivice, osećanje koje se
upravo preko doživljaja krivice pokušava da neutralizuje.
I dinam ika Geteovog odnosa prem a prirodi sva je bila, od početka
do kraja, u znaku napora da se povrati u taj prirodni okvir iz kojeg je,
zajedno s tolikim ljudim a i generacijama, izbačen; svi njegovi „nasrtajiv
na prirodu, em ocionalni, podavajući, stapajući, racionalno-istraživački i
filozofsko-prevazilazeći, jesu deo tih najintimnijih nastojanja, duboko moti-
visanih i nesvesno potisnutih da se vrati u okrilje pnrode i stekne u njemu blai
gotvomo mesto. I konačno je, posle niza peripetija, u tom e i uspeo i kao
plod tog uspeha nastaje njegova pesnički form ulisana filozofija prirode
u kojoj čovek postaje ravnopravan učesnik svetskih procesa prirode, njen
deo, njen m udri razaznavač, u neprekidnoj korespondenciji i saglasno-
sti s njom, njen najistaknutiji deo, njen ponos i njena snaga, večito izvia-
čeći i crpeći snagu iz svog prirodnog zaleđa i ukorenjenosti.
Osećanje krivice zbog toga štoje priroda odbacila i neprekidno odbacuje čoA
veka manifestovalo se kod Getea na razne načine: kao stvaranje rituala kojim će
se ,,iskupiti“pred licem majke i razoriteljice frrirode, zatim kan rađanje straha i
osećanja usamljenosti koje u izvesnim trenucim a dobija u d arn u snagu na-
pada koji ugrožava temelje egzistencije, kao osećanje nem ira, čiji uzroci
ne m ogu racionalno da se definišu, je r su duboko potisnuti, a korene s e ;
u najranijem detinjstvu i opisanom doživijaju, poviače se iznutra u sve |
dublje i dublje slojeve, je r sama psiha pokušava da odboluje i izbriše tu j
prvobitnu traum u na taj način što na dečju svest, odnosno na traum u,
nabacuje sve nove i nove, lepše i lepše utiske, i time na površini racional-
ne svesti postiže kratkotrajni efekat poboljšanja, ali neodbolovanu traumu

56
potiskuje sve dublje i dublje, 11 ležište same svesti, odakle ona dejstvuje
naviše izazivajući ,,iracionalan“ nem ir, nesigurnost, strah, nesposobnost
da se smiri ili bilo za šta uhvati, pričvrsti, na nečem duže zadrži.
I zato je neko vreme posle tog događaja dečak došao na ideju da iz-
gradi sopstveni oltar i da na njem u neguje kult „velikog boga priro d e“,
čije je, kako sam Gete kaže, „ranije izraze gneva zaboravio zbog lepote
sveta i raznih dobara koja nam u njem u padaju u d eo “.
Način na koji je clečak to hteo da ostvari činio se i kasnijem Geteu,
koji to sve naknadno beleži i objašnjava, i dalje čudan, što odm ah daje
da se nasluti kako ni starom G eteu nije bio do kraja jasan smisao ritual-
nih radnji kojima se dečak predavao. Gete je, naime, sada dao je d n u
verziju racionalizacije za pobude (osećanje krivice i griže savesti pred svemoć-
nim bogom prirode) koje su bile i ostale duboko potisnute u njem u, a do-
bijale su, u nekim njegovim delima, nevezan oblik reakcije na duboko
skriveno osećanje krivice, koje u sebi, nemotivisano i neobjašnjeno do
kraja, nose neki njegovi književni likovi (Otilija u Izborupo srodnosti, itd.).
„Bog, neposredno povezan s prirodom koju voli i smatra svojim de-
lom, činio mu se da je pravi Bog. Kao i sa svim ostalim, on i sa čovekom
sigurno može da stupi u tešnju vezu da bi o njem u, kao i o kretanju zve-
zda, o dobu dana i godine, o biljkama i životinjama, vodio računa... Tome
biću dečak nije mogao da da oblik: potražio ga je zato u njegovim deli-
ma i hteoje da mu na starozavetni način podigne oltar. Plodovi prirode treba-
loje da predstavljaju svet, a iznad njih trebalo je da gori plam en, predsta-
vljajući čovekovu dušu koja se uzdiže ka svome tvorcu. Sad su iz postojeće
prirodnjačke zbirke, povećavane od prilike do prilike, izabrane najbolje
vrste i najlepši prim erci...“* (Poezija i stvamost).
Sta je smisao starozavetne žrtve nego da umilostivi božanstvo, božanstvo
koje je stalno natm ureno, nikad zadovoljno čovekovim postupcima, uvek
sprenmo da ga kazni? Kakavje odnos čoveka i starozavetnog Boga nego odnos
krivca i svemoćnoggospodara koji kažnjava iprašta? Štaje drugo ht-eo dečak Gete
neg° da svojim žrtvama umilostivi Boga prirode da ga ovaj primi u svoj zagrljaj?
Geteov doživljaj prirode seže u najranije detinjstvo: najpre se javio
u rodnom mestu, Frankfurtu, i već je tu dobio religioznu, panteističku,
starozavetnu, ritualno-magijsku crtu koja se, s izvesnim izmenama, saču-
' ala do kraja života. Prem a tom e, odnos Geteov prem a prirodi doživeo
Je nekoliko stupnjeva razvoja.
Prvije obožavanje prirode, pošto samo naslućuje prave i duboke raz-
°ge za religiozan odnos prem a prirodi, form alno-cerem onijalna strana
Autorov prevod s nemačkog. Prim. prir.

57
tog odnosaje u prvom planu. Još pre toga, povodom strahotnog zemljo,
tresa u Lisabonu, Gete je doživeo prvi veći šok u životu: duboko je uzdr-
m an njegov dećaćki duševni mir. Sećajući se toga, Gete je m nogo kasnije
zapisao u svom autobiografskom delu Poezija i istina sledeće: „Zemlja se
zatres^a i zaljuljala, m ore je uskipelo, brodovi su se sudarali, kuće su se
rušile, crkve i kule padale su na njih... izgledalo je da ispucala zemlja
bljuje vatru, je r su se svuda m eđu ruševinam a javljali dim i požar. Sezde-
set hiljada ljudi, koji su još čas pre toga m irno i spokojno živeli, propali
su zajedno, a najsrećniji m eđu njima mogao se smatrad onaj koji je izgu-
bio svest i pamćenje... Nesrećnici koji su preživeli ovaj udes bili su izlože-j
ni pljački, ubijanju i svim zlostavijanjima; tako je priroda sa svih strana
pokazivala svoju bezgraničnu samovolju.“*
Prvi ozbiljniji susret Geteov s prirodom počeo je, dakle, u znaku pri-
ro d n e kataklizme. P rirodno je da su se tada, u dečakovoj okolini, pa i
m nogo šire i dalje, zapodenuli m edu ljudim a razgovori kojima je i de-
čak prisustvovao ili čiji je eho čuo, a sve s nam erom da se objasni tal
katastrofa s religiozne, filozofske ili bilo koje druge tačke gledišta.
U Geteovoj sredini dosta se govorilo o religioznim problem im a,
a postojala je i redovna verska nastava. N aročito su p red m et razgovo-
ra bili crkveni separatisti, kako ih Gete naziva, i o kojima su postojala
različita mišljenja, tj. o svim onim brojnim sektam a koje su se izdvojile
iz krila legalne crkve. Njega je ova crkvena i religiozna m anjina privla-j
čila, je r su bili originalni, iskreni, istrajni i samostalni. O tom e je sazna-j
vao iz raznih priča i razgovora. Te i slične stvari uticale su na dečaka i
navele ga na slična shvatanja. Tek, on je došao na misao da se neposred-
no približi velikom bogu prirode, tvorcu i sodržitelju neba i zemlje, čije
je ranije izraze gneva zaboravio zbog lepote sveta i raznih dobara koja
nam u njem u padaju u deo... Bog, nep o sred n o povezan s prirodom
koju voli i sm atra svojim delom , činio m u se da je pravi Bog. Kao i sa
svim ostalim, on i sa čovekom sigurno može da stupi u tešnju vezu da bi
i o njemu, kao i o kretanju zvezda, dobu dana i godine, o biljkama i živo-
tinjam a, vodio računa. Neka mesta iz jevanđelja izričito su to potvrđiva-
la. Tom e biću dečak nije mogao da da oblik: potražio g aje zato u njego-
vim delim a i hteo je da m u na starozavetni način podigne oltar. Prirodni
plodovi trebalo je da predstavljaju svet, a n ad n jim aje trebalo da gori
plam en, predstavljajući čovekovu dušu koja se uzdiže ka svom tvorcu.
Sad su iz postojeće prirodnjačke zbirke... izabrane najbolje vrste i naj-
lepši prim erci...
* Ibid.

58
 Tako je Gete podigao oltar i žrtvenik svom panteističkom doživljaju
pj irode, da pokuša da se izmiri s njom , da zaboravi njenu rušilačku ćud
i onaj strašni zemljotres!
Još kasnije, u doba Vertera, što znači oko 1774. godine, Geteovo shvata-
nje prirode najbolje je izraženo u samom rom anu, doduše u okviru jed-
nog pesimističkog pogleda na svet, ali ništa manje prirodnog i istinitog
kad je reč o samoj prirodi. Gete je imao snage da se do dna zagleda u pro-
valiju saznanja koje priroda nosi u sebi o samoj sebi, bez obzira što to
nije bilo nimalo utešno. Tu se već priroda vidi i doživljava u svojoj janusov-
skoj dvoličnosti: kao sila koja gradi zato da bi razgradila, koja rađa i stvara
zato da bi poslala u smrt sve rođeno i stvoreno: tako je u stvari čitavih dva-
deset godina kasnije nesvesno p ro n ađ en a je d n a filozofska, teorijska for-
mula koja objašnjava oniy katastrofalni zemljotres! „Skinuo se zastor pred
mojom dušom i pozornica beskrajnog života preobrazila se preda m nom
u provaliju večno otvorene grobnice. Možeš li reći: to jeste! kad sve prolazi?“
Zatim kaže da nem a nijednog trenutka koji čoveka ne proždire, zajed-
no sa bližnjima oko njega, niti ijednog trenutka u kojem nisi sam; zbog
toga zapravo moraš da budeš razoritelj! Najbezazlenija šetnja kroz šumu
hiljade i hiljade ja d n ih crvića košta života, jed an koračaj noge razara
mučno sazdane građevine mrava i zgnječi ceo je d an mali svet u sram nu
grobnicu. ,,Ha! Ne uzbuđuju m ene i ne diraju mi srce velike, retke ne-
volje sveta, poplave koje odnose čitava sela niti zemljotresi koji gutaju
čitave gradove, nego mi srce pokopava razarajuća snaga koja je u svemu
u prirodi skrivena [im All der Natur] i koja nije stvorila ništa što nije razo-
rilo svog suseda, samog sebe.“ I tako se on tetura ustrašen, dok su nebo
i zemlja i njihove tvoračke snage oko njega: on ne vidi ništa do je d n o
čudovište kojfe večno sve proždire i večno sve prežvakava.
Takavje Geteov odnos prem a prirodi 1774. godine. Očigledno, opšte
raspoloženje, postojeći i nerazrešeni konflikti sa samim sobom, imaju za
posledicu i nesklad između subjekta i prirode. Sve dok u sebi ne nađe
mir i harm oniju, neće je naći ni s prirodom .
Već se tu naslutilo, i p o red zanosnih kliktaja tvoračkom ljudskom
geniju, koji je o p et samo izraz opšte tvoračke moći prirode, prikuplja-
nje one neabreagovane crne žuči, oseća se, iako prikrivena, akumulaci-
ja nezadovoljstva, i sobom i svojom sredinom , i to se prenosi na priro-
du: ona je ili večna pozornica smrti, večno zjapeća grobnica, kao u dve
godine kasnije napisanom Verteru, ili m orbidno uživanje u raspadanju,
kao što je jed n o m jedinom rečenicom ovde nagovešteno. U oba slučaja,
(^eteu je nem ogućno da uspostavi spasonosni harm onični odnos s pri-
rodom. Tek m nogo kasnije ona će postati spasonosni medijum , ali tek

59
onda kad on u sebi razreši problem e protivrečnosti i disharm onije, tako 1
da odnos prem a prirodi i m ene kroz koje taj odnos prolazi mogu da s e f
prate kao indikator Geteovih najintim nijih raspoloženja i kao merilo
koliko je sa sobom uspeo ili nije uspeo da ostvari harm oniju. To može
da se dokifcmentuje pismima koja potvrđuju istovetno raspoloženje in-
dividualnog shvatanja prirode!
Konačan izlaz i razrešenje biče idendfikacija s prirodom i njenim več-
nim procesim a gradenja, preinačavanja i novog tvorenja. Tačno onako
kako će i sebe doživeti: kao večno usavršavanje i uzdizanje svoje ličnosti!
Dakle, to će biti stadijum postignutog unutarnjeg m ira i harm onije sa
sobom, što om ogućuje da se i priroda shvati kao večid kreator: i razorno
i razoreno u prirodi sada će biti doživljeno samo kao prelaz ka novorri
stvaranju, ka višem obliku egzistencije, izgubiće dakle svoju autonom iju
koju je ranije, u fazi neprekidnih unutarnjih bura i nem ira, nesklada i
užasnih nerazrešivih kriza, imalo i time ugrožavalo čoveka, stalno ga pod-
sećajući na dvostruko Janusovo lice prirode: život i konačno - grob!
Kad postigne tu harmoniju, najpre sa sobom, a onda i s prirodom, doćij
će otkrivanje zakona po kojima se održava ta harmonizovanost tvoračkih]
procesa u prirodi. Neće, dakle, biti dovoljan samo doživljaj, samo osećanje
mira i sigurnosti, nego i dalja, misaona i filozofska pot\xda da je taj har-
m onično uzglobljeni svet n ejed an prividan trenutak, varka nastala u jed-
nom raspoloženju, nego nužna posledica zakonitosti koje vladaju priro-i
dom i koje se m ogu formulisati. Formulisanjem tih viadajućih zakona u
prirodi, harm onija sa sobom i s prirodom zauvekje zapečaćena, osigura-
na i više ništa neće moći da je dovede u pitanje, tu dvostruku harmoniju. I
Godine 1783. objavijenje u Tifurtskom zumalu pesnički poletan napis,
prava him na prirodi, pod nazivom ,,Priroda“. Gete je kasnije rekao da
nije u stanju da se seti da li je on napisao taj fragm ent, je r se pojavio ne-j
potpisan, alije izričito rekao da se stavovi izneseni u njem u slažu s pred-
stavama koje su onda vladale njegovim duhom . N aukaje, m eđutim , ne-j
dvosmisleno utvrdila da je taj fragm ent potekao iz pera Georga Kristofa j
Toblera. U svom pismu Kneblu od 28. m arta 1783. godine gospođa Fon |
Stajn, koja je tih godina bila upućena u sve Geteove tajne i planove, po- j
svedočila je da je Tobler autor, dok je Knebl pripisivao članak Geteu,* I
verovatno i zato što su ideje iznesene u njem u savršeno odgovarale tada-1
šnjem Geteu, kojeg je Knebl isto tako dobro poznavao, naim e njegova ]
raspoloženja i shvatanja, je r su bili duhovno često nerazdvojni. Medu-
tim, 3. m arta 1783. godine sam Gete je potvrdio Kneblu da nije autor j
* Videti Kneblov dnevnik od 20. januara 1783. godine. Prim. autora.

60
tiapisa, i time je stvar razrešena. Način izražavanja i himnični stil, koji idu
u prilog Geteovom autorstvai, u njegovoj antitetičkoj formi mogu se naći
i kod Toblera, ali su u svakom slučaju i možda pre svega snažno određe-
ni samim duhom vremena. Iste ili veoma slične crte naći ćem o i kod
\Iorica, Ajnzidla, H erdera, a m ožda i Bonea. Oseća se i uticaj Seftesberi-
ja i orfičkih him ni, Platona i Đ ordana Bruna.
Kako izgleda ovaj fragm ent za koji je Gete izjavio da nije njegov, ali
da potpuno izražava njegova tadašnja shvatanja?
To je him na prirodi, divljenje njenoj dvostrukoj janusovskoj priro-
di. koja se varira na razne načine: ona je svuda oko nas, u njenom smo
zagrljaju, nem oćni da izađem o iz nje, nem oćni da u nju dublje pro-
dremo. O na nas uvlači u svoju kolotečinu nem inovnošću koja ne zna
ni za m olbe ni za upozorenja i nosi nas tamo-amo dok joj prem oreni ne
ispadnem o iz ruku.
Tuje, dakle, ta fatalna bespomoćnost čovekova, on očigledno nije odo-
inaćen u njenom zagrljaju. Mi živimo u njenoj sredini, a strani smo joj,
ona razgovara s nam a, ali ne odaje svoje tajne, utičem o na nju, ali nema-
mo moći nad njom. Večito gradi, večito razara, njene radionice su nepri-
stupačne. O na je jed in a um etnica, pa otuda him nička pohvala njenim
tvorenjima. N eprestan život, postanak i kretanje su u njoj, a ipak se ne
miče dalje. Svi ljudi su u njoj i ona u njima. Sa svakim se prijatno poigrava,
a raduje se kad se što više njom e koristimo. Sa svima izvodi svoju igru
skriveno, pa i ne prim etim o kad se igra završila.
Iz ovoga se vidi kako je priroda zamišljena i shvaćena u dvostrukom
svedu: ona je i dobra mati, ako je shvatimo, ali i nem ilosrdna ako se ogre-
šimo o njene zakone ili ih ne shvatimo na vreme. O na postoji za sebe, ne
radi čoveka. Zivotje njen najlepši pronalazak, ali i smrt je stavila u službu
života, je r preko nje nova bića uvodi u život.
Zatim dolazi kardinalno značajna tvrdnja: ,,I ono što je najneprirod-
nije, i ono je priroda, pa i najnezgrapnija filisterija ima nečega od nje-
ne genijalnosti.“ Kako to da se protumači?
Zatim, uvodi se je d a n čisto psihološki ljudski trenutak - p rirodaje
zaštitnik iluzije: ko je u sebi ili u drugom razori, najtiranskije biva ka-
žnjen, a ko joj se poveri, toga će prigrliti kao dete.
Priroda je postavljena i em otivno u svojoj dvostrukosti: ona je isto-
vremeno i subjekat i objekat ljubavi: „Ona samu sebe ljubi i sa bezbroj
očiju i srca priljubljuje se uz samu sebe. O na se sama rastočila da bi sama
u sebi uživala.“
O na je dostu p n ajed in o kroz ljubav. Sva je bića osamila da bi ih mo-
gla povezati.
 O na je sve, ona samu sebe nagrađuje i kažnjava, sama sebi stvara uži-l
vanja i mučenja. O so rn aje i blaga, umiljata i užasna, nem očna i svemoć-
na. U vekje sve u njoj. Prošlost i budućnost su joj nepoznate, sadašnjost
je njena večnost.
Svakome\se predstavija u naročitom obliku, skriva se pod vidom hi-
ljada im ena i oznaka, a uvekje je d n a te ista.
Svi se pokoravamo njenim zakonima, pa i onda kad im se protivimo;
i kad bismo želeli da radim o protiv nje, radim o s njom!
„Ona m e je uvela u život, ona će me iz njega izvesti. Ja joj se povera-*
vam, neka raspolaže m nom e, neće om rznuti svoje delo. Nisam ja o njoj
govorio. Ne, sve što je istinito i što je lažno, o n a je iskazala. Za sveje ona
kriva, za sve njoj pripada zasluga.“
Mora se priznati: čudan jed an tekst! Savje u emotivnom predavanju
prirodi, ali u veoma tananom nijansiranju njenih dejstava i odnosa pre-
ma čoveku, gotovo do kraja je izvedeno razlikovanje i omedivanje da bi
se pokazalo koliko je čovek mali pred njom , koliko je ona samosvojna,f
ravnodušna prem a njemu: partn er kome nije stalo do partnerstva! Lju-i
bav, a ne znanje, još uvekje jed in i vodič do njene milosti, iako se pomi-j
nju zakoni po kojima se sve odvija.
Kakve izglede onda ima čovek s takvom prirodom ? Sta god da ura-|
di, ništa ne može izmeniti, je r sve ide svojim tokovima. Ima tu ipak izve-J
sne protivrečnosti ili odstupanja od program iranosti: jest d a j e sve po j
zakonima, ali ona za nekog ima više, a za drugog manje ljubavi, nekog*
neće ni zapaziti. Sve je na nam a, ali gotovog recepta nem a. Takva kakoj
je naslikana, o n a je apsolutni totalitet, mimo nje ništa ne postoji, ona je]
u svemu, ona sve obdržava, je r kroz svakog, m a i najbeznačajnijeg, ostva-|
ruje neki svoj cilj, samo njoj poznat. To je već je d a n konstantan fatali-j
zam koji kao da je sračunat na to da svakome od nas osmisli život: iakoj
mu mi ne vidimo smisao, on ga ima, je r je i on njeno oruđe.
Teško je do kraja razlučiti štaje u ovom poletnom tekstu samo tač-j
na slika prirode, njenih protivrečnih veza i odnosa, same protivrečnosti
pojma ,,priroda“ koji istovremeno označava i je d n o i sve, šta je projekci-j
ja, šta je izraz preth o d n e šematske opredeljenosti, š ta je izraz divljenja,]
a šta nem oći pred njom i - pred sobom! Ipak, čini se da saznanje o pri-j
rodi koje nam ovaj napis pruža nije produktivno, metodski upotrebljivo
u aktivnom saznajnom pogledu, i da bi njena dobit bila m nogo veća na
psihološkom i em ocionalnom planu: ona je savršena slika uravnoteže-
nosti kroz svu zbrkanost i protivrečnost dejstava, procesa, antagonizama,
i kao da time sama dočarava m ogućnost harm onije u čoveku ili ga čak
na nju i inspiriše. U osnovi, ta je slika dijalektički tačna, m ada statična, |

62
§to je i sam Gete ubrzo uvideo: ona pokazuje dokle se može doći emoci-
jom, što je paradoks, je r se baš ona zalaže za ljubav k ao jed in i način da
jqj se približi. Možda da joj se približi, ali ne i da se shvati.
U odnosu na Geteova kasnija prirodnjačka shvatanja i naučna istra-
živanja, ona kojaje on definitivno formulisao u svojim prirodnjačkim spi-
sima, ova slika prirode ima je d an fundam entalan, presudan nedostatak:
njoj nedostaje evolutivna dimenzija. Naime, Geteovo prirodnjačko shva-
tanje jeste genetsko, evoluciono: ništa u prirodi nije dato u napred tako
cla sam o razvije ono što već a priori u zametku poseduje, nego se sva pri-
ro d a neprestano razvija i usavršava.
Sam je Gete izneo prim edbe u tom smislu u napisu ,,Objašnjenje“.
Napis je nastao 24. maja 1828. godine i ima kratku predistoriju: kako
Gete iznosi u dnevniku, pod 23. majem iste godine, kancelar Fon Miler
doneo m u je značajan članak iz filozofije prirode, a iz zaostavštine voj-
votkinje Amalije, i pitao ga da li je njegov, da li g aje on napisao?
Gete kaže da se stepen tadašnjeg njegovog uvida u stvari, iskazan
fragmentom ,,Priroda“, iako ga on nije napisao, može označiti kao kom-
parativ, čiji je pravac usm eren ka jed n o m još nedosegnutom superlativu.
Zapaža se sklonost ka nekoj vrsti panteizma: u osnovi pojava u svetu za-
mišljeno je je d n o nedokučivo, bezuslovno, humorističko, samo sebi pro-
tivrečno biće, a što može da se uzme i kao igra koja je u stvari gorka zbilja.
Ono što nedostaje napisu jeste to što u njem u nisu uočena dva velika po-
kretača svega što je u prirodi: pojam polariteta i uzdizanja (Steigerung).
Polaritet se sastoji u neprekidnom privlačenju i odbijanju, a uzdizanje
u uspinjanju koje stalno teži naviše.
U ovom kontekstu, uostalom nimalo slučajno, kao što ćem o uskoro
viđeti, Gete pom inje i svoje otkriće međuvilične kosti. O n kaže da se u
to doba, iz kojeg potiče ovaj fragm ent o prirodi koji tek sada kom entari-
šc, poglavito bavio uporednom anatom ijom i zadao je sebi silnog truda
i muke 1786. godine da kod drugih pobudi interes za svoje ubeđenje
da se čoveku ne sme osporiti međuvilična kost. Važnost ovog tvrđenja,
nastavlja Gete, nisu htele da uvide ni veoma um ne glave, tačnost su
osporavali najbolji posmatrači, p a je morao, kao i u tolikim drugim stva-
1ima, da nastavi neprim etno svojim putem .
Gete ovom prilikom ne kaže u čemu je ta važnost, je r je već ranije
mnogo puta sve rečeno i napisano za one koji umeju da čitaju: ne samo
Što je time i čovek postao sastavni deo žive zajednice, a ne neki izuzetak,
nego što je i razvojna linija anatomske i uopšte biološke evolucije života
d o v T Š e n a , je r je i čovek uvršćen u lanac biološkog progresa, što će reći
d a se Gete posredno time deklarisao kao zastupnik descendentne teorije

63
pre nego što ju je formulisao sam Darvin! I time smo zašli u najvažnije
područje Geteovih prirodnjačkih istraživanja, onde g d e je on smeli p r e J
teča, vazionar i unapređivač prirodnih nauka.

\
Geteova prirodnjačka istrazivanja

Jedinstvenost Geteove ličnosti leži u poslednjem stupnju unutarnje har-

m onije njegovog istraživanja prirode i njegovog um etničkog životai
O ba pravca njegovog st\faranja, um etnički i prirodnjački, podču s istog
izvora, nalaze se u živom m edusobnom uticaju i uzajamno se prožimaju.
Gete je iz raznih pobuda počeo da se bavi pojedinim prirodnjačkim disci-
plinama: poreklo njegovog bavljenja biljkama vrlo je praktične prirode,
kao što je izučavanje m eteorologije veoma prozaične prirode: prvom di-
sciplinom počeo je da se bavi iz vrdarskih razloga - uređivao je i negovao
vrtne nasade u Vajmaru, brinuo se kao odgovorno lice za negu i gazdova-
nje šumama; u drugom slučaju, jaka i m učna kostobolja, kojom se san
hvalio kao najtačnijim prognozerom vremena, nagnala ga je da jedan
deo vrem ena posveti izučavanju m eteorologije. Staranje o rudokopim a
u Ilm enauu, od čega se m nogo očekivalo za flnansijsko saniranje vaj-
marske državice, dovelo ga je u vezu i uputilo na geološka istraživanja.
M eđutim, iza svega toga, ili čak i pre, stajala je sprem nost radoznalog
d uha da se upusti u sve te prirodnjačke pustolovine, a interes za prirod-
njaštvo, m akar i u mističnom obliku, pokazao se za vreme njegove bole-
sti, po povratku iz Lajpciga, kada m u je pom ogao je d a n homeopatski
lek. Da bi otkrio u čem u je stvar upustio se u alhemijska istraživanja.
U Vajmaru stvar je toliko napredovala da mu je već oko 1780. godi-
ne izgledalo sasvim m ogućno da u je d n o m rom anu o svemiru (Weltall)
obuhvatno prikaže prirodu.
O tkuda takva pom am a za prirodom , takva okrenutost prirodi i takva
želja za njenim izučavanjem kod Getea? T reba imati na um u da nem a
lica s kojim se Gete dopisivao ili stajao u nekoj bližoj vezi a da mu barj
jed n o m nije uputio pismo koje kipti od radosti što se p en tra po brdim a
i dolinam a u nekoj istraživačkoj nam eri, ili koje ga ne obaveštava o ne-
kom svom zanim anju za prirodu, o radu na nekoj od prirodnjačkih di-
sciplina. Sem toga, on je, kao član m nogobrojnih prirodnjačkih društa-
va, stalno bio u vezi sa savremenim istraživanjem prirode, bio u prepisci'
ili kontaktu s mnogim istraživačima, pa je je d n o vreme čak tvrdio da!
m u prirodnjačke studije predstavljaju nešto m nogo važnije negoli sve
što je uradio na književnom polju!

64
r

Osteologija i anatomija

Šta je od te prirodnjačke strasti i zaljubljenosti u prirodu bilo vezano za

Geteove intim ne sklonosti, a šta je bilo u d u h u vrem ena, zapravo šta je
zasluga samog duha vremena?
Kraj osamnaestog stoleča doneo je odlučno okretanje prirodi. Jednom
ninogostrukom predm etu, kakav je pojam prirode, usmerila su se razna
strem ljen ja s raznih strana, izazvana različitim povodima i uzrocima, i po-
Što se sve to steklo u jednoj koncentričnoj tački stvorilo se najpre osečanje
priro d e koje je ranijim vekovima bilo potpuno nepoznato, zatim sam uvid
u prirodu, a time i interesovanje za istraživanje prirode. Ne treba zabora-
viti d a Rusoov poklik „Natrag prirodi!“ nije bio samo poziv u prazno i ne-
određeno: Ruso je, kao što se sećamo, učio svoje čitaoce kako da čitave
familije biljaka posmatraju na sistemadčan način, p a je čak sam pisao lako
razumljive prirodnjačke spise da bi pobudio interes za prirodu.
U toku Geteovog života priro d n e nauke učinile su neverovatan, gi-
gantski korak od prvih prim idvnih eksperim enata s elektricitetom do po-
četaka elektromagnetizma, što će dovesti do otkrića od fundam entalnog
značaja i važnosti u anatomiji i, posebno, u osteologiji. U svojoj fiziogno-
mici Lafater je prvenstvreno obraćao pažnju na tvrde delove, na koštane
tvorevine, i to ubeđenje izrazio je i Gete u svojim prilozima o životinj-
skoj lobanji (1776). O n tu zastupa gledište da se na osnovu razlika koje
pokazuje lobanja najjače može uvideti ,,da su kosti temeljni delovi tvore-
vine i da obuhvataju svojstva je d n o g stvorenja. Pokretni delovi oblikujti
se prem a njima, tačnije s njima, i imaju slobodu kretanja samo onoliko
koliko im to dopuštaju čvrsti delovi“. Ili kako kaže u pesmi:

Ničega nerna u koii,

Sto već nije u kosti,
Gete se već sam priprem io u ovim disciplinama da je za svega osam
dana toliko napredovao u saviađivanju osteologije i miologije, koju mu je
u Jeni počeo da prikazuje krajem oktobra 1781. godine profesor Loder,
d aje uskoro od učenika postao učitelj, p a je o građi kostura mogao drža-
ti predavanja u slikarskoj akademiji! Na ove studije mogle su ga, prema
tome, navesti najpre um etnička interesovanja. Ali ukoliko je više prodi-
rao u ovoi oblast, ukoliko je više razmenjivao iskustva i mišljenja s najuče-
•tijim anatom im a onoga vrem ena, utoliko je više preovlađivao čisto na-
učni interes, odnosno intim na potreba da dokum entuje svoju teoriju.
Tako mu je pošlo za rukom da, verovatno 27. marta 1784. godine, pro-
uađe je d n u koščicu u gornjoj vilici koju su dode svi anatom i i osteolozi

65 i
osporavali čoveku, i zbog tog otkrića osetio je takvu radost da mu je, kako i
sam kaže, „zaigrala cela u tro b a“ od sreće.
Sta je značilo ovo otkriće za samog Getea i šta za nauku?
Još u Strazburu, a možda i ranije, do G eteaje dopro talas Spinozinog 1
učenja, doduše Ae od njega samog, nego preko Đ ordana Bruna. U svom
delu Efemetid on kaže da neće razdvojiti Boga i prirodu. Docnije se u p o -|
znao sa Spinozinom Etikom, ali ga je nesumnjivo Spinozi prhoikla ideja
0 jedinstvu svega ili, kakoje rekao u stihovima, „Večno je d n o mnogostru-
ko se u svemu otkriva“. Prem a tom e, u celoj prirodi deluju isti zakoni
1 tako ostvaruju jedinstvo sveg postojećeg. Ta koščica k o ju je pronašao
spaja čoveka s lancem biološke evolucije ostalog živog sveta.
Nije baš bilo lako pronaći tu koščicu, inače ona ne bi stolećima bila
osporavana. Teškoćaje bila u tome što je ta koščica u izrasloj lobanji pof-
puno srasla i samo u mladih lobanja pažljiv posmatrač može da uoči šavo-
ve sa strane. Gete je, međutim , došao do otkrića upoređivanjem ljudskih
i životinjskih lobanja različite starosti, i u tom m etodu upoređivanja koji
se ne zadržava na spoljašnjem nego prodire u građu i strukturu tvorevine
leži dalji značaj njegovog otkrića.
Gete je bio po tp u n o svestan važnosti svog m etoda ispitivanja budu-
ći d a je izražavao je d a n veliki princip, naim e ideju o doslednosti osteološkog
tipa kroz sve oblike.

Metamorfoza biljaka

Iako je imao dugo da čeka na naučno priznanje svog otkrića, pa g aje to i

om elo da odm ah objavi svoj rad, to ga nije nimalo sprečilo da nastavi pri-
rodnjačka istraživanja. O n je iz dana u dan sve više proširivao područje
svojih prirodnjačkih istraživanja, ali sad ga je najviše privukao biljni svet.
O dm ah po dolasku u Vajmar 1775. godine oživeo je kod njega interes za
biljni svet, delom i iz službenih razloga. U polju, na ledini, u šumi i na pro-
planku, u slobodnoj prirodi počela su njegova istraživanja, a onda sejavila
želja da ima sopstvenu baštu i da je sam unapredi i ulepša. Već 1778. go-
dine zatičemo ga kako se bavi izučavanjem mahovine, a od 1785. g o d in e1
sav se posvetio izučavanju bilja. M eđutim, ovde nije išao za izučavanjem]
i otkrivanjem pojedinosti, već je radio na pronalasku je d n o g opšteg
osnovnog zakona, principa, na koji bi se pojave mogle svesti.
Naslućivanje metamorfoze, kojaje, kako sam kaže, „tada lebdela pred!
njegovim očima u čulnom obliku natčulne prabiljke“, pratilo g a je i na
putu preko Alpa u Italiju. Bujno, šaroliko i bogato rastinje, koje je bilo

66
r
neuporedivo u odnosu na surovo podneblje Vajmara, om ogućilo mu je
da se njegova ideja iskristališe i formuliše. Na Siciliji, koja je krajnji cilj
njegovog putovanja, misao o metamorfozi biljaka jasno m u je iskrsla
p re d dušu i um.
Godine 1790. pojavio se njegov „Pokušaj da se objasni metamorfoza
biljaka“. Do pojave tog malog spisa sav rad na ispitivanju biljaka sastojao
se 11 tačnoj deskripciji, u skupljanju i sređivanju, u razlikovanju i razdva-
janju. I kao što se biljka u celini posm atrala kao nešto gotovo i završeno,
tako se gledalo i na svaki njen deo, svaki organ kao na nešto gotovo, što
se o d svih drugih organa ili delova razlikuje. Ali Gete se već bavio upo-
re d n o m anatom ijom , uporednom osteologijom i uspeo je da dođe do
zn a čajn ih otkrića, pa mu je sasvim p riro d n o palo na pam et da se bavi
i uporednom botanikom!
I kao što je različite biljke podvrgao međusobnom upoređivanju, tako
je i organe, odnosno delove je d n e iste biljke podvrgao uporednom po-
smatranju i izučavanju. Zato je pratio biljku u njenom nastanku i rastu,
u „njenom razvoju iz sem ena sve dok se ne bi razvila u novu tvorevinu“,
i o n d a je genijalnim pogledom otkrio da su sem eni list, pazušni list, ča-
šični list, cvetni list (latica), prašnik, ukratko da su sve dodatne tvorevi-
ne ili bočni organi biljne osovine ništa drugo do preobraženi listovi, te da,
p re m a tome, sve one tvorevine neke biljke višeg reda, je r samo na takve
se i odnosi njegovo učenje o metamorfozi, mogu da se svedu na jed an
osnovni organ, koji je on nazvao list.
U listu kao osnovnom organu Gete nikako nije video ono poslednje
najjednostavnije što sačinjava biljni oblik. O n je ovaj naziv izabrao samo u
nedostatku nekog boljeg, za koji novija nauka ima naziv lisni organ. Da bi
stigao do onog osnovnog, elem entarnog u rastinju, kao i u životinjskom
telu, b ilo je potrebno poznavanje elem entarnog organizma, ćelije, koje
se razvilo tek s usavršavanjem mikroskopa. Ali Gete je to naslutio kad je
ickao: „Sve što je živo nije nikako pojedinačno, već mnoštvo; čak i kad
nam se javlja kao individua, ono ostaje ipak skup živih samostalnih bića,
koja su po ideji i ustrojstvu jednaka, po pojavi m eđutim mogu biti ista
ili slična, nejednaka ili neslična. Ova bića delom su već prvobitno spojena,
delom se nalaze i ujedinjuju. Razdvajaju se i ponovo se traže i tako pro-
tizrokuju beskrajnu produkciju na sve moguće načine i na svim stranama.“
Kad je francuski prevod rukopisa dospeo u Francusku akadem iju
1831. godine, Zofroa Sent-Iler rek ao je u svom izveštaju Akademiji: „Kad
se Gete poja\io sa svojim spisom 1790. godine malo se pažnje obratilo na
njega, pa su većinom bili skloni da taj spis smatraju za zabludu. Svakako
da je u njegovoj osnovi ležala zabluda, ali takva zabluda koju može da

67
 počini samo jed an genije. Gete naim e samo u tome nije bio u pravu što f
je dopustio da se njegova rasprava pojavi pola stoleća ranije, dakle kad
još nije bilo botaničara koji bi bili u stanju da ga izuče i shvate.“
I G eteaje stalno, u svim njegovim prirodnjačkim istraživanjima, pratila
zla kob da mu je priXnanje za njegov rad za kojim je toliko čeznuo - uvek
dolazilo s ogrom nim zakašnjenjem.
Pa ipak, i ovom malom delu pridali bismo samo najm anju zaslugu
kad bismo u njem u videli puki dokaz identiteta s\ih onih tvorevina koje
se sad označavaju kao bočne izrasline ili bočni organi biljne osovine. U nje>
govoj osnovi, m edutim , nalazi se je d n a beskrajno važnija, viša, obuhvat-
nija misao, čiji zametak sadrži već prvi Geteov naučni početni prvfenac,
a to je ideja evolucije.
U jednoj svojoj drugoj raspravi Gete kaže: „U beđenje da sve mora
biti gotovo i da sve m ora već postojati, ako hoće da m u se posveti odgo-
varajuća pažnja, zamaglilo je celo stoleće...“
U Karlu Lineu ovaj način posm atranja prirode našao je svog savrše-
nog, neuporedivog sistematičara, kom e ni na pam et nije padalo da ispi-
tuje unutarnje odnose i veze celine, i jedva da je dao naslutiti da se tek
u istraživanju nastanka organizacije i strukture nalazi najviši smisao nau-
ke. Zato je i Lineova škola, ma koliko bila zaslužna zahvaljujući svome
osnivaču i njegovom neuporedivom talentu, m orala sve više tonuti u sta-
ri način gledanja i posm atranja prem a kojem „ništa ne može nastati ako
već ne postoji“. Prem a tom shvatanju, na prim er - da ostanem o kod bi-
ljaka kad smo već tu - m orala bi cela biljka već u sem enu da bude gotova 1
i priprem ljena u m alome. Tako onda nem a razvijanja nego samo odmo-1
tavanja, i ovog shvatanja ili učenja o preformaciji držali su se uporno
uprkos tom e što bi se odavde s logičkom nem inovnošću m orao izvesti
apsurdan zaključak da su u je d n o m biljnom zam etku bilo koje biljne
vrste sadržane kao već gotove sve kasnije generacije!

Genetička metoda

Ovoj prividnoj smrti suprotstavio se Gete pojm om razvoj, živi život. Je r

razvitak nije ništa drugo nego neprekidno proizvođenje raznostrukog
iz Jednog, i on zna da se u organskom svetu nigde ne javlja zastajanje,
mirovanje, zatvorenost, nego se, naprotiv, sve njiše u stalnom pokretu.
Stvoreno biva odm ah ponovo preobraženo. Pojam razvitka bio je ona
m unja koja je rascepila maglu stoleća i izlila bujicu svetlosti na živi svet.
M etamorfoza biljaka nije ništa drugo do osobita prim ena ideje razvitka,
ona pokazuje progresivno usavršavanje i preobražavanje osnovnog orga-
na u sve savršenije i efikasnije organe, da bi najzad proizvela naj\išu tač-
lui organske delatnosti: da se, stvaranjem i rađanjem individue izluče i
izdvoje iz organske celine. Gete konačno identifikuje pojam metamor-
foze s pojm om razvitka uopšte, u tom smislu naziva metamorfozu hen kai
pan, i ta misao, koja obuhvata celokupan organski svet, jeste ono što ga
je vodilo kroz lavirint sveta pre nego što je uspeo dajo j nađe onu poseb-
nu prim enu. Ništa drugo nije mislio k ad je pisao svojoj prijateljici 6. ju la
1786. godine: „Cveče mi je ponovo om ogućilo da vidim lepa svojstva,
uskoro će mi zablistad i osvetliti se sve živo.“
I ništa drugo do pojam razvitka koji leži u osnovi m etam orfoze nije
mogao imati u vidu kadje pisao iz Napulja 17. maja 1787. godine: „Isti za-
kon uskoro će moći da se prim eni na sve drugo postojeće ž iv o /1
Tek kad je u otkriću m etam orfoze biljaka im ao p red očim a veli-
čanstven dokaz za ideju razvitka, tek kad je otkrio pravu istoriju bilj-
ke, njeno sukcesivno postajanje od beznačajnih početaka do savršen-
stva - „tako kao što se istinita istorija uopšte ne sastoji u tom e što se
nabraja odigrano nego u tom e kako se odigrano je d n o iz drugog razvija
i predstavlja“ - tek tada je m ogao Gete u pravom istraživačkom smislu
postaviti ideju razvitka kao vrhovni naučni princip. O d tada za G etea
ne postoji nikakvo više, nikakvo drukčije posm atranje, nikakav drugi
postupak prem a prirodi od genetičkog, pa se s pravom može reći čak
i to d a je Gete zasnovao genetičku m etodu u njenoj opštosti. Sav njegov
način mišljenja je genetički.

Piiroda i umetnost

U uvodu za Istoriju botanickih istrazivanja Gete je napisao da je pošao u

Italiju s teškim zadatkom da razreši zagonetke koje su opterećivale nje-
govu egzistenciju. Na kraju krajeva, sve te zagonetke koje su stajale pred
Geteom svode se na je d a n zadatak: da pod italijanskim nebom stekne
poslednji uvid u prirodu. J e r izgleda da m u nijednog trenutka nije osta-
lo skriveno da je time omogućavao sebi da stekne najdublji uvid u samu
umetnost, da je usavršavanjem svog saznanja prirode hteo da pro d re do
potpune um etničke samosvesti.
Naime, Gete je na vreme shvatio da je u mladim danim a, sve do Ita-
lije, veoma neodgovorno baratao rečju ,,priroda“ a da nikad sebi dotle
J. V. Gete, Putovanjepo Italiji, preveo Branimir Živojinović, Odabrana dela, Rad, Beo-
grad, 1982, str. 372.

69
nije položio računa o tome šta je zapravo ,,priroda“. O n se služio pojmom
,,priroda“ da bi objasnio svoje shvatanje um etnosti, je r je veoma rano,
zahvaljujući Sekspiru i H erderu, shvatio da je d n o bez drugog ne ide, ali
nigde nije bacio kritički pogled na taj pojam: priroda je stalno lebdela
pred njim u nekoj neuhvatljiv^j izmaglici neodredenosti i nedorečeno-
sti, pripadajući \iše jednoj panlirskoj ili panteističkoj egzaltaciji negoli
racionalno-pojmovnoj sferi. O na u tom prostoru uopšte nije bila locira-
na i tek je bavljenje prirodnjačkim studijama nam etnulo pitanje defini-
sanja samog pojm a prirode: ako su njeni pojedinačni predstavnici i de-
lovi podložni uopštavanju i svođenju na principe i zakonitosti, onda to
m ora važiti i za celinu prirodnih procesa.
Tako je već 24. novem bra 1786. godine pisao gospođi Fon Štajn:
„Tebi je poznat moj stari m anir da se ophodim sa prirodom isto onako
kao što se ophodim sa Rim om...“ A 20. decem bra piše: „Kako posma-
tram prirodu tako sada posm atram i um etnost, sada stičem ono za čim
sam toliko žudeo: je d a n savršeniji pojam o onom najvišem što su ljudi
stv'orili, i moja se duša sve više usavršava i sa te strane i gleda u slobod-
nije polje.“ Konačno, 29. decem bra piše H erderu: „Sada su mi, stari dra-
gi prijatelju, neimarstvo i vajarstvo i slikarstvo isto što i mineralogija,
botanika i zoologija. I sad sam tek ščepao um etnosd kako valja, sad ih
više ne ispuštam iz ruku i znam sasvim pouzdano da ne ju rim ni za ka-
kvim fantom im a.“
O čem u se ovde zapravo radi, to je sam Gete nedvosmisleno iska
zao po povratku sa Sicilije u Rim: „Ova veličanstvena um etnička dela su
isto kao i najznačajnija dela prirode stvorili ljudi prem a isdnitim i pri-
rodnim zakonima. Sve samovoljno i umišljeno otpada, tu postoji samo
nem inovnost, tu postoji samo Bog.“
Tako je konačno Geteovo shvatanje prirode prošlo dug razvojni put
pre nego što se konačno konstituisalo kao dijalektička i panteistička fi-
lozofija prirode. Taj razvojni p u t vodi od panteističkog, em ocionalnog,
lirskog participovanja do teorijsko-filozofskog, univerzalno-logičkog de-
finisanja prirode kao sistema zakonitosti kojima su podvrgnute sve poja-
ve i procesi u živom svetu prirode. Ali taj pogled nikad nije bio površno-
deskriptivne naravni, imao je uvek je d n u panteističku ili religioznu
težinu. Već u šturm und drangu, u čuvenoj pesmi „Dobrodošlica i rasta-
nak“ priroda je živa, animistički shvaćena kao m nogostruko raznoliki živi
organizam, kao bezbroj živih bića koja opkoljavaju čoveka, nikad priro- j
da nije shvaćena kao mrtav mehaničko-hemijski sklop niti kao beživotni
dekor, te zato u Geteu susrećem ojedinstvenu pesničku pojavu: to je pe-
snik koji uopšte nem a deskriptivnih pesama!
 Zatim dolazi panteizam („Muhamedova pesm a“, ,,Ganimed“ itd.).
potom hilozoizam, i na kraju sistem zakonitosti večnog stvaranja, pre-
obražavanja, raz\ ijanja, usavršavanja.
Pošto je u prirodi uvek prisutna živa vitalna energija, pošto ju je uvek
shvatao kao ži\i organizam, a nikad kao mrtav m ehanizam, bunio se još
kao vrlo mlad, 1770. godine, protiv egzaktno-mehanicističkih postupa-
ka: od tada potiče njegova tvrdnja, koja bi mogla biti m oto njegove kon-
c e p c ije prirode uopšte, da mrtav leptir nije isto što i živ!
Konačno se Geteovim poslednjim formulacijama o odnosu prirode
i um etnosti, koje su sazrele pod toplim nebom sunčane Italije i Sicilije,
vračamo problem u koji se p red njega postavio još od najm lađih dana:
kako da savlada i obuzda u sebi ono proizvoljno, neodgovorno uplita-
nje u stvari i ono što u stvarima nije ni bilo ili, rečnikom savremene psi-
hologije kazano, kako da prestane da projicira? Odgovor je čisto psiho-
loški: samo tada i tako što će postići unu tarn ju ravnotežu, je r harm onija
sa sobom jeste prvi psihološki preduslov da se postigne apsolutna objek-
tivnost u posm atranju i oblikovanju. Tako se na kraju krajeva tokovi
prirode, um etnosti i psihologije slivaju u je d n o da bi označili k o lik o je
ljudska ličnost celovita i koliko je za njenu ravnotežu neophodno postići
prvobitnu celovitost ličnosti. O tuda je i došao do zaključka da je ljudski
lik nonplus ultra sveg ljudskog znanja i delanja, alfa i om ega svih pozna-
tih stvari. O n u svojoj savršenoj uravnoteženosti svih delova, spoljnih i
iniutarnjih odnosa, simbolizuje ništa m anje nego autentičnu celovitost
ličnosti, onu koja je našla snage da se od u p re svim pritiscima koji cepa-
ju, kidaju i ruše njenu celo\itost, i time je izbacuju iz ravnoteže, i tu je
konačni razlog za Geteovo trajno opredeljivanje za klasičnu helensku
um etnost u rijenoj estetičkoj filozoflji zasnovanoj na simetriji i harm o-
niji oblika, koji izražavaju taj najviši stepen postignute harm onije ljudske
ličnosti sa sobom i sa svetom.

Gete i meteorologija

Različite su, m ada u osnovi i na početku uvek praktične, po b u d e po-

kretale G etea da se upusti u razna područja istraživanja prirode. Takav
jedan, na prvi pogled hum oristički, praktičan, čak i prozaičan, slučaj
bio je s m eteorologijom . G e te je pado od kostobolje i hvalio se ne jed-
*iom kako njegova kostobolja tačno predskazuje vreme. Bilo da ga je
rnučilo to što kostobolja zna da predvidi p ro m en u vrem ena a čovek
ne zna, dakle da je je d an deo tela mudriji od glave, ukoliko, razum e se,

71
glava ne boluje takođe od kostobolje, bilo pak što ta predskazivanja vre- 3
m enske nepogode nisu bila baš uvek tačna i pouzdana pa m u je bio
potreban tačniji predskazivač, tek Gete se upustio u m eteorološka istra-
živanja. Ako ostavimo šalu na stranu, onda ćemo \id eti koliko se tu radi-
lo o ozbiljnim stvarima: Gete je naim e bio neobično osetljiv na brojne
utiske telesne prirode i čulne nadražaje. N aročito na kolebanja tempe-
rature i atm osferskog pritiska. Onoliki čovek rastom i veličinom, a ne-
obično zimogrožljiv!
Ali on je o nečem čime bi počeo da se empirijski bavi često imao u
glavi preth o d n u , u n ap red gotovu ideju. Nosio je u sebi velike misli kao
osnovne principe na koje se m ogu svesti sve pojave. Mislio je i radio de-
duktivno, a ogrom an iskustveni materijal koji bi prikupljao ne bi me-
njao osnovnu ideju koja se u d u h u rodila pre takve akumulacije. Njego-
vo operisanje činjenicam a bilo je u takvim slučajevima ap riornih ideja
sasvim proizvoljno, kao što se to pokazalo u njegovom eksperimentisa-
nju s prizmom! I ako su m aterija i priroda problem a bile takve da im je
odgovarala njegova ap rio rn a ideja, onda je pronalazak bio tu i pogo-
d a k je , na kasnije čuđenje oficijelne nauke, m orao biti pun. Jed n a od
ideja iz tog velikog Geteovog deduktivnog sistema osnovnih principa
b ila je i ideja o skupljanju i širenju, sistoli i dijastoli. Da je Gete n e k im i
slučajem stigao da tu ideju prim eni i na kosmos, a nosio se je d n o vre-
me mišlju da napiše čitav rom an o jedinstvu zakonitosti koje vladaju;
svemirom, mi bismo ga danas i na tom području slavili i veličali kao g a l
nija. Jer, danas je tek astrofizika ut\Tdila da se kosmos skuplja i širi, daj
pulsira ili ,,diše“, kako bi rekao Gete, pozajmljujući tu ideju iz kardiova-
skularnog sistema, tj. naizm enično se, u velikim, kosmičkim ritmovima,]
širi i skuplja. A to je Gete pretpostavijao za sve pojave u prirodi, pa ni
našu Zemlju, gledanu kao celinu, nije izuzeo. O tu d a je tom zakonu ši-
renja i skupljanja podvrgao i Zemljinu gravitaciju i njenim m enjanjem
pokušao da objasni dizanje i pad atm osferskog pritiska. Ako se ta ideja
pokazala kao promašaj, je d n o m drugom idejom G eteje pokazao d a je
bio i veoma praktičan mislilac i d aje, pored svojih meteoroloških teorija,]
bio veom a pragm atičan u pogledu daljeg razvitka prim enjene m eteoro-j
logije: sm atrao je da je , bez obzira na teorijsko tum ačenje, za dobijanje ]
tačne vrem enske prognoze najbolje postaviti što veći broj osm atračkih ]
stanica, ne izuzimajući ni morsku površinu, p a j e je d n u takvu stanicu j
postavio u Vajmaru i njom e je d n o vreme sam rukovodio. Kad pogleda-
mo, ni današnja m eteorologija, bar ona praktična, nije ni za pedalj od- j
makla od ove Geteove ideje, samo ju je dosledno sprovela zahvaljujući j
sredstvima kom unikacija o kojima Gete nije mogao ni da sanja!

72
farbenlehre

početkom devetnaestog veka, negde krajem prve decenije, G eteje zavr-

šio glavni deo rada na svom čuvenom delu Farbenlehre ( Učenje o bojamo),
koje raspravlja u stv^ari o borbi svedosti s mrakom . Boje su, misli Gete,
.dela i patnje svedosti“ (Taten und Leiden des Lichtes). Od 1806. godine,
kada su Francuzi pod N apoleonom u bici kod Jen e 14. oktobra 1806. go-
dine do nogu potukli Pruse, a onda zauzeli, između ostalog, i Vajmar i
izv ršili brutalnu pljačku, kojom prilikom je stradala i Geteova kuća, Gete
je grozničavo radio na ovom delu, pa je odm ah, kako bi koji tabak bio
ootov, slao deo po deo u štampariju, očito stalno u strahu da ga neki ne-
predvidiv sticaj okolnosti ne om ete ili da neke nepovoljne prilike ne
unište njegovo životno delo pre nego što ga štampa.
Zivotno delo! Prava reč. J e r Gete je svoje Učenje o bojama shvatao kao
osnov svoje egzistencije, a ne kao skroman prilog istraživanju ili naučnoj
diskusiji. I samo tako treba ovu knjigu i shvatiti. To uopšte nije nauka,
nego životna filozofija, i zato grdno greše svi oni koji pokušavaju da osve-
tle ili kritikuju ovo delo sa čisto naučnog stanovišta. /Vko tu ima kakve
nauke, onda je to lična Geteova nauka, nauka za privatnu upotrebu, što
joj ni najmanje ne um anjuje vrednost, nego samo ukazuje na pravac i di-
menziju u kojima treba odgonetati smisao njene poruke. Knjiga počiva na
Geteovim krajnje ličnim pogledim a na svet i život koji su u razgovoru sa
Silerom precizirani kao pojmovi: polaritet svih stvari i usavršavanje (Steige-
rung, kako kaže Gete). Iz polaritetnih suprotnosti složena je i Geteova
lična priroda, kao što smo to videli, a usavršavanje, tj. prevazilaženje su-
protnosti njen je najsvetiji cilj. G eteuje sada, kadaje za celo svoje st\aralač-
ko delo, najpre um etničko a onda i životno, dakle za svoj sopstveni život
uzimao i stvai'ao modele u prirodi, stalo samo još do toga da u svetu prirod-
nih pojava nađe za to prim ere i dokaze, i onda će to kao lična istina dobi-
ti snagu neoborivog uverenja. A u čemu je Steigerung u učenju o bojama?
Gete je prvenstveno čovek oka. Njegovo oko je, kao što su to primetili
svi koji su imali prilike da budu u njegovoj blizini, njegov najvrsniji organ,
rnoćan, prodoran, vladalački. Ni ostala njegova čula nipošto nisu zakržlja-
la, ali ona ipak zaostaju za čulom vida, i često odaju svoje prisustvo isključi-
vo kroz preteranu osedjivost i sprem nost na odbranu, da se tako izrazim.
Tako, na prim er, njegovo čulo mirisa reagovalo je bolno još u nje-
govoj mladosti: imamo podatak da mu je miris truleži u manežu gde je
jahao konja zagorčao jah an je i lišio ga sportskog uživanja. Njegov prija-
telj Karl Ludvig fon Knebl priča da ga je Gete svojski molio da ugasi svo-
ju lulu, je r ga je miris duvana dovodio u grozničavo stanje! Iako je voleo

73
rnuziku, im ao je svoje jasne zahteve: muzika je m orala biti blaga i laka,
s jed n im kvartetom u sporednoj sobi štimovao je on svoje nerve za rad
na Ifigeniji. Prom ene i kolebanja tem perature imali su nem ali uticaj na
njega: njegov organizam registrovao je i najm anje prom ene s najvećom
osetljivošću kojaje polako, dodajem o mi, narasla u neurotičku opsesiv-
nost. I sm ena godišnjih doba imala je veoma veliki uticaj na njega, i te
je prom ene sačekivao s preteranom nervnom grozničavošću. Poznato je
da je njegova kuća u Vajm aru poslednja gasila vatru u proleće, a najra-f
nije palila u jesen. Mnogi posetioci, kao i ljudi koji su s njim proveli
vek, opisuju ga kako veom a često sedi uz samu peć i pri najm anjim za-1
hlađenjim a. I porecl svoje teze da je čovek „najsavršeniji instrum ent“,
on se opkolio najboljim tadašnjim barom etrim a i term om etrim a i bez-f
broj puta u toku dana brižljivo čitao brojeve na njima: iz straha od na- l
glih tem peraturnih p ro m en a kao i iznenadnih p rom ena u vazdušnom ;
pritisku, on se počeo baviti m eteorologijom . I da bi te nagle padove i
skokove atmosferskog pritiska ,,zauzdao“ i demistifikovao, on je m orao I
načiniti grešku s naučne tačke gledišta - protum ačioje atmosferska kole-I
banja kao rezultat kolebanja gravitacije, je r i gravitacija podleže princi- |
pu skupljanja i širenja kao i sve postojeće u prirodi! -T a k o ispravijam ol
pobude za m eteorologiju!
Sve je to izraz nesigurnosti 11 sebe, duboko potisnutog straha, straha I
u egzistencijalnim (o čemu svedoči njegovo učenje o elem entim a i stihiji I
u prirodi, čega se plašio više nego ičega), kao i društvenim d im en zijam al
(izraz oknofilija: prijanja uz moćnike, samo da bude siguran). T o je sm i-1
sao simptomatske neurotike straha od hladnoće: težnja za toplinom i za-■
štitom majčine materice, kao sigurnog skrovišta, boravišta, srećne lu k e .J
Na to ukazuje i njegova opredeljenost za neptunističku teoriju, te o riju *
vode, je r je iz vode ne samo poteklo sve nego se u vodi i toploj vlazi maj-B
čine utrobe dete najsigurnije i najzaštićenije oseća!
Pri svim ovim reakcijama njegovih organa Gete se odnosi ,,patnički“ I
(leidend) prem a delima i dejstvima prirodnih fenom ena. Jedino je nje-B
govo oko gospodareće, dakle svi su njegovi ostali organi bili inferiorni 1
u odnosu na nadražaje, kako bismo mi rekli Adlerovim jezikom, je d in o ■
je oko bilo nadm oćno! Nije on slučajno prepevao na m aternji jezik sta-1
re helenske m udre izreke:
Kad ti oko ne bi bilo sunčevito,
Zarbi ikačt moglo ugledati sunce?
Kad u tebi ne bi prebivala sopstvena boianska sila,
Kako bi se uopšte mogao ushititi boianskim ?
0 n j e to uzeo od Plotina, poslednjeg velikog filozofa antike, koji je nekih
Šest stotina godina posle P latonajoš jed n o m obnovio neoplatonsku filo-
zofsku školu. Gete g aje čitao u lađnskom prevodu, i uzeo je iz knjige sa-
nio ovo kao glavni stav, koji ga je pogodio kao grom. Prava misao Ploti-
nova ostala mu je tuđa. Grci, tvrdio je on, bili su već upoznati sa svim
o n i m što mi shvatamo kao temelj učenja o bojam a i šta obožavamo kao
crlavne njegove m om ente, a prvobitno je mislio na to da samo preinači
knjižicu Aristotelovog učenika Teofrasta. Grci znače za njega, kao što
zn am o , zlatno doba i obrazac za um etnost i nauku, pa i Učenje o bojama
pripada njegovom jako izraženom klasicizmu.
Antički narodi ili Die Alten, kako ih je on zvao, znali su sve glavne
tačke, kaže Gete u istorijskom delu svoga Učenja o bojama. Ali oni nisu
stigli dotle da ,,očiste“ svoja iskustva i skupe ih zajedno. Posle njih sve
je potonulo u gustu tm inu koja je trajala stolećima. I sad se pojavljuje
011 , vitez bez m ane i straha, da iskopa i obznani svetu to zakopano bla-
go. Ali sad se isprečila je d n a nova prepreka: N jutn je podigao Bastilju
(Gete baš doslovno kaže: Bastilju), je d n u tvrđavu, koja se isprečila na
ptitu svakog čistog istraživanja. Gete se služi slikovitim rečnikom : iako
se ovaj sram ni bastion stalno povećava, niko nije prim etio da je on je-
dva još nastanjen: on stoji prazan, čuva ga samo nekoliko invalida, koji
sasvim ozbiljno smatraju da su naoružani. Ništa jednostavnije nego uze-
ti ga n aju riš.
I sad dolazi je d n a rečenica zbog koje je sve ovo i ispričano. Kad pri-
nese takvu žrtvu graditelju Ervinu, Gete se obraća neim aru sledećim
rečima: „Tebi to sada posvećujem u čast raspadanja.“
Evo nove form ule pod kojom pokušava da se izmiri s ubilačkom
majkom prirodom : daje joj zam enu za ljudsku žrtvu, prinosi joj njene
sopstvene plodove da bi poštedela čoveka!
Za Getea se od početka nesvesno postavio kao najbitniji cilj kako
da otupi tu opaku žaoku sm rti kojom je rušilački i stihijno naoružana
pi iroda i koja je stalno agresivno u perena prodv čoveka. Kako smo vide-
H, Gete se dosad branio na jedan način: ritualnim prinošenjem žrtve.
Međutim, kako bude zreliji, kako se sve više bude razvijao intelektual-
no i duhovno, i kako sve više budu narastale unutrašnje protivrečnosti
tražeći razrešenje, on će pribrati snagu da se intelektualno suprotstavi
prirodi i njenoj haotičnosti u težnji da njenu proizvoljnost, stihijnost,
njenu razaračku energiju koja ničem ne podleže, ničim nije obuzdana
ni regulisana, i time predstavlja neprestanu opasnost po čoveka, zauzda
i ukroti form ulisanjem zakona po kojima se kreće, dela i postoji sve u
njoj i ona sama. Ti zakoni, koji regulišu i rad stihije, biće najsigurnija

75
odbrana protiv bezoblične razornosti i želje za razaranjem kojih se ne- j
upućeno oko i neobavešten duh stalno groze.
To će biti najdublje pobude za izučavanje prirode i postepenu iz-;
gradnju sopstvene filozofije prirode koja se u najvećoj mogućoj meri
stvarno i poklapa s objektivnim stanjem odnosa, procesa i uzajamnosti
dejstvovanja u prirodi, i to će biti najdublji razlog za Geteovu neobičnu
i čak, u izvesnim trenucim a o kojima će biti reči povodom njegovog Uče-
nja o bojama, nepravičnu odbojnost prem a ljudima, čak i sprem nost na
najveće uvrede i izlive najjetkije žuči (N jutn), odnosno za tvrdokornu
istrajnost u zastupanju shvatanja, čije bi dovodenje u pitanje iz osnova
srušilo temelje njegove m učno izgrađivane egzistencije i stečenog du-j
ševnog mira. Kao i svaki genijalni diletant, Gete je svoj duševni m ir i si-
gurnost svoje egzistencije hteo naučno, i to egzaktno, da zasnuje, potvrdi,
dokum entuje, da naučno obrazloži svoju ličnost i unutarnje mehanizm e
odbrane zahvaljujući kojima je uspeo da se uravnoteži i stekne životnu
i psihičku sigurnost. Kakva paranoična ideja: da celom objektivnom sve~j
tu nam etne kao egzaktne zakone postojanja ono što je otkrio u subjektiv-
nom iskustvu kao uslovne ali uspešne m ehanizm e odbrane i zaštite, i što
je , kao takvo, kao psihološko i duševno iskustvo, moglo imati vrednost
samo u psihičkoj sferi, ali ne i u egzaktnoj! Ali on, zaljubljenik u nauku,j
ma koliko je iskrivljeno ili samosvojno shvatao, plaćajući valjda i danak
svome vrem enu u kojem se egzaktna svest širila p o p u t bleska m u n je j
preskačući stoleća inertnosti, hteo je svoje sopstveno iskustvo da preto-j
či u objektivnu egzaktnu znanost, da zakone svoje ličnosti nam etnej
objektivnom svetu kao njegove sopstvene zakone! Gete, kojem ništa nije i
bilo tude i dalje od njegove prirode nego rat, upotrebljava ratn u termi-
nologiju: „Ovde se, dakle, ne radi o nekoj dugotrajnoj opsadi ili o ratuj
sa sumnjivim ishodom .“
Sve se to najvećim delom lepo i lako čita, pa je velika šteta što nijel
i u nas prevedeno. Im a tu puno i p rep u n o m udrih zapažanja o čovekuj
duhovitih upoređivanja, ali i jalove polem ike, najsuvijeg teoretisanja,]
m učnih pokušaja da se objasni nešto što je još mučniji pokušaj tumače-
nja, znači tum ačenje tumačenja; sve se više zapliće. Ima tu m nogih prak-j
tičnih saveta kako treba izvoditi eksperim ente. Potrebno je da se nabavii
neo phodno oru đ e ili da ga čovek sam izradi. U čenje o bojam a se mora!
realizovati, pretvoriti u delo, a ne samo čitati! T ak o je kasnije tum ačio.j
Njegov verni saputnik Ekerm an to bukvalno prihvata, upušta se u ogle-
de i misli da je pri tom, ili zahvaljujući tom e, tj. ogledima, postao bolji
čovek, što ukazuje na to, budući da je on samo ogledalo svoga m oćnog
majstora, da je i on sam, majstor Gete, očekivao m oralni, tj. psihološki

76
efekat od ovog učenja, da je ono u napred postavljeno tako da sankcio-
niše psihološke prem ise i zakone na kojima je Gete izgradio ravnotežu
i svestranost svoje ličnosti!
A onda se dešava čudna stvar, koja je nim alo beznačajan simptom.
Učenik u je d n o m trenutku poveruje da je otkrio nešto u čem u je sam
niajstor pogrešio, verovatno, misli on, ne tvrdi baš, ali eto, usudio se da
protivreči i izdvoji mišljenje. Zar je jed n o m učeniku tako nešto palo na
pam et u odnosu na svoga majstora, i zar je samo je d a n od njih bio u
pravu? H rabro, iako skrušeno, kao da je p red samim G ospodom Bo-
gom, izlazi on p red lice njegovo i jedva uspeva da prom uca šta je ot-
krio. Ali se o n d a lepo proveo! „Kao da ste nešto pronašli!“, zagrm eo
je m rgodni Olim pijac podsmešljivim i pretećim glasom. ,,Pa to spada
n četrnaesto stoleće, i, uostalom , zaglibili ste se u najdublju dijalekti-
ku.“ O nda, pošto ga je ovako već ,,otpisao“, on produžuje nešto blažim
tonom: ,,S mojim učenjem o bojam a dešava mi se isto što se desilo hri-
šćanskoj religiji. Covek veruje da ima verne učenike, i pre nego što je sti-
gao da se obazre oko sebe, oni već otpadaju i počinju da stvaraju sekte.
I Vi niste ništa drugo nego otpadnik kao i toliki drugi, i niste prvi koji
je od m ene otpao!“
I još na vratima, do kojih se Ekerm an nekako došunjao, Gete mu
prezrivo dovikuje: ,,Otpadnik!“
Ova epizoda nije nim alo beznačajna: Gete, koji se nekoliko puta de-
klarisao kao nehrišćanin, idenđfikuje se sa hrišćanstvom protiv svih vr-
sta otpadništva! O n, kojem je nekad, kako sam kaže u svom autobiograf-
skom delu - a ovo je sve moja interpretacija i dodatak - na srcu tako
blisko ležalo svako otpadništvo, koji je simpatisao, već po prirodi svoje
slobodnjačke 'misli, sve koji se udaljavaju od oficijelnog, određenog,
okoštalog program a i razvijaju sopstvenu bujnost, originalnost, smelost
traganja, ovde se odjednom prikazuje kao sopstveni antipod, on koji je
najviše poznat po svojoj bezgraničnoj tolerantnosti, navlači ovde malte-
ne surovu masku jezuite koji sum nja u sve i svakog i sprem an je da poč-
ne najdivljiju hajku protiv svakog ko se s njim ne slaže! Da li je to samo
posredi starački gunđavi Gete, ili Gete sa dva lica, ili Gete koji je najzad,
posle toliko decenija rada, s m ukom stvorio svoje duhovno carstvo i po-
što je teorijski hteo da ga ovekoveči, i misleći da g a je ovekovečio i pred
Hcem nauke, sada nem ilosrdno odbija svaki pokušaj neslaganja je r ono,
na njegovom intim nom jeziku, znači nasrtanje na njegovu ličnost u ostva-
renosti njene ravuoteže, mira, spokojstvTa i svega što je konačno uspeo da
zasnuje kao svoje duhovno spokojstv-o i unutrašnju sreću. Prem a tome,
on samo brani ono što je stekao, što se duboko tiče m ogućnosti njegove

77
duhovne egzistencije, prem a čemu svaka pojavna strana ili bilo koji delić :
njenog tvoračkog ispoljavanja nije po sebi ništa.
Da nije tako, zar bi m irne duše on, koji je kao pesnik već bio na vr-
huncu svetske slave, prem a kom e su se, baš zato, sa dubokim uvažava-
njem i obzirom odnosili i takvi gorostasi kao što su Sopenhauer i Hegel,
koga se nisu usuđivali da poreknu u zabludam a njegovTog Učenja o boja-
ma ni tadašnji najveći živi egzaktni eksperti za hemiju, fiziku i matemati-
ku, taj Gete je, bacajući pod noge sve što je stvorio na pesničkom planu,
sasvim m irno rekao: ,,Ni najm anje nisam gord na sve ono što sam stvorio
kao pesnik. U isto vreme kad i ja živeli su i drugi vrsni pesnici, još vrsniji
su živeli pre m ene, a biće takvih i posle m ene. Ali to što sam u mom sto-
leću jed in i koji u teškoj nauci o bojama zna šta je istina, e na to sam po-
nosan, pa se zato i osećam superioran nad m nogim a.“
Drugom prilikom uporedio je sebe s Luterom koji je imao da rastera
popovsko mračnjaštvo, ,,a m eni je palo u deo da to činim sa zabludom
Njutnovog učenja“.
U borbi protiv ovoga zakletog neprijatelja, ovog din-dušmanina Njut-
na vidi on svoj glavni životni zadatak koji m u je dosuđen. Da li to samo
u tom trenutku ili i kasnijih godina, kad je, recimo, radio na Faustu, kad
ga je dovršavao, jer mu je do kraja života ostalo još dosta vrem ena da se
kao čovek ispravi? U svojoj mržnji on sad ide do najgrubljih sumnjičenja
i izopačavanja, pa kod neupućenih on postiže velike simpatije. Na jed-
noj strani vidovnjak, pesnik, sa velelepnim okom koje je obuhvatilo ceo
svet - na drugoj je hladni račundžija. Ovde čovek slobodnog pogleda,
uzdignute glave, pogleda upravijenog u nebesko plavetnilo - a na dru-
goj pogureni čovek koji ne izbija iz sobe sa svojom aparaturom . Njegovo |
nepoverenje prem a egzaktnim naukam a još više je poraslo otkad su nji-
hovi rezultati ogrom no narasli, toliko da ni m nogi stručnjaci još nisu
stigli da ih sagledaju. Radost zbog nezaustavijivog napretka je ugašena.
Na njeno mesto došli su pom etnja i strah. Sada je logična ideja baciti
pogled na Getea kao na figuru oca iz nekog izgubljenog zlatnog doba, ]
kakvo je on video u Grka, je d n o g vrem ena ,,celovitosti“ (der Ganzheit).
To bi onda značilo da svaki smisao za novo i napredno m ora u je d n o m
trenutku da presuši, recim o usled starosti, kao ovde, i onda nekada pro-
gresivan čovek sam postaje konzervativan je r nije više u stanju da shvati j
nove ideje koje iskrsavaju na sve strane, i onda se grčevito drži postoje-
ćeg kao poslednjeg otkrića, i sam tako postaje najgori dogmatik. Da li je
to samo neizmenljiva ljudska sudbina?
Iz beskrajne m nogostrukosti Geteovih likova, koje je on u sebi no-i
sio, u njegovoj borbi protiv N jutna stupio je na scenu i zadrti strančar,
demagog; i taj lik isto tako spada u njegovu p u n u sliku kao i dobričina
Gete koji ima razumevanja za sve. Frenolog Gal jed n o m prilikom je pro-
tumačio Geteovu lobanju kao izrazitu lobanju narodskog govornika, što
se s\ima učinilo čudno; ovde, u ovom sukobu, našlo je to izvesnu pot\r-
đu. U svom gne\i.i Gete u d ara po pultu kao Luter i grmi: ,,I nek se još
toliko đavola po slušaonicama i knjižarama m eni suprotstavi... neče me
zaustaviti ni sprečiti da glasno iskažem šta sam otkrio kao istinu... Sta je
sloboda štampe, za kojom svi toliko kukaju i uzdišu, kad ja ne smem da
kažem da se Njutn prevario u svojoj mladosti i ceo svoj život potrošio na
to da svoju sam oobm anu produži u nedogled!“ A istinaje sasvim drukči-
ja: nikada niko nije pokušao (da li je ovo tačno kad su m u u Pruskoj za-
branjivali neka dela, prem a navodima knjige Gete i policija?) da zabrani
njegove publikacije, pogotovo ne one protiv Njutna, ali je zato on, gde
god mu se pružila prilika i gde je njegova moć dosezala, intervenisao ru-
kom strogog cenzora. Bizmark uopšte nije bio u pravu kad je mislio da
Gete nije mogao ni um eo da mrzi. O n je um eo i mogao da mrzi. On je
mrzeo Njutna kao sm rtnog neprijatelja, kao da je za to imao najličnije
razloge, kao ličnog neprijatelja koji mu je zagorčao život, i to ga je mrzeo
besno i doživotno, i pokušao je svim sredstvima da ga osumnjiči i ocrni
i kao istraživača, i kao čoveka.
Kako on opisuje neprijatelja koga naziva „Bal Isaak“? Da ni on, Gete,
nije bio naivko, potvrdio je jed n o m svojom izjavom kancelaru Mileru:
„O, umem i ja da budem prava z\rer i veoma se dobro u to razumem.“
Svojim opisom N jutna to je najbolje posvedočio. O n ga opisuje kao čo-
veka bez strasti, bez požude, bolešljivog još od detinjst\7a, bliskog ludilu.
O d svih naučnih genija on je najnezdraviji i p ravaje tem a za patološko
izučavanje. Bio je plašljiv, razdražljiv, uobražen, neskroman..., tj. bednik
koji petlja nešto s brojevima, ,,računalac“ bez imalo mašte!
Njutn je, m eđutim , bio sušta suprotnost onom e kako ga Gete prika-
zuje. O n je bio oprezan, gotovo plašljiv, uvek naglašavajući prethodnike
svojih misli, daleko od toga da postavlja hipoteze koje ruše sve dotadašnje,
pa m u je to ne jednom zamerio. Dok on svoje genijalne ideje uvek po-
stavlja u obliku pitanja i rasprave, dok se usteže, Gete, naprotiv, hita s polo-
vičnim idejama u štampu, i to radi decenijama, neprekidno. On nije ,,ra-
čunar“, kako ga prezrivo naziva Gete, već čovek intuicije u najvećoj meri,
vidovitog pogleda ravnog pesničkoj intuiciji, koji najpre vidi sliku sveta,
gotovu i celovitu, pa tek onda pristupa objašnjenjima i računskim demon-
stracijama. On se izražava u slikama i znacima, koji su G eteu izgledali
kao hijeroglifi. On je uz to opsenar s okultnim sklonostima, on čita Jakoba
Bemea. Postoji i alhem ičar Njutn koji govori o skrivenim preobražajima

79
 ..... ■
elem enata, „koji se ne mogn objaviti svetu bez ogrom ne opasnosti“, kaže«
on vidovito predvidajući upravo današnju situaciju uzajam ne atomske
pretnje svetskih sila. Ovaj Njutn je u stvari pre Geteov Faust negoli suvo>
parni Vagner, i hteo ili ne, dodajem , Gete je u svom Faustu nesvesno
naslikao gotovo autentičnog Njutna, ne znajući da je tako samog sebe
ispravio i - kaznio! Upravo ovde su uloge izmenjene: po svojim sitniča-:
vim zakeranjim a Gete je daleko više Vagner nego Faust!
N jutn je bio neuporedivo skromniji od Getea. O n je naglašavao da
samo prethodnim velikanima, na čija se ram ena smeo poped, ima da za-
hvali ako m u je uspelo da vidi dalje od drugih.
Gete je bio nedosledan. O n prebacuje N jutnu da radi samo aparati-
ma i ,,računima“, a on je bio taj koji se od raznih pomagala nije odvajao!
Pri tom je i sam i te kako računao i merio, ali ko m u je kriv što je bio rđav
matematičar. Koristio je razne aparate, sočiva, ogledala, prizme. Paradoks
je u tome što njem u koji je stalno naglašavao čistotu svojih ogleda nikad
nije postalo jasno da je koristio nečiste prizme, zbog č e g a je došlo do
m nogih pogrešnih zaključaka, da je oprem ao svoje police m utnim i neči-S
stim bojama od tuša, koje često nisu odgovarale tekstu. I ovo je vrhunac: f
opet je Gete pokazao koliko je u stvari nevičan, nespretan, neuk veština- ž
ma, što je njegova stara bolest uočena odm ah po njegovom dolasku u
Vajmar. I zbog toga što je stalno bio brzoplet, nezgrapan, krut, nevešt, 1
nesposoban da uvidi koliko je veštine, tananosti, ručne manipulativnosti !
bilo potrebno da se ne bi napravila greška, on je izvodio pogrešne ekspe-«
rim ente, s pogrešnim ili neveštim priprem am a, usled čega se zauvek uda-®
ljio od istine dostignute eksperimentisanjem. Imalo je u njemu, u celini,®
i u fizičkoj i u duhovnoj manipulativnosti, neke nemarljivosd, neveštine, «
neukosti, prčv'arenja, što je m oralo u svemu da se oseti i urodi negativ-*
nim rezultatima u onim oblasđma u kojima su se tražile spretnost, vešuna,«
urednost i čistota m anipulacije, kao u ogledim a ove vrste.
Gete nije imao smisla, a odade ni razumevanja za matematiku. Pesnik 1
i m atem atičar uopšte teško su spojivi u jednoj ličnosti. Im a i izuzetaka,*
Pol Valeri, na prim er. Gete i ne zna šta je m atematičar. O n i geom etra «
naziva matematičarem! Savršeno je tačno kad je za sebe jed n o m rekao I
d a je on upućen isključivo na reč, jezik i sliku, i d a je p otpuno n esp o so -J
ban da se sporazumeva znacima i brojevima. Isto važi i za apstraktno filo- I
zofsko mišljenje.
Kad brižljivije proučim o Geteov p o rtret Njutna, zapazićemo da on I
u osnovi izvodi dva postupka. Ili projicira, tj. sve svoje negativne osobine 1
i svojstva, sve što je u jednom pravcu, nazovimo ga strančarskim, d em ago-1
škim, politikantskim, bilo u njem u samom ružno, i što sam, onim boljim I

80
cielom svoje ličnosti, nije voleo, on je nesvesno pripisao N jutnu i tako,
preko njega, javno žigosao i prikovao za sramni stub svoju vlastitu Senku!
Drugi postupak sastoji se u tom e što on ocrnjuje i napada u zami-
Šljenom Njutnovom liku ona svojstva i veštine koje su njemu samom bile
nepristupačne, a za kojima je u dubini svoje duše čeznuo. U taj red spa-
daju: ,,računar“, eksperim entisanje, u p o treb a aparata, h lad n o prora-
čunavanje itd.
Kad se izvrši dublja analiza, može se videti da ova dva niza nisu slučiy-
no jedan pored drugog, i da uopšte ne stoje tek tako, nego da su u funk-
cionalnoj psihološkoj vezi. Pre svega, on se nije oslobađao svoje negativ-
nosti, je r je pakleno napadao N jutna do kraja života! Drugi postupak
seže dublje u Geteovu ličnost: on je celog svog života bio i ostao prikra-
ćen za niz veština, kao i za uvežbanost u m anipulisanju telom, on je hro-
nično bio fizički inhibiran, kao i na čitavom području gde se radilo o
veštim, tananim pokretima, jed n o m rečju gde su se zahtevale fizičke ma-
nipulativne veštine. To m u je , pored izrazite nedarovitosti za matemati-
ku, za gotovo sve egzaktne sfere mišljenja i delanja, kao i za apstraktno
mišljenje, bila životna boljka. Kakojoj je mogao doskočiti nego tako što
je sva ta svojstva, za kojima je čeznuo i bez kojih nije ni m ogao izvesti
uspešno istraživanja do kojih mu je bilo toliko stalo - karikirao, omalova-
žio i u takvom obliku ih pripisao ,,krvnom“ neprijatelju!
Borba protiv N jutna svodi se u stvari na borbu protiv matematike!
A bori se protiv matem atike značajnim, m ada nesvesno potisnutim , de-
lom i zato što m u je m atem atika potpuno nepristupačna, a osetio je ili
uvideo čak da bez nje ne m ogu da se reše problem i na onim područji-
ma na kojima je on tražio ,,egzaktnu“ potvrdu osnovnih principa svoje
egzistencije. Njegova borba protiv m atem atike bila je izazvana i time što
je prethodni vek, koji je zadirao do u njegovu mladost, bio vek matema-
tike. Lajbnic je bio taj koji je suštinu stvari izjednačio s odnosim a broje-
va, pa je hteo da „celokupnu istinu svede na je d a n određen broj, račun
(Kalkiil)“. Cela evropskajavnost prihvatilaje matem atiku kao neku vrstu
igrarije: to je, razum e se, dug modi, a m oda čini svoje: otvara vrata i gde
su najjače brave! I ta k o je m atem atika svuda prodrla, svi je prihvataju,
bez obzira koliko je razum eju, i kneževi i dam e, naročito one. Stvar je
đošla dotle d a je svaki knez imao svog dvorskog matematičara, kao što je
nekada imao svoju ,,budalu“. Postepeno je postalo opšte uverenje, ničim
obrazloženo, a niko nije ni tražio za to argum ente, da se m atem atikom
može uvesti red u ovaj konfuzni svet.
Razume se, m atem adčari su bili za to najm anje krivi: oni su obavlja-
li svoj posao, a drugi su polagali preterane nade isključujući sve druge
mogućnosti. Svakako, u osnovi je bilo besmisleno očekivati od jed n o g
m etoda da reši sve problem e. To je, štaviše, moglo odvesti na stranputi-
cu, i tu Gete zaista ima pravo, ma šta mislio Rihard Fridental! Emocija
je bila samo drugi m etod, samo sredstvo kojim se Gete, zajedno sa Her-
derom , koji mu je prethodio, ali m nogo upornije i drastičnije, suprotsta-
vio vladavini matematike, tj. verovanju u njenu svemoć kao m etode i kao
filozofije. Osećanja nas vraćaju na zemlju! Zato su H erd er i Gete odvra-
tili pogled od dalekih nebeskih prostora, kojima m atem atika, u savezu
s astronomijom, obavezno odviači, i skrenuli ga na prirodu. Tražio se bli-
ži, prisniji dodir s prirodom , i upravo na taj način, tačno u smislu svojih
mladalačkih dana, Gete je hteo da postavi i omogući da se doživi i nje-
govo učenje o bojama.
To bi u stvari značilo d a je to učenje upereno protiv vulgam og mate-
rijalizma, mehanicizma i otuđenosti u koju čoveka baca egzaktnost i svodi
suštinu stvari na odnose kvantiteta: a to je obezdušenje i dehumanizova-
nje sveta, lišavanje života njegovog dubljeg smisla i podloge. O n je hteo
da vrati dušu u te stvari iz kojih je matem atika pretila, zajedno s ostalim
egzaktnim naukama, da je zauvek protera, ne samo iz njih nego i iz čita-
ve prirode. Prema tome, sad nam žestina i jarost Geteovog reagovanja po-
staju jasne: iz njega govori pesnik kome hladni m atem atičari i vulgarni
materijalisti hoće da otm u prirodu i učine je mrtvim m ehanizm om , bez
d u h a i duše, mašte i emocije, mrtvom stvari s kojom pesnik i živi duševni
čovek nem a više šta da radi! Ma koliko Njutn po sebi bio divan čovek,
Gete je, to bi bila nesvesna logika njegovih razmišljanja, m orao biti u pra-
vu izvrgavajući ga pogrdam a i nepravičnim napadima, nepravičnim samo
kad se radilo o njegovom karakteru i ličnosti, je r je Gete, s pesničkog stano-
višta, zastupao istinitiju stvar od njega, koji je svojim računima, ma koliko
se služio i intuicijom, obezdušio prirodu i sveo je na mrtav m ehanizam .|
Sa svoje filozofske tačke gledišta Gete je, dakle, bio duboko u pravu i sad
tek postaje jasno zašto je, i to samo u ovom slučaju, mogao biti toliko ne-j
pravičan i krvno politikantski i ,,partizanski“ u najlošijem smislu reči usme-1
ren: o n je dobro znao šta se krije iza Njutnove teorije, i on se iz dubine]
duše suprotstavio njegovoj egzaktnoj istini zarad jed n e dublje, subjektiv-]
ne, duševne i duhovne istine. O n je, dakle, branio je d an pogled na svet j
i smatrao ga je toliko neophodnim i nerazlučivim za duhovnu egzisten-j
ciju i zdravije čovekovo da su sva sredstva bila dopuštena samo da odbrani I
svoju viziju sveta: svet i prirodu kao živi organizam, kao zajednicu živog, \
a ne mrtvog, atomističkog, mehanicističkog, vulgarno-materijalističkog. ;
Sad je jasna motivaciona pozadina Geteovog napada i neodgovorne že-;
stine blaćenja kojoj je podvrgao sirotog i poštenog, bezazlenog i skromnog

82
Njutna, ali nije objašnjen ni izložen psihološki mehanizam tog postupka.
postupku je implicitan sledeći rezon: zar inože biti išta drugo do negativ-
na ličnost čovek koji svojim shvatanjem razara spiritualnu podlogu života,
humanizaciju kosmosa zamenjuje mehaničkim veličinama, i tako dubo-
ko implicirani smisao hum aniteta i etičke evolucije razbija u param par-
čad svodeći celu kreaciju na slepu igru m ehaničkih i hemijskih sila?!
On nijednog trenutka nije mogao pretpostaviti da se i s druge strane
tog umišljenog fronta nalazi isto tako skrušena i duboko religiozna pri-
ro d a kakavje u osnovi bio i on sam, pobesneli Olimpijac Gete! Ništa on
to nije mogao da prihvati i da je saznao, tako nešto nije ulazilo u njegovu
glavu i kad bi m u se reklo, on je jednostavno bio slep i gluv, je r ga niko
nije mogao razuveriti, prvo, da Njutnova teorija ne ruši spiritualnu i hu-
manu koncepciju kosmosa i života, čime se ukidaju i obesmišljavaju osnov-
ni pojam i zadatak, osnovni smisao ljudske, a to znači i njegove sopstvene
egzistencije, Steigerung, slobodnije prevedeno: neprekidno samousavr-
šavanje i samoprevazilaženje i, drugo, da tvorac takve teorije koja u svo-
jim konsekventno izvedenim zaključcima odriče čoveku sve božansko
i svodi ga na slepi mehanički proizvod može biti nešto drugo nego naj-
g o ra hulja i bezbožnik!
I u tome se pokazao dvostruki nedostatak Geteovog načina razmišlja-
nja. P n ro, da je potrebna spiritualizacija ili humanizacija celog kosmosa
(pogrešna prim ena filozofske prem ise o jedinstvoi Jed n o g i Svega) da bi
i sam čovek postao hum an, odnosno da bi postavio hum anitet i spiritual-
nost kao svrhu svog života; ma koliko Gete bio antikonfesionalan u svim
trenucim a svog bogatog duhovnog života, ovo je, u suštini, njegov dug
religioznom gledanju na stvari. I, drugo, posebna prim ena tog opšteg
pravila na ljudsku psihologiju: čovek ne m ora da bude tako skladno ujed-
načena ličnost kako to misli Gete, čemu on sam teži i što ga je, posdgav-
ši to u jed n o m smislu, navelo na simplifikovanje ovog tipa, a da i ne go-
vorimo d a je ,,konkretan“ čovek Njutn bio nešto sasvim drugo iz prostog
razloga što i nije spremao takvu krim inalnu zaveru protiv hum aniteta,
kako je to mislio Gete, već je iz najskrom nijih i najpobožnijih pobuda
obdelavao svoju matematičku njivu!
Dakle, kolosalan nesporazum izazvan razlikom u m etodologiji mi-
šljenja, razlikom u prim eni azbuke kojom se misli i misli saopštavaju,
ali i prevelikim savršenstvom i harm onijom kojoj je težio Gete, i sa po-
zicija svoje filozofske sveobuhvatnosti i neskrom nog uverenja da je svo-
jom filozofskom mišlju stupio u dosluh sa suštinom samog kosmosa,
prozreo je i sebi prisvojio, nesvesno se izjednačio sa samim kosmičkim
silama t\oriteljkama i obdržavateljkama sveg živog i postojećeg, počeo da
grmi protiv svega što ne može da shvati, što ne ulazi u njegov vidokrugj
što odstupa od njegove koncepcije da je on sam kosmos ili Gospod
Bog njegov tvoritelj!
Tako je Gete, dostigavši jed an ljudski i duhovni totalitet, postao sam
njegova žrtva.
Gete počinje svoje Učenje o bojama odeljkom o subjektivnim ili fizio-
loškim bojama. O ne su „nezadrživo nepostojane i stalno iščezavaju“. One
za njega sačinjavaju osnov celog učenja. O ne su u stvari bile potpuno
poznate i dobijale su razne nazive. O n ih zove „iziskujućim“ bojama (die
,,geforderten“ Farben): „Kao što se oku pruža tam no, tako ono zahteva
svetlo; a zahteva tam no ako mu se prinese svetlo i baš time pokazuje svo-
ju živost, svoje pravo da hvata objekte, što proizvodi iz samog sebe ono
što je objektu suprotno (suprotstavljeno).“
U tome Gete vidi ništa drugo do delovanje ,,đhe protivrečnosd koju
je prinuđeno da ispolji svako živo biće kad se stavi pred bilo kakvo odre-
đeno stanje. Tako npr. udisanje već pretpostavlja izdisanje, i o b rn u to “,
tj. zakon skupljanja i širenja (sistole i dijastole), zakon pulsiranja sveg ži-
vog i postojećeg u kosmosu i na Zemlji, u svetu i u čoveku, a taj zakon,
po Geteu, može se prihvatiti u svakom pojedinom slučaju, pa i onom
koji je očevidno najneophodniji i gde se bez njega ne može, samo ako je
to univerzalan zakon, ako važi za sve slučajeve, što je o p e tje d n a logička
greška u mišljenju: je r takvo identično jedinstvo između kosmosa i čove-
ka ne postoji i nije preduslov da je d n a isdna bude ljudska isdna njena
prethodna univerzalna kosmička i svetska važnost, odnosno mogućnost
i obaveznost njene prim ene u svim slučajevima. Naime, da bih kao svoju
sopst\renu istinu, ili samo kao istinu sopstvenog tela, prihvatio zakon pul-
sacije, zakon sistole i dijastole, nije neophodan preduslov, čak nije nika-
kav preduslov, da se ta istina moga tela prethodno uzdigne do univerzal-
ne istine kosmosa, pa da se onda pretpostavi da moje telo pulsira zato
što zajedno s njim pulsira ceo kosmos, sve što postoji!
U slučaju boja radi se o temelju Geteovog životnog osećanja, ,,to je
večita form ula života“.
I, u stvari, takve kontrastne pojave i postoje, i posm atranja koja je
Gete izveo nastavljena su u fiziološkoj optici, odnosno psihologiji. Gete
opisuje je d n o veče u kovačnici kada je dugo gledao užareno gvožđe pod
čekićem, onda se okrenuo i stao da gleda u jed an komad crnog uglja.
Pred očima m u se pojavila ogrom na purp u rn o obojena slika, i kad je po-
tom usmerio oči sa tamnog na svedu daščanu podlogu, bojaje postala upo-
la zelena, upola purpum a. A o n d aje sve to postepeno iščezlo. Zaslepljen
snegom, on vidi purp u rn u boju. On hoda svojim vrtom, u sumrak gleda

184
r

cvetove maka koji izgledaju kao da ,,sevaju“: prividna slika cveta javlja se u
zahtevanoj“ plavozelenoj boji. Ove boje, stvorene okom, sunčevitim, jesu
njegove, Geteove boje, i tako su i nazvane. O ne su zaista nestalne, brzo
iščezavaju, mogu samo da se opišu, ne mogu se zadržati, a još m anje re-
piodukovati (i psihologijaje utvrdila zakone po kojima nastaju i nestaju).
P urpurnocrvena boja koju Gete opisuje ne javlja se u spektru i fizi-
čar je stvara na taj način što meša crveno i ljubičasto, dakle krajnje boje
spektra. Gete je ovu purp u rn u boju proglasio za „kraljevsku boju“ po ana-
logiji s purpurnom bojom kojom je bila obojena kraljevska odeča u starih
naroda. Ali Gete pri tom postaje žrtva mitologije, je r boja koja je u antičko
doba spravljana od puževa pu rp u m e boje nije bila purpur nego ljubičasta.
Međutim, mitologija je i celo Geteovo ,,učenje“ o bojama. Divuo, poe-
tično, ali mitologija! Je r svetlost Geteova, to nije svetlost fizičara, ni u nje-
o-ovo ni u Njutnovo doba, ona je s one strane fizike, tj. metafizički pojam.
On za svedost kaže da je „najprostije, najhom ogenije, na dalje delove
najnerazložljivije biče za koje znam o“.
Na dmgoj, noćnoj strani nalazi se tama (Finsternis), koja isto tako nije
nikakav pojam fizike nego prastaro teološko nasleđe, koje m noge religije
prihvataju, tum ače i proklinju kao protivsilu svetlosti, božanskog. Dodu-
še, u Geteovoj religiji, koja je, dodajem , prava dualistička religija, tama
nije prokleta(!) i to u dvostrukom smislu: u smislu ravnopravnosti i uza-
jamne uslovljenosti ova dva osnovna elementa, dakle u teorijskom smislu,
i u smislu spoja šturm u n d dranga mladalačkih dana i klasicizma zrelih
muževnih godina u teoriji o bojama, je r ona ima dve strane: sve oživlju-
je (hilozoizam) i sveje podvrgnuto harmoniji, skladu. O no prvo čime je
motivisano? Ovo drugo zahtevima sopstvenog psihološkog razvoja, potre-
bom da se sam iznutra uskladi i uravnoteži.
Dakle, Geteova religijaje dualisdčka i tam no u njoj je po tp u n o rav-
tiopravan p artner svetlog, tam no i svetlo se javljaju u m eđusobnom dej-
stvu, i sada čemo videti koliko je celo Geteovo delo, i prirodnjačko, i filo-
zofsko, i književno, prožeto jedinstvenom filozofskom koncepcijom, kao
što je njegov Mefistofel neop h o d an protivtakmac njegovog Fausta.
Gete je stvorio predstavu ciinamike izm edu svetlosti i m raka tačno
prem a m odelu m agneta koji m u je u d ah n u o ideju polariteta: svetlost i
tm ina nalaze se u m eđusobnom nadm etanju; svako od njih može svo-
jim dejstvom uticati na ono drugo ili ga potisnuti. Između njih leži ono
što je on nazvao ,,das T riibe“ (m utno), a to je u stvari svet boja. Dve od
njih nazvao je ,,čistim“ osnovnim bojama: plav^i i žutu. Plavoje tam no
koje je osvetlila svetlost, ili tam no propušteno kroz svetlo, a žuto je sve-
tlo zam ućeno tam om . I sada, odavde, gradi on svoje carstvo boja: kad
se pom ešaju plava i žuta boja, dobija se zelena, ,,zamućena“ žuta jeste I
narandžasta, onda crveno rubin, pa plavo u ljubičasto itd. O n crta, i to, f
što je važno, uvek sam, svojom rukom, krug boja, koji je zatvoren u sebe, I
bez rubova, je r ovi idu u beskraj kao spektar, koji nije m ogao da smisli.
Taj krug boja, zatvoren u sebe, završen, okm gao i jedinstven, to je njegov
vlastiti, Geteov svet.
Sta je izazv'alo toliki Geteov bes i gnev protiv Njutna? Njutnovo shvata-
nje boja koje iz osnova negira Gete, d o k je u stvari ono, a ne Geteovo, na-
učno zasnovano i dosadašnjim razvojem nauke sve više i više potvrđivano.
Na osnovu svojih opita Njutn je izveo zaključak da boje ne dobijaju
svoja posebna i osobena svojstva zahvaljujući prizmi, nego da vode pore-
klo od svedosti, i to 11 prvom redu sunčeve svetlosti, koja se sastoji iz raz-
ličitih vrsta svetlosti, koje mi opažamo kao isto tako različite boje, i koje
se konačno razlikuju samo svojim prelam anjem . Gete, naprodv, pripisu-
je supstanci prizme, ukoliko je ona m utan medijum , specifično dejstvo,
pa je uz to prinuđen da priziva u pom oć još poneku, fizikalno teško do-
kučivu ili potpuno neodrživu hipotezu da bi mogao objasniti, sa svoje
tačke gledišta, pojavu spektra. Po Njutnu, boje potiču od svetlosti, u njoj
su sadržane, pa je, prem a tom e, bela svetlost složena iz različitih vrsta
svedosti, od kojih je svaka, kao deo celine, tamnija od svetlosti.
To je za Getea bio udar groma. O n se pitao: može li se uopšte zamisli-
ti nezgrapnija zabluda od ove: da bistra, čista, večno nepom ućena svedost
bude složena iz tamnijih svedosti? To je za njega ništa manje nego svetogr-
đe! Smak sveta! Naprotiv, tvrdi on, svetlostje ,,das einfachste, unzerlegte-
ste, hom ogenste Wesen, das wir k en n en “.
,\ko bolje zagledamo ove reči, videćemo da su one upravo bukvalno
suprotstavljene Njutnovoj tvrdnji: Njutn kaže za svetlost da je složena,
Gete da je ,,najjednosta\Tiija“; Njutn - da se razlaže na boje, Gete - da
se uopšte ne može ni na šta razložiti; Njutn - da je raznolika po sadržaju
i sastavu, Gete - da je najhomogenija!
Pada u oči kako Gete naziva svetlost: ,,das Wesen“, ne ,,die Sache“, ne
,,der StofF‘, ,,die Materie“ ili ,,die Erscheinung“! Dva su osnovna značenja
reči ,,das W7esen“: biće i suština. O be ove reči nisu samo prosta imenova-
nja pojmova nego i oznake za semantičke i filozofske kategorije, i time
same za sebe dovoljno govore.
Najzad, Njutn je neoborivo dokazao opitima da kad se bilo koji izdvo-
jen i deo svetlosti propusti kroz drugu prizmu, taj se deo opet prelama,
dakle na nekom nižem ili višem mestu, ali ostaje neprom enljiv po boji,
tj. zadržava istu boju koju je dobio kad je prvi p u t propušten kroz pri-
zmu. Gete ovo besomučno osporava, pa čak i posle više puta ponovijenog
prelamanja pronalazi različito obojene i\icc i rubove. Samo, on očigledno
nikada nije imao pred očima čist spektar, a treba znati i to da je tek sre-
dinom prošlog stoleća H elm holcu pošlo za rukom da p o tpuno razluči,
razdvoji boje u spektru i da pokaže da se one ne menjaju prilikom prela-
nianja. Ovo izdvajanje Helmholc je postigao kombinacijom prizmi i sočiva.
Posledice toga što nije raspolagao čistim spektrom bile su mnogobroj-
ne i pogubne. Navešćemo samo jednu: u najužoj vezi s odsustvom čistog
sp ek tra bilo je to da Gete zeleno nije mogao videti kao jednostavnu boju
nego kao m eša\inu žute i plave boje u njihovom najčistijem stanju, dok
se u stvari zeleno nikako ne može sastaviti, odnosno napraviti mešavinom
ovih čistih spektralnih boja.
Zabluda i tragedija Geteova bila je u tom e što je ostao uporan, sve do
smrti, u uverenju da je učinio veliko delo stoleća, zapravo najveće! Pri
tom se ponašao veoma pristrasno: prihvatao je ona istraživanja koja su iz-
gledala da podupiru njegova shvatanja, a ignorisao ona koja bi se pokazi-
vala nesaglasna s njegovim. Jednim fenomenom, međutim, nikad nije pre-
stao da se bavi, i s njim se neprestano m orao rvati, je r nikako nije mogao
da ga uključi u svoj ,,sistem“: to je diiga (der Regenbogen). Njutn, njegov
zakleti neprijatelj, i za nju je dao objašnjenje! Ali Gete nije hteo za to ni
cla čuje. Međutim, nikako nije mogao poreći da se tu, ne u mračnoj duplji
nego na otvorenom nebu, javlja čudesna igra boja kojaje đavolski slična
prokletom spektru! Ponekad je pred tim bukvalno zatvarao oči. U pismu
jednom prijatelju možda je sam najbolje objasnio svoju zabludu: tu još
jednom polemiše protiv svetlosnih zrakova, koji su, po njem u, potrebni
samo kao apstrakcije za matematičke demonstracije, i onda završava na dir-
Ijiv način: „Samo ne uobražavajte da ćete se ove stvari ikada otresti. Ako
vam je zadavala muke celog života, onda vam se na kraju m ora dopasti.“
Rekli smo d a je Gete tvrdio kako su njegovu teoriju boja, iako u rastu-
renim i nepovezanim delovima, ali u glavnim i bitnim tačkama, poznavali
još Grci. I on se tolikom strašću ponosio i hvalio svojom teorijom kao da
nije reč o zaista egzaktnoj nauci, gde samo napredak vrem ena i opšteg
nivoa prirodnih nauka može da nas približi istini! Za njega kao da faktor
vremena ovde nije postojao: još u poslednjim nedeljam a pred smrt Gete
je svoje glavne eksperim ente izvodio jed n im primitivnim oruđem , tako-
zvanom obućarskom kuglom (Schusterkugel), a to je u stvari vodom na-
punjena kugla, koja je nekad služila kao sočivo da bi se svetlost lampe
usredsredila na posao koji se obavija.
A takvu istu napravu, žalostan dokaz nerazvijenosti svoga doba, kori-
stio je i Teodorih fon Frajburg, prvi istraživač duginog luka, i to negde oko
1300. godine. Zamislite, 1300. i 1830. godina! Teško d a je Gete o njem u

87
išta znao, ali je njegovo oruđe upotrebljavao, a razlika u godinama je više
od pola milenijuma! Suviše daleka prošlost i velika zastarelost da ne bi
ostavila negativne posledice! Gete kao da je i sam to naslućivao kad je,
na drugom jed n o m mestu, napisao: „Svi mi živimo od onog što je prošlo,
i zbog toga srljamo u propast.“
Gete je u osnovi bio magijska ličnost, on se opasao magijskim zidom
i neprekidno se opasivao da bi stekao sigurnost i odbranio ličnost, koja
je bila ugrožena sa svih strana. O n je bio psihosomatik koji, u vrem enu
egzaktnih nauka, velikih filozofskih i drugih deduktivnih misaonih siste-
ma, ne može da pođe od sebe, iznutra, nego spolja, iz sveta, iz kosmosa,
i svuda traži podršku, je r nem a i ne vidi psihološki put.
Celokupno njegovo stvaranje, bilo na kojem području, utkiva se, sve-
sno ili nesvesno, posredno ili neposredno, u njegov zaštitnički odbram-
beni magijski sistem. O n se branio magijskim i hom eopatskim sredstvi-
ma, polazeći zbog toga uvek od periferije, od spoljnjeg, od simptoma,
ubedujući sebe d a je to isto, je r što je un u tra to je i spolja, a što je u kosti
to je i u koži! A nije tako bilo, ili ne m ora uvek tako da bude.
Od nepodnošljivosti zvuka lečio se tako što se izlagao dejstvu zvuka
(isto se leči istim, stari hom eopatski m etod), od vrtoglavice - tako što bi
se bezbroj puta popeo na strazburški toranj, planinario i sa najviših vrho-
va bacao pogled u daleku dolinu da bi suzbio osećanje straha, opet po
sistemu „isto istim “.
Nikad m u nije palo na pam et da se zapita ili pokuša da otkrije šta
se iznutra, u svesđ, u psihi, u emocijama, u ličnosti i karakteru krije iza
te opšte napetosti, straha i nem ira koji s vrem ena na vrem e opterećuju
čas je d a n a čas drugi organ, čas je d n o a čas drugo čulo, čineći ga inferi-
ornim , nepodobnim i nesposobnim da ublaži udare oseta koji dolaze
iz spoljne sredine.
Da bi se ,,izlečio“ od straha samoće i napuštenosd koji je u njemu
najočitije bio prisutan, dobijajući, s vrem ena na vreme, oblike žestokih
napada u kojima se gubi ravnoteža ijavlja pomisao na samoubistvo, on
je m orao sve da ,,izjednači“ sa sobom, da se orodi sa celim svetom, priro-
dom i kosmosom, i tu je najdublji modv za njegovu teoriju po kojoj je
„Sve jednako Je d n o m “, i za njegov hilozoizam, po kojem su sva bića i stvai
ri iznutra oduhovljeni istom životnom energijom koja, zajedno s istovet-
nošću građe, genetičkom idejom razvitka, jed n o ro d n o šću anatomskog
tipa itd., treba da savlada osećanje otudenosti, stranosti i samoće i u čove-
ku i u njemu, G eteu, u prvom redu.
Sve su to opasne i rizične stvari, je r magija ide od periferije i simp-
tom a, a sim ptom i su opasni ako se samo na njima ostane: mogu da se
povuku i opct iznenada povrate još većom žestinom, mogu da se udruže,
da o p h n a ju ličnost; hom eopatija i magija kojima se nesvesno služio, je r
je bio filozofski na nivou naivnog realizma, a što je bila samo o dbrana
sebe kao pesnika, ne m oraju uvek da nađu adekvatna sredstva, a osim
toga, uzroci ostaju i dalje po strani, sprem ni da ponovo izazovu burne
reakcije, kao što su gotovo neprekidno i činili.
Dakle, agresija, strah, osećanje krivice, iracionalni, egzistencijalni ne-
inir i duboki unutam ji nesklad samo se polovično i u izuzetnim slučaje-
vima mogu lečiti magijom! Jed n a od posledica magijskog odnosa pre-
ina svom telu i psihi jeste ta što se taj odnos preneo i na celokupno delo,
a naročito na sistem prirodne filozofije. Ko bi tu nešto dirnuo, doveo u
sumnju samo jedan stav, izvnkao iz cele zgrade samo je d n u ciglu, po siste-
mu inagije sve se ruši i neposredno ugrožava opstanak ličnosti, koja se
obmotala tim sistemom kao magijskom zaštitom.
Tako mogu da se objasne žestina i nepravičnost Geteove reakcije pro-
tiv Njutna. Gete je svoje delo hteo da nazove Taten und Leiden des Lichtes.
Bolje da ga je nazvao Geteova neprekidna patnja, je r samo čovek koji je
duboko patio i s mukom uspeo da se učvrsti u ovom svetu, da nađe svo-
je mesto pod suncem, da čitavim nizom radova na raznim područjim a
osigura svoju egzistenciju, ukoreni je, odom aći se u prirodi i kosmosu,
samo čovek koji je svakodnevno ulagao ogrom an napor da suzbije u sebi
nemir, strah, samoću, razne organske inhibicije kojima nije znao pore-
klo a video je da ga guraju u propast, samo čovek koji je kroz užasan na-
por i patnju uspeo da stekne svoj m ir i unutrašnju ravnotežu, mogao je,
u sam oodbrani onog što je stekao, da bude toliko nepravičan kao Gete
prema Njutnu! Mogao je onako bezočno da reaguje kad je video kako
mu se zgrada osipa pod vidovitim okom genijalnog prirodnjaka i mate-
matičara Njutna. To je bio napad na njegovu ličnost, na njenu sigurnost,
egzistenciju, m ogućnost opstanka, je r je taj opstanak mogao da se učvr-
sti samo stvaranjem je d n e filozofije sigurnosti koja je odgovarala Geteu,
njegovom iskustvu i ličnosti; on se je d in o mogao smestiti u taj sistem mi-
šljenja i zaštitid od kriza i novih napada, i sad to neko dovodi u pitanje!
Pokušavano je da se Geteova reakcija objasni kao prisustvo tipa de-
magoga u njegovoj bogatoj i protivrečnoj ličnosđ. Pozvan je u pomoć čak
i jedan frenolog, Gal, kojije protum ačio Geteovu lobanju kao pripadnost
tipu narodnog govornika. To je uzeto kao argum ent da se okarakteriše
kao dem agog i strančar u najgorem smislu reči, pa se njegova srdžba pre-
ma N jutnu objašnjava aktivisanjem lika dem agoga u njegovoj ličnosti.
Ovo m ehaničko objašnjenje ne može ništa da objasni, je r se iza Ge-
teovog postupka kao dem agoga ne nalazi psihologija dem agoga, nego
samo demagoški način ponašanja koji je duboko motivisan nečim što -
nem a nikakve veze sa demagogijom, ali joj pribegava kad zatreba. Gete
pribegava demagogiji iz osećanja ugroženosti, užasa i ogrom ne patnje
svoje ličnost koju je tako m ukotrpnim radom na svim područjim a uspeo
da osigura, učvrsti, obrazloži njeno ponašanje vezivanjem njene psihologi-
je sa zakonima cele prirode i kosmosa, i tako se učini neranjivim. Erupci-
ja dem agogaje samo autoodbrana čoveka koji misli magijski i homeopat-
ski, pa nasrće na ličnost umesto da se bori protiv njenih argum enata.
Razume se, kad se jed n o m aktivizuje dem agog, onda po lancu psi-
hološke povezanosti i uslovljenosti bude se i druge osobine: dem agogu
priskače u pom oć dogm atik (scena s Ekerm anom koja se završava doba-
civanjem dok ovaj izlazi: ,,Otpadnik“), klupče se sad dalje ne odmotava
nego sklupčava, je r se svest sužava, pa nem inovno dolazi do narcisoidne
eksplozije: „Ponosan sam što sam ja je d in i u m om e stoleću video istinu
u oblasti izučavanja boja...“
U G eteu se sad gradi sila; je d in i on, ravan kosmosu, izjednačuje se
s kosmosom ne samo ovde nego jo š i više na drugim mestim a, a to je
samo nevesna psihološka reakcija na niz sopstvenih slabosti i inhibicija
od kojih pad, pa tako, tim rastezanjem od sebe do kosmosa, održava rav-
notežu sa svojim slabostima i nedostacima, strahom i nem irom .
Prim er za magijsko m išljenjejeste njegova izreka: ,,Od H arca do Jela- 1
de svoidaje t\roja rodbina.“
Njegov filozofski simbol ,Jedno i Sve“ svodi se u stvrari na magijsko j
pars pro toto. Citav njegov prirodnjački sistem i filozofija prirode počivaju ;
na principu hom eopatske magije „slično proizvodi slično“, što ukazuje j
na njihov odbram beni, terapeutski karakter i koren.

90
 MUDRI GETE

Godine 1830. G eteuje 81 godina. Te iste godine um ro mu je prijatelj Sa-

mjuel Tomas fon Zemering, lekar i prirodnjak, profesor anatomije u Ka-
selu i Majncu. Gete se upoznao s njim u Kaselu 1783. godine i od tada
je bio s njim u stalnoj prepisci o prirodnjaČkim istraživanjima, a naročito
o anatomskim problem im a u vezi s onim što je otkrio: os intermaxillare.
Nije bilo lako otkriti tu kost, ali još te ž e je bilo steči naučno priznanje
za to naučno otkriće. Za Getea je to bilo i te kako važno da se na njego-
vu stranu stavilo neko od poznatih im ena u oblasti anatomije. Tu mu je
priskočio u pom oć Zemering. Gete mu čak duguje poneku značajnu
ideju i m oralnu podršku i u vezi sa svojim Farbenlekre, o čem u su takođe
vodili prepisku. Pa ipak, kad je Gete čuo da je Zem ering um ro, samo je
promrmljao zlurado i ironično: ,,U sedam deset petoj! Al’ su ljudi glupi!
Nemaju hrabrosti da izdrže duže.“
Gete je upotrebio pravu reč: da izdrže! Time je jasno stavio do znanja
da život nije samo uživanje u slastima i mastima strasnog i anim alnog
predavanja životu, kao što čini Faust u prvom delu speva, nego i muka
ljuta, sukobljavanje s raznim preprekam a na pu tu izgrađivanja svoje
inoćne ličnosti koja će i saznajno, a ne samo emotivno, da obuhvati sve
pristupačno, i da postane kosmos za sebe. M eđutim, ne treba zaboraviti
da je Gete upravo u trenutku kada se to desilo radio punim intenzite-
tom na drugom delu Fausta. Lako m u je tada bilo da sve savlada i izdrži,
jer ga je stvaralački zamah, kada se već jed n o m , istina poslednji put u ži-
votu, razbuktao, nosio kao na krilima najslađe mašte!
Dok je ovako prokom entarisao smrt prijatelja i jednom išljenika,
valjda i ljut što nije sačekao njegovo glavno delo, istovremeno je našao
reči pune pohvale zajednog čoveka koji mu je bio potpuno stran, za Dže-
t emija Bentama, iako se s njim u svemu potpuno razilazio, za razliku od
Zemeringa. Ipak je za njega rekao: ,,Ta radikalna budala, taj iz temelja
hidi čovek, al’ se taj drži dobro, a još je stariji od m ene nekoliko nede-
lja!“ Kao da se bojao da će ga nadživeti! A sva njegova ludost sastojala se
za Getea u tom e što se Bentam zanosio radikalnim idejama o parlam en-
tarnoj reform i, kao i zbog toga što je u političkoj ekonomiji zastupao

|
91
ideju o koristima - da se „najvećem broju ljudim a omogući najveća sre-
ća“ u drušuoi i od društva. Gete je bio radikalan realista: iako je i on to
isto želeo svakom ćoveku, a svojim zauzimanjem za ljude, naročito one
ugrožene, čak i bez obzira na njihovu individualnu vrednost, svojom izu.
zetnom darežljivošću i gostoprim st\om - kroz njego\ii kuću su defilovali
gosti, m noge je godinam a držao na stanu i hrani - pokazao je veličan-
stvenu nesebičnost i sprem nost za sam opožrt\rovanje; ipak, on nije vero-
vao u socijalni i polidčki progres.
Postojalo je nešto drugo što ga je mučilo, iako u racionalnoj sferi
mišljenja duboko potisnuto slojevima svesti, a to znači - naročito kada
je on bio u pitanju - i u najdubljim slojevima imaginacije. To je pro-
blem smrti. Spolja posm atrano, i po površinskim reakcijama, on i nije
mislio na smrt, iako je sm rt oko njega sve živo i njem u blisko pokosila:
i oni koji su bili članovi njegovog najužeg vajmarskog kruga, izuzimaju-
ći Karla Ludviga fon Knebla, koji je sve nadživeo, odavno više nisu bili
m eđu živima: nije više bilo ni H erdera, ni princa Augusta, ni Silera, ni
princeze Luize. Ali sm rt se nije zaustavila samo na tome: pesnici njego-
ve generacije odavno su se oprostili od života, a ni s m lađim a nije stvar
stajala m nogo bolje: bilo dragovoljno, bilo slučajno, bilo prirodno, već
su um rli KJajst, Novalis, Bajron. Smrt nije birala m eđu stvaraocima; ni
prem a kom pozitorim a nije bila ništa štedrija: Mocart, Subert i Veber
um rli su takođe mladi.
Ali Gete se, toga nesvestan, grčevito branio. I nije m ogao um reti
dok se na svoj način sinteza života i smrti, u krugu večnog produžetka
života, nije izmirila sa smrću postavivši u tom e svoj najdublji pesnički
dokum enat: drugi deo Faustal Sta je onda drugi deo Fausta? O dbrana
života od smrti! Gete se čudno ponašao kad bi se o svemu tom e povela
reč; on bi te smrti opravdavao: svi su oni morali biti ,,ruinirani“, rekao je
Ekerm anu. Drugim rečima, morali su um reti je r su na neki način smrt
zaslužili: ispunili su život svojim delom, izvršili su svoj dug prem a životu,
i sm rt je prirodna posledica. A što se njega tiče, on još nije sve rekao ni
uradio! Zivotje nem ilosrdan: za sve koji su um rli došlo je vreme da odu
„kako bi i drugim ljudim a na ovom dugačko trajanje sračunatom svetu
preostalo još nešto da u rad e“. Gete kao da veruje da svi mi učestvuje-j
mo u jed n o j jedinstvenoj životnoj energiji, tačno određenoj po opsegu]
i neprom enljivoj, koja je je d in o utoliko veća ukoliko je manji broj ljudi
u istom trenutku koristi; ako neki ,,odu“ pre vrem ena, doduše zato što
više nisu imali šta značajno da urade na ovom svetu, onda se time život-j
ne šanse preostalih produžavaju i oni imaju svetu obavezu da prionu na
dovršavanje poslova koji su im jo š preostali, je r svaka sm rt je opom ena
p re o sta lim a da se late neobavljenih zadataka, inače će i njih uskoro ugra-
biti. Tako se stvaranje pretvara u odbranu života, u zaštitni bedem protiv
nasrtaja smrti, i mladi i m udri Gete još je d n o m se poklapaju. Zar ovaj
jsti Gete, samo m nogo decenija mlađi, kao šturm unddrangovac, nije
bolno i jasno razaznao razorno lice smrti i doživeo p riro d u kao nosio-
ca razorne energije usm erene protiv života, ali i um etnost kao je d in o
ođbram beno sredstvo koje čovek ima u rukama? U trenutku kad je sla-
vio prirodu kao izvor večite stvaralačke energije, on je u njoj video i ra-
zorne sile na delu, sile koje prožimaju čoveka strahom i nem irom kojem
nema drugog leka sem um etnosti. O n se, zahvaljujući stvaranju, spasa-
vao od tih teških i grozom ornih saznanja koja čoveka teraju u ludilo
ako im se ne odupre i ne nađe lek. O n ga je redovno nalazio u svom
stvaranju kroz koje je uvek uspevao da đa oduška svojim morama, a onda
naporom da ostvari harm oniju sa sobom i s prirodom koja je, neuskla-
denom i nem irnom čoveku, pokazivala samo lice čudovišta koje stvara
zato d a bi stvoreno progutala. Tako je on već rano postavio estetičku i
filozofsku form ulu da um etnost potiče iz napora individue ,,da se održi
naspram razarajuće snage celine“.
Gete nikako nije m ogao da se pom iri s prolaznošću, raspadljivošću,
s okončanjem životne egzistencije. I što su godine odmicale i on dublje
zalazio u starost, sve je grčevitije odbijao pomisao na prolaznost i jedno-
kratnost životne pustolovine. O tuda je na njegovom u d aru naročito bila
prošlost, kao sinteza raspadljivosti, trošnosti, nepostojanosti i svega što
preti životu. U tom e je išao toliko daleko d a je čak i u usta Mefistofela
stavio odvratnost prem a tom pojmu:
Prošlo! Glupa reč.
Zašto prošlo ?
Prošlo i čisto ništa - potpuno svejedno!
Sta če nam onda večito stvaranje!
Da bi se stvoreno u ništa strovalilo!
„Tuje sveprošlo!“Pa šta sa tim?
Toje isto tako kao da nije ni bilo,
A ipak se vrti u krug kao da jeste.
Zato bih više voleo večno ništavilo.1
Gete nikako ne prihvata sam pojam reči ,,prošlost“, je r se on u osnovi
protivi svim njegovim pogledima, celoj njegovoj koncepciji života. O n uop-
šte ne dopušta m ogućnost da nešto može biti i proći. Sve je postojano,
1Johan Volfgang Gete, F ausf I, II, Srpska književna zadruga, Beograd, 1980.
* Citat u prevodu Z. Gluščevića. Prirn. prir.

93
a za nešto se može reći da je ,,prošlo“ samo ako nikad nije ni postojalo!
Samo postojanje, m a koliko vremenski kratko odm ereno, garantuje ne>
uništivost. Da bi prevazišao razorni efekat prošlosti on ga po romanti-
ćarskom receptu spaja sa budućnošću i sadašnjošću da bi zatvorio krug
trajanja i isključio vreme, ne bi li tako za sva vremena uništio sam pojarn
vremenosti i konzervisao ljudsku egzistenciju!
Ali Gete je u svojim delim a pokušao bukvalno da zaustavi pohod
sm rd i zaštiti od nje osobe koje su m u bile naročito drage: Otiliju, koju
je učinio neraspadljivom , M injon, čiji je leš dao da se balsam uje samo
da ne bi postala žrtva razaračke prošlosti. M edutim , ceo niz drugih
radnji, u privatnom životu kao i u poeziji, ima isto tako karakter magij-
ske borbe sa smrću i prolaznošću. Gete se čak i bukvalno obraćao m agil
ji. U dnevnom listu T a g - undJahreshefte, 1820, opisuje dvorac Frajdland
i je d n u sliku koja je predstavljala Valenštajna, pa onda usred tog teksta
m irno nastavlja: „Time su duhovi iz on ih vrem ena dvostruko začarani
da nas posete.“
Celog života Gete nikako neće moći da se oslobodi magijskih radnji,
mada uviđa da se tu ne radi o pravim stvarima. Najzad će pribeći filozof-
skim term inim a m onada i entelehija da bi smrt p otpuno eliminisao iz
svog racionalnog vidokruga. Ali nesvesno će strah od smrti i dalje dejstvo-
vati i upravo mitološke scene u Faustujesu izraz nesvesne potrebe da se
taj strah, najzad, magijski prevlada.
I onda je u svojim poznim godinam a učinio maksimalan n ap o r i
prionuo na rad da bi dovršio ono zbog čega m u je , bio je čvrsto uve-
ren, život i bio dodeljen: rad o m se b ran io i magijski štitio od sm rti
i, zaista, onog trenutka kad je završio rad na Faustu i zapisao da m u je
sad svejedno da li će išta više uraditi i napisati je r je glavni posao oba-
vio, on je sam sebe dragovoljno p red ao u ruke smrti. O n a je uskoro i
usledila, zatekavši ga m irnog, srećnog, ispunjenog: nije imao čega da se
plaši. Zar je onda čudo što je čitav drugi deo Fausta, onom svojom sim-i
bolikom koja seže u najdublju p oruku i koja je fllozofsko zaveštanje
m udrog Getea, u znaku, alegorijski prikrivenom ali ipak nedvosmisle-
no odgonetljivom , n ap o ra da se reše najviše tajne života: odnos smrti
i života, kao što je i njegova vrhovna poruka da je d in o stvaranje trijum-
fuje nad prolaznošću i smrću? Zato ćem o analizu Fausta izvesti s ove
tačke gledišta.
U Geteovom odnosu prem a smrti ima nečeg magijskog, ritualnog
i čas odvratno, čas sablažnjivo zaprepašćujućeg. Sve se u kranjoj liniji
korenilo u snazi njegovog d u h a i svesti o toj snazi, koja m u je i dala ta-
kvu drskost da javno kaže: „Ako ja sve do kraja svog života neu m o rn o
clelujem , on d a je priroda dužna da mi dodeli neki drugi oblik života
ako ovaj sadašnji nije više u stanju da izdrži moj d u h .“
I zaista, činilo se da u poslednjim trenucim a njegov postojeći oblik
nije više u stanju da izdrži silovite nalete duha kojima je bio cilj da se
uspešno završi rad na drugom delu Fausta. Gete kao da je bio na ivici
da svakog trenutka ,,otkaže“: očigledno je telesna snaga popuštala i to
u trenutku kad je duhovno bio na vrhuncu svoje energije, vidovitosti,
mudrosti i smelosti da se suvereno, drsko i s elem entim a svojstvenog še-
retluka, sarkazma, ironije ili hum ora, kako je kad trebalo, postavi na-
spram gole i surove istine o smrti, zapravo da je superiorno ignoriše, i to
s takvom lakoćom i prirodnošću da je smrt, kad je već zakucala na nje-
oova vrata, m orao doživeti s lakoćom koja se samo može poželeti.
Ima nečeg na prvi pogled m orbidno-dekadentnog u njegovom do-
živijaju smrti, dok se iza toga krije strahovita duhovna moć da se smrt
negira u neposrednom suočavanju s njenim posledicama. Ima u tome
i onog strašnog, užasavajućeg izazova koji je on ne jed n o m prizivao a da
nikad ne podlegne i za koji je skovao besm rtnu glosu: „Das Schaudern
ist der m enschheit bestes Teil.“
Dvadeset godina posle Silerove smrti, 1825, iskopani su njegovi
posm rtni ostaci kako bi se svečano i uz najveću nacionalnu i državnu
pom pu položili u novai grobnicu. Da je živi Siler toliko uvažavan koli-
ko je pažnje posvećeno m rtvom , on ne bi um ro od plućne tuberkulo-
ze u najboljim godinam a. Ali za despotije su bezopasniji mrtvi pesnici
i filozofi nego živi.
I za živog Getea već je bila sprem na je d n a takva grobnica. Ali se
ovaj nije zbog toga ni najm anje uzbuđivao. O n je naredio da mu se do-
nesc Silerova lobanja, i držeći je i obrćući u ruci i razgledajući je izgo-
vorio one čuvene reči: „die diirre Schale“, oduševijavajući se njeniin
oblikom, a spoljni oblik je i te kako povezan s unutrašnjim sadržajem,
a onda dodao:
Kao da će izvor iivota umaći smrti...
Pogled koji meje odneo na ono more
Koje kao bujica plavi uzdignute [gesteigerte] likove *
Uzdizanje, uzdignuće, unapređenje, napredovanje, usavršavanje,
čak i s one strane fizičkog završetka, posle telesne smrti, to je njegov ne-
uništivi životni princip.
O bično se smatra da je Faust slika i prilika Geteova. To važi kao pra-
vilo za m nogo šta, ali za je d n o sasvim sigurno ne: kad se radilo o odnosu
Preveo Z. Gluščević. Prim. prir.

95
prem a životu i smrti, Gete ni Fausta nije uzdigao k sebi; napravio je oštru
razliku između sebe i ju n ak a svog slavnog speva. Za kraj svoga dela po-
zajmio je konačno sliku, fasadu i okvir iz crkvene tradicije. E kerm anu1
se žalio: „Bilo mi je teško da završim delo.“
Postojala je opasnost da se ne izgubi u maglovitom i nejasnom ,
,,da svojim pesničkim nam eram a uvođenjem oštro ocrtanih hrišćanskih
crkvenih figura i predstava nisam dao spasonosno ograničavajući oblik
i čvrstinu".
To je uradio s Faustom, ali što se tiče njega samog, s podsm ehom je
odbio predstave svojstvene hriščanskim vernicima: to je samo za takve
koji ovde dole, na ovom svetu, nisu najbolje prošli ili za licem erne bogo-
moljke. A takve su ga i inače dosta ispitivale, kao Gretica Fausta:
A kako ti stojiš sa religijom ?*
„Naljutio sam se rekavši da ne bih imao ništa protiv toga da me po
isteku ovog života usreči jed an drugi, ali samo bih voleo da za sebe izmo-
lim da s one strane groba ne sretnem nikoga od onih koji su ovde vero-
vali u onaj drugi život.“ Dakle, i večno blaženstvo zajedno s jed n o m več-
nom Greticom sigurno bi za njega bilo krajnje fatalno.
M ileru je pisao: „Moram priznati da ne bih znao šta da radim sa
večnim blaženstvom ako mi ono ne bi pružilo nove zadatke i teškoće da
ih sa\iadam .“
Ekerm anu je rekao: „Uverenje u produžetak našeg života izvire mi
iz pojm a delatnosti; je r ako ja sve do svog okončanja neum orno delu-
jem , onda je priroda dužna da mi dodeli neki drugi oblik života ako
ovaj sadašnji ne može više izdržati moj d u h .“
Covek se zaista ne može sam ouverenije i drskije izraziti. Ali zapi-
tajmo se na čem u počiva tolika drskost je d n o g sm rtnog bića? Upravo
na tom e što ne veruje da je sm rtno! A filozofska osnova tog uverenja
pozajm ljena je od Plotina, Aristotela i Lajbnica, i zasniva se na simbo-
lu „unutarnje form e“ ili, u konačnoj varijanti, na predstavi entelehije**
i monade*** G ete sebe zamišlja kao enteleh iju , naim e kao jedinstvo
sile koja neprekidno deluje i koja se, upravo zbog svoje delatnosti, ne
može uništiti. U osnovi ovog pojm a nalazi se, kao i u svim teorijskim
1 Johan Peter Ekerman, R az govori sa G eteom, preveo Jovan Bogićević, Rad, Beo-
grad, 1960.
* Preveo Z. Gluščević. Prim . prir.
** E ntelehija - cilj, beskrajan cilj, beskrajno usavršavanje, negacija prolaznosti. Prim.
autora.
*** Mo n a d a - tvrdoglavost individue, unutarnje jedinstvo, nerazorivost. P rim .
a u tora .
form ulacijam a zrelog Getea, Getea iz perioda bavljenja prirodnim nau-
kama, a to znači od prvih vajmarskih dan a gotovo do smrti, zakon me-
tamorfoze, odnosno Steigerung. Za ovaj simbol presudan je telos, cilj, je r
jednom „otisnuta form a“, koju Gete naziva „gepragte Form “, teži svom
beskrajnom cilju prem a kojem se kreće po uzlaznoj spirali, težeći ka
nedostižnom samousavršavanju!
Ako od Aristotela vodi njegov pojam nečeg što je najbliže entelehi-
ji, od Lajbnica, koji je isto tako bio pod uticajem Plotina, uzeo je pojam
monade. Pod m onadom Gete podrazum eva „tvrdoglavost individue“,
kao i sposobnost ili čak n eo p hodnost ,,da čovek strese sa sebe sve što
mu ne odgovara“. Ovojedinstvo koje se tvTdoglavo održava nerazorivo je:
„Svaka m onada odlazi tamo gde joj je mesto: u vodu, u vazduh, u zemlju,
ti vatru, u zvezde; tajni p u t koji je tamo vodi sadrži istovremeno i tajnu
njenog budućeg opredeljenja. O nekom uništenju ne može biti ni govo-
ra...“ Isto važi i za čoveka: ,,Ja ne sumnjam u naš dalji život, je r priroda
ne može bez entelehije; ali mi nismo na isti način besm rtni, i da bismo
se ubuduće pojavili kao velika entelehija, m oram o to i bid.“
Ovde kao da već jasn o razaznajem o indusko i antropozovsko uče-
nje o seobi duše, čime G ete odlučno skreće od hrišćanske teologije
koja taj produženi život vidi isključivo u obliku je d n o m već datog tele-
snog ljudskog individualiteta: kod G etea se ne postavlja pitanje obli-
ka, nego m ogućnosti daljeg dejstvovanja, a oblik je samo funkcija tog
zahteva. Tim e Gete ne isključuje m ogućnost ni nižih, ali ni viših obli-
ka telesne organizacije nego što je ljudsko telo, i time je odlučno uveo
i ideju besm rtnosti u proces večne evolucije. Sve to pokazuje prave po-
bude ove idealističke filozofije koje su svakako za duboko poštovanje:
Getea savršeno ne zanima besm rtnost kao takva ukoliko nije udružena
s novim duhovnim zadacim a i preprekam a koje treb a savladati. Mona-
da i entelehija nisu sebi svrha u Geteovom sistem u filozofije, nego su
samo sredstvo, tj. filozofsko-teorijski form ulisan m edijum koji omogu-
ćuje neprekidnost ljudskog t\rorašt\ra i ostvarenje p o treb e za samousa-
vršavanjem u beskraj.
Upravo filozofija savladivanja smrti ostvarena je u drugom delu Fau-
sta. Ceo drugi deo izraz je te filozofije pobede života nad smrću, ali ne
na deklarativan, verbalan, nego na simbolično-mitološki način, kao i su-
periornog položaju lepote kao nerazorive celine u procesu propadanja
i um iranja, čem u podleže sve postojeće. Geteu nije bilo nim alo lako da
radi na njemu. Izgledalo je kao da se ogrom na snaga, po završetku takvih
dela kakva su četvrti deo Poezije i istine i cela druga verzija Godina p-utova-
nja VUhelma Majstera, počela očevidno da slama. Sve je to palo u poslednju

97
deceniju života: doduše, tu i tamo blesnuće po koje n adahnuće, ali da
savlada tako ogrom an m aterijal kakav je drugi deo Fausta njegova ener-
gija kao da više nije bila dovoljna. O n sam to priznaje, izjavljuje da se
pom irio sa nemoći i gleda d a iz\rda teška pitanja izvinjavanjima.
I odjednom se 1825. godine ponovo latio Fausta. U prvom trenutku,
sumnjajući i sam u svoju snagu, nadao se samo da izvede do kraja poje-
dine epizode koje su mu, kao na prim er tragedija o lepoj Jeleni, naroči-
to ležale na srcu. Ali prijatelji kao prijatelji, ne daju m u mira, osobito
Ekerman: neprestano ga saleću i podbadaju. Postepeno, on počinje da
oseća da ga spev neodoljivo privlači, p ostepeno sve više ulazi u formu
i u jednom trenutku naziva ga svojim „glavnim poslom“ (baš tako: „Haupt-
geschaft“), i ceo svoj život podešava prem a njemu.
Svakako, rad je najuspešniji u ranim jutarnjim časovima, rukopis ne-
prestano raste, i to je o n o najglavnije. U m etnuti čisti, beli listovi, što je
bio uobičajeni Geteov n ačin da označi prazna mesta u rukopisu, iščeza-
vaju. Kao što vidite, Gete je radio na svom spevu sasvim m odernom tehni-
kom kojom se danas snim aju filmovi: on piše ne vodeći računa šta je iza
ili ispred onoga što tre n u tn o stavlja na hartiju, važno je da se svaka epi-
zoda za sebe izradi do kraja, i kad sve budu gotove, same od sebe će se
povezati. Tako je i bilo.
Posle neprekidnog petogodišnjeg rada, 24. jan u ara 1830. godine re-
kao je Ekermanu: „Sad m e više ništa ne može odvratiti od Fausta; bilo bi
više nego ludo kad bih doživeo da ga završim. Pa ipak je to mogućno.“ 1
I onda se, preko svakog očekivanja, dešavaju čudesne stvari: nepre-
mostiva provalija izm eđu treć eg i petog čina zatvara se gotovo sama od
sebe; 22. jula 1831. godine zabeležioje u dnevnik: „Glavni posao završen.
Poslednji čist prepis. Sve čisto napisano, prošiveno.“
E k erm an u je rekao 6. j u n a 1831. godine: „Sve što mi još od života
predstoji odsada m ogu sm atrati kao čist poklon, tako da mi je sada u
osnovi sasvim svejedno da li ću i šta ću možda još uraditi.“
A 26. avgusta o tp u to v ao je s unucim a u Ilm enau. Sledećeg dana,
27. avgusta, bilo je divno v e d ro nebo. Nimalo slučajno nije došao ovamo:
odlučio je da poslednji ro đ e n d a n , a rođen je 28. avgusta, provede na
osoben način baš u Ilm en au u . Sve ga je tu podsećalo na jedan njegov
stvaralački trenutak koji n ije zaboravijao: tu kao da su ulicamajoš uvek
bludele senke male n ezab o rav n e Minjon, svirača na harfi i mladog Vil-
helm a Majstera. Tu se v ečito isparavaju doline opkoljene gustim smre-
kovim šumama. J o š je d n o m , svestan da je završio svoju životnu misiju,
potražio je poslednje pribežište. Da, sve je konačno razrešio u harmoniju:
sa sobom, sa svetom, sa kosm osom .
 Poveo je sa sobom decu i slugu. Poslao je sve troje u šumu, a on se,
jedino u pratnji rudarskog inspektora, uputio naviše u Kiklhan. Ovde je
on. kako je jed n o m rekao, prvi p ut dodirnuo, osećajući kako ga proži-
ma jeza od strahopoštovanja, „najbliže tragove velike ruke koja sve uobli-
Čava“. I tu je , 1783. godine, osetio kako mu u razorene grudi ulazi dugo
očekivani mir:
Uber allen Gipfeln
Ist Ruh \
In allen Wipfeln
Spurest du
Kaurn einen Hauch;
Die Vogelein schioeigen im Walde,
Warte nur, balde
Ruhest du auch.
Iznad svih vrhova
Mirpočiva
U krošnjama drveta
Jedva da osećaš
I najmanji da prebiva dašak;
Ptice su zamukle u šumi.
Sačekaj samo, uskoro
Otpočinućeš i ti*
I sada je upravo obećanje iz pesm e ispunjeno. Stekao je m ir i spo-
kojstvo. Dugo stoji on na vrhu i kruži svojim orlovskim okom naokolo,
uživajući u prizoru koji pružaju poznate i prisne doline i bregovi. A onda
upita štaje s malom lovačkom kućom od drveta. Da, još uvekje tu. Krep-
ko korača kroz gustu borovuicu i onda se uz male strme stepenice penje
ua gornji boj. D anim aje on tu nekada prebivao sa svojim Filipom - odav-
tio je m eđu pokojnicim a i vajmarski fmansijski službenik Filip Zajdel.
Tamo, na južnoj strani, na zidu s prozorom m ora da se još uvek nalazi
stari natpis, i onda, sav obliven suzama u znak potresne zahvalnosti živo-
tu što ga je, iako na najtrnovitijem putu, ipak priveo smisaonom kraju,
ponovo čita reči koje je u trideset i prvoj svojoj godini ispisao i tiho po-
navlja: ,Ja, warte nur, balde ruhest du auch...“ Ali ove reči imaju sada
sasvim drukčije značenje od onog pre pedeset godina! U ovima se sada
oseća nagoveštaj i blizina smrti! O n svesno ide u susret smrti. Bilo je to
njegovo poslednje hodočašće majci prirodi!
: Preveo Z. Gluščević. Prim. prir.

99
 Šest dana, šest „najradosnijih dana celog leta“, uživao je svim srcem
ovde u Ilmenauu. Faust, spreman za štampu, leži u rukopisu. Ali ne! O n ne
želi da doživi šta će kojeko reći o drugom delu Fausta. Najbolje da ru k o -
pis ostane zapećaćen, tako će obezbediti sebi m ir s mukom stečen p osle
toliko godina.
U ja n u aru 1832. godine unekoliko m enja odluku: svako veče čita
rukopis Otiliji, ženi svoga sina Augusta, i 17. ja n u ara čitao joj je već če-
tvrti čin, izvršio je poneku izm enu da stvar ide bolje. Tri dana kasnije
počinje da čita peti čin. Raduje se što snaha pokazuje razumevanje za
njegov tekst, što vidi na njenom licu kao u ogledalu kako deluje završe-
tak, i sam za sebe ponovo čita Faustove završne reči.
I odjednom , oseća da to nije ono pravo. Ne! Te reči ne izražavaju
ono čudovišno što je u sm rtnom času provalilo u Faustu! Prvi put u živo-
tu zaboravlja Faust svoje viastito Ja, predaje se jednoj zajednici, stvara
ideju o budućnosti je d n o g naroda koji, plodotvoran na delu, borben,
prezirući trulo i ugodno lenstvovanje, ima da potvrdi svoje pravo na ži-
vot svakodnevnim stvaranjem!
Nije više zadovoljan kako to zvuči. Taj preokret zahteva uzvišeniji je-
zik, m onum entalne slike! To bi m oralo da zabruji kao zvuk orgulja, kao
muzika sfera, kao tutnjava sunčeva hoda, je r tu je na delu stvaranje sveta!
Tu se čovek uzdigao, saviađujući Zemljinu težu, do nepojam nih visina,
tu se obogotvorio...
I on pronalazi reči, vidi slike, otkrivajezikjer m u u ušim ajoš šumi bu-
jicom nošena grmljavina trijumfalne pesme večno volećeg sunca! I 24. ja-
nuara 1832. godine dopisuje čuvene reči Faustovog trijumfa:
Idući u susret sreći velikoj
Uzivam trenutak sad, najviši svoj *
I onda, još jed n o m će se izraz pojačati i povisiti, najzad ć e je d a n stih,
onaj najvažniji, dobiti svoj savršen oblik:
Auffreiem Grund mit freiem Volke stehn!
Na slobodnom tlu sa slobodnim narodom!**
To je poslednja reč k o ju je Gete u p utio svom narodu, poslednja
poruka i poslednji dug, politički testam ent. I tim e je račun podm iren,
je r sve dotle, u celom drugom delu Fausta, Gete se bavio, svesno ili ne-
svesno, najintim nijim svojim filozofskim problem om : pitanjem života
i smrti, metafizikom, istorijskim i ekonom skim problem im a evropskog
* Ibid.
** Ibid.

100
društva, satirom na račun feudalizm a i njegovih institucija, itd., i ovim
Zaokretom , zapravo preo k reto m u Faustu, on kao da je postigao rav-
notežu izm eđu intim nih obaveza koje je d n a ličnost im a p rem a samoj
sebi> i socijalnih koje oseča prem a zajednici. Iako čvrsto rešen da ga
neraspakovanog prepusti potomstvoi, neki unutarnji nem ir naveo ga je
da rukopis otpečati, i tek kad je izvršio ove do p u n e postignuta je pot-
puna harm onija sa sobom i svetom, ru k o p isje m ogao da ode. Bilo je
to 20. februara.
Sada nastavija prepisku sa Sulpicom Boasre o istraživanju zakona
po kojima se stvara duga, s Ekerm anom preduzim a oglede na istraživa-
nju boja. Iznenada, početkom m arta 1832. godine, Ekerm an je svedok
ispovesti koja je potekla iz najdublje čežnje: ,,I šta to uopšte znači voleti
svoju otadžbinu, i šta to znači delovati patriotski? Ako se je d a n pesnik
celog života trudio da prosveti duh svoga naroda... da oplem eni njego-
va osećanja i način umovanja [dessen G esinnungs - u n d Denkvveise zu
veredeln], šta bi on onda mogao bolje da uradi? I kako bi m ogao još
patriotskije da deluje?“
Ovde je provalilo iz Getea ono što se godinama, zapravo decenijama,
skupljalo u njemu: srdžba zbog glasnih ili još \iše dhih optužbi da nije
rodoljub. N ikada u svom životu nijednom reči nije p o d u p ro političke
i vojne akcije svoje zemlje i svoga n aroda u p eren e protivu drugih, čak i
kad su bile opravdane. A jasn o je i nedvosmisleno rekao da nem ački na-
rod ima da obdelava samo duhovno i kulturno područje, na političkom
može biti je d in o opasan po druge narode. I pri tom e je ostao uporan.
Razvoj događaja u devetnaestom i još više u dvadesetom veku, naime dva
svetska rata, pokazali su da je bio u pravu. Sada, ovom svojom izjavom,
kao i završnim Faustovim rečima, stvorio je najhum aniju koncepciju ro-
doljublja koja se može zamisliti. Za njega rodoljublje nije ništa drugo
nego rad na duhovnom i kulturnom oplemenjivanju i uzdizanju naro-
da, u stvari rad na njegovom uključivanju u veliku svetsku kosmopolitsku
^ajednicu naroda. Mislimo da ovome nije potreban nikakav kom entar.
Pisaoje 17. m arta Humboltu. T o je njegovo poslednje pismo, diktira-
no sa bolesničke postelje. Oseća da grdna zbrka obuzima svet i smatra
7.a najbolje da ono što je u njem u i što m u je još preostalo ako je moguć-
no još unapredi... Ali, opet je nazebao. Ipak, bolest ima norm alan tok,
tako da ga već 19. m arta Fogl nalazi kako sedi pored postelje, veoma ras-
položen, sija od sreće što će sutra nastavid svakodnevni rad!
U noći između 19. i 20. m arta iznenada se probudio osećajući kako
mu iz m inuta u m inut raste hladnoća u rukama, a onda u celom telu.
Oseća razdirući bol u udovima, grudima, počinje da se bori sa disanjem:

101
samrtni ropac! Napadi postaju žešći, ali ne dozvoljava svom slugi da po-
zove Fogla „jer se, doduše, radi o patnjama, ali ne i o nekoj opasnosti“.
Tek sledećeg ju tra doz\?olio je da mu lekar olakša tegobe.
Fogl je dugogodišnji provereni prijatelj. Njega može sve da pita i
da od njega dobije odgovor. O n shvata na čem u je i m irno donosi od-
luku. Nije više potreb n o da se bori: samo m ora rodbini da uštedi gorči-
nu svesnog rastanka sa životom. I on to čini s nepom ućenom vedrinom
antičkog heroja.
Ujutro je pitao koji je datum. Bio je to 22. m art 1832. godine: „Dakle,
počelo je proleće, i onda se utoliko pre možemo oporaviti.“
Pored krevetaje naslonjača i on sedi u njoj, tu je proveo zadnje noći,
nam erava da s Otilijom vrši opite o bojama, i jo š ponešto o tom e obja-
šnjava. Oko 10 sati prestao je da govori, u 11 je zamolio da se raskrile
prozorski kapci - svetlost m u je prijatelj.
,,A sad, gospođice, daj mi svoju lepu šapicu!“ Otilija drži njegovu
ruku, prelaz iz živog u neživo tako je blag i neprim etan da ona nije ose-
tila trenutak smrđ.
Da bi čovek doživeo ovakvu smrt m orao se s njom na vreme izmiriti.
I Gete je to posdgao ostavljajući o tom e veličanstven tajanstven, na prvi
pogled neproziran, spom enik i zaveštanje u svojoj „Klasičnoj valpurgij-
skoj noći“. Sta znače njeni simboli?
Kad su G etea jed n o m upitali šta je hteo sa svojim Faustom on je od-
govorio - ništa! 1 zaista, mi ne znamo štaje Gete nameravao sa svojim Fau-
stom, je r je on sam odlučno odbijao da o tom e bilo šta kaže, kao da se
radilo o najvećoj tajni, i to o tajni ličnosti, njega samog, o njegovoj sop-
stvenoj najdubljoj tajni koja se ispisuje nem ušdm jezikom je r se i od sa-
mog sebe skriva, je r se i ne može, a i ne sme, iskazati rečima, je r se do
nje dolazi nesvesno, tihim i skrivenim sazrevanjem čiji se plodovi prihva-
taju kao milost, bez reči, bez odavanja, možda i ne znajući stvarno sav
njen racionalno formulisan smisao i oblik. I mi zaista smatramo da je u
tom e stvar. A tajna ličnosti, njena uverenja, ne smeju da se otkriju da se
mešanjem neke sile sa strane ne bi pokvarila. Gete je do kraja života zadr-
žao istovetnu strukturu odnosa prirode i stvari prem a sebi, on je stalno
osećao ugroženost od elem entarnog, razornog, stihijnog, i na sve mogu-
će načine trudio se da ga obuzda. U tu svrhu služile su mu kako prirod-
ne nauke, kojima je otkrivao zakone da bi se obezbedio od slučaja i sđ-
hije, tako i poezija, koju je u Faustu uzdigao do prave i najviše svrhe:
ona je dobila značenje i moć bajalice, magijske delatnosti kojom se ot-
kriva istina za sebe, ali formuliše tako da se ne može proniknuti, je r je
njena svrha magijska, ona treba izricanjem da obezbedi istinitost onoga

102
što iskaz sadrži, a iskaz je velika i strastvena potreba za produžetkom ži-
vota, pret\rorena u duboko mitološko uverenje, dakle iskazana na je d an
p re lo g ič an način, na način koji ne dopušta nikakvu logičku analizu, nego
ostaje sama za sebe kao intim na i najdublja istina.
Kao što su se nekad izricale stare bajalice i rečim a ,,okivala“ stvar-
n o st i upućivala u pravcu želja, tako sada i Gete, jezikom glosa, bajali-
ca, prom enljivim ritm om prilagođenim , po dubokom , najčešće sasvim
nesvesnom osećanju za stvari, trenutku, fazi saznavanja i toka, odno-
sno im anentne svrhe m itološkog zbivanja, iskazuje, ,,uvračava“ istine o
životu i smrti, sadeva ih u sibilske izreke čiju istinu ne može niko i ni-
Šta da razori.
Ovo se odnosi na onaj deo u „Klasičnoj valpurgijskoj noći“ gde je
Gete došao na srećnu ideju da prikazom je d n o g izumrlog rituala iskori-
sti njegov okvir da iskaže na ritualno-mitski način i zapravo ne samo is-
kaže nego ostvari, pronese kroz delo, prastaru mitsku istinu koja je i sad
na snazi, bar za njega, i tako joj, svojim sopstvenim ritualom , povrad
staru snagu i važnost, dakle da obavi je d an mitsko-ritualni proces ostva-
renja arhetipske poruke.
Tu, jed in o tu leži objašnjenje zašto je Gete odbijao da kom entariše
svoje životno delo, zapravo njegov drugi deo, i tu, je d in o tu je objašnje-
nje zašto je pom no odvajao i razlikovao prvi deo od drugog: sve ličnosti
i događaji u drugom delu delovi su njegovih sopstvenih preobražaja,
njegove najunutarnjije m etamorfoze, a pred tim treba ćutati, je r se sva-
ka m etamorfoza odvija u najdubljoj skrivenosti i tajanstvu, inače svako
otkrivanje može da je ugrozi, om ete i onem ogući viši smisao koji se njo-
me postiže, naim e skok u viši stupanj razvojnosti.
Tu je i objašnjenje zašto Gete mestimice ubacuje u svoje stihove re-
čenice koje izgledaju neodvršene, kojima nedostaju bitni sintaksički ele-
menti, naim e predikati, da bi iskaz bio jasan. Ne, on ne sme nikad reći
do kraja, on ga čak uopšte ne sme izreći nego samo nagovestiti, on to
u stvari mrmlja samo za sebe, sve su to samo magijske radnje i čini preto-
čene u reči, ali tako uvijene i neiskazive da se tajni smisao obreda ne bi
povredio. Je r svako biće koje se preobražava, koje prelazi iz je d n o g stup-
nja u drugi, iz dotadašnjeg oblika u viši oblik, neobično je osetljivo na
sve spoljne uticaje, i zato m ora ostati skriveno.
Poznato je da se Gete bojao reči. Reči su površne, neposlušne, br-
bljive, ko zna kuda sve m ogu da odvedu. Njima čovek nikad ne može
do kraja da poveri svoje tajne. Smisao Geteovih prikrivanja ,,tajne“ (das
Geheimnis) javlja se ncypre kao biološki princip zahvaljujući kojem se odr-
žava sav život u prirodi. U svojoj raspravi „O stvaranju i preobražavanju

103
organskih bića“ Gete kaže: „Sve što treba da se pojavi u život, sve što treba
živo da deluje, m ora biti uvijeno [muss eingehullt sein].“
Svako živo biće ima svoj zaštitni omotač koji se ne može zderati a da
se živo biće ne uništi, ne ozledi, ne om ete u razvoju i tako dovede u pita-
nje njegov opstanak.
Tu izdajničku ulogu razdiranja zaštitnog om otača obavljaju reči kad
je u pitanju čovek. Doduše, reč ima i magijsku ulogu, ali samo u određe-
nom, kondenzovanom obliku izreke, predskazanja, bajanja, ne u samo-
razotkrivanju onoga najdubljeg što se u ličnosti dešava. Zato je i rekao:
,,Mi uopšte govorimo i suviše m nogo. T rebalo bi da m anje govorimo,
a više slikamo. Sto se m ene tiče, želeo bih da se sasvim odviknem od govo-
renja i da kao tvoračka priroda produžim da govorim u samim slikama.
Duša muzicira na taj način što odslikava je d a n deo svog najintimnijeg
bića, i zapravo na taj način izgovara najviše tajne stvaranja.“
Nas uverava mitološki sadržaj „Klasične valpurgijske noći“, zapravo
činjenica d a je za oznaku tajnih misterija nepogrešivo upotrebio baš ova-
kve likovne predstave i atribute koji su im bili svojstveni u antičko doba
i o čem u postoje sačuvani arheološki nalazi, a da Gete o svemu tom e nije
imao pojma, je r ili nije video nalaze ili su mitološki sadržaji rezultat naj-
novijih istraživanja!
Sad sve postaje m nogo jasnije. S adje jasno koji je bio krajnji smisao
Geteove težnje i potrebe da se bavi slikarstvom: slike sažetije i bezopasni-
je ,,hvataju“ i iskazuju istine o stvaranju sopstvene ličnosti i njenim preo-
bražajima negoli reči. Isto tako, sada postaje jasno zašto je Gete sintaksič-
ki sažimao svoje pesničke iskaze: oduzimao im je one delove (predikate)
koji su morali otpasti da bi iskaz delovao kao puna, u sebe zatvorena, slika!
Reči je na taj način maksimalno pretvarao u simbole, a simboli su mno-
goznačni, \išestrukim m ogućnostim a tum ačenja zaštićeni od otkrivanja
prave i najdublje istine u koju se pesnik uvio kao u tajnu. Zato je drugim a
preporučivao da ga tum ače svojevoljno, ispunjavajući praznine sopstve-
nim domišljanjem - samo da ih što više udalji od svoje sopstvene suštine!
Ta tendencija pretvaranja reči u sliku, ali sliku određenog, magijskog
kova, dakle u sveti jezik kojim se iskazuju najvažnije poruke, jezik magij-
ske mitske bajalice, objašnjena je onim što najveći majstor reči u svom
m aternjem jeziku misli o rečima: „Ono što je najbolje u našim ubeđenji-
ma ne da se uhvatiti rečim a.“ Ili u Vilhelmu Majsteru: ,Ja sam se potpuno
uverio da ono svoje najdraže svako mora da čuva kod samog sebe u najdu-
bljoj ozbiljnosti, svako zna ono što zna samo za sebe, i to m ora da zadrži
u tajnosti; čim ga izgovori... ono njegovo najbolje, ako ne bude uništeno,
m ora biti om eteno.“

' 104
 Rečitije se ne može iskazati duboko skrivena motivacija iza načina izra-
Žavanja u Faustu i Geteovog ćutanja o njegovom smislu. Dakle, magijska
delot\’orna uloga, pret\aranje istine u delo rečima, i skrivanje od spoljnih
opasnosti - to je ono što stoji iza Geteovog sibilskogjezika u ovom delu
i njegovog upornog odbijanja da se izjasni o njegovom smislu: ,,Ništa“,
^oje je upotrebio kao odgovor na pitanje šta je hteo s Faustom, ima, pre-
nia tome, magijsku ulogu odvraćanja, ali istovremeno upućuje na način
kako je Gete došao do najdublje istine - nesvesno! O n stvarno i nije hteo
ništa; isdna se sama oblikovala i uzimala simbole koji su joj odgovarali.
,,Pesničko-simboličan“ - tako je Gete sam nazvao tekst u Faustu. Ne-
prekidno je ponavljao da njegov spev treba da bude „inkom m ensuraber,
tj. nemerljiv, neuporediv, u stvari nepristupačan, neuhvatljiv, neobuhva-
tljiv! Ako je Gete išta hteo svojim spevom, o n d a je hteo to da spev bude
„pesničko-simboličan“, ali na način koji ne samo da dopušta višestru-
kost tum ačenja nego svesno na nju upućuje. Sam Gete je delovao u tom
pravcu, što je neshvatljivo ako izgubimo iz vida magijski karakter speva
i njegovu magijsku funkciju u nekim delovima, kao što su ,,Majke“, „Kla-
sična valpurgijska noć“ itd. Orfičke, sibilske izreke, jezik proricanja, ,,taj-
ne proročke izreke“ („geheim O rakelspruche“) - eto, to je oblik u kojem
mudri Gete voli da se izražava u svojoj starosti.
Ali pre svega, Gete ovde više nego igde na drugom mestu veruje u
intuiciju, u srećno nadahnuće, „das A percu“, kakav je izraz za tu duhov-
liu snagu upotrebio radeći na prirodnjačkom istraživanju. A zar to isto
ne govori o mitološkom karakteru i mitološkoj intuiciji na koju se Gete
oslanja, kao i čitavom spletu najintim nijih problem a sopstvene ličnosd
do kojih se ne dolazi diskurzivno-racionalnim putem nego čistom intui-
cijom, iznenadnim otkrićem ili naslućivanjem? Isto tako, Gete prepušta
čitaocu da tumači njegovo delo s punim poverenjem.
U pismu svom prijatelju M ajeru od 20. ju la 1831. godine, govoreći
o Faustu I I Gete kaže da će se njem u „sigurno obradovati onaj ko se razu-
me u nagoveštaj što se postiže izrazom lica, u mig i jedva uhvatljivu alu-
ziju. O n će čak i više naći nego što sam je mogao dati“.
Gete dopušta i radosno pozdravlja to što svako, osobito pravo, umet-
ničko delo daleko prerasta svoga stvaraoca i krije ponešto u svom zača-
ranom krugu (B annkreis), na šta on u toku pisanja, a m ožda i uopšte,
nikada nije mislio. Ove su reči od neprocenjive dragocenosti ne samo
zato što predstavljaju poziv čitaocu i kritičaru ili istoričaru na traganje
za skrivenim smislom nego i zato što ukazuju na specifičan stvaralački
postupak kojim je građen Faust na udeo nesvesnog koje Gete na ovaj
način, iako posredno, ističe u prvi plan. A upravo to i objašnjava zašto

105
je ovaj postupak prim enjen, kao i strukturne posledice njegove prirrie-
ne: radilo se o najvećim tajnam a koje im aju magijsku moć, i dobilo se
delo pisano nerazumljivim pism enim a, jezikom šifara, znakova, magij,
skih bajalica i simbola.

Anm utige Gegend

Scena pod ovim nazivom predstavlja strukturni i, još više, psihološki pre-
laz iz prv'og u drugi deo Fausta, Pitanje ovog prelaza postavio je sam Gete
upoređujući oba dela, i postavljajući formulu razlike između njih. Da raz-
lika postoji lako će uvideti svaki čitalac. U čem u je njen smisao, u tome
se najpre treba osloniti na Geteovo mišljenje. Prevodioca na francuski,
Stapfera, Gete je odvraćao da objavi zajedno prvi i drugi deo tvrdeći da
nem a nikakvog razloga da se štampaju kao je d n a knjiga, je d n o d elo,jer
drugi deo predstavija p o tpunu celinu za sebe! ,,Un tout com plet!“
I prvi i drugi deo imaju stm kturu epizoda koje nisu uvek čvrsto i do
kraja povezane. Gete je to i sam znao, p aje, prem a Rimeru, preporuči-
vao čitaocim a da sami p o p u n e praznine izm eđu njih: „Smisao i ideja
celine ukazaće se [entgegenbringen] razum nom čitaocu, iako m u pre-
ostaje dosta prelaza koje treba sam da p o puni.“
Ekerm anu je 17. februara 1831. godine ovako opisao razlike izme-
đu prvog i drugog dela Fausta: „Prvi deo je gotovo sav subjektivan, sve je
tu izašlo iz je d n e pristrasne, strasne individualnosti... U drugom delu,
međutim , gotovo da i nem a ničeg subjektivnog, ovde se javija je d an viši,
širi, svetliji, bestrasniji svet.“
Gete predstavija, dalje, svoj sopstvreni razvojni put od narcisoidnog
do objektivnog, od specifičnog ka generičkom, od subjektivnog ka ide-
alnom. I sve je to tako u osnovi, ali postoji i jed an niz prizora, koji spo-
lja pokazuju objektivitet zbivanja, dok iznutra, duboko potisnuto, bukti
je d n a podvodna, nesvesna linija čisto subjektivnog pokušaja da se mito-
loškim sredstvima preoviada razorno dejstvo smrti. To su prizori „Majke“,
,,Homunkulus“ i „Klasična valpurgijska noć“.
Da bi prešao na ta zbivanja Gete je m orao psihološki da saviada
zjap izm eđu Fausta na kraju prvog i Fausta na početku drugog speva.
Prvobitno i veoma dugo G eteu nije padalo na pam et da produžuje Fau-
sta, niti je od kasnijeg drugog dela imao bilo šta, m a i u skici, sem što
m u se, iracionalno, nam etao prizor sa lepom Jelenom . I dugo, veoma
dugo ništa više, ali njegovo ,,nesvesno“ je za to vreme n eu m o rn o radi-
lo. Upravo je Faust 7/m ožda najveći pesnički prim er nesvesnog rada na

106
poeziji. Zato je G eteu bilo teže da kom entariše Fausta nego bilo koje
svoje drugo delo: on je jednostavno radio pod p rinudom nesvesne stva-
ralačke potrebe koja m u nije dala p reth o d n o nikakav racionalan na-
ooveštaj, niti skicu, zamisao, nego ga je jednostavno prinudivala da se
koncentriše na neke slike, da se njim a bavi i nije ga napuštala sve dok
ini nije dao konačan, samom sebi nerazumljiv, pesnički oblik i smisao.
Da bi se Faust oporavio od krivice zbog tragične G retine sudbine pred-
stojala su m u samo dva puta: je d a n je kajanje, što bi otvorilo p u t samo-
nuičenju, vračanju na sam og sebe, m azohizm u i svim neizvesnostim a
s kojima se m ora računati kad je u pitanju je d a n strasni subjektivni
senzibilitet, što Faust i predstavlja u prvTom delu. Covek koji se u sve
unosi sa strašču m orao bi svoju katarzu da doživi na strastven način.
Mogao bi i po red toga da doživi iskupljenje, ali G eteu nije bilo stalo
do takvog Fausta: on je h teo da ga uzdigne u visine objektivnog ideali-
teta, i zato je izabrao drugi put, sigurniji, kraći i p rim eren onom e što
očekuje Fausta u drugom delu speva: on ga baca u san, i u zaboravu,
amneziji pronalazi dragoceno psihoterapijsko sredstvo koje omoguća-
va lak prebol. Na njem u se uspešno prim enjuje isceliteljska uloga sna
trenutno isključene i um rtvljene svesti: san ga spasava od užasa i samo-
prebacivanja koje bi nem inovno naišlo sa saznanjem G retine tragedi-
je. Sam Gete kaže: „Schlaf ist Schale“. San je ljuska, dragoceni om otač
koji štiti svest od utisaka i navale pam ćenja da bi se u nesvesnom izvršilo
prestrukturisanje i iz sna na javu vratila nova, zdrava i snažna ličnost
sposobna da produži život.

M ajke

U Faustu I I tronožac (Dreifuss) na kojem je inače Pitija sedela, jeste sim-

bol pesničke stvaralačke snage. Pre nego što Faust čarobnjački dozove Je-
lenu, m ora da se spusd do ,,majki“, koje borave na najdubljem dnu. Gete
upotrebljava najslobodniju i „najlabaviju form u“ (allerlassigste Form)
rečenice za tajanstvenu sliku:
Gestaltung, Umgestaltung,
Des ezvigen Sinnes ezuige Unterhaltung,
Umschivebt von Bildem aller Kreatur.
Tam o stoji užareni tronožac (Dreifuss). Faust treba da ga dotakne
ključem, on onda polazi kao „verni sluga“, što nije sasvim lako predsta-
viti čulno, preko čula sinnlich: to je upravo simbol, znak, gotovo šifra,

107
u stvari ritualan potez, čin, radnja čiji su nam značenje i nam ena veorna
daleki, gotovo nepristupačni. On se približava kao gvožđe m agnetu, pol
uz pol, i pom oću ovog m agičnog znaka može se dim tam jana preobra-
zid u bogove, i Jelena može iz prošlosti izaći na videlo dana.
Ni vreme ni mesto nisu navedeni za ove ,,majke“ i uzaludan je svaki
pokušaj da se one lokalizuju i pojmovno odrede, recimo kao „prafeno-
m eni“ ili upraviteljice ,,tipa“. Kad ga je Ekerm an upitao za objašnjenje,
on mu je uskratio svako obaveštenje, samo ga je gledao netrem ice svojim
velikim očima i naveo svoje sopstvrene stihove:
Majke, majke, tozvuči tako čudesno..*
Ip ak je učeniku dao je d an uput: kod P lu tarh aje našao nešto i onda
to preobrazio. Smesta ka Plutarhu! Ali tamo stoji samo toliko da je je-
dan grad na Siciliji bio slavan po svojim boginjam a koje su bile poštova-
ne kao ,,majke“. P ronađeno je još je d n o mesto gde se u dijalogu govori
o sum raku nekog proročišta. Tu se raspravlja o tom e koliko može da
ima još svetova osim našeg, tu se upražnjavaju mistika brojeva i geome-
trija, i na kraju se objašnjava je d an veoma čudan model kosmosa: treba
zamisliti ogrom an trougao, sa svake strane visi po 60 svetova, na vrhovi-
ma još tri, što ukupno iznosi 183 i svi se oni kreću kao u nekom plesu.
U unutrašnjosd trougla koja se zove „polje istine“ leže nepom ično pra-
uzori svih stvari koje su bile i koje će biti, a naokolo je večnost, iz koje se,
kao preplavljujuća bujica, svetovima donosi vreme.
To može dati povoda za razna tumačenja. Uzori stvari označeni su
trostruko neprevodivim grčkim rečima logoi, eidelogoi, eide i para-deigmaim
(govor, um; stvar, građa; razlog; svrha, izgled, oblik; svojstvo, biće; ideja,
prim er, uzor, obrazac).
U stvari, ,,majke“ su Jungov arhetip ili Heseova pramajka reka, u kojoj
se začinju sve stvari, večni obrasci po kojima se one grade i šalju u svet.
Ekerm anu je rekao: „Ništa Vam ne mogu dalje odati nego da sam prona-
šao u Plutarha d a je u staroj Jeladi bilo reči o majkama kao božanstvima.
To je sve što dugujem predanju, ostalo je moj sopstveni pronalazak.“
Majke označavaju oblast u kojoj borave tipovi i prafenom eni, tj. ide- |
alni večni praobrasci sveg postojećeg, oni su večiti osnov sveg živog što I
se preobražava i m nogostruko razvija u vrem enu. Prema Mefistofelovim 1
rečima, majke sede na prestolju
uzvišene u usamljenosti,
a oko njih nikakvog prostora, još manje vremena.
* Ibid.

108
 O ne postoje, a nisu nigde i nikako, van prostora i vremena. To zna-
Či da su im anentne stvarima i bićima, neka vrsta tipske apstrakcije koja
je ugrađena u evoluciju sveg postojećeg, regulišući je iznutra, iako uticaji
i podsticaji dolaze i sa spoljne i sa unutrašnje strane. O ne prebivaju ,,na
najdubljem d n u “, i sa njihovim bivst\rovanjem spaja se
Oblikovanje, preobražavanje,
Večita zabava večitog smisla [Sinn].
Pošto
Oko njih lebde slike svih mogućih stvorenja
jasno je da se ovde radi o Jungovim ili nekim drugim ,,arhetipovima“.
Gete ne kaže ko se obrazuje, ko se preobražava niti ko oko njih leb-
di. Rečenicam a nedostaje predikat, čime Gete na majstorski način po-
stiže utisak kao da su iščezli i prostor i vreme, te tako slikovito dočarava
jednu apstraktnu situaciju, a njom e slika unutarnje svojstvo ,,majki“ koje
je sasvim suprotno od slikovnosti, slikovitog pojm a koji označava njego-
ve reči: je d n o apstraktno, im anentno svojstvo samo se tako slikovito
moglo predstaviti.
Zašto je to Geteu potrebno? Pred tajnom treba ćutati i skrušeno je
poštovati.
Jed an istraživač je pogodio o čem u se radi: pogledati u bezdan bez-
oblične m aterije u kojoj se začinje i u koju se sve vraća kad odživi svoje,
zaista iziskuje nezamislivu smelost: gledati u lice svom sopstvenom ra-
đanju ili začinjanju, n ap o r je koji sm rtnik ne može da podnese. O n je
sam rekao: „N eposredno opažanje prafenom ena dovodi nas u je d n u
vrstu straha: osećamo svoju nedovoljnost; oni nas oživljavaju samo več-
nom igrom em pirije.“

Klasična valpurgijska noć

Na dan 24. ja n u ara 1830. godine osam desetjednogodišnji Gete izre-

kao je čuvenu rečenicu: „Ništa me više ne može odvratiti od Fausta; bilo
bi to više nego ludo kad bih doživeo da ga završim! A m ogućno je ...“
Upravo u tom trenutku nosila ga je bujica likova koji ispunjavaju
„Klasičnu valpurgijsku n o ć“. E k erm an je rekao: „N eizm ernoje m nogo
mitoloških figura koje se ovde tiskaju.“
Posle višemesečnog rada saopštio je E kerm anu da je „Valpurgijska
noć“ potpuno završena ili, kako je sam kasnije modifikovao tu izjavu - da

109
je „istekla u beskrajno“, i time zapravo nesvesno ukazao na njen smisao!
O na je simbol večite i neuništive reke života!
Valpurgijska noć jeste srednjovekovni oblik u kojem se iznosi uvere-
nje da postoje trenuci kad se svet mitološki otvara i iz svog podzemlja
pušta napolje sve što u sebi sadrži. Ova misao ostavilaje na Getea strahovit
utisak. O n je spevao ne samo prizor u planini Harcu negoje izmislio i „Kla-
sičnu valpurgijsku noć“ i učinio je pretpostavkom i uslovom speva o Jeleni.
Cudesna je stvar, a to su savremeni istraživači klasičnih mitova ne-
dvosmisleno utvrdili, kako je Gete, iako nemajući dovoljno materijalnih
podataka, ili ih nem ajući uopšte, intuitivno naslutio smisao i čitave sa-
stave ritualnih situacija, o kojima postoje dokazi na arheološkom mate-
rijalu iz vrem ena kad su oni obavljani i verno odslikani na vazama ili
drugim predm etim a. Gete je u svom spevu tačno tako prikazao mitolo-
ške likove kao da je te vaze gledao! O n nije ni znao da postoje protoko-
rintske i ranoantičke slike na vazama koje predstavljaju čudesna bića
koja je upravo on uveo u svoju „Klasičnu valpurgijsku noć“. O n je znao
gotovo isključivo samo za nežno-hum ana helenističko-rimska umetnička
dela. I to je ono što govori o njegovoj duboko mitološkoj intuiciji, nje-
govoj sceni u Farsali odgovaraju kao ilustracija u bukvalnom smislu reči
samo one arhajske slike na vazama za koje nije ni znao da postoje!
U osnovne poglede andčkih misterija spada upravo jednakost svad-
be i smrti, s je d n e strane, i rodenja i večnog proizlaženja života iz smrti,
s druge. Pošto se taj pogled javljao kao ideja je d n e božanske svadbe koja
je dolazila odm ah posle smrti, a nije bila vezana ni za kakav određeni pre-
deo, sem možda za Eleuzis, to se njeno obavljanje moglo zamisliti samo
u praelem entu. I zaista, orfička him na nereidam a izrazito i kaže da su
ove boginje kao prve obavljale misterije u čast Dionisa i Persefone. Onaj
prvi čin bio je prasvadba posle koje je odm ah usledilo prarodenje u obli-
ku svečane misterije na m oru. Možda su tritoni i nereide, svedoci i izvr-
šioci one prve velike misterije rođenja, kako kaže Karolj Kerenji, stekli
naviku da nose, pored vlastitih atributa, najpre samo oruđa božanstava
koja sudeluju u misterijama: korpe, kovčege, krčage za mešanje, a onda
su stekli i znake najviše olimpijske moći.
Sto se tiče Getea, ovde je važno da i on, svesno ili nesvesno, ukazuje
na situaciju koja liči ili je jed n ak a mističnoj svadbenoj povorci. U sva-
kom slučaju, on se tom e ne vraća pukim podražavanjem, nego srećnim
stvaralačkim činom dopire do prvobitnog smisla svih povorki nereida
i tritonskih morskih svečanosti.
Bog mora Nerej imao je pedeset kćeri, koje su se zvale nereide. Od njih
su najpoznatije Tetida, Kalipsa i Amfitrita. O ne su, prem a orfičkoj himni,

110
najpre slavile misterije u čast boga Dionisa i boginje Persefone. Prem ajed-
nom pevanju u Evripidovom Ionu, nereide su isto tako sudelovale u mi-
stičnom kolu u Eleuzisu, zajedno sa Mesecom i zvezdama: to je bila slika
Č udesne noći misterija koja se je d in o može porediti sa Geteovom egej-
skom scenom. Gete ih ne predstavlja kao čudo iz m ora s telom pola de-
vice, a pola ribe: Tetida, je d n a od njih, im alaje „srebrne noge“. Gete je
ođ njih načinio morske gracije, doride - tako naz\7ane po njihovoj majci
Dori, ćerki boga Okeana - koje su takoreći stavljene kao kćeri majčine na-
spram nereida, kćeri očevih. Svoje nereide, očeve kćeri, pridružuje Gete
ribolikim tritonim a. N ajednom mestu u Faustu nereide i tritoni pevaju:
Donosimo kabire,
Da vode mimu svetkovinu:
Jer gde oni na sveti način postupaju,
Neptun će se prijateljski ponašati*
Oni smeju da se hvale da su nešto više nego obične ribe, je r nose
011 e velike bogove koji su još je d in o preostali u grčkom moru: oni su do-
stigli kabire.
Sta predstavljaju ti kabiri? Gete se izražava oprezno. Sve što je ranije
navedeno, izuzev o Helonovom štitu-oklopu, tačno se poklapa sa slikom
koju i današnja nauka ima o tim problem atičnim bogovima. Sirene s pra-
vom pevaju obraćajući se kabirima:

Kad se razbije brod,

Snagom kojoj se ne moze odoleti
Vi štitite posadu. **
Kabiri su, kao neki prabogovi, već u klasičnoj antici postali božan-
stva koja donose spas i sreću. Kao i poneka prabića oni imaju patuljast
izgled, ali svakako i titanski. Njihov patuljast izgled ne podleže više sum-
nji otkako su u okolini Tebe, u je d n o m svetilištu kabira, iskopane vaze
na kojima su prikazani Pigmeji. Ako danas bez predubeđenja posmatra-
mo arheološke spom enike, čiji je broj u m eđuvrem enu silno porastao,
ali takođe i već tada poznata antička svedočanstva, opet se m oram o divid
pouzdanosti Geteovog znanja, zahvaljujući kojem je on, usred jed n o g vre-
nien a u kojem se čisto spekulativno dolazilo do procene i tum ačenja,
umeo da ostane na pravom mitološkom tlu ili, kako se to drukčije kaže,
da gotovo nepogrešivo misli mitološki. Kad ga uporedim o s vazama na
kojima su prikazani kabiri, njegov opis borbe između Pigmeja i ždralova,
* Ibid.
** n

lli
a koja se odvija n ajed n o m bregu koji je nastao posle vulkanske erupcije,
poka/.uje se kao uvodna varijacija, u pravom antičkom stilu, u tem u ka-
bira. Treba se, dakle, samo setiti onih grotesknih prizora borbe tih bića
na jednoj od vaza iskopanih u blizini Tebe, pa da se ponovo divimo Ge-
teovoj intuiciji: on je svoju scenu napisao 1830. godine, a tek sto deset
godina kasnije objavijene su reprodukcije vaza koje to potvTđuju!
Ali sada dolazi ono što je najvažnije. Za kabire Gete kaže da su ču-
desni bogovi koji sami sebe stvaraju. O d istraživača antike, svojih savre-
menika, Gete nije mogao saznati da se muškost u kabirskom kultu pred-
stavijala ne samo u obliku itifalijskog stuba, a poznato je da su Pelazgi,
najstariji poznati prastanovnici Grčke, negovali taj kult, u stvari kult rod-
nosti i plodnosti čiji je simbol bio falus, nego i u dvostrukom liku: kao
otac i sin, Kabiros i Pais. Na jed n o m sačuvanom parčetu polom ljene va-
ze iz tebanskog svetilišta nailazimo na prikaz para koji sačinjavaju jed an
dionizijski bradati čovek, s vencem oko glave, u opruženom položaju,
i jed an nag dečak, s kondirom vina u ruci.
Ali, s druge strane, i u središtu misterija u čast boginja Dem etre i
Persefone nalazio se jed an ženski par u kojem je izražena ideja o nepre-
kidnom produžavanju života: u dvostrukom liku boginja kći je bila samo
ponovo rođena majka, a ona kojaje postala majka postalaje to samo zato
da bi samu sebe donela na svet! Isto tako i za muški oblik u kojem je iz-
ražen isti događaj, naime za onaj kod kabira, može se reći da slikovito
dočarava ideju da kabiri sami sebe neprestano rađaju.
U tom svetlu treba posmatati i Geteovog hom unkulusa. Homunku-
lus spaja u sebi, na pravi antičko-mitski način, Pratolaosa, dete koje tre-
ba da bude rođeno, i njegovog tvorca, Mitosa. O n je pravi kabirski vere-
nik koji sam sebe stvara. Kabiros, Pais, Mitos i Pratolaos isto tako su samo
slikoviti ljudski oblici u kojima se dočarava proces razvijanja praboga koji
sam sebe stvara, kao što Persefona i D em etra predstavljaju razvojne obli-
ke praboginje: s pravom se ovo Geteovo prasaznanje može nazvati antič-
ko-mitskim, naim e saznanje o jed n o m tajanstvenom i duboko im anent-
nom identitetu između majke i kćeri, s je d n e strane, i oca i sina, s druge,
čime je obezbeđena neuništivost života.
Tako je Geteova ideja o neuništivosti života, do koje je, pod uticajem
Plotina i Aristotela, došao baveći se prirodnjačkim istraživanjima, doži-
vela u Faustu II svoju mitološko-pesničku dim enziju i konačan oblik, iz-
ražavajući u antičkom duhu ideju o partenogenezi ili samozačeću života!
Zašto je Gete pozvao čitaoce da sami dopunjavaju praznine i prela-
ze u Faustu, tvrdeći da će oni iz dela više dobiti nego što je on sam mo-
gao dati?
 Gete je jo š ranije tvrdio (Izborpo srodnosti) da delo ne pripada samo
autoru i da se onog časa kad je završeno slobodno otiskuje u svet i živi
samostalnim životom, kao celina, organizam za sebe.
Tu je ideju on zaokružio čisto stvaralački, dakle praktično, upravo
vi drugom delu Fausta: delo nije više subjektivni izraz nego objektivna
tvorevina, idealitet, stvarnost za sebe. O no nije više samo autorovo nego
je i svačije, pripada i njem u i svakome, i sad smo svedoci je d n e ideje za
koju još ne znamo koliko je svesno rukovodila Geteovo stvaranje, ali po
naknadnim izjavama izgleda da je im anentno, nesvesno bila prisutna u
njegovom stvaralačkom procesu. O n, naime, gleda na um etnost kao na
neku veliku narodnu svetkovinu, pokušavajuči tako da delu da onaj ka-
rakter kakavje imalo u staroj Jeladi i u srednjem veku, samo na različi-
tim duhovnim osnovama. U m etnostje opšta svojina. Dakle, Gete je hteo
da stvori opštenarodno delo, delo u kojem če svako moči da uživa na
svoj način, s punim pravom pronalazeči smisao koji sam otkriva i koji mu
delo nudi, dodajuči ono što njem u samom odgovara sve dokle dopiru
njegovo osečanje, obrazovanje, mašta, ukus, stil. Delo na taj način postaje
kolektivna svojina i opšta, zajednička tvorevina, neka vrsta gotskih kate-
drala na kojima su radile generacije neim ara ili, još više, narodnih pesa-
ma, koje su čiste tvorevine d u h a naroda kao živog i jedinstvenog kolekti-
va. Nije se on nim alo slučajno bavio narodnom poezijom, bez obzira na
objašnjenja i racionalizacije svojih pobuda. Prema tome, ako je umetnič-
ko delo ne samo izraz je d n e individualne tvoračke snage nego i odslika-
vanje zakona stvarnosti, ako je dakle stvarnost po sebi i za sebe, onda i
drugi imaju pravo da doprinose njegovom proširenju, da ga upotpunja-
vanju kako bi se maksimalno razraslo u dimenziji svog objektiviteta.
 —
HRIŠĆANSTVO I FAUSTOVSKI FINALE
I

Kad se pročitaju Geteovi tekstovi protiv hriščanstva, a naročito oni koje

u svom uvodu za knjigu Gott, Gemut und Welt navodi dr Rudolf Nojvin-
ger, može da se stekne snažan, ali, kako će se odm ah potom videti, veo-
ma jednostran utisak u kome, sem odbacivanja, prezira, čak i gađenja,
nem a nikakvog valjanog objašnjenja kako se, na čem u ili pod kakvim
okolnostima, da ne kažem i pod čijim uticajem, form irala ta Geteova
odbojnost prem a hrišćanstvu. Zagonetku predstavija je d n a čisto poetska
i um etnička okolnost: ako je Gete zaista bio tako nepomirljivo odbojan
prem a hrišćanstvu, zašto je onda svoje najveće delo, Fausta, završio na
hrišćanski način, u hrišćanskom stilu i s pozivima ili bar osloncem na
neka mesta iz Biblije koja je prepevao u doslovnom i izvomom biblij-
skom značenju? Kako da se taj završni hrišćanski o rnat i ceremonijal
opraštanja greha Faustu objasni ako stalno imamo na um u navedena
mesta iz drugih Geteovih dela ili, možda najviše, iz pisama i iskaza prija-
teljima? Da li se ovaj fenom en može objasniti na je d a n alternativni na-
čin: ili Gete nije bio svestan te protivrečnosti ili ona ne postoji? U ovom
drugom slučaju o p e tje m oguća alternativa: ona ne postoji zato što je
Gete nije bio svestan (a on je volterijanski i prosvećenički zdravorazum-
ski nastrojen kad se izjašnjava direktno o religiji i hrišćanstvu), a u pe-
sničkom, um etničkom i em ocionalnom bio je religiozno n ad ah n u t bar
u trenutku kad je završavao Fausta, uvodeći u epilog zemaljsko-nebeske
dram e hrišćanske svetinje i likove s njihovim preciznim religijskim zna-
čenjima i funkcijom. Alternativni pandan je pretpostavka da sva ta hri-
šćanska simbolizacija predstavija samo artističku igm bez dubljeg znače-
nja i hrišćansko-teološkog smisla. I tu bi se odm ah moglo dodati da je
izbor hrišćanskog cerem onijala bio pravi i adekvatan pesnički i umetnič-
ki čin: cela dram a odigrava se u hrišćanskom svetu, Faustove dilem e i al-
ternative usmeravaju se i prem a hrišćanstvu, bilo kroz usta Fausta, bilo
kroz usta Mefistofela. I time bi cela priča bila završena, a dilema okončana
pre nego što je i problematizovana.
Ali ipak ne m ožem o da se zadovoljimo ovim objašnjenjem . O no
što nam u njem u sm eta jeste to što je lišeno G eteovog em ocionalnog

! 114
i psihološkog okvira. Nije lako objasniti osnovnu protivrečnost same dra-
ine: ne može se bez dubljeg objašnjenja i olako prihvatiti protivrečni Ge-
teov postupak. Kroz celog Fausta hrišćanstvo se omalovažava ili zanema-
ruje kao faktor dram e, i scenske i one koja se odigrava u Faustovoj duši,
da bi se na kraju, kao čarobnim štapićem, preokrenule uloge i odnosi, i da
bi se hrišćanstvu dao najviši dramski, m oralni, psihološki, duhovni i filo-
zofski značaj, značaj faktora koji razrešava osnovni i najdublji ljudski pro-
blem: problem krivice i iskupljenja. A sve te scene pri tom odišu auten-
tičnim emotivnim sjajem, onakvim koji odgovara i dramskom razrešenju,
ali i upotrebljenoj simbolizaciji! Pre će biti da su iz Geteovog nesvesnog,
odjednom i sas\im neočekivano, hrupili neki davno potisnuti doživljaji iz
đetinjstva, kadaje žudno i strasno gradio svoju religioznu predstavu i žrtve-
ni ceremonijal, štoje kasnije, pod priđskom prosvetiteljsko-zdravorazum-
ske orijentacije, ali i mladalačkog prkosa koji ne priznaje nikakve autori-
tete, pa ni crkvene, potonulo u nesvesno kao jed an , u suštini, do kraja
neiskorišćeni psihološki i em ocionalni kapacitet. Slomom u Lajpcigu i
bolešću u Frankfurtu, taj će tok svesno biti pojačan izučavanjem ezoterije.
Zbog toga je potrebno analitički ispitati prave i suštinske razloge Ge-
teovih odbojnih izjava o hrišćanstvu, što se posredno i neposredno može
videti već iz delova Poezije i istine koje navodi u svom izboru d r Nojvinger,
cla bismo zaključili d a je suvi doktrinarni protestantizam iz Geteovih naj-
ranijih dana detinjstva i mladosti, prisutan kao nem inovan pedagoški i
obrazovni okvir, udaljio Getea od suštine hrišćanstva i nagnao ga da tra-
ga za svojim ličnim religioznim i religijskim izrazom. Ali rad na epilogu
Fausta kao da ga je ponovo vratio u mladalačke dane u kojim aje emotiv-
na i um etnička žica hrišćanstva bila isušena, pa je neverovatnom podu-
darnošću i konkordansam a sam sebe stavio u poziciju da na kraju života,
rešavajući dramski ishod Fausta, istovremeno nadoknadi i ono što mu
je u dalekoj prošlosti bilo uskraćeno, a za čim je nesvesno celog života
potajno čeznuo. Tako su se iskusna starost i prikraćena m ladost našle
na zajedničkom poslu da ispune je d a n zaostali lični dug i razreše je d n u
opštu ljudsku dilemu.
Zato se ovde nem eće kao važno utvrđivanje hronologije, zapravo po-
ređenje hronologije Geteovog završnog rada na Faustu II i iskaza o hri-
šćanstvu, da bi se \id elo postoji li neko slaganje ili neslaganje između
završetka Fausta, u kome se na hrišćanski način i u stilu oratorijum a ba-
hovskog tipa izmoljava i dobija milost i oprost za Faustovu dušu. Teorij-
ski, moguća su tri m odela kao rezultat ovog upoređivanja: Gete i dalje
ostaje nehrišćanin ili opadač hrišćanskog, odnosno protestantskog i kato-
ličkog ritualnog ceremonijala kao privatna ličnost, a kao stvaralac koristi,

115
ali na svoj pesnički način, hrišćansku ideju milosti i spasa, vezujući je za
Bogorodicu i večno žensko. Druga m ogućnost je da se ova dva toka po-
klapaju u onom što je bitno geteovsko, tj. ostaju na snazi njegovi nehri-
šćanski ili protivhrišćanski iskazi iz tog vremena, ali sam kraj i završetak
Fausta treba protum ačiti na slobodniji način, ne kao doslednu prim enu
hrišćanske biblijske ikonografije, nego kao artističku igru i prim enu hri-
šćanskih simbola prilagođene uslovima i am bijentu u kojima se radnja
odigrava: bilo bi nesuvislo d aje, u skladu sa svojim nehrišćanskim uvere-
njima i antipatijom prem a hrišćanskim dogm am a, prim enio oproštajni
cerem onijal iz neke druge kulture, a ne one, hrišćanske, u kojoj se dra-
ma odigrava i konačno razrešava. Najzad, tu je i treća mogućnost: da u
Geteu postoje i dejstvuju dva toka, racionalni i iracionalni, koji se pre-
pliću, sukobljavaju a nekad i usaglašavaju, ali je pr\ i u funkciji volterijan-
ske zdravorazumske, prirodnjačke u smislu iskustv'ene i eksperim entalne
logike, dok je drugi tok u funkciji pesničke imaginacije koja ni o čemu
ne vodi računa i negira, ako joj treba, pesnikovu prirodnjačku racional-
nost, vodeći svoj tok onim pravcem koji joj najviše odgovara. Prema tome,
ovde bi se na Getea mogao prim eniti njegov iskaz o religioznim uvere-
njima, gde pokazuje religioznu polifonost, je r se u stvaranju mkovodi nje-
govom potrebom , pa za to nalazi najbolju religijsku adekvatnost. A kada
se bavi prirodnim naukama, on bira panteizam, m ada se u ovom slučaju
može staviti prim edba, i to veom a značajna, da za formulaciju boja koju
je dao u studiji Farbenlekre i na kojoj je neum orno i neustrašivo, čak go-
ropadno i uvredljivo za oponente, istrajavao do kraja života, nije koristio
svoja panteistička uverenja niti se ona na bilo koji način direktno mogu
uplesti u ovu zabludu, je r to je u stvari bila zabluda pogrešnog eksperi-
menta, dakle zabluda iz prevelike odanosti eksperim entu kao racional-
no-čulnom proverljivom postupku, upotrebljavajući naime pogrešnu pri-
zmu i dobivši ono što je opdčka iluzija. U uverenju da njegov zaključak
počiva na čisto materijalno dokazivoj eksperim entalnoj podlozi, on je za-
plovio u vode eksperim entalnog iluzionizma koji nije imao nikakve veze
s njegovim panteističkim uverenjima, n eg o je otplaćivao dug jed n o j dru-
goj njegovoj konstmkciji kosmosa, dualističkom principu. Biti panteista
uopšte ne m ora značiti da p rirodne zakone m orate podvrgnuti duali-
stičkim pravilima igre, štaviše dualizam i panteizam mogu bid, a najčešće
i jesu, potpuno nesaglasni, je r dualizam cepa prirodno i kosmičko jedin-
stvo zarad ustanovljavanja večidh ritmova preko kojih se sve odigrava u
prirodi, kosmosu, svetu i životu. Panteizam je, u Geteovom slučaju, je d n a
hilozoistička i religijska predstava koja ima sasvim drukčije poreklo od
dualističkog koncepta, koji može biti stvar naivno-realističke opservacije

116
r

u prirodi i kao takav fizikalnog i iskustvenog značenja i porekla. U Gete-

ovom konceptu objedinjene su ove dve form e mišljenja, ali kao pesnička
i filozofska, a ne kao prirodnjačka i eksperim entalno-naučna opservacija.
Ostaje da se raspravi najzagonetniji deo Fausta, njegov završetak.
problem je dvostruk: kako da se shvati hrišćanska inscenacija kraja, da
li j e ona samo artistička ili duboko uvrežena u hrišćansku osećajnost
i simboliku? Ako jeste, o n d a se otvara drugi problem : kako taj hrišćan-
ski kraj uskladiti s istovremenim Geteovim invektivama protiv hrišćan-
stva? Covek koji je do poslednjeg časa napadao katoličke ritualne cere-
monijale sada je pribegao katoličkom, ali i hrišćanskom u celini, nebu
puštajući da u punom molitvenom i blistavom hrišćanskom sjaju donese
konačnu odluku i spase grešnika. I to s takvom pesničkom ubedljivošću
da se prosto čudimo: kako su mu suvi, odvratni katolički ceremonijali
kad o njima govori i kad ih gleda oko sebe, a kako se ovde blistavo pesnič-
ki i velelepno um etnički i estetski unosi u te iste posm rtne nebeske cere-
monijale oprosta i uznošenja duše u nebeske rajske doline? Očigledno
se ne radi o verovanju, nego o estetskoj vrednosti: ulični i crkveni cere-
monijali prikazuju mu se kao nešto estetski odvratno, je r su potopljeni
u katolički kič, dok su njegove nebeske radnje i njegovi nebesnici čista
poezija koja predstavlja sasvim drugi svet, iako u osnovi, onoj verskoj, pot-
puno isti. Gete se ovde trudio da po svaku cenu pesnički dočara te veli-
čanstvene nebeske trenutke kao d a je potpuno zaboravio šta je sve pisao
i govorio o hrišćanstvu, katolicizmu, verskim i dogmatskim čudim a koje
nikako nije svojom drugom , volterijanski pozitivističkom prirodom hteo
da prihvati i zdušno prigrli. Ovde je on preuzeo ulogu pesničke huma-
nizacije hrišćanske dogm atike i mistike.
Evo kako počinje ta scenska invazija nebeskih sila i kako je Gete opi-
suje kao najveći hrišćanski vernik:
Polaganje (Fausta) u gtvb
Pred stihom 12034 stoji: Glorija odozgo, zdesna. (Tum ačenje ovog me-
sta u Zivojinovićevom kom pilatorskom kom entaru glasi: Glorija; sjaj,
oreol; ovde svetlost koju zrače nebeska bića.)
Zatim dolazi Nebeska četa:1
Hajdete, glasnici,
nebeski časnici,
na let lagani svoj!
1 Johan Volfgang Gete, Faust II, preveo Branimir Zivojinović, Srpska književna za-
druga, Beograd, 1985.

117
 Grešnike pomilujte,
prašinu oiivljujte,
milosno obdarujte
sva bića na svetu.
Spas nosi u letu
vaš lelujav roj!
H or anđela posle toga rasipa ruže kao da vrši neku kultnu radnju
dok peva odu ružama:
Ruie, zaslepljujuće,
melem-okrepljujuće,
Lepršno uzlelujavajuće,
tajno oiivotvoravajuće,
stabljika titravih,
iz pupoljka hitro vi
širite cvet!
Sve štoje minulo
Nekje prosinulo
u šami prolećni koloplet!
Rajski poćinulom
nosite svet!
Ove stihove ne treba shvadti nim alo naivno i nim alo slučajno, a naj-
manje u čisto estetskom smislu. Ovde Gete opisuje je d n u od najvećih
hrišćanskih misterija, adoraciju ruža, pripisujući im čudotvornu spasi-
lačku moć. Evo šta u jed n o m ranijem horskom napevu anđeli pevaju o
ružama (stih 12085 i dalje):
Blaieni cvetovi,
plameni spletovi,
Ijubav proširuju,
miljem umiruju,
donose raj.
Istinske, svete
reći što lete
za većne su ćete
prejasni sjaj!
Uvodeći ružu u posm rtne scene u kojima treba da se spase ili pro-
padne Faustova duša, dajući ružam a n atprirodnu misđčnu moć u bor-
bam a anđela sa đavolima i Mefistofelom, Gete je duboko zaronio u naj-
čistiju hrišćansku mistiku: ruža je u svih naroda i u m nogim religijama

118
omiljeno, često sveto cveće. Prem a Brokhausu (763, 3), baštenska ruža
je iz Persije i Vavilonije dospela najpre u stari Egipat, staru Grčku i antič-
ku Italiju. U srednju i severnu Evropu najstarije plem enite ruže verovat-
no su kaluderi doneli oko 800. godine. Krstaški ratovi doneli su u Evropu
damasku ružu. U hrišćanstvai, ruža je simbol Hrista. Raspored čašičnih
lisuća u ružinom cvetu svodio se na pentagram (petougaonik), zbog čega
je ruža postala ne samo ukras građevina i grb (W appenbild) nego i znak
tajne. Pentagram u hrišćanstvu znači p et rana Hristovih i bio je am blem
ser Gavinov, naslikan na njegovom štitu.*
Ruža u hrišćanskoj ikonografiji ili je p u d r koji skuplja Hristovu krv,
ili preobraženje kapi te krvi, ili je opet simbol Hristovih rana. Simbol ro-
zenkrojcera sastoji se od p et ruža, je d n a je u sredini, a preostale na kra-
kovima krsta. Te slike evociraju bilo Gral, bilo nebesku ružu iskupljenja.
U am blem u rozenkrojcera ruža je postavljena u sredini krsta, na mesto
Hristovog srca, Presvetoga srca Isusovog. Isto simbolizuje Rosa candida
u Božanstvenoj komediji, koja svakako evocira mističku ružu hrišćanskih
litanija** i simbol je Device. Isti je simbolizam i u spevu Roman de la Rose.
Angelus Silezijus čini ružu slikom duše i slikom Hrista, čija duša dobija
bcleg. Zlatna ruža, koju je nekada papa blagosiljao čet\Tte nedelje hri-
šćanskog posta, koji se drži od Pepeljave srede do Uskrsa, bila je simbol
đuhovne moći i znanja, kao i simbol uskrsnuća i besmrtnosti. Zbog sim-
bolizma preporoda, ruže još od antike polažu na grobove. Rajsku ljubav
Dante upoređuje sa središtem ruže (Dante, Raj, pevanje XXX, 124-126;
pevanje XXXI, 1-22). U Recniku simbola Z. Sevalije i A. G erbran pom inju
isto: i boginja podzem lja H ekata kadikad je prikazivana glave ovenčane
vencem ruža s pet latica. A broj pet, koji dolazi posle četiri, broj je dovr-
šenosti, te označava početak novog ciklusa.
Geteovo veličanje ljubavi, imenovanje ljubavi za svemoćni stvaralački
princip (300-301) isto tako izražavajedno od osnovnih, zapravo najbit-
nijih načela Hristove nauke.
Pater ecstaticus (lebdeći naviše i naniže):
Večitog ognja slast,
Ijubav nas žarom obruča,
bol u grudima ključa,
peni se k Bogu strast.
* Dž. K. Kuper, Itustrovana enciktopedija tradicionalnih simbola, Prosveta-Nolit, Beo-
grad, 1986, str. 128, pod Pentaculum. Prim. autora.
** Litanija - molitva u čast Bogorodice i svetaca u kojoj naizmenično učestvuju sve-
štenici i hor ili narod. Prim. autora.

119
 Strele, probadajte me,
koplja, savladajte me,
nadžaci, slomite me,
munje, zgromite me!
Da bi se sva ništavnost
rasula u beskrajnost
nek blista trajna zvezda,
večite Ijubavi jezgra.
Najlepše je u svemu što Gete u razgovoru s Ekerm anom izražava
kao svoje religiozno uverenje da se čovekovim naporim a pridruži božja
milost (stihovi 12293-12301). Geteov iskaz Ekerm anu reči su pravog hri-
šćanskog vernika!
Anđeli pevaju (lebdeći u najvišoj atmosferi, noseći Faustovo besmrt-
no biće):
Plemenit duhova se član
spasao vražje vlasti:
ko trudom stremi svaki dan,
tog možemo i spasti;
pa pako gajošpod skut svoj
previšnja Ijubav stavi,
dobrodošlicom naš će roj
blaženi da ga slavi.
Povodom stihova 12293-12296, Ekerm an u Razgovorima navodi sle-
deće Geteove reči: „U ovim stihovima sadržan je ključ za Faustovo spase-
nje. U samom Faustu sve viša i sve čistija je delatnost do kraja, a odozgo
večna ljubav koja m u dolazi u pomoć. To je u potpunom skladu s našom
religioznom predstavom, po kojoj se mi ne izbavljujemo samo sopstve-
nom snagom nego i bozjom milošću koja se njoj pridružuje.“
Mlađi anđeli pevaju zatim didramb ružama, ruže imaju ogrom nu ma-
gijsku snagu koja potiče od Hrista i oko kojih se ispleo čitav niz mitskih
značenja, bajalica i magijskih radnji. Ruže imaju čudesnu moć u borbi
sa silama zla:
Zli đavoli ustuknuše
kad ih zasu i sablazni
talas ruža što buknuše.
Apoteoza ljubavi na kraju drugog dela Fausta, inspirisana hrišćan-
stvom, dobija takve razmere da čini natprirodna čuda, upravo ono što je
Gete celog svog veka, onim delom svoje umnosti kojaje priznavala samo

120
zakone pet čula, osporavao i hrišćanskoj crkvi i hrišćanskim dogmama.
Sadaje on taj koji dopušta da večna Ijubav (šta bi to moglo biti drugo nego
jedna m istično-spiritualna božanska sila!) poništava ništa m anje nego
večne i neizmenljive zakone prirode, kako je on sam verovao, čak i u tre-
nutku kad je pisao završne stihove Faustal U stvari, time se narušava i kao
izuzetak stavlja van snage onaj zakon dualiteta, princip polarnih antino-
mija i jedinstva prod\Tečnosti koji vlada celokupnom prirodnom grade\i-
nom kao sistem antinom ičnih dvojnih partnera: crno-belo, svetlo-tam-
110 , hladno-toplo itd., na šta je Gete sveo i svoju teoriju boja, zbog čega
je došao u sukob sa N jutnom i zvaničnom fizikom. Večna Ijubav postaje
najmoćniji činilac celokupne ljudske i prirodne, m aterijalne i spiritual-
ne kosmologije. M aterijalno i duhovno su neraskidivi i nerazori\i sastav
dualnog polariteta, ali večna Ijubav jed in o može da ih rastavi! Na kraju
ove apoteoze duhovnom saznajemo da se vasiona sastoji iz niza duhov-
nih krugova, ne samo m aterijalnih, gde prestaje dejstvo Zemljine teže,
u st\ari svake m ehaničke gravitacije.
Zatim dolazi apoteoza Bogorodice u najstrožem hrišćanskom duhu,
iako Gete nikad nije bio Bogorodičin poklonik! D oktor Marijanus, po-
klonik Bogorodičinog kulta i predstavnik najvišeg stupnja duhovnog sa-
vršenstva, u svojoj odi Bogorodici reći će i ovo:
Najčistija device,
izabrana kraljice,
bogovima ravna.
To kaže Gete koji je svojevremeno kao glavni razlog za udaljavanje
od hrišćanske religije naveo odbijanje zdravog razum a da prizna hrišćan-
ska čuda, m eđu kojima m u je naročito smetalo hrišćansko verovanje u
besporočno začeće. U jed n o m ranijem dijalogu on se gnevno i banalno
pita otkud žena može roditi bez muškarca? Ovde su, pak, najdivniji naj-
uzvišeniji ditiram bi Bogorodici i njenoj najčistijoj čednosti! Može sada
neko reći da to nisu Geteova shvatanja, nego je to Doctor Marianus, ali iz
razgovora s Ekerm anom \ideli smo da se Gete izričito izjednačuje s poje-
dinim iskazima u ovom delu Fausta i zaista bi bilo neprim ereno i nepri-
hvadjivo pretpostavid da je Gete napisao Fausta zato da bi izneo šta o naj-
višim hrišćanskim misterijama misli neki doktor Marijanus, a ne on sam!
Na nekim drugim m estim a i prem a nekim tum ačim a G eteu je isto
tako bilo odvratno i neprihvatljivo pokajanje kao nerazdvojni stav hri-
šćanske dogm atike. Ovde, pak, vidimo kako se kajanje tako glorifikuje
da se pretvara u pravu m ilinu povezujući kajanje s božjom milošću!
Još više, m eđutim , iznenađuje što Gete doslovno sledi Bibliju. Njegovo

121
glorifikovanje „blaženih dečaka“ ponavlja stav iz Jevanđelja po Mateju:
„Ako... ne budete kao djeca, nećete ući u carstvo nebesko.“ Molitva
D octora M arianusa podseća na H im nu Bogorodici iz 33. pevanja Dan-
teovog ,,Raja“. M agna peccatrix je velika grešnica iz Jevanđelja po Luki,
na šta u ovom tekstu sam Gete upućuje. M ulier Sam aritana je aluzija
na priču o Samarićanki iz Jevanđelja poJovanu. Maria Aegvptiaca je Mari-
ja iz Egipta. Gete u tekstu posle njenog im ena upućuje na Dela svetaca
kao na izvor, a to je je d n a zbirka biografija svetaca i m učenika kojaje
objavljena u vrem enu od XVII do XIX veka. Faust se završava apoteo-
zom neizrecive milosti koja je oličena u Bogorodici i koja nas kao ,,več-
no žensko“ (ewig W eibliches) uznosi naviše, u sve više sfere koje pred-
stavljaju sve veće stepene blaženstva. Na taj način Geteova aktivistička
i delatna filozofija života dobija svoj spiritualni finale, a ceo ovozemni
život samo je priprem a i provera za više oblike duhovnog života i savr-
šenstva na nebesim a.
 METAMORFOZE GETEOVE ANIME U FAUSTU

Najpre da kažemo nekoliko reči o naslovu. Kakva je razlika između knji-

ževnih likova i anime? Likovi su objektivne opservacije integralnog ži-
votnog iskustva stvraralačkog subjekta, iskustva sa spoljnim svetom, dok
anima prv'enstveno izražava ona svojstva ili sintezu subjekto\ih psiholo-
ških i saznajnih iskustava koja su najdublje povezana sa njegovim unu-
tarnjim razvojem, utičuči na njega i simbolizujući ga u pojedinim likovi-
ma. Likovi su usm ereni prem a delu, anim a prem a tvorcu dela. Anima
,,bira“ iz likova one osobine koje predstavijaju autora dela u najpunijem
svedu, dok su likovi građeni po zahtevima dela, njegove objektivTie struk-
ture, autorovih opservacija i nam era. Kad govorimo o animi, mislimo
na ono što u delu iskazuje autorova shvatanja i stavove, što važi i za ani-
musa, dok književni likovi nisu po definiciji identični sa stavovima auto-
ra. Zbog toga što nas zanima šta je Geteovo stanovište u Faustu, a ne šta
Faust znači i predstavlja kao otuđena i od Getea nezavisna struktura, mi
smo se opredelili za ovaj naslov. Ali i još zbog nečega: likovi koji u celini
ili delim ično odslikavaju anim u ostvaruju sa G eteom psihološki odnos
koji je podvrgnut određenim zahtevima Geteove individuacije, a to je
ono što nas ovde najviše zanima - individuacija i njeni konačni sadržaji.
Citavog životnog veka u G eteu se gotovo neprekidno vodila bitka iz-
m eđu njegovih animusa i anim e, bitka koja je poprim ala razne larvira-
ne oblike i izraze. Pri tom e treba imati u vidu da iako postoji jasn a i pre-
sudna granica između ove dve sfere, iako su u osnovnom antagonizm u
njihove pozicije jasno i nedvosmisleno podvučene i izražene, one, svaka
za sebe, nisu ni konsistentne ni jednoobrazne. U tom smislu, anim us u
prvom redu oličava bezobzirnu, erotomansko-vitalističku stihiju ili prin-
cip zadovoljstva, koji hoće da se zadovolji po svaku cenu ne pristajući ni
na kakva ograničavanja, ako taj princip posm atram o u njegovom čistom
i idealnom stanju. O n istovremeno i dalje oličava, s antropološke tačke
gledišta, onu magijsko-animističku, pagansko-instinktivnu silu i energi-
ju koja misli da je sama sebi dovoljna i koja bi se m odernim analitičkim
rečnikom najpribližnije mogla označiti kao Geteov id.
Ali u isti m ah i po liniji je d n e u n u tarn je antinom ije koja je svoj-
stvena svetu psiholoških pojmova, naročito kad su duboko zagnjureni

123
u praprošlost svesti, odnosno nesvesnog, ali antinomije koja na ,,čudesan“
način odslikava dualističku strukturu psihičkih sadržaja i procesa - ani-
mus je i zastupnik Geteovog superega, koji se ne ograničava samo na
očevu ličnost nego doživljava oca kao nosioca kolektivnog superega pa-
tricijskog i protestantskog Frankfurta na Majni, od kojeg se Gete konač-
no ,,spasao“ odlaskom u Vajmar. Vidimo, dakle, dvostruku janusovsku
prirodu Geteovog, i ne samo njegovog, animusa: on bi da smrska sva
ograničenja koja sputavaju ljudsku anim alnu i erotsku prirodu, da čove-
ka baci u stanje apsolutne slobode, a s druge strane, on se plaši haosa
koji bi se oslobodio rušenjem svih ograničenja koja m u smetaju, pa se
zato u tom istom anim usu pojavljuje njegova druga strana kao očev i ko-
lektivni superego, koji se isprečuje kao ograničavajući faktor haosa, ne-
reda i neizvesnosti koje donose raspojasana čula.
Ali Geteova se ,,entelehija“ ne zadovoljava samo ovom dvojnošću ani-
musa koja treba da obezbedi unutrašnju ravnotežu izm eđu čulno-raspu-
sne i racionalno-sam okontrolišuće strane njegove ličnosti nego razvija i
svoju anim u kao vrhovnog i definitivnog ,,ispravljača“ i preobrazitelja
svih loših strana animusa. Gete je očigledno stavio težište na svoju ani-
m u umesto na superego: samo je od anim e mogao očekivati razumeva-
nje za sve animusove nepodopšdne. Anima je visokocivilizovana brana i
korekcija neobuzdanih erotskih aspiracija ili agresivnih naleta animusa.
Bitna i verovatno presudna razlika između superega i anim e koja je naj-
više uticala na izbor anim e jeste u tom e što superego samo obuzdava,
dok anim a preporađa i preobražava sa ciljem da od čulnog subjekta uči-
ni duhovno biće, dostojno transcendentne milosti. Zahvaljujući animi,
Gete to na kraju svog životnog puta i svoje individuacije i posđže, transpo-
nujući taj trenutak kao objektivni epilog čitave Faustove životne dram e
i tragike, dajući joj sakralni oreol i duhovnu apoteozu milosti, praštanja
i ljubavi. Koliko taj dualitet unutrašnjih sukoba i podeljenosti prožim a
samog Getea i njegovo stvaralačko delo vidi se i po jed n o m geslu koje je
Gete, posle ili u toku žestokih sudara sa sobom, svojom prirodom i svo-
jo m ograničavajućom sredinom , skovao i u njem u našao izlaz iz sukoba
principa zadovoljstva s principom realnosti:
Entbehren musst du, entbehren!
Odricati se moraš, odricati!
Ovde se sad otvarajedno značajno pitanje: zašto se u Geteovoj insce-
naciji transcendentalne mistike praštanja i svevišnje milosti, što se odi-
grava kao završna scena Fausta, Isus Hristos ne pojavljuje iako se direktno
pom inje dva puta u stihovima koje izgovaraju dva ženska lika?

124
r
Mulier Samaritana:
Tako izvora ti gde su
Avramove ovce pasle;
kapi koje potekle su
i žeđ Spasitelja zgasle;
i bogatog vrela čistog
što odande sad se lije,
preobilno, vazda bistro,
i sav svet uokmg mije}
Maria Aegvptiaca:
I tako ti Spasovoga
svetog groba, kojem krenuh;
ruke što me s mesta toga
odgumu i opomenu;
četr’est godina pokajnih
dok u pustinji prebivah;
srečnih reči oproštajnih
što na pesku zapisivah.2
U oba slučaja spom injanje Hristovog im ena, po svojoj dramskoj i
pesničkoj funkciji, ograničeno je na ispovedni trenutak lika koji ga izgo-
vara. O ba lika, i žena iz Samarije (hebr. Šom ron), Samarjanka, i Marija
Egipćanka obraćaju se Bogorodici, ovenčanoj nebeskim sjajem i slavom,
molbama da podari milost Gretici.
Samarjanka obraća pažnju na Hristovu parabolu iz Jevanđelja po Jo-
vanu kada Spasitelj otkriva najdublji duhovni smisao „žive vode“, koja
žednika što je popije vodi pravo u život večni. Potom se stvara kopča za
dalji p u t Faustove besm rtne duše u večni život: pokajnica, nekada zvana
Gretica, s oproštajem i blagoslovom Bogorodičinim pokazivaće Faustu
put u više sfere.
Uloge animusa i anim e strogo su i sim etrično raspoređene: muški
likovi duhovnika sudeluju u molitvama koje uznose Faustovu dušu pre-
obražajima u sve čistija duhovna stanja, dok ženski likovi mole Bogorodi-
cu za milost prem a grešnoj Gređci. Preokret nastaje pojavom Doktora
Marijanusa, sveca koji neguje kult potpune predanosti Majci Božjoj, što
je zaslužio time što je u sebi uspeo da poništi sve destruktivnosti animu-
sa. On simbolizuje onaj stepen duhovne moći na kojem se razrešavaju
1 J. V. Gete, Faust II, op. cit.
2 Tbid,

125
i neutralizuju antagonizm i između anim usa i anime, a kao glasnik Bogo-
rodičin on čini duhovni prelaz od anim usa ka animi i najavljuje pojavu
anim e kao duhovnog stepena najviše Milosti, koja je svojstvena Materi
Božjoj u njenom najvećem nebeskom sjaju (M ater Gloriosa).
Tu je Gete išao Danteovim putem , saznanjem ponavljajući njegovo
psihološko, duhovno i vančulno iskustvo. Kao što je poznato, Danteovu
pesničku imaginaciju vode dva vodiča, animus i anima, Vergilije i Beatri-
če. Animus Vergilije ima zadatak i moć da pesnika „Divne glum e“ (Com-
media Divina) provede kroz pakao i prikaže mu sve stepene stradanja i
m učenja kojima su izloženi grešnici. Ali pošto animus ne može do kraja
da se očisti od zemaljskih naslaga, je r oličava intelekt i saznanje sazdano
na intelektu, njegova uloga se završava tu gde počinju više duhovne sfere,
je r intelekt, intelektualno saznanje, ima ograničene dom ete kad su u pita-
nju nebeske sfere i transcendentne tajne i misterije. Rajske sfere, među-
tim, dostupne su samo kroz ljubav i čednost, a to su prostori kao poru-
čeni za anim u u punom sjaju i trijum fu onoga što je Gete nazvao večno
žensko. Beatriče, Danteova anima, koja dolazi kao pravi nebeski melem
posle razorne destruktivnosti Danteovog animusa u šetnji kroz ,,Pakao“,
oličenje nebeske ljubavi i nevinosti, vodi pesnika kroz ,,Raj“ i upoznaje ga
s tajnama najviših nebeskih sfera dostupnih ljudskom oku i Ijudskom umu.
Ima osnova za pretpostavku da je Hristova ličnost bila za Getea i jed-
na vrsta tabu-teme: u privatnim razgovorima i pismima, a delom i u osta-
lim tekstovima m em oarskog i autobiografskog karaktera, zapažamo da
Gete više i češće govori o hrišćanstvu nego o Hristu. Veoma često je u
pitanju negativan kontekst, kao što je i njegov odnos prem a crkvi, prote-
stantskoj u prvom redu, ali i katoličkoj. Kao što ćemo videti, tek u epilogu
Faustove dram e Gete se uzdiže nad svojim privatnim malograđanskim i
vulgarističkim pozitivizmom, te u opštoj himničko-molitvenoj intonaciji
dramske završnice i sam doživljava mističku i transcendentnu metamor-
fozu i žrtveno-molbenu, himničku glorifikaciju hrišćanstva kao religijskog
oblika koji je d in o može da podari čoveku Milost.
Ali taj preobražaj izvodi se bez prisustva Hrista - u njegovom sredi-
štu je Bogorodica. Očigledno je da je ovde delovao strah da se animus
Hristov (blagorodni) zameni (očevim) superegom i tako na najlepši i naj-
svetiji trenutak pada senka „neprečišćenih računa“ sa Hristom, crkvom
i očevim superegom. Pojava Bogorodice (najvišeg oblika transcendentne
anime) onem ogućila je suočavanje sa superegom koji ne prašta, a što bi,
između ostalog, ponovo moglo oživeti u Geteu one intim ne adolescent-
ne edipalne asocijacije iz porodičnog kruga u Frankfurtu. Na taj način je
sve što je kao neprijatno bilo vezano za te mladalačke doživljaje, ukoliko

126
je i pokušavalo da probije brane svesnog, ućutkano i istopilo se u veli-
čanstvenom i m oćnom talasu praštanja, koje se ne odnosi samo na Gretu
i Fausta nego i na njihovog tvorca, Getea, a trijum falna transcendentna
niilost i sveopšta večna ljubav sve su bliske i daleke račune poravnale
i dovele do opšteg izmirenja.
Odgovor na ranije postavljeno pitanje ima još je d n o objašnjenje koje
se odnosi na prvi deo Fausta: to što se Hristos tako trijumfalno slavi na
početku dram e razumljivo je i psihološki nem inovno zato što je tu u pi-
tanju uskršnji praznik. Crkvena zvona pokreću Faustova dečja sećanja i
uspomene na praznik vaskrsenja Isusa Hrista kao praznik detinjstva, nje-
gove nevinosti i čistote („Pustite k m eni decu...“).
T adaje i sam F austjošjednom doživeo identifikaciju sa svojim detinj-
stvom pre nego što je pao u ruke magijskim i neduhovnim silama. Horo-
vi i pesme u slavu Hrista odgovaraju tom trenutku čednosti, a ne Fausto-
vom zavTŠetku života, o čijim gresima nebo tek treba da se izjasni. G eteu
se činilo da je u tom trenutku bolje se osloniti na m ilosrdnost Majke
Božje, je r bi pom injanje Hrista možda pom utilo one čiste i naivne dečje
uspom ene vezane za čednu opijenost Hristom (kojih se često i najveći
ateisti u starosti rado sećaju) i čijem je liku Gete kasnije nesvesno pripi-
sivao odbojnost izazvanu elem entim a krutosti i cerem onijalne autoritar-
nosti očevog superega i tako se od Hristovog lika otuđio. Tom e je dopri-
nelo i njegovo prihvatanje panteizm a, koji je služio kao brana od očevog
superega, tako da je Gete svoj osnovni religijski stav i pogled više izgra-
đivao na podstrecim a koji su dolazili iz odnosa prem a prirodi negoli iz
odnosa prem a crkvenoj tradiciji: uostalom, crkvu je , bar onu protestant-
sku i katoličku, zam enio prirodom .
Ne smemo, dakle, nikako gubiti iz vida subjektivnu i pozitivnu psiho-
lošku funkciju panteizma. Zahvaljujući panteizmu, G eteje nesvesno napu-
stio i, izgleda, zauvek pođsnuo porodični teren, onaj prostor porodičnih
trvenja i antagonizama koji prate nedovršen adolescentni razvoj, preteći
da ga trajno zadrže u fazi prim arnog narcisizma i infantilne površnosti i
nestalnosti.* Geteova filozofija prirode zaštitila ga je u presudnom trenut-
ku od opasnosti da svoj anim us trajno indukuje očevim superegom .
Ovim ni u kom slučaj nisu iscrpene, iako su na neki način dotaknute,
i čisto dram ske okolnosd i strategije Geteove dram aturgije u završnim
scenam a Fausta, u koje se nikako ne bi mogle uklopiti m ožda ni značaj-
nije aluzije, a pogotovu sama Hristova pojava. Kad se s analidčke tačke
sagledaju likovi transcendentne Geteove finalne dram aturgije, uočava
* Vidi moju studiju „Italija i prvi plodovi preokreta u Geteovom mišljenju i shvata-
njima‘\ Putevi humaniteta II, Prosveta, Beograd, 1965. Prim. autora.

127
se da je sve prožeto strogo cerem onijalnom liturgičkom logikom, pove-
zano u je d n o neraskidivo dinam ičko kretanje po duboko smišljenorn
rasporedu pojedinačnih apoteotičkih solo i horskih obrazaca - kreta-
nje ka Milosti, što je osnovna tran scen d en tn a supstanca i ovozemaljska
manifestacija Bogorodice, a njena ,,ženskost“, čijom se apoteozom zavr-
šava dram a, predstavlja najpoetičnije i najsuptilnije oblikovan vThunac
nežne samilosti od koje bi i filozofski, i pesnički, i scenski (govorimo o
strukturi Geteove dram e i njegovim najskrivenijim pobudam a i naumu)
odudarala pojava bilo kog lika koji bi u G eteu m ogao podstaći asocija-
cije ili intim ne aluzije na problem e s vlastitim (a on po prirodi stvari
nije samo vlasđti!) superegom . U tom smislu treba posm atrati drama-
turšku činjenicu zašto je Spasitelj Isus Hristos, na našu i Geteovai žalost,
ostao, izgleda do kraja Geteovog života, u senci opake i za njega nedo-
vršene i nerazrešene, iako konzervisane i potisnute, ali uvek potencijalno
vrebajuće dram e s očevim superegom . Tom e je doprinela i okolnost što
se, počev još od detinjstva, sa očevim superegom stopio superego pro-
testantske strogosti, dogmatičnosti i duhovne uniform nosti koja je tih
godina davala ton provincijskim gradovima i palankam a po Nemačkoj.
Tu treba tražiti nesvesne uzroke m nogih Geteovih negativnih konotacija
u vezi sa hrišćanstvom, ali i Hristom. O ne su, s analitičke tačke, upravo
izraz i definitivni psihološki rezultat te subjektivne nem oći ili nesposob-
nosti Geteove da svoju intim nu dram u s očevim superegom i čitavom
protestantskom zajednicom, odnosno njegovim protestantskim okruže-
njem, kome su pripadale i njem u nekad veoma bliske i drage osobe (La-
fater), što je sve dobilo oblik agresivnog i neumoljivog anim usa - razluči
od religijskog protestantskog superega, tradicionalno oličenog u Hri-
stu. Usled toga, nerazrešeni konflikti u porodičnim odnosim a na anali-
tičkom planu nisu m u dopustili da razdvoji očev (protestantski, patricij-
ski) superego od Hristovog, pa ga je to nagnalo ili uputilo da još kao
dete traga za bezličnim religijskim oblikom i obredom (kao dete izgradio
je u svojoj sobi žrtvenik za obavljanje svojih dečjih religioznih obreda
nezavisno od protestantske procedure) kojim je nesvesno izbegavao sve
dubiozne situacije nastale razvijanjem njegovog Ja i interpersonalniin
odnosim a mikro i m akrosredine.
Geteovim ženskim likovima - potrebno je to stalno imati u vidu - pri-
pala je uloga anime koja, u najvažnijim slučajevima i kod najlepših likova,
obuzdava ono gotovo neizm em o m ore destruktivnih instinktivnih nasla-
ga koje su se sakupile u muškoj prirodi i duši milenijumskim r a z v o j e m
čovečanstva. Razume se, nije svaki muški lik kod Getea natopljen ovim
negativnim maksimumom. U tom pogledu postoji velika razlika i z m e đ u

128
Fausta i ostalih Geteovih drama. Osnovni konflikt je isti, ali se njegove ma-
nifestacije kreću od najblažih i najpoetičnijih oblika ( Torkvato Taso, 1790)
do najdrastičnijih, što sve zavisi od životne sredine kojoj su ti oblici pri-
lagodeni, ali i od dubine antropoloških i metafizičkih uvida u ljudsku
prirodu koji se tematizuju (Faust, 1790-1832).
Anima je ta koja poviači razliku i om eduje granicu izmedu neobu-
zdane žudnje i drugih obzira kojih čovek m ora da se pridržava, ako treba
i po cenu patnje. Kod rom antičara bi to lako prelazilo u ludilo (Klajst),
kod Getea u samoubistvo (Verter). U tom smislu karakteristična je Ge-
teova dram a Torkvato Taso, u kojoj su između pesnika Tasa i Princese,
Hercogove sestre, podeljene uloge animusa i anim e u osnovnom znače-
nju tih pojmova i njihove suprotstavijenosti, ali n ajed n o m um ekšanom ,
lirsko-dramskom nivou.
Princip koji zastupa Geteov anim us - u dram i pesnikT aso - glasi:
Erlaubt ist, was gefdllt.
Dozvoljeno je što mi se dopada.
Ovo nije samo estetski princip, zapravo taj je princip stavijen u slu-
žbu principa zadovoljstva. N asuprot njemu, Princesa postavija visokoci-
vilizovan, ne samo moralizovan, a još manje kovencionalno moralistički
obojen, princip ponašanja:
Erlaubt ist, was sich ziemt.
Dopušteno je ono što dolikuje, priliči.
Ovde treba biti oprezan u prim eni herm eneutičkog postupka: iako
Gete polazi od određene društvene, zapravo dvorske stvarnosti, kojom
je i sam bio okružen na vajmarskom dvoru, on je ne idealizuje u društve-
nom i moralističkom smislu, nego u smislu je d n e univerzalne filozofsko-
-moralne projekcije uzdižući društv eno-konvencionalnu ravan na civiliza-
cijski nivo, tako d aje u pitanju civilizacijski normativ, a ne m alograđanski
obzir! U tom smislu, osnovna svojstva anim usa i anim e, govoreći antro-
pološki, ili muškarca i žene, govoreći društveno-civilizacijski, Princesa
najsažetije i najtačnije definiše kad kaže:
Nach Freiheit strebt d.er Mann, das Weib nach Sitte.
Covek teži ka slobodi, zena ka uljudnosti, pristojnosti.
Nemačka reč Sitteima m nogostruko značenje: običaj, naravi; pona-
šanje koje se zasniva na opštim moralnim principima; moral(nost); pristoj-
nost, uljudnost. Pravo značenje u Geteovoj upotrebi ovde je uljudnost,

129
pristojnost. O ba pojma, sloboda i uljudnost, obrazuju dualistički odnos
sačinjavaju dualistički par antinc mija. Kao svojstva koja pripadaju jedno
muškarcu a drugo ženi, oni osvedjavaju poziciju svakoga od njih zajedno
sa simbolikom koja im pripada na osnovoi bitnog obeležja.
Muškarac je nosilac individualnog, žena društ\ enog principa. Muška-
rac hoče slobodu neograničenog delovanja, pa čak, uprkos principinia
i društvenim konvencijama, pod žestokim nagonom i pritiskom svog ero-
sa, ne vodeći računa u kom ga pravcu vodi. Zena trpi (Ifigenija) ili p ^
hvata (Princesa) društvenu uslovljenost, ograničenje, teži za moralnim
i društv7enim obuzdavanjem i ograničavanjem erosa na pravila društve-
nog ponašanja i civilizacijske uljudnosti, odnosno opšte m oralne pristoj-
nosti. Muškarac (animus) na taj način zastupa princip zadovoljstva, žena
(anima) princip realnosti.
Iako se Tasova dram a odigrava u jednoj specifičnoj sredini, iako Gete
o njenim društvenim odnosima i pravilima vodi računa, on svojim sudovi-
ma i stavovima nadilazi ograničenu dvorsko-feudalnu problematizaciju
uznoseći je na faustovsku antropološku, kulturološku i filozofsku ravan,
je r u njem u neprekidno, šta god radio ili pisao, besni, tutnji ili potajno
podsvesno dejstvuje faustovska problematizacija čoveka i njegove sudbine.
Kad Princesa kaže Tasu:
Ne dalje, Taso! Ima mnogo stvari
Koje treba zgrabiti s najvećom žestinom:
Ali druge možemo prisvojiti sarno
Umerenosću i odricanjem.
Takva, vele, daje vrlina a takva i Ijubav,
Kojajoj je srodna. Razmisli o tome!
ona ne samo da hoće da zaustavi izliv Tasovih neobuzdanih emocija koje
on gaji prem a njoj i s m ukom se suzdržava nego istovremeno ponavlja
je d a n kulturni, antropološki i civilizacijski stav i kriterijum koji podiže
nepremostivu branu nezadrživoj nagonskoj žudnji, opom injući Tasa, još
dok ima vrem ena, da m u neobuzdana žudnja ne postane sopstvena zla
kob: silina žudnje niti opravdava niti jam či posedovanje žuđenog objek-
ta! U toj strategiji odnosa prem a investiranom objektu ima m nogo više
finesa nego što je to u stanju da uoči ustrem ljeni animus-eros. Anima
opom inje, ali ne uvek s uspehom . Njena uspešnost zavisi neki p u t isklju-
čivo od strategije odvraćanja koju prim enjuje. Takav je slučaj sa Geteo-
vom dram om Ijigenija na Tavridi.
Ovde je anim a postavljena pred gotovo nesaviadiv zadatak da obu-
zda i privoli na odricanje kralja Toasa, čiji je animus surovosti i nagonske

130
agresivnosti opčinjen Ifigenijinom lepotom , ali istovremeno duboko za-
(rnjuren u prastari varvarski običaj kažnjavanja stranaca smrću koji je te-
Ško prekršiti je r ima moć i silinu tabua. A nim in princip savladavanja su-
r0vosti kroz plem enitost oličava Ifigenija koja var\rarina Skita preobraća
najplem enitije ljudsko biće čim mu otkrije zaveru svoje grčke sabra-
će i tako svoj život i život svog brata O resta preda u ruke onoga od koga,
s o b ziro m na dvostruku prevaru i surove skitske običaje, najm anje mo-
že očekivati milost. Ni grčki ju n aci nisu ništa bolji kad treba da sprove-
du svoj naum : oni su samo civilizovaniji zastupnici istog principa nasilja
i surovosti koji se pripisuje varvarima, pa ipak Ifigenija, koja oličava animi-
nu naročitu misiju, uspeva da iskrenošću i rizikom omekša tvrdo varvar-
sko srce. Karakteristično je da dram a počinje Ifigenijinom žalopojkom
zbog neravnopravnosti polova:
Kod kuće i u ratu vlada čovek
I u tuđini on zna da se snađe.
On se raduje posedu, njega kruniše pobeda!
Njemu je pripremljena smrtpuna časti.
Kakoje tesno sputana sreća zene!
Da se pokorava jednom bahatom, grubom suprugu grubijanu,
Duznost joj je i uteha...
U samom Faustu Geteove anim e im aju naspram sebe dvostruki
par anim usa, ili „blizanački anim us“, u nerazdvojnom i sudbinski do
kraja Faustovog života vezanom paru Faust-M efistofel, koji je zapravo
lice i naličje je d n e iste projekcije, projekcije Geteovog anim usa. Ta
prem oć dvostrukog anim usa je d a n je od važnih razloga i intim nih Ge-
teovih motiva što anim a na kraju m ora da dobije najviše božanske in-
signije, a ona je najdublje i najsvestranije sadržana u hrišćanskoj mito-
logiji i mistici, da bi se taj p ar anim usa, koji nosi u sebi najbezobzirniju
životnu vitalnost (natčovek) i za ljudsku p riro d u i njene sklonosti i želje
u životu najprim am ljivije magijsko-metafizičke sablazni i iskušenja oli-
čena u liku Mefistofela, m ogao obuzdati i tako ponovo uspostaviti rav-
notežu izm eđu neba i zemlje. T u silovitu destruktivnost anim usa može
da obuzda ne neka još silovitija nebeska kazna, nego nešto sasvim su-
protno, a to je milostiva, ljubavlju sveprožim ajuća hristijanizacija pro-
blema spasa. Ne radi se samo o oproštaju nego i o prim eni poznatog
Geteovog gesla i uverenja da se sila može obuzdati i pripitom iti samo
plem enitošću (Ifigenija na Tavridi). Mistična hristijanizacija završnih sce-
na u Faustu nije ništa drugo nego tran scen d en tn a afirmacija i indirekt-
na dem onstracija Hristovog učenja o tom e da na zlo treba odgovoriti

131
dobrim . Samo u tom kontekstu može se shvatiti i odobriti oproštaj koji
višnje sile daju Faustu! Pokazujući da je u biti stvari milost, kroz ovo-
zem nu zaslugu i večnu ljubav prem a čoveku s neba, Gete je, i bez ključ-
nog pom injanja Hrista, pokazao da je privrženik i vernik Hristov više
nego što je i sam m ogao pomisliti!
Ali taj oproštaj je i on sam bar delimično zaslužio time što se na kraju
oslobodio posezanja za magijsko-paganskim sredst\Tima kad god mu za-
treba, brzo i s nestrpljenjem , s pravom adolescentnom infantilnošću,
očekivanjem da trenu tn o ispuni svaku svoju želju i žudnju. Savez s Mefi-
stofelom jeste magijsko-paganski p u t do ispunjenja želje, umesto ispunje-
nja zasnovanog na ličnom zalaganju i žrt\'ovanju.
Geteova st\faralačka anim a ,,ispra\ija“ i samog Getea, svoj sopstveni
subjekat, prinuđujući ga, a da on toga možda uopšte i nije bio svestan,
je r se intuitivno povinovao zahtevnim tokovima i smerovima svoje ima-
ginacije, svog stvaralačkog nagona i postupka (čitaj: svoje entelehije), da
konačno prekine svoj, u višedecenijskom rasponu više puta iskazivan ne-
gativan stav, poneki put čak i žestoko emotivno obojen, prem a hrišćan-
stvu, pa i samom Hristu, uveren (svesno) da se u Faustu samo bori za spas
Faustove duše, njegove entelehije, u koju je njegov animus toliko inve-
stirao da ga nije m ogao ostaviti na cedilu u presudnom trenutku kada
se radilo o konačnom odlučivanju kakva će m u sudbina biti dosuđena,
tako da je i sam podlegao čarima sakralne hrišćanske mistike i mistične
dramske inscenacije, za čije tajne i dogme celog svog života nije imao ni-
kakvog sluha, nego ih je stalno na banalan racionalno-pozitivistički na-
čin, čak sa zluradim podstrekom , odbacivao.
Tako je Gete, u stvari, ,,u poslednjem času“ (sudeći i po vrem enu
kad je završio te poslednje scene hrišćanske sakralizacije Fausta) okon-
čao svoje paganst\To. Karakteristično je da je taj svoj duhovni probražaj,
scenski ovaploćen u završnim scenam a horova i molitvenih, odnosno
sakralizujućih m onologa, Gete izveo bez prisustva Hrista, iako u duhu
hrišćanske mistike i Hristovog učenja o neprotivljenju zlu, tako što je
taj stav realizovao kao oproštaj Faustu za sva sagrešenja. U prenesenom
značenju, opraštanje Faustu ima značenje čina kojim se na zlo odvraća
dobrim , tj. taj oproštaj objektivno ne bi uopšte bio m oguć po bilo kom
m oralnom ili filozofskom osnovu, sem na osnovu prim ene ovog funda-
m entalnog stava u Hristovom božanskom učenju koji je samo izraz bes-
krajne ljubavi prem a čoveku. Na taj način završni deo Faustapostaje sa-
kralna glorifikacija i božansko-nebeska apoteoza ljubavi. Tako ovde u
je d n o m trenutku paralelno teku i stapaju se dva tematska toka koja me-
đusobno pozajmljuju značenja kao da im je svrha da prikriju svoje pravo

132
 poreklo: Hristovo učenje. Možda je Gete sm atrao, nesvesno dakako, da
je potpuno neumesno da uvodi na scenu Hrista o koga se ne je d n o m
ogrešio, ostajući u nekim stvarima do kraja u svojim pozitivističkim za-
bludama. A rnožda je racionalni tok koji je prepokrivao ovu nesvesnu
motivaciju išao čisto estetskom, odnosno estetičkom linijom u smislu
potpune negacije bilo kakve didaktičnosti, je r bi bilo kakvo n ak nadno
prečišćavanje ,,računa“ bilo estetski po tp u n o nek o n g ru en tn o sa nebe-
skim scenama uzdignuća, him nospeva i nebeskog uznošenja; p red ne-
beski poetizovanim him ničkim inkantacijam a suvišna i čak grešna bila
bi svaka reč logičkog smera!
Gete je voleo muzičko-scensku finalizaciju dram skih zapleta i ras-
pleta (Egmont). O vdeje ta m uzičko-duhovna inscenacija bila najdublje
opravdana, jer je zadovoljavala i Geteove um etničke razloge i njegove
skrivene motive. A m ožda se bojao da bi scenska pojava H rista bacila
u zasenak najsublimniju ulogu anim e do koje je on u svom individua-
cionom razvoju dospeo, je r je ona ovde postala presvetla sila Nebesni-
ca (Bogorodica), nosilac i udelitelj nebeske milosti zasnovane na večnoj
božjoj ljubavi.
Još jednom ću naglasiti da se dve pom enute tematizacije odnose
jedna prem a drugoj kao svesno p rem a nesvesnom ili ciljano prem a po-
godenom mimo cilja, dok je sjajna Geteova mistična i religiozna intuici-
ja otkrila tajnu vezu i uslovljenost izmedu njih: ako nebeske sile m ogu
da oproste sva zlodela i nedela Faustova, a to znači i drugim smrtnici-
ma, onda je to m oguće samo pod Hristovim insignijam a apsolutne lju-
bavi i kroz tn ljubav i neprotivljenje zlu, apsolutizovano do univerzalnog
nebesko-zemaljskog ili kosmičkog počela, koje ima opštu norm ativnu
važnost i prim enu, te ovde posredno i s diskretnim aluzijama obavezu-
je svaki ljudski subjekat da na svako zlo i na svaku nanetu m u nepravdu
odgovori oproštajem i ljubavlju, ljubavlju i samo ljubavlju p rem a poči-
niocu nepravde, ma koliko m u to teško bilo. U božjoj je ruci da dodeli
svakom šta zaslužuje, ljudsko je da na je d n o zlo ne dodaje ovom zemalj-
skom novo, ma koliko bio u pravu.
Tako su nebeske sile na kraju ,,podučile“ i opom enule čoveka, kroz
Geteovu fino izatkanu dram sko-psihološku i ezoterijsko-spiritualnu su-
blimaciju, da treba uvek da teži naviše, sledeći božanske puteve ljuba-
vi, k o ja je vrhovni kriterijum pravde i pravičnosti. Tim e je Gete, nesve-
sno, svoju poslednju poruku p o tpuno identifrkovao s najdubljom tajnom
i misterijom Hristovog učenja, s učenjem o ljubavi koja je d in o može da
zazove i prikloni N ebesnicu na milost, pri čem u ni nebeska ni zemalj-
ska čistota poetičnosti ničim nisu povređene. A to se moglo postići samo

133 '
,,spuštanjem“ neba na ovozemaljsku pozornicu i m aestralnim pesnič-
kim postupkom , kojim su ključne tematizacije na kojima se veom a če~
sto lomi i duhovno pada svakidašnja i pragm atična ljudska upitanost:
kako odgovoriti na u d are zla zaodenute u metafizičko-mistično ruho
kroz koje se diskretno, ali nedvosmisleno postavlja univerzalna matrica
ljudskog ponašanja?
Razvoj Geteove anime u Faustu obuhvata raspon od M argarete i Mar-
te do Majki, H elene, Brige i Večno Zenskog. Početna ili prva faza u raz-
voju Geteove anim e u Faustu jeste rascepljena ili am bivalentna anima,
anim a u kojoj su m eđusobno suprotstavljene dve različite tendencije,
obeležene suprotnim predznakom u svemu, a naročito u m oralnom po-
gledu. P rvaje naivna, neiskusna, pod pritiskom javnog morala, ali sva u
čežnji za čistom i velikom ljubavlju, dok je druga iskusna, lukava, iskva-
rena, sladostrasna podvodačica. Geteov animus, Faust, razočaran u mo-
gućnost da sazna apsolutne istine, nalazi izlaz u erosu, utapa se u čulne
strasti ne vodeći računa ni o kakvim obzirima, sve dok ga G retina tragič-
na sudbina nije m oralno i em ocionalno probudila i uzdrmala.
U drugom delu Fausta stvar s anim om i njenim odnosom s animu-
som postaje neuporedivo kompleksnija, protivrečnija i produktivnija.
Animus teži neum ornoj delatnosti ne obzirući se na hu m an u i etičku,
odnosno socijalnu stranu. Anim a obuzdava, oplem enjuje i usmerava
animusovu delatnost postavljajući m u izazove, ot\?arajući dublje uvide i
raskriljujući pred njim najdublje tajne prirode i chdlizacije. Iako se ovde,
direktno ili indirektno, anim a i anim us nalaze u stalnom sukobu, File-
m on i Baukida su prim er usklađenog odnosa anim e i animusa, ali samo
u malome, je r kao deo integralne anim e, anim e u velikom, trpe od bli-
zanačkog anim usa Faust-M efistofel.
U liku Majki anim a uvodi G etea u najdublje tajne bića i postaja-
nja, kao i u procese m etam orfoze kroz koje se obavlja korespondencija
izm eđu prauzora, idealnih praslika (U rbilder) i njihovog ostvarivanja
u vrem enu i prostoru kao pojava (Erscheinungen), sa ciljem da se du-
hovno biće ili entelehija (ili, u Geteovom spoju Aristotelovog i Lajbni-
covog pojm a, entelehijska m onada) neprekidno stupnjevito uzdiže le-
stvicom uspona i usavršavanja, krećući se od je d n e do druge pojavnosti.
Geteova entelehija veoma je bliska učenju o seobi duša, ali, pored osta-
log, im a je d n a bitna i čak presudna razlika: za entelehiju je merilo in-
tenzitet n eum ornog delanja (rastlose Tatigkeit), za seobu duša karmič-
ki dug, karmički bilans dobra i zla. Dok pristalice m etem psihoze teže
da zaustave seobu svodenjem karmičkog bilansa na nulu da bi se spojil1
sa svebićem (budisti) ili dostigli prvrobitno sa\TŠenstv'o, stanje androgina

134
označeno kao coincidentia oppositorum (teozofi i gnostici), neum orno de-
lanje Geteovog anim usa, odnosno njegove entelehije ima za cilj nepre-
stano produžavanje delanja.
Anima Majki uvodi G etea u mistične, spiritualno-platonovske tajne
entelehije ili duhovne egzistencije. Tim otkrićem ona pruža struktur-
no-spiritualnu osnovu za težnju Geteovog anim usa da kroz Fausta kao
svoje otelotvorenje ostvari težnju za „neum ornim delanjem “. Majke sim-
bolički označavaju stepen visoke filozofske, metafizičke i mističke mu-
drosti kojom se Geteova misao uzdiže do najdubljih slutnji o ustrojstvu
i funkcionisanju prirode i ljudskom bivstvovanju. Anima je, dakle i ovde,
iako predstavljena kao zbirni pojam (boginje razloga, G ottingen der
G runde, pri čem u reč ,,razlozi“ ima čisto filozofsku konotaciju, označa-
vajući ono što Grci podrazumevaju pod pojm om a itia - Ursache, G rund,
Schuld - čime su Grci u stvari označili odgovornost ravno krivici koju
ljudsko biće preuzim a činom radanja), simbol i projekcija osnovnog
tvoraštva u prirodi. Kao što se vidi, ne samo em ocije (M argareta) nego
i saznanje (Majke), a onda i tajne lepote i stvaranja lepog (H elena)
ovaploćuju se preko anim e, dok anim usu (Faustu) ne preostaje ništa
produktivno, on je čak nosilac intelektualne i saznajne rigidnosti i redu-
kovanosti, koja je besplodna kao i drugi oblik anim usa oličen u shola-
stičkoj univerzitetskoj nauci koju je pre Sopenhauera, verovatno ga i
podstičući, Gete izložio nem ilosrdnoj satiri. Pred anim usom je veliki
zadatak da neprekidno uči i saznaje.
Sta su Majke i kakva je uloga Majki u Faustu? U mitologiji i simbo-
logiji Majki Gete je izložio suštinske tem elje svoje hilozoističke teorije
prirode. Bez Majki nem oguće je shvatiti entelehiju i njene životne mi-
stične cikluse. Na osnovu razgovora sa Geteom, njegov sagovornik Eker-
man ovako je predstavio Majke: „Ako bi se u tro b a ogrom nog kosmič-
kog tela naše Zemlje zamislila kao prazan prostor, tako da bi se u njem u
moglo na stotine milja strem iti n ap red u je d n o m pravcu a da se ne
naiđe ni na šta telesno, to bi bilo boravište onih n epoznatih boginja
do kojih silazi Faust. O ne žive takoreći izvan svakog mesta, je r u nji-
hovoj blizini nem a ničeg čistog što bi ih okruživalo; žive takođe izvan
svakog vrem ena, je r njim a ne svetli nikakvo sazvežđe koje bi, izlazeći
ili zalazeći, nagoveštavalo sm enjivanje dana i noći. Tako istrajući u ve-
čitoj tami i osami, Majke su stvaralačka bića, one su p rincip stvaranja
i održavanja iz kojeg proističe sve što na Zemljinoj površini im a oblika
i života. O no što prestaje da diše vraća se njim a kao duhovna priroda,
i one ga čuvaju sve dok ne nađe opet priliku da stupi u neko novo biće...
Večna m etam orfoza zem aljskog života, nastajanja i rastenja, razaranja

135
i ponovnog uobličavanja jeste, dakle, zanim anje Majki koje se nikad
ne prekida. I kako pri svemu što na Zemlji rasplođavanjem stiče nov
život uglavnom deluje ženski elem ent, to se o n a stvaralačka božanstva
s pravom m ogu zamisliti kao ženska, i časno im e Majki može im se pri-
devati ne bez razloga.^1
Nauka je utvrdila da mitologiju Majki nije pronašao ni izmislio Gete,
nego je izvršio kontam inaciju verovanja i mitskih predstava o majkama
kao prabožanstvima raširenim u zemljama Bliskog istoka i istočnog Sre-
dozemlja, Platonovim učenjem o idejama, prem a kojem su, kao što zna-
mo, sve pojave, stvari i bića samo bledi otisci, bleda odslikavanja večitih
božanskih ideja. Umesto pećine, Gete se odlučio za prautrobu Zemlje
kao stanište Majki, tih večitih radilica koje stvaraju i razgraduju sve po-
stojeće. Dok su ideje večite, pojave su prolazne. Platonovu teoriju Gete
je dalje razvio prilagođavajući je sopstvenim prirodnjačkim shvatanjima
i spajajući je s pojm om entelehije ili entelehijske m onade. Ni pojm o\i
entelehije i m onade nisu Geteov pronalazak, nego su preuzeti od Aristo-
tela i Lajbnica. Entelehija je izraz Geteovog verovanja u besm rtnost duše.
U razgovoru sa Ekerm anom 2. maja 1824. godine Gete je rekao: „Kad
neko im a sedam deset i pet godina“, nastavio je s velikom veselošću, ,,ne
može se desiti a da pokatkad ne pomisli na smrt. M ene ova pomisao
ostavlja potpuno m irnim je r sam čvrsto u b eđen da naš duh predstavlja
biće potpuno nerazorive prirode, ono neprestano dela od večnosti do
večnosti, ono je slično Suncu koje samo našim malim zemaljskim očima
izgleda da zalazi, dok zapravo nikad ne zalazi, nego neprestano sija.“
U razgovoru od 4. februara 1829. godine E k erm an je zabeležio je-
dan Geteov iskaz koji je značajan za razumevanje Faustove sudbine i čiji
stav sudeluje u Geteovom pojm u praštanja i milosti: „Covek treba da
veruje u besm rtnost, on ima prava na to, to je u skladu sa njegovom pri-
rodom i on svoju veru sme da gradi na religioznim obećanjima... Uvere-
nje o našem daljem postojanju (Fortdauer) za m ene proističe iz pojma
delatnosti; je r ako ja do kraja svog života n eu m o rn o delam , p riro d a je
obavezna da mi dodeli neki drugi oblik kad sadašnji ne bude više mo-
gao da izdrži moj d u h .“
Anima Majki u tesnoj je tvoračkoj vezi s entelehijom . Entelehija u
stvari kruži od Majki do života i vraća se natrag Majkama kad obavi svo-
ju misiju. Geteova pesma „Eins und Alles“ („Jedno i Sve“) i anim a Majki
nalaze se u posebnom odnosu: pesma odslikava spoljnu stranu p riro d n ih
procesa, Majke otkrivaju njiho\oi m isdčnu suštinu:
1 Tohan Peter Ekerman, Razgovori sa Geteom; prevela Vera Stoiić, Kosmos, Beo-
grad, 1958.

136
 Da bi se u beskrajnome naslo,
Svako pojedinačno bi rado iščezlo,
Tu svaka zasićenost prestaje;
Umesto vrele žudnje, divljeg htenja,
Umesto dosadnih zahteva, stroge obaveze -
Potpuno se predati, toje uzitak.
Dušo sveta, dođi da nas prožmeš!
A onda da se sa samim svetskim duhom porvemo
Najvišije cilj naših snaga.
Sudelujući vode dobri duhovi,
Blagošću vođeni, prečasne izabranike
Ka onome koje sve stvorio i stvara,
I da preoblikuje štoje stvoreno
Da se ne bi skamenilo u nepomičnosti,
Deluje večito, iivo tvorenje.
I što nije bilo, sad će nastati
Cisto ko sunce, šaroliko ko zemlja,
Ali nijednom ne sme otpočinuti.
I neka se kreće, tvorački deluje,
Prvo da se oblikuje, a onda preobrazi;
Samo prividno stoje trenuci.
Večito se neprekidno u s v e m u kreće:
Jer sve bi se moralo u ništa raspasti,
Ako bi htelo večito da traje.
Dok nas anim a Majki uvodi u platonovsko-mistični način u Geteovu
teoriju prirode, u ovoj pesmi je težište na opisu principa i dejstvovanja
m ehanizam a preobražavanja. Dok je ovde izražena ideja o večitom toku
stvaranja i preobražavanja, u Faustu se otkrivaju spiritualna, mistična i
idealističko-platonovska sušdna i najdublji ezoterijski smisao tih procesa.
U pismu Celteru,* Gete piše 19. m a rta 1827. godine: „Delajmo ne-
prestano sve dok se, pre ili posle drugih, pozvani od svetskog duha ne vra-
timo u eter! Nek nam tada večno Živi ne uskrati nove delatnosti, slične
onim a u kojima smo se već oprobali!..- Entelehijska m onada m ora istra-
jati u neum om oj delatnosti; ako joj ova postane druga priroda, ništa je
neće sprečiti da u večnost dela.“
G ete je u svojoj predstavi en te le h ijsk e m o n ad e spojio A ristotelo-
vo i Lajbnicovo učenje, ali preo b raziv ši ih na svoj način. Suštinska
* Karl Fridrih Celter (1758-1832), kom pozitor i blizak Geteov saradnik. Prim. autora.

137
osobina entelehije jeste n jen a radna, d elatna ustrem ljenost ka nekorrt
cilju, svejedno kojem i kakvom. U njoj je tako sadržan muški princip,
anim us, čija je strast delanje s one strane „granice do b ra i zla“. Kada
M eflstofel kaže:
Sa silom imaš pravo svako.
Tu pitaš: ,,šta?“ a ne i ,,kako?“
Ta uvek sarn se izvanredno
razumevao u brodarstvo:
rat, trgovina i gusarstvo
svuda su neraskidivo jedno...
on u stvari definiše „muški princip“, animus, i to kao trajnu istorijsku
kom ponentu. Animus deluje po principu cilj ne bira sredstvo. Andno-
mija anim usa (muški princip) i anim e (ženski princip) u jed n o j epizod-
noj dramskoj m inijaturi najočiglednije je prikazana u načinu kako brač-
ni par Filem on-Baukida gleda na jed an isti događaj (izgradnja nasipa,
ozelenjavanje pašnjaka, bašta, gajeva i njiva - prava mala ,,rajska“ naseobi-
na izgrađena po carevoj naredbi). Tako vidi Filemon, oličenje muškog
principa, animusa. Baukida je već skeptična i ironična, nju ne zanima
štaje izgrađeno, nego kako je izgrađeno i k olikoje žrtava prineseno na
oltar uspeha i izgradnje ovozemnog ,,raja“. Anima koriguje anim us pre-
dočavajući m u ono što je hum ana strana uspeha:
Dnevni trudje zalud bio,
pijuk, ašov - uzaman;
gde se noću plarnen vio
niče nasip sutradan.
fskrvavi zrtva mnoga,
noću cviljenje se ču;
k moru tekaoje oganj -
ujutru je nasip tu.
Bezbožanje, sebi želi
našu kolibu i gaj;
da nas kao roblje seli
hoće ohol sused taj*
Sta sve Gete duguje H eleni kao svojoj animi i kao prafenom enu le-
pote? H elena spaja njegova prirodnjačka i estetička shvatanja pokazuju-
ći kako se lepo gradi i nastaje stupnjevitim usavršavanjem (Steigerung),
kao što se i priroda postepeno razvija i usavršava. U Heleni je ovaploćena
* Preveo Branimir Zivojinović. Piim. autora.
r

Geteova ideja o jedinstvu prirode i umetnosti, ona je most izmedu prirode

i lepote, ali ne u smislu podražavanja nego otkrivanja dubljih identiteta.
H elena igra važnu ulogu u prevazilaženju antinom ije između klasič-
nog i m odernog. U pismu Karlu Jakobu Ludvigu Ikenu od 27. septem-
bra 1827. godine Gete kaže: „Vreme je da se konačno smiri strasni raskol
između klasičara i rom antičara. Glavni je zahtev da se mi obrazujem o,
a odakle ćemo se obrazovati, bilo bi sasvim svejedno kad ne bismo mora-
li da se plašimo da ćemo se izobličiti na pogrešnim uzorima... Naučimo
na ovom visokom mestu da cenim o sve po njegovoj pravoj, etičko-este-
tičkoj vrednosti, i ono najstarije kao i najnovije!“
Još u jed n o m važnom pogledu H elena unapređuje Fausta. O d ap-
straktnog mislioca postao je distingvirani, suptilizovani posmatrač, a od
posmatrača uživalac u muzici. Faust je nosilac muzičkog (nemačkog, ro-
mantičarskog) principa, a H elena je ovaploćenje likovnog (antičko-grč-
kog) principa. Venčanje Fausta i H elene označava stapanje ta dva prin-
cipa u jedinstvenu um etnost. Ali ne svodi se sve samo na pom irenje i
sjedinjenje dva stila, dva estetička principa ili dva um etnička shvatanja.
Uvođenjem muzičko-tonskog elem enta Gete je učinio bitan korak ka
dosezanju one m istično-ezoterijske ravni u završnim scenam a Fausta,
u kojima se sve najdublje tajne dram e razrešavaju uplitanjem najviše Mi-
losti, a p u t do nje i do cele te mistične ravni iz koje Milost dolazi i koja
sakralno obasjava ljudsku scenu u Faustu u stvari je zvučno ispunjava,
jer sredstva kojima se to postiže, kojima se najavljuju prisustvo, sudelova-
nje i odluka najviše Nebesnice - je s u z\oik, ton, muzika, a ne slika, gleda-
nje, \id . Ovde je Gete na suptilan način pošao za rom antičarim a koji su
religiju izvodili iz duha muzike, i obratno.
Kroz H elenu, kao književni lik svoje anime, Gete se usuđuje da bude
m nogo smeliji i nekonvencionalniji nego kroz likove svog animusa!
Jo šje d n u misteriju i tajnu nad tajnama, koju će m oderna um etnost,
počev od Edgara Alana Poa, pa preko Rilkea i Tomasa Mana, učiniti knji-
ževnom ,,svojinom“ našeg vremena, uvodi H elenin lik anime: odnos lepo-
te i smrti, savršenstva i iščeznuća, vrhunskog uspona i neminovnog pada.
Edgar Alan P o je tujednakost, to izjednačenje ili uzajamno potiranje
lepote i smrti na vrhuncu rascvetavanja lepote obesm rdo ovim stihovima:
For all we live to know is known,
And all we seek to keer hath jloum.
Let life, then, as day-jlower, fall
With the noon-day beauty - which is all.1
1 Edgar Allan Poe, „Tamerlane", The Complete Illustrated Works, Bountv Books, Lon-
don, 2004.

139
 Jer svi zivimo da saznamo stoje već znano,
I svi težimo da zadržimo što je već prošlo.
Nek nam onda život padne kao jednodnevni cvet
Sa podnevnom lepotom kojajesve*
Sta se krije iza ove misterije? Ako smo dobro pročitali Getea, odgo-
vor je u filozofsko-ontološkom značenju lepote i njenom konstitutivnom
sudelovanju u izgradnji sveta fenom enologije koji em anira iz božanskih
ideja i majčinskih praslika. Lepota je savršenstvo bića, nešto što nastaje
delanjem , oblikovanjem, a stupanj savršenstva pretpostavlja ili označava
kraj delanja.
U poredo s tim, savršenstvo, a lepota je njegov naj\iši izraz i oblik,
označava kraj je d n e entelehijske misije na zemlji, posle koje entelehija
biva poz\ ana natrag u majčinska nedra.
A to se upravo i desilo sa H elenom , m ada su entelehije jo š neki liko-
vi, u prvom redu Faust. Nad njom, H elenom , od početka visi udes brze,
iznenadne i prerane smrti, čega ona najpre nije svesna, pa kad to sazna,
protivi joj se i plaši je sve dok ne otkrije i ne sazna u sebi d a je ona sama
je d n a entelehija s određenom misijom, što će joj onda om ogućiti da ra-
dosno i dragovoljno, kao da sudeluje u jednoj velikoj svetkovini sveop-
šte m etamorfoze, ode u sm rt po završetku svoje dragocene misije.
(Tako je isto u nas otišao u majčinsko-božanske eone pesnik Momči-
lo Nastasijević, na užas i ucveljenost svoje porodice i m nogobrojnih pri-
jatelja, od kojih je samo nekolicina znala o čem u se radi: dok su ridali za
njim, on je, s preblagim osmehom i blaženom radošću koja na njegovom
licu nije viđena za života, još telesno živ i prisutan, ,,pratio“ p u t svoje duše
naviše, fasciniran lepotam a i radostima ni sa čim zemaljskim merljivim.)
Gete je u ovaj fenom en utkao svoju prirodnjačku kom ponentu (sve
što je u prirodi, prvenstveno u biljnom svetu, a Gete je bio poznati bota-
ničar i teoretičar botanike, doživi vrhunski procvat, a potom je osuđeno
da uvene i propadne), ali i svoju ezoterijsku predstavu o entelehiji: stu-
panj savršenstva označava kraj je d n e entelehijske misije, i čim se to desi,
dolazi ,,poziv“ odozgo da se entelehija kao čista ideja vrati u naručje
Majki i sačeka novu misiju. Konačno, H elena nam pomaže da definitiv-
no shvatimo smisao Geteovog pojm a „neum orne delatnosti“ i njegovu
opsesivnu potrebu da je neprekidno veliča i učini dramskim, filozofskim
i psihološkim temeljem Faustovog lika i njegove sudbine: lepota nije ni-
šta drugo nego postavijanje u delo „čiste ideje“! Tu se dodiruju mistika
i lepota ili lepota otkriva svoje mistično poreklo. Očigledno je da Gete
* Preveo Z. Gluščević. Prim. prir.

140
r

ovim proširuje pojam stvaranja i lepog na stvaranje uopšte, te time po-

staje veoma m oderan i nam a blizak: nije lepo samo ono što je umetnost,
što odgovara estetskim principim a neke umetnosti, nego sve što se stvara,
svako stvaralačko delo.
U petom činu drugog dela Fausta, u sceni pod naslovom ,,Ponoć“,
pojavljuju se četiri sede žene, četiri starice: Beda, Krivica, Briga i Nevo-
lja. Tri od njih (Beda, Krivica i Nevolja) predstavljene su kao spoljna
opasnost po čoveka, kao egzogeni činioci, dok Briga (Die Sorge) ima
svojstva ili prednost endogenog činioca. To na prvi pogled unekoliko
iznenađuje k a d je u pitanju Krivica, je r je Gete imao dovoljno razloga,
i to realnih, ne um išljenih, da više puta u životu oseti i doživi krivicu
kao sopstveni unutarnji problem . U svojim m alim i kratkotrajnim , če-
sto veoma površnim i frivolnim, ljubavnim avanturam a ili ljubakanjima
(Liebelei, Liebschaft) Gete se nije uvek korektno p oneo prem a devoj-
kama s kojima se zabavijao. Poneka od njih je i patila, a Friderika Brion,
koju je brutalno napustio, pala je u duboku depresiju i, po svoj prilici,
teško bolovala njegovom krivicom. Bilo je i drugih razloga za intenzivan
doživijaj krivice. U tom smislu, posebna je priča njegov odnos s pesnikom
Jakobom M ihaelom R ajnholdom Lencom, s kojim se intim no družio,
pisao zajednički stihove za koje se nije moglo razaznati čije je autorstvo,
uveo ga u vajmarski krug posvećenih, ali kad je ovaj svojim satiričnim
tekstovima i aluzijama prešao dopuštenu m eru, vajmarski knez mu je
naložio da napusti Vajmar u roku od 24 časa, uz Geteovu saglasnost do-
bijenu izgleda bez reči protivijenja.
U Geteovu odbranu treba reći da je on imao bar dva jaka razloga da
se saglasi s kneževom odlukom . Jed an je intimne, psihoem otivne priro-
de: Lenc je postao njegov d u b ler koji m u je potkradao identitet, a dru-
gi je tangirao Geteov položaj na dvoru, je r se radilo o njegovom štiće-
niku, pa su dvorski krugovi stalno motrili, čak i policijski, na G etea iako
je bio veom a blizak s viadarom , ili baš zbog toga (bojali su se ,,štetnog“
uticaja!), a onda, povrh svega, radilo se o aluziji na kneginju, a to je
bilo neoprostivo.
M eđutim, Gete nije bio samo prijatelj i zaštitnik Lencov nego i neka
vTsta blagotvornog i uspešnog psihoterapeuta, pa je veoma do b ro znao
u kakvom se stanju nalazio Lenc, kao i da će proterivanje naglo i možda
beznadežno pogoršati njegovo psihičko oboljenje. Ipak, smesta se sagla-
sio. Možemo samo zamisliti u kakvom se položaju nalazio stavijen pred
kneževu odluku!
Iako Gete iz ličnog iskustva zna šta je krivica, on krivicom ne optere-
ćuje svoje ju n ak e kao kasnije Kafka. I lično i književno iskustvo svedoče

141
 da nije voleo da se podseća na patnje koje je jed n o m uspeo da preboli.
Trudio se da ih ostavi po strani. Ako nije m ogao mimoići krivicu kao
ugrožavajuću anim u, kao deo anim e koji se ponaša kao superego, on bi
joj odm ah oduzim ao subjektivnu psihološku dim enziju prevodeći je iz
unutam je sfere u spoljnu i definišući je kao spoljnje ugrožavanje od kojeg
čovek može jednostavno da se zaštiti.
U tom smislu treba protum ačiti i uzmicanje Krivice pred zidinama
Faustovog zamka: Gete se dobro utvrđenim zamkom (a zamak je on sam)
brani od osećanja krivice! Bukvalno joj, fizički, kao ovaploćenom liku
nije dao unutra da ga ne bi uznemirila. Cim je krivicu, sintezu svih svojih
ogrešenja o dm ge, objektivizovao kao živo biće, ona je postala bezopasna.
Tako je nastala situacija da tri starice zaključuju da tamo nem aju šta da
traže: ili ne m ogu da prodru u Faustovu kulu pošto je dobro utvrđena,
ili im tamo nem a mesta, je r zamak pripada bogatom gospodam .
Jedino Briga izjavijuje da je ništa ne može sprečiti da uđe u zamak,
što omogućuje susret i dijalog s Faustom: je d in o njoj su otvorena sva
vrata, je r deluje u subjektu u kome je nastanjena i iz samog subjekta, su-
protno od scenske situacije kako je predstavija Gete. U dijalogu koji vodi
s Faustom Briga pokušava da ga oslabi i rastoči iznutra i tako onemogući
u njegovim nastojanjima, dok Faust, koji pokušava da njene udarce učini
po sebe neškodljivim, izlaže svoje životno opredeljenje.
Ali pre svega, šta Briga sadrži u sebi, šta predstavija, iz kakvih je sila
složena? Spisak koji sledi pokazaće da je Gete u njoj uobličio najrazorniji
oblik anime.
O na proizvodi i širi strah. Strah je njeno opako oružje pred kojim
padaju slabići i kolebljivci, ali, još gore, može i solidnog čoveka da učini
slabićem. O na izaziva iracionalno raspoloženje u svesti subjekta na koji se
navrzla. Takvog više ništa ne može zadovoljiti, sve mu smeta i sve ga muči.
Postaje neodlučan, nesiguran, sum nja u sve, najviše u samog sebe. Gubi
sposobnost da stvari vidi onakve kakve su, gubi smisao za realnost. Zar
oslepljivanje Fausta, do kojeg dolazi na kraju neuspešnog dijaloga, nema
za svrhu da ga učini ,,slepim“ za realnost stvari? Covek opsednut brigom
bezrazložno m enja raspoloženje, ne može da se ustali ni u čemu. Priko-
vanje, fm striran, ne zna šta će, izgubljen je , depersonalizovan. Jednom
reči, Briga je Geteov naziv za suicidno stanje psihopate koje je on jed-
nom mladalački proživeo s V erterom , ali je sada, u dubokoj starosti, po-
novo stavio sebe, u liku Fausta, pred izazov ili da podlegne ili da nađe
produktivan i spasonosan odgovor. Sve te osobine Brige saznajemo iz re-
toričkog dvoboja koji se vodi između nje i Fausta i koji služi za međusob-
no upoznavanje i odm eravanje snage. Taj dijalog pokreće dva pitanja.

142
I
Prvo pitanje. Zašto Faust u susretu s Brigom rekapituliše celo svoje
životno iskustvo, formuliše svoju životnu Filozofiju koja je jasno i nedvo-
smisleno okrenuta ovozemaljskom, odričući se metafizike i spiritualnih
regiona? Govoreći o čoveku, ali i o sebi, u trećem licu, Faust kaže:
Sta mu treba da tumara po večnosti ?
Was braucht er in die Eivigkeit zu schiveifen ?
Drugo pitanje. Kako se ovo Faustovo okretanje zemaljskom, njego-
vo defmitivno opredeljivanje za ovozemaljsko nasuprot idealističkim,
metafizičkim i mističkim težnjam a i uzletima i, najzad, kako se ovo nje-
govo ograđivanje od svake metafizike slaže sa Geteovim učenjem o ente-
lehiji, odnosno entelehijskoj monadi? Postoji li protivrečnost između
Faustovog vezivanja metafizičkog pojm a večnosti za ovozemaljsku ravan,
za aktuelni radni trenutak i radni uspeh na zemlji, s jed n e strane, i inten-
zivnih razmišljanja njegovog tvorca Getea, i to baš kad je stavljao u usta
svome Faustu reči: „Sta mi treba da tum aram po večnosti?“, o entelehiji
kao spiritualnoj podlozi individualne besmrtnosti? Da li je u pitanju su-
dar ovozemaljskog i onozemaljskog, dihotom ija prisutna u samom pi-
scu, ali objektivizovana tako d a je pisac i njegovjunak m eđusobno dele?
Dok Faust govori o ovozemaljskom, Gete sanja o onozemaljskom?
Evo odgovora na prvo pitanje. Faustovim ovozemaljskim oprede-
ljenjem Gete obuzdava i poništava agresivne nalete Brige koja pokuša-
va da iznutra razori onaj nukleus Faustovog metafizičkog poleta koji
još obitava u njem u. O dričući se svog nagona za metafizičko traganje,
Faust prikiva Brigu za ovozemaljsku ravan i time nesvesno prikriva svoj
metafizički habitus. Kad se okrene ovozemaljskom i pragm atičnom Fau-
stu više nisu potrebn i magija, čarobnjaštvo i družba s nečistim silama
pakla kojim a se obratio za pom oć slomljen saznanjem o metafizičkoj i
spiritualnoj prikraćenosti i ograničenosti čoveka. I on ih se stvarno oslo-
bađa, što sve služi kao duhovna p riprem a za definitivan skok ka čistim
svetlosnim prostorim a sakralnog. Kao što je rečeno, nem oć da sazna
apsolutnu istinu bilo kojom m etodom , od nauke do filozofije i teologi-
je , okrenula ga je magiji i Mefistofelu. O dricanje od apsolutum a ima
heurističku vrednost mimikrije: oslobađa se te zavisnosti, ali na koji na-
čin! Dok svesno i verbalno odbacuje metafizički nagon, sva njegova te-
lesna i duhovna n utrin a biva preplavijena un u tarn jo m svetlošću, tj. na-
gonom za metafizičkim i spiritualnim suštinam a jačim od svake svesne
odluke, tako da se u njem u, u trenutku kad ga Briga oslepi, munjevi-
tom nezadrživošću odigrava spiritualno-ezoterijski p reo k ret ravan ono-
me što nazivamo prosvetljenje. Pošto je svet metafizike i natčulnog ipak

143
 nešto nedokučivo za naš čulno-saznajni aparat, Gete ,,prizemljuje“ Fau-
sta je r na ovozemaljskom planu, gde je sve konkretno, Faust, obdaren
svim čulnim i intelektualnim m oćima, nem a po treb e za magijskim i
nečastivim silama, kao što je već konstatovano, te za Fausta nem a više
opasnosti da će ga spopadati metaflzičke sum nje i nedoum ice, a i to je
je d n o od vrhunskih značenja i uloga Brige. J e r metafizička briga ili me-
tafizička jeza nastupa onog časa kad se ljudski d u h osmeli da pogleda
naviše, da se odlepi od k o nkretnog zemaljskog i m aterijalnog i počne
da luta po duhovnim prostorim a gde nem a nikakvog realnog i opiplji-
vog iskustva, sigurnog m aterijalnog pokazatelja i zdravorazumskog vo-
ditelja. Faust je p rin u d en da se čvrsto drži realnog i opipljivog sve dok
je u vlasti magijskih sila da bi izbegao m etafizičkujezu (brigu), od čega
u magiji nem a leka.
O dgovor na drugo pitanje. Geteovo shvatanje i učenje o entelehiji
ne protivreči Faustovom odbacivanju metafizike, je r je Gete i samog Fau-
sta zamislio kao entelehiju. Gete je u rukopisu prvobitno označio Fausto-
vom entelehijom njegovo biće po smrti, pa ga je kasnije izmenio; ume-
sto entelehije stavio je „Faust klone“, tj. pada mrtav, pošto je prekršio
obavezu preuzetu ugovorom s Mefistofelom. Ali G eteje i samog sebe sma-
trao entelehijom verujući da je ona osnova ljudske besmrtnosti: „Naime,
svaka je entelehija delić večnosd, i nekoliko godina koliko je spojena sa
zemaljskim telom ne čin eje starom “ (Ekerman, 11. m art 1828). Godinu
dana ranije (19. m arta 1827) pisao je Celteru: „ Delajmo neprestano sve
dok se, pre ili posle drugih, pozvani od svetog d u h a ne vratimo u eter!
Nek nam tada večno Zivi ne uskrati nove delatnosti, slične onim a u koji-
ma smo se već oprobali!... Entelehijska m onada m ora istrajati u neum or-
noj delatnosti; ako joj ova postane druga priroda, n išta je neće sprečiti
da u večnost dela.“
Gete je imao opsesivan, magijski odnos prem a delanju. Delanje je
za njega bilo ne samo najviši oblik vrednosti, iz delanja ne samo da goto-
vo m ehanički proizlaze sve vrednosti i afirmacija vrednosti nego je ono
za njega postalo vrhovni kriterijum vrednovanja uopšte, pretvarajući se
gotovo samo po sebi u sakralni čin. Dihotom ije u G eteu u stvari i nema,
kao ni andnom ije između Geteovih spiritualno-mističkih uverenja i vero-
vanja i Faustovog okretanja ovozemaljskim zadacima, pošto svaka entele-
hija koja se iz mističnih utroba Majki spušta na zemlju u ljudskom obliku
m ora da zasluži svoju besm rtnost - durch rastlose Tatigkeit. Opredeljuju-
ći se za izgradnju bedem a protiv m ora i za isušivanje zemlje, Faust time
nikako ne negira svoju entelehiju, nego joj samo određuje praktičniji i
sebi prikladniji pravac delovanja, što opet ne znači da negira metafizičke

144
prostore, nego samo priznaje svoju nem oć p red najvišim metafizičkim
i apsolutnim tajnama. Na taj način su Faust i njegov tvorac u savršenom
skladu: smisao svoje entelehije Gete je video u n eu m o rn o m delanju,
a Faust je to delanje praktički oblikovao kao projekt za isušivanje po-
m orja i njegovo pretvaranje u izvore plodnosti.
Na završetku dijaloga s Brigom Faust raskida s magijskim silama ba-
cajući Brizi otvoreni izazov u lice:
Teškoje, znam to, demona se spasti,
stroga se veza s njima ne raskida;
aV tvojoj se ne potčinjavam vlasti,
o, Brigo, potajnice groznog vida.
A Briga odgovara:
Iskusije i od nje strepi,
jer sad ću te s prokletstvom ostaviti!
Ljudi su celog svog zivota slepi,
pa sad na kraju to postani i ti!
Karakteristično je za Geteov postupak u Faustu, kao i za njegova shva-
tanja uopšte, da magijskim silama koje samostalno postoje nezavisno od
naše volje i svesti, ali verno i simbolično odslikavaju i eksteriorizuju de-
monsku prirodu koju čovek nosi u sebi (dem onsku ne samo u geteov-
skom, tvoračkom ili socijalno-buntarskom smislu), pripisuje, u nekim
važnim trenucim a, veoma m oćne, čak i neuporedivo moćnije uvide u taj-
na saznanja o suštinskim stvarima nego što je to dostupno racionalnoj,
zdravorazumskoj i veoma produktivnoj ljudskoj inteligenciji i njenim sa-
znajnim moćima. Im a još dosta zapretenih i zamršenih, gotovo nerazre-
šivih tajni i ezoterijskih poruka u Geteovom Faustu koje se odnose kako
na funkcionisanje prirode kao sveobuhvatnog živog kosmičkog organi-
zma, tako i na ljudim a nedostupne sfere odnosa ovozemaljskih i onoze-
maljskih regiona, m aterijalne i duhovne supstance svega postojećeg i
dejstvujućeg. I u to prakdčno nedostupno i racionalno neodgonetljivo
p odručje, u kojem se ukrštaju putevi i dejstva m aterijalnih, magijskih
i transcendentnih sila, G eteje u svoj dramsko-filozofski spev Faust, ujed -
nom trenutku, uveo tajanstveni lik Brige i stvorio dramsku napetost i novii
zagonetku kad je na završetku i istovremeno vrhuncu dijaloga naveo Bri-
gu da oslepi Fausta.
Na pitanje zašto Briga oslepljuje Fausta ima nekoliko, bar na prvi po-
gled, m eđusobno protivrečnih odgovora i, istovremeno, m eđusobno sa-
glasnih ili korespondentnih. Iako sam razgovor bitno upućuje na sušđnu

145
ma koliko bila ezoterična, Gete ima u vidu celokupnu psihološku i dram-
sku strukturu, dakle osnovne strategijske zamisli i tendencije dram e, a za-
dm, ili pre svega, Faustov lik, njegove problem e, svesne kao i nesvesne,
njegove vlastite kao i svoje sopstvene, njegovo ponašanje, njegove težnje
i padove, celokupnu krucijalnu nit i ideju koja se kroz sve to provlači,
pa postupa (Gete), držeći sve to na um u ili u zaumlju, te mu neposredna,
bukvalna, banalno prisutna i zdravorazumska napadna i logična modva-
cija nije ni potrebna!
Mislim da se radi o psihološko-simboličkoj jednačini: slepilo jedna-
ko produženo i uvećano Ja, egotizam, asocijalnost. Sta onda Briga hoće
da postigne oslepljivanjem Fausta? Da ga zauvek prikuje za egotičko, aso-
cijalno jezgro njegove ličnosti? Zašto ona to hoće možda se može videti
iz njihovog dijaloga. U svakom slučaju, oduzimajući mu vid, ona ga naj-
surovije kažnjava: v id je za čoveka najvažnije čulo, za Getea pogotovu.
O duzed vid znači sprečiti Fausta u njegovoj otvorenosti za sva čulna uži-
vanja, ali i za proširivanje vidokruga saznanja i m ogućnosti da se utiče
na tok događaja, znači učiniti ga beslovesnim objektom zbivanja. O na
m u ne oduzim a želje, težnje, planove, učestvovanje u zbivanjima, nego
ga lišava instrum enta bez kojeg sve to postaje bespredm etno. Time hoće
da u njem u napravi najdublji jaz između težnji i n eu m o m e delatnosti
kojih ga ne lišava i nem oći da bilo šta od toga pretvori u delo. Ali Briga
se u je d n o m prevarila - u d ar oslepljenja delovao je na Fausta, umesto
depresivno i gubitnički, sasvim suprotno. O n se m om entalno prosve-
tlio, unutrašnje svetlo ga sveg obuzima i on dobija dve najbitnije kompo-
n ente - socijalnost i duhovnost, ali ne u funkciji čiste hum anosti, nego
geteovske „neum orne delatnosti“:
Faust (oslepeo)
Izgleda da se noć sve dublje i dublje spusta,
Jedino u mojoj duši silovito titra blistava svetlost.
Ove se reči mogu dvostruko tumačiti, zavisno od toga iz koje se ravni
stvari posmatraju: iz ravni dramskog kontinuiteta ili iz ravni ezoterijskih
uvida koji su racionalno nepredvidivi i diskontinuirani, je r iznenada,
kad se najmanje očekuje, iskrsavaju kao prosvetljenja i unutrašnji preobra-
žaji. Briga kaže Faustu da je njena moć takva da čoveka može iznutra
preplaviti mrakom iako su mu sva čula očuvana i svi spoljni receptori savr-
šeno funkcionišu:
Die Sorge
Bei vollkommnen ausem Sinnen
Wohnen Finstemisse drinnen.

146
r

Na taj način Briga om ogučuje Faustu uvid u ođnose čulnog i duhov-

nog naglašavajući, iako je ona sama oličenje i izraz razornih i destruktiv-
nih sila magijskog sveta, inferiornost m aterijalnog sveta pred svetom du-
hovnosti. To nije ni prvi ni poslednji p ut da dem onske sile zla u Faustu
otkrivaju nešto što je u suprotnosti i negaciji s njihovim prirodnim odre-
đenjem i ulogom - nadm oć duhovnosti. Briga kaže Faustu da su ljudi
celog svog života slepi, što znači, prvo, da ne vide ni ovozemaljsku stvar-
nost onakvom kakvaje u stvari i kad su za nju po tp u n o opredeljeni, je r
im to ne dopušta pom ućena svest zatrovana raznim strastima i interesi-
ma; i, drugo, da su još m anje u stanju da vide onu drugu, višu stvarnost,
na koju ukazuju četiri stiha koja u svom verbalnom, ali nim alo naivnom
duelu upućuju je d n o drugom Briga i Faust, svako od njih po dva stiha.
Na Briginu opom enu o antinom iji između čulnog i duhovnog, Faust,
koji je već oslepeo, odgovara stihovima d a je sav ispunjen blistavom sve-
tlošću iako se napolju hvata mrak gust da ne može biti gušći:
Die Nacht scheint tiefer tief hereinzudringen,
Allein im Innem leuchtet helles Licht.
To je ta „unutarnja svetlost“ kojoj ne može da naškodi materijalna
tm ina ma koliko bila tmasta i gusta, i to je ta svetlost koju Gete nepre-
kidno slavi i uznosi podjednako kao pesnik, kao prirodnjak i kao filozof,
i to je ona svetlost u kojoj se kupa kao u svojoj nedokučivoj mističkoj i
metafizičkoj suštini Danteov raj, i u kojoj se Hristos preobrazio p red svo-
jim začuđenim i zadivijenim učenicim a otkrivajući im ne samo svoju bo-
žansku prirodu nego i tajnu prožim anja svedosti i božanstva. Time je cela
scena, koju su svojim dijalogom stvorili Briga i Faust, odjednom pretrpela
radikalnu m etam orfozu i iz ovozemaljske stvarnosti izronila u mistično-
-spiritualnu stvarnost. O djednom se Briga pokazuje kao nosilac mraka
u njegovom ezoterijskom značenju, a Faust kao nosilac svetlosti u njenom
mističnom značenju. O d konkretnih likova oni postaju protagonisti ko-
smičkih i metafizičkih procesa i sukoba. Ovde je trenutak da se označi
prirodnjačka dim enzija ove scenske antinom ije svetlo-mrak, da se stavi
u okvir Geteovih prirodnjačkih shvatanja i smisla koji joj daje njegova
teorija i filozofija prirode. Zna se da je Gete ogrom an deo svoje aktivnosti
posvetio prirodnjačkim istraživanjima. Iako se nesumnjivo radilo i o zado-
voljavanju naučničke radoznalosti, iako je Gete imao uspeha u otkrićima
gotovo na svim područjim a istraživanja koja mu nauka i danas priznaje
(uporedna anatomija, biologija, botanika, fiziologija boja), nas za ovu pri-
liku zanima isključivo teorijsko-filozofska strana njegovog prirodnjaštva.
Nesumnjivo je da su krajnji, metafizički motivi im plicirani u njegovom

147
 Faust
Što znaš radi,
aV mnoštvo radnika dovuci!
Mami i miti, preti, tuci
ili ih obilno nagradi!
Da svakog dana izveštaj mi nov
dojavi kol'ko produženje rov!

Prostore ove, kada se osuše,

bezbrojnom mnoštvu dao bih, da hodi
i živi tu, ne bezbedno, doduše,
ali u delatnoj slobodi.
Ljudi i stada uživaće tu
na novome, zelenom, plodnom tlu,
na čvrstome brežuljku ovom, što ga
podiže smelost puka radinoga.

Ovde će, sred opasnosti, provesti

dete i muž i starac život čestit.
Ah, to da vidim: sa slobodnim svojim
narodom na tlu slobodnom da stojim!
Dvosmislica oko pravog i p u n o g značenja reči kojima Briga baca-
njem prokletstva oslepljuje Fausta ostaje i kada se pod slepilom podrazu-
meva viša, onostrana, nadm aterijalna sfera, ali izgleda da je to tumačenje
ipak od svega najbliže istini. Je r dok se ljudi obično ne bave metafizič-
kim i onostranim pitanjim a, dram a Faustova počinje upravo zato što se
samo njima i bavio sve dok nije doživeo intelektualni slom! Kažnjavanje
Fausta slepilom u tom kontekstu bi se poklapalo s njegovom odlukom
da više ,,ne tum ara po večnosti“, tj. on je sam sebe kaznio i pre nego što
m u je Briga izrekla prokletstvo. Ipak, Briga se prevarila! O no što je pri-
prem ano svim m etam orfozam a Geteove anim e nije moglo jednostavno
da se otuđi i izbriše iz Faustove svesti. O n je doživeo dvostruki preobražaj,
na racionalnom i na iracionalnom , svesnom i nesvesnom planu: postao
je bolji nego što je bio, njegov lik dobio je socijalnu i hum anu dimenziju,
ali se Briga prevarila misleći da će ga definitivno zarobiti ovozemaljskim
razlozima. Na racionalnom planu to se i dogodilo, ali ostao je iracional-
ni plan do kojeg magijske bajalice i prokletstva Brigina ne dosežu. Ni Gete
o tom e ne govori direktno. U tom smislu i stanje Faustove oslepljeno-
sti treba simbolički protum ačiti kao period spiritualne i mističke inku-
bacije, čiji je samo je d an sloj, deo ili faza Faustovo otkrivanje i saznanje

150
ovozemaljskog smisla njegove entelehije. Ali ostaje iracionalni sloj i tok
entelehije koji bi Briga htela da zatre slepilom. Gete nam direktno o
tom toku više ništa ne kaže. O n je savršeno m o d eran pisac ne samo za
svoje vreme nego i za naše. O n psihološke tokove, pogotovu ezoterij-
ske, ne slika mimetički, nego metaforički i simbolički. Anime Geteove,
oblikovane kao ženski likovi u Faustu, govore o tajnovitim dubinskim
prom enam a koje se odigravaju u Faustovom nesvesnom. Rečju, Gete
ovde zam enjuje deskriptivnu psihologiju simbolima i m etam orfozam a,
tj. skokovitim efektima skriveno obavljenih psiholoških i ontoloških pre-
obražaja. N em a opisa tog psihološkog procesa, a ne bi se lako mogao
ni opisati. Ostaju slike, simboli, znaci, tajanstveni, zagonetni i paradok-
salni stihovi koje treba tumačiti posebnom intuicijom koja ima bar nešto
od onog načina viđenja koji je bio svojstven Geteu. Smisao tih m etam or-
foza jeste u tom e što je Faust od natčoveka, čoveka moći i beskrupulo-
znog posedovanja, postao čovek koji, vođen unutrašnjom svetlošću,
u napređuje život svojih sugrađana. Imao bi on jo š m nogo šta da pobolj-
ša u svome liku, ali, u skladu s pogodbom sklopljenom izm eđu njega i
Mefistofela, njegova je entelehija možda i pre vrem ena (Geteu se žurilo,
isto kao i Faustu, a žurb aje loš ezoterijski znak!) pozvana, kako bi rekao
Gete, da napusti zemlju i započeti posao. Ali smisao unutrašnje svetlo-
sti, koja je buknula u Faustu u trenutku kad ga je Briga oslepela, time se
ne iscrpljuje. Umesto da mu zapečati mističku sudbinu, Briga ga je samo
gurnula u poslednji i značajni duhovni preobražaj, o čem u ne m ogu
da sude ni Briga ni Mefistofel, a ne m ožem o ni mi ako mislimo da je
preobražaj u socijalno biće je d in i duhovni učinak Faustovog preobra-
žaja. O n je uslov i osnov za nastavak duhovnih preobražaja kojima hrli
njegova entelehija, a to već spada u nebeske m isterije i him ničke du-
hovne apoteoze kojima se završava Faust. Tim e se istovremeno pokreće
pitanje Faustovog spasa, čime je on to zaslužio višnju milost, koji je sve
duboki i najdublji smisao one nebeske blagodeti koja se spustila na nje-
govu dušu? To što je Faust u poslednji čas otkrio smisao delanja svoje
entelehije za opšte dobro, kao i sposobnost da u n ap red uživa u tuđoj
sreći i radosti, to je samo je d n a linija praštanja, ali u njoj nije sadržano
niti je njom e obuhvaćeno sve praštanje.
Završnim scenam a nebeskog m ilosrđa nije okončana Faustova sud-
bina. Njem u je oprošteno zahvaljujući najvišoj milosti, ali nisu svedeni
,,računiMs njegovom duhovnom individuacijom: tu je ostalo još nedovr-
šenog i na zemaljskom, a još više na nebeskom planu. Faust je sebe otkrio
kao čoveka koji svoju n eu m o rn u delatnost stavlja u socijalnu funkciju,
ali prinuda, sila i nem ilosrdnost ostaju i dalje je d n o od sredstava kojima

151
se postiže socijalni cilj, a to su duhovni prežici onog ,,nadljudskog“ koje
je s one strane d o b ra i zla, karakterističnog za Fausta pre njegovog pre-
obražaja. Kao što smo videli, Fausta ispunjava i obasjava unutrašnja sve-
tlost, ona m u otvrara nove, ezoterijske, duhovne \idike, a oni obavezuju
Fausto\oi entelehijsku m onadu, tj. njego\oi besm rtnu dušu, na nove na-
pore u pravcu daljeg duhovnog uzdizanja ka večnoj Ijubavi, koja i jeste
cilj sveukupnog duhovnog razvoja. U nutrašnja svetlost, koja višestruko
nadoknađuje gubitak čula i prijemčivost za fizičko svetlo, preobražava
Faustovu entelehiju i upučuje je novim putevim a na kojima je mi više
ne m ožem o pratiti.
Dok prvo saznanje i preobražaj (od natčoveka u društveno biće, od
čulnih naslada u socijalnu akciju) okončavaju Faustovu zemaljsku sudbi-
nu i, s prežitkom elem enata natčoveka (sila, nasilje, prinuda), savršeno
se uklapaju u Geteovo vreme i doba prosvećenog apsolutizma, dode da-
lje putovanje Faustove entelehije ne podleže ni zemaljskim ni vremen-
skim uslovljavanjima, ali ni ono nije puka apstrakcija: upravo za\ršnica
dram sko-m oralne scene i religijske inscenacije i ikonografije govori ja-
sno kojim će se duhovnim putevima kretati dalja nadzemaljska sudbina
Faustove duše. Staviše, daje se i je d an univerzalan m odel duhovnog pri-
prem anja koji se može obaviti još ovde, na zemlji, i čiji je konačni cilj
odvajanje i očišćenje duše od sveg ovozemaljskog, čulnog i nečistog.
Izričiti i nedvosmisleni hrišćanski okvir m ilosrdnog razrešenja govo-
ri sve: onaj koji je grešniku dao milost, preuzim a brigu o daljoj sudbini
duše pomilovanog. Ta sudbina se bez ostatka utapa u hrišćansku marti-
rologiju (ma koliko racionalni i pragm atični Gete bio protiv nje), misti-
ku, metafiziku i teologiju. A to je čista hrišćanska misterija u kojoj se
oprobanim sredstvima ispaštanja, patnje, mučeništva i pokajanja razdva-
ja duša od plotskih zem nih ostataka, navika i želja koje je vuku naniže.
Ali ni to nije samo po sebi dovoljno: ključeve duhovnog spasa Gete je
dao u ruke nebeskim silama i time je oslobodio i Fausta i sebe zabluda
paganske mitologije o čovekovom sam obogotvorenju.
Tim povodom je Gete rekao Ekermanu: ,,U ovim stihovima sadržan je
ključ za Faustovo spasenje. U samom Faustu sve viša i čistija delatnost do
kraja, a odozgo večna ljubav koja m u dolazi u pomoć. To je u potpunom
skladu sa našom religioznom predstavom, po kojoj se mi ne izbavljujemo
samo sopstvenom snagom već i božjom milošću koja se njoj pridružuje.“l
Izborom hristološkog puta Gete je sebe nesvesno vratio Hristu ma ko-
liko svoju hrišćansku inscenaciju Faustovog spasa objašnjavao umetničkim
1Johan Peter Ekerman, Razgovori o Geteu, preveli Stanislav Vinaver i Vera Stojić, po-
novljeno izdanje, Dereta, Beograd, 2006.

152
I
razlozima. O no što Geteovo svesno ne zna, zna njegova entelehija: bira-
jući hrišćanski religiozni okvir za misteriju spasenja Gete se opredelio za
hrišćanski p u t duhovnog uzdizanja. A taj hristološki finale Fausta s apo-
teozom žrtve i odricanja od pagansko-infantilnih ambicija i pretenzija
samoobogotvorenog Ja Gete je davno najavio kad je skovao svoju čarobnu
žrtvenu formulu:
Entbehren musst du, entbehren.
Šta je „unutarnja svetlost“ koja im a takav intenzitet i takvu fizičku,
a ne samo duhovnu vrednost i moć da Fausta ushićuje, nadahnjuje, daje
inu novu neviđenu snagu i polet i, pri tom, istovremeno p o tpuno ukida
potrebu za spoljnom, fizičkom i fiziološkom svetlošću, da upotrebim o
ovaj izraz u analogiji sa Geteovim fiziološkim bojama iz njegovog Učenja
o bojama (Farbenlehre)?
Ta svetlost ima subjektivnu i objektivnu stranu značenja. U Fausto-
vom slučaju ona otkriva svoju subjektivnu sem antiku i nije ništa drugo
nego prvenstveno njegovo saznanje, nesvesno, ono koje se ovde kristali-
zuje i eruptivno, kao neka vrsta prosvetljenja, izbija na videlo čisto somat-
ski, kao neka vrsta saznanja o Hristovoj večnoj ljubavi (die ewige Liebe),
kako saznajemo iz završnih scena Fausta (Bergschluchten, Wald, Fels,
Einode), i to u stihovima koje najpre izgovara Pater ecstaticus koji ne-
prekidno lebdi njišući se naviše i naniže. O n označava ono stanje duše
koja se najvećma, ali ne do kraja, oslobodila ropske ploti, pa se zato stal-
110 koleba pokazujući, u stvari, da se ni najvećim asketskim samomuče-
njima ne može bez svevišnje milosti postići potpuno i trajno oslobađa-
nje duše od m aterije, pa zato himnički priziva „suštinu večne ljubavi“
(Ewiger Liebe Kern). Zatim tu tem u prihvata Pater seraphicus kad podsti-
če Blažene dečake da nastave let ka višoj sferi, gde će doživeti otkrivenje
večne ljubavi koja utire p u t ka blaženstvu:
Steigt hinan zu hohrem Kreise,
Wachset immer unvermerkt,
Wie nach ewig reiner Weise
Gottes Gegenwai~t verstarkt.
Denn das ist der Geister Nahrung,
Die imfreisten Aether waltet:
Ewigen Liebens Offenbarung,
Die zur Seligkeit enfaltet.
Reč ljubav, previšnja ljubav, večna ljubav ne skidaju se s usta učesni-
ka ove završne scene sve dok Savršeniji anđeli (Die vollendeteren Engel)

153
ne finalizuju tu tem u kao novi Geteov stav prem a dualističkim zakonima
prirode i prirodnih kosmičkih procesa i dok se ne otkrije i drugo znače-
nje večne Ijubavi kao milosti svevišnje i nebeskog praštanja, pa se zato fi-
nale scene okreće Majci Božjoj s apoteozam a i molbama, čak i preklinja-
njima u kojima se ljubav i milost identifikuju - da podari milost i spas.
I ovde Gete prim enjuje posredan pesnički i dramski postupak koji
deluje paradoksno ili, kako bi se moglo reći u d u h u njegovog rečnika,
polaritetno: na sceni se ne dešava ništa što bi upućivalo na ispaštanje i
žrtvu kao uslov za prihvatanje pokajanja i pružanje milosti. Sva je scena
u apoteozi i glorifikaciji ljubavi i spasa kroz ljubav, molbi i uslišenja mol-
bi za spas, ali im ena likova koji u prvim pojavama u njoj sudeluju, kao
i njihove svetačke ili anahoretske biografije dodaju tim pom enutim pri-
zorima novo značenje.
Pre svega, scena predstavija egipatsku pustinju s uobičajenim iko-
nografskim detaljim a uzetim s je d n e freske: drveće, stenje, pećine, la-
vovi - uobičajeni su ikonografski pejzaž za pustinjačko podvižništvo.
M eđu likovima je i već pom enuti Pater ecstaticus, pustinjak koji se du-
hovno toliko preobrazio da je izgubio fizičku težinu, koja simbolizuje
čulnost, ali preobražaj nije dovršio, pa zato lebdi izm eđu m aterijalnog
i duhovnog. Tu je i Pater profundus, pustinjak i podvižnik iz najvećih
plotskih dubina Ja, zatim M agna peccatrix, velika grešnica i velika po-
kajnica koja stiče milost da H ristu p ere noge svojim (pokajničkim ) su-
zama i da svojom kosom otre i celiva njegove noge, mažući ih m irom .
Maria Aegvptiaca provela je u pustinji četrdeset osam godina kao po-
kajnica da bi se iskupila za svoj bludni život. Smisao ovakve pesničko-
-dramske strukture kazuje da su svi likovi učesnici u apoteozi ljubavi,
oproštaja i spasa zaslužili svoju ulogu upravo tim e što su sami prošli
kroz ispaštanje i pokajanje.
Iako je Gete veoma racionalno, pa čak i dekorativno-estetički objasnio
uvođenje hrišćanske inscenacije u epilog (Ekerm an, 6. ju n 1831) - što
samo govori o jačini njegovog ega ili o snazi njegovog racionalnog slo-
ja - sama ta hrišćanska verzija ima dublji smisao i značaj. Covek se ne
može oteti utisku da kroz Fausta Gete iskupljuje i samog sebe za svoja
odstupanja od osnovnih misterija hrišćanske teologije, neki p u t i za na-
m erna, čak i neprilična ironisanja. Najdrastičniji prim er njegovog vul-
garnog racionalističko-pozitivističkog osporavanja hrišćanskih misterija
i tajni, zapravo celokupne hrišćanske metafizike, sadrži je d n o Geteovo
pismo Lafateru. Iako pouzdano znamo da je ono više iznuđeno Lafatero-
vim sitničarskim verskim fanatizmom i dogm atizm om , ipak u verbalnoj
žestini i žaru izrečene sum nje ili odlučne negacije m ogu kasnije, kada

154
subjekt to najmanje očekuje, da izazovu nesvesnu reakciju samopokaja-
nja i samoispaštanja. Ke m ogu se oteti utisku da je cela inscenacija spa-
sa i milosti, zajedno sa posredno prisutnom sumom anahoretskog ispa-
štanja i pokajanja na koje direktno upučuju nazivi i svetačke pustinjačke
biografije likova, da je cela ta inscenacija, koja je u dram skom epilogu
nam enjena Faustu, u stvari nesvesna ispovest samog Getea za uvrede na-
nete najvišim hrišćanskim svetinjama i misterijama. I da se ovde, možda
i više, ali sigurno dublje nego bilo gde ranije u drami, Gete identifikuje
sa svojim junakom moleći i dobijajući milost ne samo za njega, Fausta,
nego i za sebe, Faustovog tvorca. „Priznaćete, uostalom, da je završetak,
gde se spasena duša diže u visine, bio veoma teško izvodljiv i da bih se
ja, pri tako natčulnim stvarima koje se jedva mogu naslutiti, veoma lako
mogao izgubiti u maglovitom da nisam svojim poetskim zamislima, po-
m oću oštro ocrtanih likova i predstavama hrišćanske crkve, dao blago-
tvorno ograničavajući oblik i čvrstinu.“
Gete je veoma racionalno, pragm atično i veoma naivno objasnio
zašto je uveo hrišćansku him ničku, molitvenu i apoteotičku inscenaciju
u epilog drame. To, s je d n e strane, govori o jačini njegovog ega ili o sna-
zi racionalnog sloja tog ega, a s druge, o Geteovoj nedoslednosd. Dok
u citiranom razgovoru s Ekerm anom govori o natčulnosti nekih pojava
koje se jedva m ogu naslutiti, dotle m u ta ista natčulnost u hrišćanskim
tajnam a i m isterijam a smeta, kao što se vidi iz pom enutog pisma Lafa-
teru: ,,Ti smatraš da je jevanđelje, takvo kakvo je , najbožanskija istina,
dok m ene razgovetan glas s neba ne bi ubedio da voda gori a vatra gasi
plam en, da žena može da rodi bez muškarca, i da mrtav čovek može da
vaskrsne; štaviše, sm atram da su to klevetanja velikog G ospoda i njego-
vog otkrivenja u prirodi.“
Vratiću se sada ponovo ključnoj stvari i skrivenoj ambivalenciji iz-
m eđu prirodnog i hum anog koju razrešava Hristova „večna ljubav“.
Gete prim enjuje posredan pesnički postupak, ne definiše unutra-
šnju svetlost kad se događaj odigrava, odnosno kad se ona pojavi, nego
naknadno i u sklopu cele pesničke i metafizičke konstrukcije i arhitek-
tonike finala Fausta. Taj finale, kao što je rečeno, savje 11 apoteozi Hri-
stove ljubavi kao najvažnijeg supstrata hrišćanskog učenja. Ta ljubav
ima takvu moć da raskida osnovnu form ulu Geteovog dualističkog shva-
tanja prirode.
Gete je bio veom a osetljiv na svoju teoriju prirode, m estim ično je
do nje više držao, p rem a sopstvenoj izjavi, negoli do svog pesništva!
A temelj te teorije jesu polarnosti koje se ne isključuju, nego večno delu-
ju kao suprotstavljeni polovi. Ovde on ukida tu ključnu postavku svoje

155
filozofije prirode zbog koje je , ne jednom , u raznim verbalnim dueli-
m a i dijalozim a dolazio u sukob sa hrišćanstvom , ali i sa naučnicim a
suprotnih opredeljenja:
Kada moćna duhovna sila
Elemente dograbi i k sebi privuče
Niko od anđela nije u stanju
Da razdvoji tu prisno sjedinjenu
Dvostruku prirodu,
Jedinoje večna Ijubav
Razdvojiti može. *
Dvostruka priroda (Zvvienatur) označava, u ovom slučaju, dualističko
jedinstvo duha i materije koje, kao i sve druge pojave i tvari vezane u dua-
lisdčki spoj, spreg, dejstvuju neraskidivo u celokupnoj prirodi i kosmo-
su, a ne samo u ljudskom biću. Taj spoj se ni posle smrti ne raskida, bar
ne ni brzo ni lako, ali ako sledimo logiku Geteove prirodnjačke teorije,
do kraja se nikad i ne može raskinuti. Ako se ovi stihovi shvate i u širem,
odnosno univerzalnom značenju, a tako bi m oralo biti zato što je Gete
prirodnjačke zakone koje je formulisao sm atrao univerzalnim, opšteva-
žećim za sve pojave, tvari i bića u prirodi i kosmosu, o n d a se tek vidi
koliku je snagu i moć Gete pripisao Hristovoj „večnoj ljubavi“: ona krši
i poništava osnovni zakon u prirodnom kosmičkom poretku! Jedinstvo
suprotnosti, neraskidivo u celoj prirodi, rastače samo i je d in o ljubav.
Da bi duh oslobodio od čulnosti i plotskih primamljivosti i naslada, Gete
je m orao da raskine dualističku vezu između d u h a i materije i tako omo-
gući duhu dalju evoluciju i uspon ka sve čistijim i spiritualnijim nebeskim
sferama: duhovni princip je nadjačao i pobedio prirodnjački.

* Preveo Z. Gluščević. Prim. prir.

r
N apom ena priređivača

Celog svog života Zoran Gluščević (1926-2006) bavio se, kao jed an od na-
ših najuglednijih germanista, delom i životom Jo h an a Volfganga Getea
(1749-1832), m nogo pre nego što je svoja saznanja izneo u dve kapital-
ne knjige Putevi humaniteta (prvaje objavljena 1964, a druga 1965). Iako
je objavio tri knjige o Francu Kafki, kao i o drugim piscima i pojavama
(prvu studiju kod nas o kiču Zivot u mzičastom), najznačajniji Nemac ostao
je njegovo merilo stvari za sve ono čime se bavio. Intuitivno je naslutio
da Gete nije samo renesansna ličnost u nerenesansno vreme već da se u
njegovom delu rađa klica m oderne književnosti, pre svih nem ačkih ro-
m andčara, engleskih i francuskih, pa čak i naših. Iz Gluščevićevih „Gete-
anskih sazvežđa“ - kako je naslovio prv’i odeljak svoje knjige Putevi huma-
niteta - u kojima se bavi Geteovim mladalačkih traum am a, njegovim
stvarnim i iracionalnim lutanjima, iz kojih se radalo i romantičarsko ,,rod-
no mesto“, a rom antičari u njega gledali kao u mitsko biće koje ih uvodi
u do tada nepoznate svetove - paradoksalno, može da se zaključi da je
genije iz Vajmara povrem eno pokazivao odbojnost prem a rom antizm u.
I kad je ponekad sebe izneverio (ako je uopšte izneverio), uvek je
bio svetionik prem a kom e se nisu odmeravali samo pisci već i sama pri-
roda! I dok su Novalis, Klajst, Hofman, pa i Siler, slušali ili samo u poseb-
nim prilikam a razgovarali s vajmarskim književnim klasikom, Gete je i
tada u sebi ispisivao čitava književna dela, bavio se mineralogijom, fizi-
kom i drugim prirodnim i humanističkim naukama, istovremeno stižući
da napiše, uz sva svoja dela, nekoliko desetina tomova prepiske. Za sve
to vreme u njem u je živela poem a o istoriji, izazovima i tragediji pojedin-
ca i celog čovečanstva koju je on jednostavno naz\ao Faust. Prvi deo obja-
vio je 1808. godine, a onda, posle skoro dve decenije, drugi tom 1831. go-
dine, i potom zauvek i m irno zaspao, verujući da vreme njegovog drugog
fizičkog i duhovnog života nije završeno.
O tom najznačajnijem svetskom piscu Gluščević je ostavio nekoliko
stođna stranica. Smatrao je da o velikom Nemcu nijejoš sve rekao, poseb-
no kad je reč o ezoteriji. Pripremao se pred konačni odlazak da objavi jed-
nu kraću studiju, a potom da sam štampa sva saznanja do kojih je došao

157
 tokom poluvekovnog rada. Ostavio je i kratak spisak poglavlja, naglaša-
vajući da je geteanski ključ ezoterijski. Nažalost, sm rt je bila brža; ezote-
rijaje ostala tajna, kao što je uvek bila tajna i za posvećene (Gluščević je
stigao samo da skicira pojedina otkrića). Na osnovujednog papira, koji
je ostao gotovo nevidljivo zalepljen na zidu, i koji sam slučajno otkrila,
sačinila sam ovaj, ipak nedovršen, i stilski i poetički, pogled na Getea, po-
kušavajući da mu dam, koliko je bilo moguće, ako ne pravi poetički, ono
bar hronološki red, kao „jednu kratku p riču“, kako ju je i sam autor na-
zvao, nadajući se da će svog velikog Getea, od nekoliko stotina strana,
sam objaviti u malom broju prim eraka, da bi kao Don Kihot pokazao da
još postoje ,,vetrenjače“ protiv kojih se treba boriti, smatrajući da to treba
učiniti na način kako je Gete učinio s Faustom. Da bi ga rešio mefistofel-
skih iskušavanja, pa i zločina, ali da bi i ovom ludom svetu pokazao da
još postoje putevi izlaska i borbe protiv onih koji najviše vole da uzima-
ju i kupuju dušu, kao što se danas nekretnine stavljaju pod hipoteku,
dakle, pre Frojda, Junga i ostalih dušebrižnika koji zaviruju u naše ja,
Gete je genijalno i intuitivno naslutio kako može da spase svog Fausta.
Uspavao ga je da bi ga izlečio i učinio norm alnim i sposobnim za dobra
dela. Frojd i ostali psihijatri su to m nogo kasnije shvatili. Kad je probu-
dio Fausta bio je to novi lik koji sva ljudska zla i nezasite sile zemaljske
ili onostrane moći odbacuje i počinje da gradi nove mostove za izgublje-
no, ali probuđeno čovečanstvo. Zato je Gete tako m irno sklopio oči u
svetlosti ju tra, ostavljajući nam nadu koju će on u nekom drugom živo-
tu - koji je ultimativno tražio od prirode, u ništavilu šekspirovski izglo-
bljenog sveta - da oblikuje i ostvari svoje snove.
Volela bih da svim čitaocima ove knjige hamletovski poručim: ,,E moj
Horacio, ima stvari i na nebu i na zemlji o kojima tvoj razum i ne sanja!“
Nije nem oguće. H am letje držao iskopanu lobanju dvorske lude kad je
to rekao, a Gete je s lobanjom u ruci prerano um rlog Silera (kad su ga
prebacivali u drugu grobnicu) ljutito, na užas ostalih, rekao, parafrazi-
ram - Kako si smeo da um reš tako mlad?
Milka Lučić-Gluščević
 Sadržaj

Mladi Gete \l
N eurotični Gete 113
Radije sm rt nego ludilo 118
Preokret u mišljenju i stvaranju 145
Prirodnjak i pisac 152
Mudri Gete 191
Hrišćanstvo i faustovski finale 1114
Metamorfoze Geteove anim e u Faustu

Napomena priređivača 115 7

Zoran Gluščević GETEJedna kratka priča I Izdavač Javno preduzeće Sluibeni
glasnik I Za izdavača Slobodan Gavrilović, direktor I Direktor Izdavaštva Sanja
Jovičić I Izvršni urednik Olga Smolović I Lektor Nevena Cović I Tehničko uređenje
Nina Popov I www.slglasnik.com I Beograd, 2009
CIP - Kaxa/iorM3aijMja y ny6/iMKaLi;MjM
H apoflH a 6M6nMoreKa Cp6Mje, Beorpafl

821.112.2.09 TeTe J. B.

rTIVUIHEBMTi, 3opaH, 1926-2006

Gete : jedna kratka priča / Zoran Gluščević. - Beograd :
Službeni glasnik, 2009 (Beograd : Glasnik). - 158 str.; 23 cm. -
(Biblioteka A. Peščana knjiga)
Tiraž 500. - Str. 157-158: Napomena priređivača / Milka
Lučić-Gluščević.
ISBN 978-86-519-0337-6
a) leTe, IoxaH Boji(f)raHr (1749-1832)
COBISS.SR-ID 172267020
r/lA C H H K
U J T A Mf l A P M J A
 Objavljeno

Biserka Rajčić
Antologija poljskog eseja
Dragan Stojanović
Antologija nemačkog eseja
Zorž Bataj
Erotizam
Pavel Evdokimov
Pravoslavlje

Biće objavljeno

Deni de Ružmon
Ljubav i Zapad,
Vojin Matić
Psihoanaliza mita i umetnićko stvaralaštvo
Sava Babić
Antologija mađarskog eseja
Ljubom ir Micić
Balkanski barbarogenije
K arljaspers
Strindberg i Van Gog