U ljudskom organizmu nalaze se unutra nje ne isto e, ljake, toksini, patogeni uzro nici tj.

paraziti koji ometaju imunitet u odbrani od bolesti.

Paraziti postoje kod svih ljudi (virusi, gljivice,mikrobi, gliste), ali od njih ne obolevaju svi, ve samo oni koji su emocijama, na inom ivota, navikama, ishranom ili na drugi na in oslabili svoj imunitet i nagomilali ne isto u.

Samim tim ovek je u organizmu stvorio povoljne" uslove da paraziti (mikrobi, gljivice, gliste), koji su bili u stanju mirovanja i pritajeni, po nu naglo da se razvijaju i svojim delovanjem uzrokuju mnogobrojna obolenja, pa i samu smrt.

Ako se pogledaju statisti ki podaci o smrtnosti u svetu, uo ava se da bolesti prouzrokovane parazitima zauzimaju etvrto mesto.

Hrana koja nije svojstvena oveku je prvi stepen, koji aktivira rast stranih bakterija i gljivica u eluda no-crevnom traktu.

Prema tetnosti za organizam na prvom mestu su, prema mi ljenju mnogih stru njaka produkti koji sadr e kvasac (hleb i proizvodi od njega) meso, zatim oni koji poma u vrenje u organizmu, sir e ( e er).

Bakterije ili gljivice oja ane u eluda nocrevnom traktu dalje se rasprostiru po celom organizmu, stvaraju i kolonije na mestima koja su im najpovoljnija za ivot. Na primer, mnoge parazite privla e jedne ili druge materije koje su se nagomilale u pojedinim organima.

Tako talo enje bakra u nekom organu privla i jednu vrstu parazita, talo enje gvo a drugu vrstu, propilovog alkohola - tre u vrstu. Shodno tome, u tom organu se javlja jedno ili drugo obolenje. Gljivice i mikrobi-paraziti hrane se elijama tog organa, klijaju u njemu, stvaraju i naslage gljiva, koje medicina dijagnostikuje kao jedno ili drugo oboljenje, esto onkolo ko.

A sve po inje od sitnica" - nepravilne ishrane (a nepravilna ishrana povla ivanjem svojim strastima za ukusima).

Meso i mesni proizvodi pri le enju od parazita su kontraindikativni zbog velike zara enosti parazitima. Tako je otkrivena slede a koli ina bakterija na 1 gram raznih vrsta mesa i ... u ubretu od doma ih ivotinja:
Biftek 1.500.000 Hambur ki stek 75.000.000 Svinjska jetra 95.000.000 Sve e ubre od teleta 15.000.000 Sve e kozje ubre 20.000.000 Sve e konjsko ubre 30.000.000

Uzorci mesa uzeti su sa sedam pijaca, direktno iz prodavnica.

Ispostavilo se da su bakterije u mesu iste ili pribli ne bakterijama u ubretu. Me u tim bakterijama postoje i bakterije koje su uobi ajene za obolela ove ja creva.

Povoljni ili nepovoljni uslovi za ivot parazita u ovekovom organizmu odre uju se imunitetom. Ako je imunitet dovoljno jak, ak i u zara enoj okolini on ima dovoljno snage i sredstava da uspe no uni tava parazite koji su dospeli u organizam, ne daju i im ni najmanju mogu nost da se negde zaka e u njemu.

Ako je imunitet slab, u svakoj infekciji paraziti e se zalepiti za takvog oveka. Ako se pa ljivo analizira protivparazitno le enje, mo e se uo iti da je ono u celini, svim svojim dejstvima, zasnovano na imunitetu.

Za parazite koji ive u organizmu endoparazite spolja nja sredina je pre svega organizam doma ina, i upravo taj njegov organ ili tkivo u kome oni ive. Delovi organizma koji se dodiruju" sa parazitima jesu te ne sredine: krv, limfa, me u elijska i unutar elijska te nost, eluda nocrevni sokovi, u , mokra a i neki sekreti lezda.

Na slici je dete kome su gliste blokirale limfne vorove. Ina e to je tipi no za Afriku. Telo poprima u asne oblike, poznato kao elefantitis - jedna noga mo e biti 3-4 ve a od druge normalne i sli no.

Ako u ove ijem organizmu ima dovoljno silicijuma, on je za ti en od virusa i mikroparazita. Ako ga nema, treba ga dopunjavati. Jedan od br ih na ina popunjavanja organizma silicijumom jeste uzimanje kaolinske bele gline. Za 10-12 dana uzimanja kaolinske gline sadr aj silicijuma u organizmu se skoro normalizuje.

Potrebno je koristiti i protivparazitne biljke u koje spadaju: karanfili (Dianthus), nar (mogranj), nana mo varna (Mentha), gorki pelen (Artemisia absinthium), seme od pelena, maj ina du ica, (Thymus serpyllum, T, vulgaris), Ruta (Ruta graveolens), seme tikve (bundeve), tinktura od zelenih oraha, crvena paprika i beli luk.

DRVENA

INIJA

Parazite treba li iti ishrane koja im poma e da se u velikom broju razmno avaju. Radi toga se treba odre i belan evinaste ivotinjske hrane - mesa, jaja, ribe i mleka. Oboleli takode treba da se odrekne od hrane sa kvascem, sir eta i hlebnih produkata industrijske proizvodnje.

Isklju ite iz ishrane poslastice, osim prirodnih med i sve e sokove. Pre ite na prirodnu hranu bez kulinarskih preterivanja.

U praksi je uo eno, da se posle praznika kod mu karaca i ena intenziviraju prehlade i druga obolenja. A uzrok tome je to je bogata trpeza nahranila i parazite, koji su se naglo razmno ili i izazvali recidive.

Paraziti ne vole hranu zelene i crvene boje. Posebno im ne odgovara zeleni hlorofil. Oni ne podnose gorke sastojke. Ve ina crvenih jagoda (jagodastih plodova), sa kiselim i oporim ukusom, ima jaka protivparazitna svojstva.

Na primer, sok od ploda mahovnice (Oxycoccus palustris) iz roda brusnice trenutno uni tava trihomonade.

Sli na svojstva imaju severna malina (Rubus chamaemorus), borovnica (Vaccinium myrtillus), malina (Rubus idaeus), smokva, limun, japanska jabuka i nar (mogranj).

I ranije se znalo o dobrim svojstvima povr a sa prirodno kiselim, ljutim i gorkim ukusom. Posebnu pa nju obratite na to, da se ne zarazite parazitima preko hrane.

Svake godine raznovrsni paraziti ubiraju etvu" od oko milion ljudi! Ako ne elite da dospete u taj broj istite se, istite se zajedno sa svojim uku anima.

Oni koji jedu meso, jedu itarice i povr e iz druge ruke; jer ivotinja prima od ovih biljaka hranu koja pospe uje rastenje. ivot koji je bio u itaricama i povr u prelazi onome koji to jede. Mi to primamo kada jedemo ivotinjsko meso. Koliko je bolje da se to dobije neposredno, uzimanjem hrane koju je Bog predvideo za na u upotrebu. Saveti o zivotu i ishrani 253.