III

КОРИШЋЕЊЕ ШУМА

Београд, новембар 2018. године

1. Методе израде дрвних сортимената

ОДГОВОР: Методе сече и израде дрвних сортимената разликују се са аспекта начина обнове и
фаза неге шума, а затим са аспекта места и степена израде дрвних сортимената, као и са аспекта
степена механизованости радова. У искоришћавању шума постоји више метода које се
разликују са аспекта места израде и степена механизованости радова. Основ за разликовање
метода су карактеристике терена, карактеристике састојине и фаза неге шума (Николић,1993).

 Метода кратког дрвета или сортиментна метода – Ову методу одликује израда дрвних
сортимената у шуми поред пања. Сеча стабала и израда дрвних сортимената може да буде
обављена помоћу моторне тестере или харвестера. Транспорт на равним и благо нагнутим
теренима од пања до привременог стоваришта се обавља форвардерима, тракторским
екипажама и тракторима са приколицом. На нагнутим теренима транспорт дрвних
сортимената обавља се тракторима са витлом, жичарама, анималном запрегом и др. Главни
недостатак сортиментне методе је уситњавање дрвне масе, односно израда сортимената мале
запремине у шуми поред пања. У случају да се у шуми израђује и просторно дрво, намеће се
потреба за два начина привлачења. Сеча стабала и израда дрвних сортимената по овој
методи може да буде обављена при различитим начинима обнове шума (чиста, оплодна и
пребирна сеча). Предности ове методе у односу на остале су што је при транспорту дрвних
сортимената могуће коришћење средстава мање снаге и што нису потребна стоваришта веће
површине.

 Метода целог дебла (дебловна метода) – Израда дрвних сортимената од дебловине

обавља се у на привременом стоваришту. У шуми се обављају следеће радне операције:
припрема радног места, одређивање смера обарања, формирање приземног дела, подсек и
дефинитивни пререз, обарање стабла, одсецање браде, кресање грана, одвајање овршка,
кројење, пререзивање, цепање, приношење и слагање просторног дрвета. Поред тога у шуми
се врши претходно кројење дебловине. Остале радне операције се обављају на привременом
стоваришту након привлачења дебловине. Дебла се најчешће транспортују помоћу трактора
са клештима или трактора са витлом веће снаге. Ова метода је веома погодна у чистим
сечама, али може да се користи и при проредама. Када је у питању преборно и групимично
преборно газдовање примена ове методе није најбоље решење. У оваквим условима много
боље технолошко решење је примена варијанте делова дебала (дужина делова дебла
максимално 9 m). Дужина делова дебала треба да је прилагођена условима на терену,
средству и начину транспорта у циљу што ефикаснијег транспорта, али не по цену смањења
квалитативног искоришћења. Због израде дрвних сортимената, на привременом стоваришту
је потребна већа површина стоваришта у односу на захтеве када се сеча и израда обавља по
сортиментној методи. Постоји низ предности у односу на сортиментну методу, као што је
унификација прве фазе транспорта (привлачење различитих група сортимената на
стовариште), боље коришћење дрвне запремине по квантитету и квалитету. Недостатак ове
методе је пререзивање већ запрљане обловине, што има за последицу брзо тупљење и велико
трошење ланаца моторних тестера. За ефикасну примену дебловне методе потребно је да се
створе одређени предуслови као што су: адекватна припрема и организација рада, развијена
мрежа тракторских путева и др.

 Метода целог стабла (стабална метода) – У шуми се обавља сеча и обарање стабала, а
затим се заједно са гранама привлаче до привременог стоваришта. Привлачење се најчешће
обавља тракторима са клештима или тракторима са витлом. Комплетна стабла (надземни
део) се обрађују на привременом стоваришту поред шумског пута, или се компактно
транспортују до центара прераде дрвета.

Израда дрвних сортимената на стовариштима може да буде различитог степена израде, као
што је:

 Израда ивера од целог стабала, и превоз у фабрике за прераду

 Одсецање овршка и кресање грана, како би се таква дебла даље транспортовала до
погона за механичку прераду дрвета. Иверање преостале дрвне масе обавља се на
привременом стоваришту и транспортује до топлана или енергана.
 Одсецање овршка, кресање грана, кројења и израда дрвних сортимената на
привременом стоваришту. Израђени дрвни сортименти се транспортују до фабрика
примарне прераде дрвета, а на помоћном стоварошту обавља се иверање остале дрвне
масе и транспортује до топлана или енертгана.

Ова метода је применљива при чистим сечама, као и при првим прерадама. Потребна је
знатно већа површина привременог стоваришта у односу на друге методе израде.

 Метода комплетног стабла – Постоји много забуне при коришћењу овог термина. У
Сједињеним Америчким Државама овај термин се односи и на методу целог стабла. Ипак
под овим термином се подразумева коришћење стабла, заједно са пањем.

 Метода комплетног дрвета – ова метода подразумева коришћење целокупне дрвне масе
надземног и подземног дела.
 Полудебловна метода лишћара са деловима крошње – Имајући у виду предности и
недостатке свих до сада познатих метода израде дрвних сортимената и чињеницу да ниједна
од описаних метода није ефикасна када се користи дрвни остатак из шума у брдско -
планинским условима, 2014. године објављени су резултати истраживања примене
полудебловне методе лишћара са деловима крошње развијене за ефикасније коришћење
дрвног остатка из шума лишћара у брдско - планинским условима. Сеча стабала обавља се
моторним тестерама различите снаге (нарезивање грана обавља се моторном тестером мале
снаге, а остале радне операције моторном тестером веће снаге) у организационој форми рада
2МР. При обарању се посебно води рачуна о смеру обарања, јер се правилним избором смера
обарања значајно утиче на појаву оштећења на подмлатку и преосталим стаблима. Општи
смер обарања стабала условљен је захтевима I фазе транспорта (привлачења), а
индивидуални је у функцији безбедности радника и што мањег оштећења преосталих
стабала.

Радник моториста након обарања стабла, обавља кресање грана тањих од 3 cm са кором.
Гране тање од 3 cm са кором остају у шуми из разлога очувања земљишног потенцијала.
После кресања грана пречника мањег од 3 cm са кором, радник моториста обавља
нарезивање грана, на местима рачвања гране на вретену стабла и на месту рачвања тањих
грана од дебљих. Нарезивање грана представља суштину ове методе, с обзиром да се на овај
начин значајно утиче на смањење појаве оштећења на преосталим стаблима у састојини, а
што је основни недостатак дебловне методе.

Дубина нарезивања грана зависи од више фактора: дебљине гране, угла инсерције, дужине
гране, масе комада и др. Са повећањем пречника гране повећава се и дубина нарезивања која
износи од 1/2 до 2/3 пречника гране у зони реза. За тање гране и гране које се рачвају од
вретена стабла, као и гране које се рачвају изван зоне вретена стабла нарезивање је плиће и
износи до 1/2 пречника гране на месту нарезивања. Поред тога, дубина нарезивања зависи и
од угла између површине реза и осе вретена стабла, односно, положај реза у односу на осу
стабла утиче на појаву отпора који се јављају при транспорту делова крошње. Угао
инсерције и висина гране ће да одреде да ли нарезивање треба да се обави са унутрашње или
спољне стане гране у односу на плашт стабла. Поред нарезивања једним резом, за
специфичне случајеве врши се нарезивање са унутрашње старане са два реза односно
исецањем клина. Нарезивањем се знатно смањује крутост грана, односно повећава
елестичност везе између грана и вретена стабла, као и веза између грана међусобно. Ефекат
нарезивања се манифестује при привлачењу сортимената тако што се део стабла израђен из
зоне крошње скупља и на тај начин се смањује простор који заузима товар при привлачењу
сортимената. Поред тога на местима где долази до контакта између дубећих стабала и
нарезаних грана, коефицијент трења је знатно мањи.

Оборена и окресана стабла се претходним кројењем деле на делове које обезбеђују

формирања оптималног товара и максималног квалитативног искоришћења према СРПС
стандардима за обло дрво.

Услов који се поставља при примени методе делова крупног дрвета, је тај да при формирању
оптималног товара у структури материјала који се транспортује не буде више од једног
комада из зоне крошње. Ово је посебно значајно када се технолошки процес обавља у
састојинама где је већи број стабала по јединици површине, као и при обављању завршног
сека. Транспорт делова стабла обавља се углавном трактором са витлом. Формирање
оптималног товара врши се са више стајних тачака, како би оштећења на преосталим
стаблима била што мања.

После привлачења делова стабла у шуми остаје веома мало дрвног материјала који је
предмет коришћења (у поређењу са сортиментном методом где је потребно да се изврши
транспорт просторног дрвета које се налази израђено непосредно поред пања, а поред тога у
састојини остаје и део дрвне масе која може да буде сировина за производњу енергије).

Привлачење се обавља на привремено стовариште које се налази поред камионског пута.

Величина привременог стоваришта треба да је одговарајућа, с обзиром да се на стоваришту
обавља коначна израда техничког облог дрвета и иверање преостале дрвне масе мобилним
или стационарним иверачима. Снага и капацитет иверача треба да се ускладе са структуром
и количином дрвне масе која је предмет иверања. На величину стоваришта непосредно утиче
и нарезивање, тако што се нарезивањем делови са гранама скупљају, што је још више
изражено накнадним померањем одривном даском трактора.
2. Организација рада при сечи стабала и изради дрвних сортимената

ОДГОВОР: Групни систем рада у искоришћавању шума одликује се тиме што сваки радник у
групи обавља све послове, што значи да не постоји строга подела посла. Ипак, неретко се среће
подела посла и у оквиру овог система рада (нпр. ко обавља радне операције моторном тестером,
а ко ручним алатом). За разлику од групног, бригадни систем рада карактерише подела посла
између чланова бригаде – сваки радник обавља једну (потпуна подела рада) или више радних
операција. У новије време бригадни систем рада развио се у посебан систем рада, са значајним
предностима у односу на претходна два система, познат као систем рада комплексних бригада.
Због специфичности рада у оквиру искоришћавања шума, најчешће се примењује групни систем
рада, при чему се тежи примени организационе форме рада са мањим бројем радника (већи број
радника у групи – већи губици времена приликом прелаза од стабла до стабла и др.).
Индивидуални рад се такође примењује у искоришћавању шума. По својим карактеристикама
индивидуални рад аналоган је групном систему рада (сваки радник обавља све послове).
Највећа продуктивност у сечи и изради постиже се приликом индивидуалног рада. Недостатак
ове организационе форме рада је повремена потреба за другим радником, углавном када се ради
о сечи стабала већих димензија (обарање, окретање, и др.).
Недостатак групног система рада је тај што нема услова за специјализацију радника, нити за
примену специјалних оруђа и механизама. Уместо специјализованим оруђем, радници посао
обављају универзалним алатом и на тај начин се ослобађају ношења велике количине алата. У
оквиру бригадног система рада извршена је, у већој или мањој мери, подела рада између
радника, што ствара услове за специјализацију радника, коришћење специјализованог алата, а
самим тим и остваривање веће продуктивности. Међутим, ефикасност примене бригадног
система рада зависи од много фактора, од којих је најважнији интензитет сече (већи интензитет
сече - мањи губици времена на прелазе од стабла до стабла и већа могућност прикладне поделе
рада и примене комплетне опреме).
Број радника у бригади зависи од степена у ком је извршена подела рада. Како би се процес сече
и израде одвијао без „уског грла“ и како би сви радници били ангажовани нормалним
интензитетом, број радника који обављају поједни радне операције треба да је пропорционалан
трајању појединих радних операција.
Немогућност организовања бригаде у којој би сви чланови били подједнако ангажовани –
промена услова рада захтева промену структуре бригаде, што ствара организационе потешкоће.
Неодговарајућа структура бригаде има за последицу појаву „уског грла“, као и недовољно
искоришћење времена и капацитета;
Поједине групе бригаде раде одвојено, а обрачун зарада је заједнички – сумња радника да се
„остали радници“ недовољно ангажују.

Комплексна бригада је организационо виши ниво у примени дебловне методе и представља

организациону форму раду у којој сваки радник може да обавља све послове у оквиру
технолошког процеса који обавља бригада и у којој је обрачун личног дохотка на бази
заједничке, тј. бригадне норме. Из наведеног проистичу две најважније карактеристике
комплексне бригаде:
 1. Измењивост улоге – посебно значајна због штетног дејства вибрација, као
последице дуготрајног обављања једне исте операције и сл.;
2. Заједничка бригадна норма – бригада постаје заокружена технолошка целина,
која обавља сечу, привлачење и израду сортимената. Обрачун зарада врши се на
основу бригадне норме, при чему се као учинак обрачунава оно што је извучено
на стовариште и што је на њему израђено.

Организационе варијанте комплексне бригаде углавном зависе од послова које те комплексне

бригаде обављају. У оквиру деловне методе разликују се следеће подфазе и фазе технолошког
процеса:
1. сеча стабала и обављање тзв. заједничких радних операција (израда дебловине);
2. израда просторног дрвета од грањевине;
3. привлачење дебловине на шумско стовариште;
4. израда сортимената на стоваришту.

Структура бригаде подразумева однос броја радника по појединим фазама (подфазама) у оквиру
укупног броја радника бригаде. Основа за установљавање структуре радне бригаде је
привлачење, као фаза технолошког процеса којој се све подређује.

За припрему овога питања треба да се користи уџбеник „Искоришћавање шума“ аутора проф.
др Сретена Николића из 1993. године.
3. Избор опреме, средстава и технологије рада при коришћењу шума

ОДГОВОР: У шумарству постоји велики број средстава рада који могу да се користе за
обављање истог или сличног посла. Када је у оптицају више средстава која могу да се користе за
исту врсту посла избор се врши са више аспеката (технички, еколошки, економски и
ергономски). У прошлости су ергономски и еколошки аспект често занемаривани, међутим
данас се све више уважавају. Основни предуслов при приступању избору са више аспеката је да
су средства рада са техничког аспекта применљива. У овом случају се анализира снага моторне
тестере, дужина водилице, снага транспортног средства, клиренс, ширина гума, капацитет
товарног простора и др.

Као пример узеће се избор средства рада на пословима прве фазе транспорта дрвних
сотртимената. Уколико постоје услови за примену два или више типова транспортних средстава,
односно уколико су са техничког аспекта оба средства прихватљива, тада се избор своди на
економски проблем и одабира се оно транспортно средство које је најповољније са економског
аспекта.

У зависности од тога да ли је за алтернативно средство потребно да се гради пут и да ли се мења

транспортна дистанца, разликују се три случаја приликом избора транспортног средства.

Ако примена алтернативног средства не условљава промену транспортне дистанце и није

неопходно да се гради пут, тада је примена алтернативног средства (индекс 2) оправдана када је
t2 мање од t1, односно када је:

Гранична транспортна дистанца на којој су трошкови једнаки добија се из односа:

За дистанце веће од S рентабилнија је примена средства „2“, а за дистанце мање од S

рентабилнија је примена средства „1“.

Уколико се алтернативно средство не креће истим путем као средство „1“, однос дистанце
средства „1“ и средства „2“ представља се коефицијентом k (S2=S1∙k), из чега следи:

Уколико је за примену алтернативног средства потребно да се изгради пут, примењује се

следећа једначина:
где су:
ti – трошкови изградње и одржавања пута у din/m;
S∙z – дужина пута који треба да се гради;
M – запремина дрвета која је предмет сече и служи као основа за амортизацију пута.

При избору средства рада, поред оперативних трошкова потребно је да се укључе и трошкови
ризика животне средине. Суштина утицаја на животну средину изазвана радом механизације
зависи од више параметра, између осталог, од карактеристика машине и оперативних фактора.

Најважнији фактори који укључују претходно наведено су следећи: нагиб терена, врста и
карактеристике подлоге, метода израде, врста и величина машине, начин рад, притисак на
подлогу и тип пнеуматика, ергономске карактеристике машина и вештина оператора.

Модел који се користи за процену трошкова животне средине је:

RC= a∙Cm∙(AR/SR)
RC - трошак животне средине за одређену машину у задатим условима рада
а - коефицијент прихватљивости који се односи на социо - економска питања
животне средине
Cm - трошкови машина на часовној основи прорачунати трошковним моделом
AR - стварни ниво ризика по животну средину за специфичну машину у датим
условима
SR - ниво стандардног утицаја на животну средину

Поред избора транспортног средства, у шумарској оперативи често се врши избор врсте пута. На
путу који има боље техничке карактеристике и бољи коловоз веће су брзине, мања потрошња
горива, мање хабање гума, дужи век трајања возила, може да се превози већи терет и др. Стога
су трошкови транспорта у ужем смислу мањи, али, с друге стране, трошкови изградње су већи.

Ако елементе трошкова који се односе на пут чија је изградња скупља обележимо индексом 2, а
елементе трошкова који се односе на јефтинији пут индексом 1, гранични случај (када су укупни
трошкови транспорта једнаки) је:

Решавањем претходне једначине по S, при константном M, добија се максимална транспортна

дистанца до које је рентабилна изградња скупљег пута. У пракси су најчешће одређене обе
вредности (S и M), па треба да се одабере између две врсте пута.
Посебан случај јавља се приликом испитивања економске оправданости реконструкције
постојећег пута. Тада се поступа на исти начин, с тим што се узимају у обзир трошкови
реконструкције и одржавања за реконструисани пут, а само трошкови одржавања за постојећи
пут.
4. Израда и примена норми и норматива рада на пословима коришћења шума

ОДГОВОР: Норме представљају пропис или правило. Израда норми спада међу најстручније
послове у шумарству, и ове послове треба да обављају стручњаци који имају висок ниво
професионалне вештине и практично искуство на пословима које нормирају.

Врстa послова и услови средине у којима се одвијају радови у шумарству су веома хетерогени,
односно јавља се велики број фактора који утичу на ефекте рада. За оцену производних ефеката
потребно је да се поседују валидне норме и нормативи рада. Норме рада омогућују боље
планирање производње, ефикасније организовање процеса рада и објективну расподелу зарада
радницима.

При сечи стабала и изради дрвних сортимената разликују се посебне и опште норме.

Посебне норме се односе на само један сортимент или сродну групу сортимената. Опште норме
се односе на обе групе сортимената. Норма израде се изражава у m3 или просторним метрима на
дан, при чему треба нагласити да ли се ради о седмочасовном или осмочасовном радном дану.

Израда норми обавља се у више фаза, а једна од њих је израда плана снимања. У оквиру плана
снимања врши се избор радника, средстава и опреме за рад, објеката на којима ће снимање да се
врши, као и обима снимања. Подаци о трајању радних операција и других елемената, о
количинама израђеног техничког и просторног дрвета уписују се у претходно припремљен
мануал (снимачки лист). Поред тога, на снимачком листу мора да се предвиди простор у који ће
се унети ознака и подаци који су идентификациона карактеристика сваког снимачког листа.

У фази обрачуна снимачког листа, установљава се трајање радних операција, трајање застоја и
других утрошака времена, као и количина израђених сортимената техничког и просторног
дрвета. После извршеног израчунавања трајања радних операција, могу да се изврше и њихова
груписања у заједничке радне операције, радне операције техничког дрвета и радне операције
просторног дрвета. Након завршеног обрачуна снимачког листа врши се његова провера.
У фази обраде података снимања, предходно се врши разврставање свих снимачких листова по
врстама дрвета и по дебљинским степенима. Ширина дебљинског степена зависи од
састојинских услова и потреба.
Из тако разноврсних снимачких листова, у обрадну табелу се уносе подаци по дебљинским
степенима. По завршеном уносу, утврђује се време израде за сваки дебљински степен. Овако
израчуната времена израде, с обзиром на варијабилност података снимања, изравњавају се.
Степен расчлањивање технолошког процеса зависи од тога да ли се утврђују опште или посебне
норме. Ако се ради о општим нормама треба да се разликују следеће три групе радних операција
и др. елемената:
1. заједничке утрошке времена, који се односе на обе групе сортимената, чије трајање
зависи од учешћа појединих сортимената у укупној количини;
2. утрошке времена који се односе само на техничко обло дрво и чије је трајање сразмерно
количини техничког облог дрвета;
 3. утрошке времена који се односе само на просторног обло дрво и чије је трајање
сразмерно количини просторног облог дрвета.
Норме сече и израде дрвних сортимената изражене су табеларно у зависности од важнијих
фактора. Основни улаз у табеле норми су пречник стабла у прсној висини и учешће техничког
облог дрвета. Остали фактори који утичу на норме изражени су коефицијентима. Без обзира на
организациону форму рада, норме су изражене по једном раднику, сем у случајевима када је то
код одговарајуће табеле учињено на други начин.
Општи принципи нормирања изложени у вези са нормирањем сече и израде, важе и за
нормирањем транспорта. Норма или учинак у транспорту је производ броја транспортних
циклуса на дан и просечне запремине товара.
Трајање једне туре се састоји од времена дистанце (tс), времена комада (tк), времена
транспортног средства (tт) и осталих времена (tр). Време дистанце је време кретања
транспортног средства. Време комада обухвата време утовара и истовара, закачињања и
откачињања и сл. Време транспортног средства обухвата време везивања товара на камиону,
приколици, издавање отпремнице и сл.
Пре почетка нормирања у ужем смислу треба да се израде одговарајући снимачки листови.
Затим треба да се идентификују дистанце на терену по категоријама: нагиб, врста пута итд.
Снимање времена најлакше је да се обави по проточној методи нарочито са „дигитрон
сатовима“.
Након снимања одређеног броја транспортних циклуса врши се обрачун снимачких листова,
затим обрада података снимања и израчунавање основних норми. На бази основних норми, а за
различите вредности обрачунске транспортне дистанце и просечне запремине комада врши се
израчунавање норми. Основни улази у норме су средња транспортна дистанца и просечна
запремина комада.

Нормирање транспорта дрвета камионом такође је сложено. Углавном се разликују иста

времена, с тим што се среће више категорија путева на истој дистанци, па за сваку категорију
треба да се утврди брзина кретања и застоја. Такође се разликују транспорт са приколицом и без
приколице, затим утовар сопственом дизалицом или са другог камиона или другог средства за
утовар. Облик снимачког листа зависи од поменутих карактеристика транспортног циклуса.
Поменуте специфичности транспорта дрвета камионом понекад отежавају приказивање норми у
виду табела, јер је број могућих комбинација дистанци, када се ради о две или више категорија
путева, врло велики. Чест је случај да се пут одласка у целини не поклапа са путем повратка. Из
тих разлога практичније је да се норме транспорта дрвета камионима изразе као основне норме.
Ту спадају:
- брзина кретања за сваку категорију
- време утовара и истовара у зависности од запремине комада
- време транспортног средства
- време товара и манипулације

Утовар може да буде нормиран као засебна фаза транспорта или у оквиру читавог транспорта.
То исто важи и за истовар. Број елемената и радних операција утовара и истовара зависи од
начина утовара и истовара.
Најзначајнија операција је утовар у ужем смислу, а то је утовар једног комада или више њих
истовремено. То зависи од типа дизалице и крупноће комада. Хватање једног комада или више
комада, подизање и постављање у товарни простор чине један захват. Он почиње када хватаљка
дизалице остави дрво у товарни простор, тј. када се отвори и траје све док се нови комад не
подигне на утоварну платформу. Сваки захват снима се посебно, најчешће се снима повратном
методом, али је практично да се примени и проточна метода. Током снимања евидентирају се и
застоји.
Практичније је да се сви елементи утовара и истовара групишу у три групе:

 време комада (зависи од просечне запремине комада),

 време утовара (зависи од запремине товара),
 време туре или време манипулације.

Основни улази у норме утовара су просечна запремина комада и запремина товара.

За припрему одговора на ово питање треба да се користи уџбеник „Искоришћавање шума“

аутора проф. др Сретена Николића и књига „Норме и нормативи рада у шумарству“ аутора
проф. др Сретена Николића и дипл инж. Десимира Јездића.
5. Калкулације трошкова механизованих и осталих средстава рада на коришћењу шума

ОДГОВОР: Калкулације трошкова машинског рада су потребне ради утврђивања:

 исплативости машинског рада у односу на мануални,

 ефикасности рада једног средства у односу на друго,
 ефикасности примене једне технологије или начина рада у односу на другу,
 цене машинског рада, када са машином обавља услуга (рад) или се пореде цене
изнајмљених са ценама властитих средстава,

У шумарству се користи калкулација трошкова машинског рада, која обухвата:

 фиксне трошкове средства рада,
 варијабилне трошкове средства,
 трошкова радника – возача.

Трошкови машинског рада се своде на погонски сат рада машине и односе се на директни
трошак машинског рада, те у себи не садрже опште трошкове пословања (режије).

Време рада у току дана разврстано је на:

 радно време - то је оно време које руковаоц машином проведе на радном месту без
обзира на то да ли је машина у функцији или не (радник је по њему плаћен),
 погонско време - то је део радног времена кад мотор машине ради, без обзира на
намену, тј. да ли обавља радни задатак (рад) или не – смерница погонско време
обухвата све прекиде < 15 min,
 ефективно време је део погонског времена када машина врши наменски, корисни
рад, тј. сви прекиди рада нису обухваћени, смерница – погонски сат / радни сат ~
0,85.

Време употребе машине, може да буде изражено као:

 нормално време употребе – одговара броју погонских сати током којих се трошак
по погонском сату не повећава због повећања трошкова одржавања,
 време застаревања машине – временски највеће раздобље изражено у годинама,
након кога долази до техничког застаревања (корозија, умор материјала) и
смањења безбедности рада,
 време употребе машине годишње (изражено у погонским сатима рада) које је
производ броја радних дана годишње и дневног радног времена, али и
искоришћења машине,
 нормално (оптимално) време употребе, одговара броју погонских сати машине
током којих је кумулативни трошак инвестиције – набавке (власништва), те
поправки и одржавања најмањи,
 проширено нормално време употребе – одговара броју погонских сати током
којих се трошак по погонском сату не повећава због повећања трошкова
одржавања: харвестер (12000 h), форвардер (12000 h), трактор са витлом (10000 h),
жичаре (9000 h), МТ (1800 h), гуме и ланци за гуме (3000 h), вучно уже и уже за
везивање (500 – 800 h).
Исправност машине – представља постотни удео од радног времена у којем је возило технички
исправно:
 ИСП = (Радно време – Поправке и одржавање) / Радно време *100 (%)
 низак ниво исправности упућује на: мањак одржавања, неправилно руковање
машином ипотребу за заменом машине.

Искоришћеност машине – представља постотни део од радног времена у којем возило обавља
радни налог:
 ИСК = Погонско време / Радно време *100 (%)
 низак ниво искоришћености упућује на: неравнотежу између машина у систему
искоришћавања шума, низак ниво техничке исправности.

Највећи утицај на трошкове транспорта има транспортна дистанца. Међутим, трошкови

транспорта зависе и од квалитета пута којим се врши транспорт, конфигурације терена, врсте
транспортног средства, транспортне шеме итд.

У директне трошкове који утичу на цену транспорта шумских сортимената спадају следећи
трошкови:

 трошкови амортизације транспортног средства At,

 трошкови хабања гума и гусеница транспортног средства,
 потрошња горива и мазива Tg,
 трошкови осигурања Tos,
 трошкови регистрације транспортног средстава,
 трошкови одржавања транспорног средства,
 камата на кредит Ck,
 лични доходак Ld.

Ако се трошкови транспорта неким транспортним средством изражени у новчаној јединици по

дану обележе са К, а учинак тог истог средства обележи са U, тада се трошкови на основу
учинка рачунају тако што се трошкови поделе са учинком:

t = K/U.

Ако су услови под којима се врши транспорт непромењиви без обзира на дужину транспортне
дистанце, тада трошкови транспорта могу да се представе следећом функцијом:

t = a + b·S, где су:

t - трошкови у новчаној јединици по метру кубном

а - трошкови транспорта у новчаној јединици по метру кубном
b - трошкови транспорта по дужном метру пута

Приликом калкулације дневних трошкова рада моторном тестером, у свему треба да се

придржавамо општих принципа за калкулацију трошкова. При томе треба да се води рачуна, као
уосталом и кад је о другим механизмима реч, да се калкулишу само тзв. директни трошкови, јер
су тако установљени трошкови шире упоредиви.
Поступак израде калкулација и врсте образаца за рачунање дневних трошкова видети у
практикуму „Искоришћавање шума“ аутора проф. др Војислава Бајића и проф. др Милорада
Даниловића.
6. Квалитативна подела стабла (врсте стандарда и њихова примена, технолошка и
сортиментна структура, издавање сертификата и потврда и уклађеност са прописаним
стандардима)

ОДГОВОР: Квалитативна подела вретена стабла представља одређивање места пререза, у циљу
израде сортимената одређеног квалитета, намењених за непосредну употребу или за даљу
прераду. У искоришћавању шума кројење је веома важан посао, од ког зависи квалитативно и
квантитативно искоришћење дрвета, односно коначни финансијски ефекти производње. За овај
посао потребна је стручност и искуство. Производња дрвета као сировине за непосредну
употребу, одвија се у дужем временском периоду и изискује улагање значајних средстава, са
циљем остварења што бољег квалитета произведеног дрвета на крају производног циклуса.

Неискуство и нестручан рад на оваквим пословима могу да обезвреде резултате рада више
генерација. Грешке учињене приликом квалитативне поделе вретена стабла не могу да се
исправе у механичкој преради дрвета. Зато само стручан рад на оваквим пословима даје жељене
ефекте. Када се говори о стучности на оваквим пословима, пре свега, мисли се на беспрекорно
познавање одредби стандарда, грешака дрвета и цена сортимената, односно тржишта.

При кројењу свако стабло је проблем за себе, с обзиром на његове спољашње карактеристике и
унутрашња својства.

Фактори који условљавају начин кројења, када се примењују стандарди су: врста дрвећа,
димензије стабла, спољашње карактеристике и унутрашња својства дрвета, цена шумских
сортимената итд.

Четинарске врсте дрвећа су једноставније за кројење у односу на лишћарске. Разлог је мања

разноврсност сортимената и предност када је у питању број, распоред и карактер грешака дебла.

Димензије (пречник и дужина) сортимената условљавају врсту сортимента, а од њих зависе

трошкови транспорта и проценат искоришћења у даљој преради дрвета.

Понуда и потражња шумских сортимената утичу на формирање цене, која треба да се има у
виду приликом квалитативне поделе вретена стабла.

Цена дрвних сортиментне може да расте или опада у зависности од понуде и потражње, а
квалитет израђених сортимената који су кројени по стандарду мора да одговара квалитету који
они прописују.

За остварење максималног финансијског ефекта потребно је придржавање општих принципа

кројења:

- од правих делова дебла израђивати дуже комаде;

- од кривих делова израђивати краће сортименте, јер се на тај начин смањује
закривљеност;
- делови дебла који су чисти од грана треба да се одвоје од делова који имају остатке
грана;
- пунодрвни делови треба да се одвоје од мишорепих;
- прави делови треба да се одвоје од кривих;
 - лишћаре по правилу треба да се прережу на “колену” тј. на месту где почиње
коленаста кривина;
- комбиновани сортименти треба да се израђују по квалитету, чиме се смањује број
пресека и умањује распуцавање и
- по могућности да се прережу преко чвора, да би чвор пао у надмеру и спречио
распуцавање.

Доњи део дебла је највреднији са финансијског аспекта, и приликом кројења треба да му се дâ

највећи значај. Посебно високо вредним врстама дрвећа сматрају се: храст, јасен, јавор, буква,
јела, смрча, бор и др.

Квалитет обраде стабла (кресање грана и одсецање избочина итд.) је веома значајан за
квалитативну поделу. Са квалитативном поделом (кројењем) креће се од дебљег краја
дебловине. На челу дебловине се утврђује: здраствено стање (прозуклост, трулеж итд.),
ексцентричност, овалност, чеона распуклина, жљебовитост, урасла кора, ширина года итд. На
основу израчунатих вредности ових и осталих карактеристика (закривљеност, кврге, коничност,
овалност итд.), дуж дебла се одређује место пререза, односно дужина првог сортимента
одговарајућег квалитета. Међутим, његова коначна дужина може да се одреди само после
израде и осталих сортимената, чији је збир вредности максималан. Поштујући одредбе
стандарда и основне принципе кројења полази се од израде вреднијих (најскупљих) сортимената
конкретне врсте дрвећа. С обзиром да кројење има за циљ максимални финансијски ефекат,
учешће највреднијих класа није одлучујуће за остварење овог циља. Здраствено стање у
унутрашњости вретена стабла, као и могуће постојање грешака дрвета процењује се на основу
здраственог стања кврга и на бази изгледа коре и осталих стабала у истој сечини, јер су грешке
резултат међусобног деловања околине и биљке - јединке. Свако дебло треба да се кроји у више
варијанти, а за коначну треба да се изабре она која за резултат даје максималан финансијски
ефекат. Најпростији случај кројења је када цело дебло чини један сортимент, што овде најчешће
неће бити случај.

Када се примењују одредбе националних стандарда (ЈУС), од вретена букве могу да се израде
следећи сортименти:
- фурнирски трупци (Ф) - минималног пречника на средини дужине 40 cm, без коре и
минималне дужине 2 m без надмере, растући по 10 cm;
- трупци за љуштење (Л) - минималног пречника на средини дужине 35 cm, без коре и
минималне дужине 2 m без надмере, растући по 10 cm;
- трупци за резање прве класе (I) - минималног пречника на средини дужине 30 cm, без
коре и минималне дужине 2 m, растући по 10 cm са надмером 10 cm;
- трупци за резање друге класе (II) - минималног пречника на средини дужине 25 cm,
без коре и минималне дужине 2 m, растући по 10 cm са надмером 10 cm;
- трупци за резање треће класе (III) - минималног пречника на средини дужине 25 cm,
без коре и минималне дужине 2 m, растући по 10 cm са надмером 10 cm;
- обло дрво за целулозу (Ц) - пречника од 7 cm на тањем крају до 35 cm на дебљем
крају, без коре и дужине од 2 до 8 m;
- техничка облица је средњег пречника од 12 cm навише и дужине од 0,5 до 1,3 m и
просторно дрво за хемијску употребу и за производњу топлотне енергије (огрев).
Према ЕН означавање класа квалитета је стандардизовано. Са два слова пишу се
иницијали рода и одвојено цртицом, велико слово које означава класу квалитета.
Према одредбама европских стандарда (ЕН) обло дрво букве разврстава се у четири класе
квалитета:
 - класа супериорног квалитета (Ф-А) - минимални пречник на тањем крају без коре је
35 cm, минималне дужине 3 m, растући по 1 cm;
- класа нормалног квалитета (Ф-Б) - минимални пречник на тањем крају без коре је 30
cm, минималне дужине 3 m, растући по 1 cm;
- класа мање вредног квалитета (Ф-Ц) - минимални пречник на тањем крају без коре је
25 cm, минималне дужине 2 m, растући по 1 cm;
- класа квалитета у коју спадају дебла, трупци и делови дебала који не могу да се
разврстају ни у једну класу квалитета (Ф-Д) - минимални пречник и дужина нису
ограничени.

Грешке дрвета, начин мерења, начин изражавања треба да се учи из уџбеника „Искоришћавање
шума“ аутора проф. др Сретена Николића и збирке Југословенских стандарда за обло дрво.
7. Превоз дрвних сортимената (врсте и карактеристике транспортних средстава при
превозу техничког облог, простирног дрвета и ивера, врсте стоваришта и избор локације,
ограничења на јавним путевима)

ОДГОВОР: Друга фаза транспорта дрвних сортимената (превоз дрвета) обухвата транспорт
дрвних сортимента од шумских стоваришта до потрошачких центара, прерађивачких капацитета
дрвне индустрије или до железничке станице. Транспорт дрвних сортимената у овој фази се
обавља камионима са и без приколице.

За превоз дрвета се употребљава више типова камиона, мање или више прилагођених тешким
условима терена и карактеристикама шумских камионских путева. Камиони треба да су снажни,
одговарајућих техничких карактеристика, опремљени сигурним системима управљања и
заустављања и да су погодни за превоз великих терета.

Транспортна дистанца при превозу древта најчешће је од 10 до 30 km, а у неким случајевима

прелази 50 km, па и више.

У погледу трошкова транспорта, камионски саобраћај је постао најважнији у искоришћавању

шума. Много је фактора који су довели до масовније употребе камиона, али је најважнији
прилагођавање потребама тржишта и захтевима потрошача у погледу времена и количине
испоруке.

Главни фактори од којих зависи избор типа камиона су: тип коловоза, дужина дистанце превоза,
врста сортимента, дужина сортимента и др.

Од врсте сортимента зависи да ли ће се да се користе камиони са стубовима носачима или

камиони сандучари који су у употреби кад се ради о цеулозном или огревном дрвету. Од дужине
сортимента зависи дужина камиона, број осовина, начин утовара, начин везивања и др. Од
начина утовара зависи могућност искоришћења носивости камиона (дизалица смањује масу, али
убрзава време утовара).

Ако камион вуче полуприколицу, брзине су мање за приближно 8 - 10%, а ако вуче приколицу
за око 12%. Брзине кретања празног возила су обично 30% веће него брзине натовареног возила.
У другој фази транспорта, с обзиром на знатне разлике у брзинама, разликују се дистанце
превоза по меком тј. земљаном путу, затим по пошљунчаном путу, асфалтном шумском путу,
асфалтном локалном путу и по магистралним путевима.

Понекад мора де се узме у обзир и комбинација ових категорија путева, нпр. просечна брзина
камиона у превозу дрвета оријентационо је следећа:

1. меки земљани пут 8 km/h,

2. пошљунчани или слични тврди пут 12 - 18 km/h,
3. шумски асфалтни пут 16 - 24 km/h,
4. регионални асфалтни пут 20 - 35 km/h,
5. магистрални асфалтни пут 40 - 55 km/h.

Према броју погонских осовина разликују се:

 1) камиони са погоном само на задње точкове,
2) камиони са погоном на задње и предње точкове (могу да савладају веће успоне и да се
крећу по лошијим путевима).

Камиони за транспорт дрвета могу да имају 2, 3, 4 и више осовина; од броја осовина зависи и на
колико се тачака притисак преноси на земљиште, а такође и бруто и нето носивост камиона.
Важан је и број осовина приколице и полуприколице, јер њихова маса утиче на смањивање
укупне носивости камиона.

Законом је одређено осовинско оптерећење целог возила, и оно у зависности од броја осовина
има следеће вредности које не сме да прекорачи:

A) за једноструке осовине
a) једнострука слободна осовина – 100 kN
b) једнострука погонска осовина – 115 kN

Б) за двоструке осовине моторних возила, збир оптерећења по двострукој осовини не сме да

пређе 180 kN ако је размак (д) између осовина од 1,3 m па до мање од 1,8 m, дакле, 1,3 m < д
< 1,8 m.

В) код двоструких осовина приколица и полуприколица, као и код Б) збир оптерећења по

двострукој осовини не сме да пређе 180 kN ако је размак (д) између осовина од 1,3 m па до
мање од 1,8 m, дакле, 1,3 m< д < 1,8 m .

Према облику и намени товарног простора камиони могу да имају:

1. сандучасти товарни простор,

2. специјалну надградњу за превоз обловине.

Први се употребљавају углавном за транспорт материјала у расутом стању.

Неки камиони имају уграђен хидаулички уређај за нагињање товарног патоса (назад или бочно).
Ови камиони се називају самоистоваривачи (кипери).

Према носивости, камиони намењени за транспорт дрвета деле се на:

- лаке (до 12 тона бруто),

- средње тешке (од 12 - 16 тона бруто носивости), и
- тешке (преко 16 тона бруто).

По закону, прописане су највеће допуштене масе, односно укупне масе теретних моторних
возила, прикључних возила или скупа возила, као и осовинско оптерећење возила које се налази
на равној подлози на некој тачки у стању мировања.

Највећа допуштена маса или укупна маса целог возила не сме да прелази следеће вредности:

а) Троосовинско моторно возило са двоосовинском или троосовинском приколицом не сме

да прелази масу од 28 t,
 б) Троосовински тегљач са двоосовинском или троосовинском приколицом не сме да
прелази масу од 40 t,
в) Маса возила са три осовине (сам камион ) треба да буде 40 t максимално.

Бруто носивост је носивост камиона укључујући и масу празног камиона.

Корисна носивост камиона је ограничена са две мере, а то су укупно допуштена маса и укупно
допуштена оптерећена осовина.

Постављање хидрауличне дизалице, најчешће на задњем крају камиона, условило је додавање

још 1 осовине која је повећала укупну носивост возила, да би се анулирало оптерећење које
врши дизалица на камион и увећава његову масу. Циљ овога је да се повећа укупна носивост
камиона и његова самосталност, али се долази у конфликт са законским прописима, па се често
дешава да се долази у апсурдну ситуацију у којој моћно и средство са великим учинком мора да
се користи испод својих стварних могућности (у неким случајевима се користи само 40%
њихових могућности).

Максимална дужина возила са полу - приколицом, према постојећим прописима, може да буде
16,5 метара, док дужина вучног возила са приколицом, по нашем закону, може да буде
максимално 18,75 метара. Овим је практично ограничена и дужина појединих комада, мада се у
скандинавским земљама и САД користе камиони који могу да буду дугачки и 24 m.

За транспорт дуге, обле грађе, углавном се користе камиони са полу - приколицама и

приколицама. Дужина возила мора да буде прилагођена техничким карактеристикама пута:
максималном нагибу, попречном нагибу, полупречнику кривине, проширењу у кривини итд.

Организационе мере, када је у питању транспорт дрвета, морају да буду усмерене на што боље
коришћење фонда радног времена, у смислу повећања ефективног времена у транспорту и
морају да буду усмерене ка смањењу дужине трајања времена прекида. Ове мере су у првом
реду везане за ангажованост радне снаге, као и механизације. Са повећањем степена
механизације повећава се продуктивност.

У целини гледано, организација производног циклуса може да се сматра задовољавајућом када:

брзо уводи напредну технику, усавршава технологију и организацију производње и рада,
снижава цену коштања (смањењем трошкова погонског и помоћног материјала, смањењем
трошкова одржавања средстава за рад путем њиховог пажљивог коришћења, транспортом
оптималне количине сортимената, набавком квалитетних машина).

Организација рада се обавља у зависности са колико претовара се врши транспорт. Важно је да

се претходно правилно дефинише диспозиција пута и број претовара, пошто он директно утиче
на цене трошкова транспорта. Због економског момента је потребно да на стоваришту у шуми
буде довољна количина дрвне масе која ће да буде предмет транспорта, да би се оформио пуни
товар, јер цена транспорта је одређена по тури, а мање по количини терета на возилу, па је
потребно да се искористи сав расположиви простор.

Са друге стране, организација је важан фактор, јер због специфичности производње у

шумарству, залихе произведене робе не смеју да буду превелике, пошто дужим стајањем на
стоваришту дрвету опада цена или долази до пропадања (дрво је кварљива роба). Због тога,
производња мора да се усклади са пласирањем дрвета на тржиште.Такође, морају да постоје
одређене залихе робе (дрвета) у прерађивачкој индустрији које треба да омогуће несметано
обављање рада барем за месец дана унапред („mini stock“).
„Maksi stock“ представља горњу границу изнад које више није оправдано да се држе залихе на
стоваришту због повећане опасности од пропадања и због већег ангажовања обртних средстава,
што има за последицу негативно пословање.
8. Извођачки пројект (садржај и поступак израде)

ОДГОВОР: Извођачки план је последњи у низу планских докумената које држава као власник и
управљач шумама прописује. Он је по својим карактеристикама оперативан, а његова израда и
примена је обавезна.

Извођачки план се ради за једно одељење и са другим извођачким плановима представља

основу за израду годишњих планова газдовања. Основни полазни елементи за израду
Извођачког плана узимају се из Посебне основе газдовања шумама. Ови елементи се, пре свега,
односе на узгојне циљеве и мере узгојне природе за остварење тих циљева, за све типове шума
који се налазе у одељењу.

Извођачки план има два основна дела који произлазе један из другог и у пуној мери су
комплементарни. У његовом првом делу су опредељења и мере узгојног карактера, као и подаци
о извршеној дознаци стабала за сечу. Други део Извођачког плана се односи на искоришћавање
шума и као такав има техничко - технолошка и економска обележја.

После детаљног упознавања са прописаним мерама у Посебној основи газдовања шумама и

другим мерама које су од значаја за одељење за које се ради Извођачки план, приступа се
рекогносцирању терена и ближем упознавању са укупним стањем у њему. Приликом
рекогносцирања одељења, нарочито треба да се обрати пажња на евентуалне природне
погодности које могу да буду од значаја за изградњу шумских комуникација, лоцирање
стоваришта, као и за реализацију мера узгојне природе уопште.

После извршеног рекогносцирања одељења, приступа се његовој подели на гравитациона и

транспортна поља. На тај начин се начелно опредељује општи смер транспорта шумских
сортимената у првој фази транспорта. После извршене поделе на гравитациона и транспортна
поља, приступа се пројектовању тракторских влака на карти одељења, водећи рачуна да мрежа
влака обухвати све површине које према нагибу терена спадају у категорију тзв. тракторских
терена. При пројектовању мреже тракторских влака, води се нарочито рачуна о транспортној
шеми, која ће да се примењује у првој фази транспорта. Што се евентуалних, преосталих
површина одељења које није обухватила мрежа тракторских влака тиче, за њих треба да се
планира најпогоднији начин транспорта (жичано - ужетни системи, запрега, лифрање и сл.).
После извршеног пројектовања, приступа се изградњи мреже влака.

Део Извођачког плана који се односи на искоришћавање шума чини:

Површина одељења и одсека, сечива дрвна запремина и интензитет сече - Наведени подаци
се користе из Посебне основе газдовања шумама и из дозначних књижица.

Квалификациона и сортиментна структура сечиве дрвне запремине - Подаци о

квалификационој структури се најчешће установљавају на основу емпиријских података о
процентуалном учешћу појединих сортимената у укупној нето дрвној запремини. Ови подаци се
исказују по врстама дрвета. Ређе се сортиментна и технолошка структура установљавају на
основу процене дозначара или на основу сортиментних таблица; ово се дешава из разлога што
су процене дозначара понекад недовољно поуздане, а сортиментне таблице које могу да се
примене на наше услове су ретке.
Начин сече, израде, привлачења и утовара - У овом делу плана се текстуално, у мање или
више редукованој форми, уз најнеопходнија образложења, приказује технологија сече и израде,
транспортна шема у првој фази транспорта, средства рада, норме рада по фазама, као и потребни
нормативи утрошака, цене шумских сортимената, као и потребне калкулације трошкова. У
наставку плана ће сви наведени подаци да се користе за потребне прорачуне.

Сеча и израда - У овом поглављу извођачког плана се, најчешће табеларно, исказују количине
шумских сортимената које ће да се израде од бруто посечене дрвне запремине. Исказана
структура може да буде сортиментна или технолошка. У зависности од тога како је структура
исказана, зависи и начин утврђивања прихода од посечене дрвне запремине.

У истом поглављу се на основу норми за поједине групе сортимената и расположивог времена

за извршење послова везаних за сечу и израду, установљава број потребних секача и моторних
тестера. Такође се на основу јединичних трошкова и количина сортимената, установљавају
укупни трошкови сече и израде.

Привлачење и утовар - У овом поглављу, које се такође најчешће даје табеларно, исказују се
по транспортним пољима и по врстама транспортних средстава, број потребних транспортних
средстава, као и укупни трошкови привлачења.

Мрежа влака и стоваришта - На основу података о дужинама траса влака које треба да се
изграде у одељењу и јединичних трошкова изградње, установљавају се трошкови изградње
влака. Овим трошковима се придодају трошкови изградње стоваришта, уколико се планира
њихова изградња.

Остали радови и трошкови - Уколико се у току реализације Извођачког плана планирају и

други трошкови сем поменутих, они се исказују аналитички или кумулативно, у складу са
потребама.

Укупни трошкови - На крају Извођачког плана се исказују укупни трошкови који се планирају
за његову реализацију, као збир појединачних трошкова по фазама.

Скица сечне јединице (одељења, одсека), мрежа влака, транспортна шема и др. - Као
посебан прилог на самом крају Извођачког плана се даје скица или карта одељења у прикладној
размери, на којој је уцртана мрежа тракторских влака, означена гравитациона и транспортна
поља, назначен смер привлачења шумских сортимената, као и ознаке транспортних средстава
која ће да се користе на сваком транспортном пољу.

Приликом спремања одговора на ово питање , треба да се користи практикум „Искоришћавање

шума“ аутора проф. др Војислава Бајића и проф. др Милорада Даниловића.
9. Коришћење шума у ванредним ситуацијама (средства за рад, организација рада, начин
рада и др.)

ОДГОВОР: Под ванредним приликама се подразумевају околности које настају након

изненадних олујних ветрова, ледених киша, каламитета инсеката, пожара и слично, када је у
кратком времену потребно да се израде велика количина дрвних сортимената у екстремно
тешким и ризичним условима рада.

Штете које изазива снег манифестују се на следеће начине:

1. Снеголоми - јављају се најчешће у састојинама које су изграђене од кртих и лако

ломљивих врста дрвећа,
2. Снегоизвале - често се јављају код слабо закорењених стабала или код стабала која
имају болестан корен,
3. Савијање (превоји) - јављају се у најмлађим састојинама нарочито у развојној фази
гуштика и летвењака.

Велика оштећења причињавају ветрови олујне и орканске јачине. Они доводе до ломљења и
изваљивања стабала, при чему најчешће страдају врсте са плитким и оштећеним кореном, али и
стабла која на себи имају изражено присуство неких епиксилних гљива. До повећања штетног
дејства ветра по шумски обраст, може да дође услед присуства снега (китине) или после
обилних кишних падавина. Механичка оштећења у виду ломова на стаблима погођеним олујним
ветром су велика. Често њихова техничка вредност може да буде вишеструко умањена у
зависности од висине на којој се налази прелом. Поред тога, санација ветром оштећених шума је
веома отежана због изломљених и изваљених стабала, која су без икаквог реда разбацана по
шуми.

Штете настале у састојини проузроковане јаким ветром, јављају се на великој површини и са

великом количином оштећене дрвне масе која треба да се искористи у кратком року. У оваквим
условима шумске операције су веома ризичне. Захтева се добро обучена радна снага. Потребе за
радницима и опремом у оваквим условима су повећане због ограниченог времена за акцију.

Најчешћи начин настанка поледице је када хладна киша падне на смрзнуту дрвну масу те се у
кратком времену формира лед. Лед може да достигне значајну дебљину и да створи екстремна
оптерећења на стаблима, причињавајући велике штете. Оштећења од овог абиотичког фактора
су веома слична оштећењима од снега.

Најважнија обележја којима се карактеришу штете су: локација погођене области, запремина
оштећеног дрвета, проценат оштећених стабала, распоред оштећења у појединачним групама
или на широком простору, процена по категоријама (четинари и лишћари), процена по
димензијама (дрво великих димензија (Д1.30>50 cm), дрво средњих димензија (Д 1.30 25-49 cm),
ситно дрво или дрво малих димензија (Д 1.30 < 24 cm)), карактеристике терена (нагиб, површина,
отвореност шума).

Након појаве олујног ветра, морају да се донесу две главне одлуке: да ли ће дрво да буде
транспортовано или остављено у шуми, да ли ће посечено дрво одмах да буде складиштено или
не. Приликом планирања треба да се има у виду следећи стратешки приступ: прво је потребно
да се очисте шумски путеви, па да се донесе одлука да ли да се исече и изради или да се остави
„неизрађено“ дрво.
При томе треба да се узму у обзир следећи моменти: последице оштећења (нпр. појава
поткорњака), газдински аспекти: безбедност при раду, искоришћавање, тржиште, услови за
пошумљавање, утицај на дивљач, еколошки аспект, захтеви друштва, економски аспекти,
опасност од другиих нежељених појава, као што је ерозија, и доступност радне снаге и машина.

Када се започне са решавањем проблема у ванредним ситуацијама, мора да се води рачуна о:

1. Законској регулативи (прописи о заштити на раду)

2. Радовима могу да приступе само обучени радници
3. Све време рада радници морају да буду свесни да обављају високоризичан рад

Најважнија правила сигурности на раду у ванредним ситуацијама су:

- радник никада не сме да ради сам на површинама које су захваћене ветроизвалама или
ветроломима,
- радник треба да ради само оно што је у опису његовог радног места,
- радник не сме да ради испод стабла које је изваљено или сломљено,
- треба да се избегава кретање дуж изваљеног стабла, и
- систем рада и систем комуникације морају да буду усаглашени.
10. Коришћење шума под посебним режимом заштите (уопштено о режимима заштите
шума, избор технологија рада, с обзиром на штете у састојини на земљишту, као и с
обзиром на смањење емисије CО2 )

ОДГОВОР: IUCN класификује заштићене области у 6 категорија:

I - строги природни резерват,

II - национални парк,
III - природни споменик,
IV - област газдовања са стаништем и врстама,
V - заштићени пејзаж,
VI - заштићена област у којој се газдује ресурсима.

Технологија коришћења шума које се налазе под посебним режимом заштите, значајно се
разликује од технологије која се примењује у економским шумама. У шумама које се налазе у
заштићеним подручјима, сеча стабала се обавља из заштитних разлога или због ослобађања
простора за изградњу шумске инфраструктуре уз претходну сагласност. За сечу стабала и
израду дрвних сортимената у заштићеним зонама треба да се користе средства рада која су
еколошки прихватљива, као што су моторне тестере које користе биоразградива уља, моторне
тестере са смањеним нивоом буке и са смањеним нивом емитовања штетних гасова. При сечи
стабала треба да се строго води рачуна о смеру обарања стабала, у настојању да се оштећења на
подмлатку и дубећим стаблима која остају после сече, сведу на минимум.

Када је сеча малог обима, а на терену не постоји развијена мрежа тракторских путева, пожељно
је да се привлачење обави помоћу анималне запреге или малих мобилних жачара. Транспорт
дрвних сортимената, уколико то услови дозвољавају, треба да се обави у зимском периоду по
снегу, јер су у том случају оштећења на земљишту знатно мања. Међутим, не треба да се изгуби
из вида да су за рад у зимским условима, поготово када је дубина снега велика, потребне снажне
и издржљиве животиње (Закхаров, 1999). Приликом привлачења дрвних сортимената коњима,
треба да се избегавају претерано стрми терени (> 40%), терени са меканом подлогом (носивост
подлоге < 40 kPa) и вуча узбрдо (> 8%). Просечан притисак којим коњи делују на тло износи
140-170 kPa (то је упола мање од трактора, чији предњи точкови врше притисак на тло од око
350 kPa).

Поред тога, пластична точила су погодно средство за транспорт мање волуминозних комада
дрвета на стрмијим теренима. На теренима где је нагиб већи од 15%, пластичним точилом
«Leykam log-line» аустријске производње, могу да се транспортују обли сортименти дужине до 6
m, максималног пречника 34 cm, на удаљености од неколико стотина метара.

Када на терену постоје тракторски путеви, привлачење израђених дрвних сортимената може да
се обави и тракторима. Сматра се да не прети велика опасност од оштећења на земљишту од
механизације све док је водни потенцијал мањи од 15 kPa. Како би се умањио негативан утицај
масе трактора на земљиште, треба да се користе широке или балон гуме (ширине око 1 m), бар
на задњој осовини. Уколико не могу да се обезбеде ове гуме, препоручује се полагање окресане
грањевине по траси кретања трактора (тзв. зелено талпање).

Последице притиска на подлогу манифестују се у: повећању природне густине тла, смањењу

порозности тла, смањењу ретенционог капацитета тла за воду, смањењу капацитета тла за
ваздух, смањењу инфилтрације и водопропустљивости тла, повећању топлотне проводљивости
тла, повећању конусног индекса тла и повећању чврстоће тла.

Смањења притисака возила на тло може да се постигне: коришћењем гусеница, коришћењем

ланаца на точковима возила, коришћењем полугусеница, коришћењем ширих гума на точковима
возила, удвајањем точкова по полуосовинама возила, коришћењем уређаја за прилагођавање
ваздуха у гумама, смањењем терета који возила вуку или превозе и применом разних метода
побољшања услова носивости тла.

При привлачењу терета од пања до тракторске влаке, препоручује се употреба ужета од

синтетичког материјала. Оно је 7,5 - 9 пута лакше од конвенционалне челичне сајле
(специфична тежина < 1), флексибилније је и мање оштећује дубећа стабла и земљиште. Ово
уже се израђује од пластичних и најлон влакана, полиестера, полиетилена и полипропилена.

Након завршеног привлачења, тракторске влаке треба да се конзервишу. Трагови од гума треба
да се поравнају, а затим дуж целе влаке да се разбаца семе траве или травне мешавине.
Форвардери су у еколошком погледу повољнија средства рада у односу на зглобне тракторе.

Средње тешки форвардер (носивости до 8 m3) са балон («богие») гумама напред и назад, врши
притисак на тло од око 50 kPa, док тешки форвардер (носивости 8 - 15 m 3) са предњим балон
гумама врши притисак од 70 kPa, са задњим балон гумама 150 kPa, а ако се на задње точкове
поставе гусенице, притисак опада на 60 kPa.

На стрмим и тешким теренима (носивост подлоге < 40 kPa, а нагиб терена > 20%), који су по
правилу и слабо отворени, транспорт израђених сортимената може да се обавља помоћу
различитих жичаних система.

За њих је заједничко то што се терет транспортује по ваздуху и што средство за рад врши мали
утицај на околину.

Поређења ради, привлачење дрвета анималном запрегом и жичаром у просеку еродира мање од
0,13 m3 земљишта по 1 m3 извучених сортимената, док је код извоза дрвета зглобним тракором
просечан губитак земљишта између 0,16-0,51 m3 по 1 m3 извучених сортимената.

Камиони који саобраћају путевима без асфалтног застора крећу се релативно малим брзинама,
па могу да користе гуме са смањеним притиском. Њиховом употребом смањује се притисак на
земљиште и губитак материјала из горњег строја пута за око 45%. У САД користе камионе са
тзв. „CTI“ системом (Central Tyre Inflation System) који омогућава возачу да у току вожње мења
притисак у гумама камиона. Цена уградње овог система креће се од 8.000 – 12.000 евра (10.000 –
15.000 америчких долара) по камиону. Са ергономског аспекта, вожња оваквим камионом је
удобнија и са мање вибрација.
11. Пријем дрвних сортимената (обележавање, књиге пријема, мобилни уређаји за
евиденцију производње, пренос података са мобилног уређаја у пословну базу)

ОДГОВОР: Законом о шумама и пратећим правилницима је предвиђена обавеза жигосања

посеченог дрвета на месту сече или израде дрвних сортимената, након премера, класирања,
обројчавања (осим просторног дрвета), обрачуна и евидентирања.

Јавна предузећа, национални паркови и остали корисници, као и сопственици који газдују
шумама на основу Основа за газдовања шумама, ближе одређују својим интерним
правилницима ову материју придржавајући се важећих одредби и стандарда.

У шумарској струци мерење, класирање, обројчавање, обрачун, евидентирање и жигосање

сваког сортимента врши се једном у шуми - сортиментна метода или на стоваришту - дебловна
метода.

Основни документи за евидентирање производње дрвних сортимената су књиге - блок пријема,

које су из практичних разлога раздвојене за обло и просторно дрво и које у себи садрже следеће
рубрике: уношење података о лицу од којег се производња прима, време производње, ГЈ,
одељење, одсек, врста, мера, количина, класа квалитета, датум преузимања, отисак жига и
потпис лица које врши пријем.

Обележавање облог дрвета може да се врши:

1) Колобројем - на чело сортимента се утискује број, запремина и класа квалитета, што при
утовару и отпреми сортимената олакшава посао.
2) Пластичном плочицом, односно њеним утискивањем на чело сортимента; плочица
садржи број и класу сортимента, што за отпрему захтева понован премер или тражење
података у књизи - блоку пријема.
3) Пластичном плочицом, односно њеним утискивањем на чело сортимента; плочица
садржи број, класу и баркод сортимента што омогућава примену мобилних уређаја за
евиденцију производње.

Обележавање просторног дрвета може да се врши:

1) Колобројем - на крупнију цепаницу или облицу се утискује број, а на суседну запремина

са урачунатом надмером од 10% по висини сложаја.
2) Пластичном плочицом, односно њеним утискивањем на крупнију цепаницу или облицу
приликом чега плочица садржи број туре.
3) Пластичном плочицом, односно њеним утискивањем на крупнију цепаницу или
облицуприликом чега плочица садржи број и баркод, што омогућава примену мобилних
уређаја за евиденцију производње.

Мобилни уређаји за евиденцију производње:

У новије време евиденција производње се врши мобилним рачунарима. Да би се покренула

апликација за евиденцију производње на мобилном рачунару, неопходно је да се изабере опција
„Евиденција сече и израде'“, затим пословођа - рачунополагач уноси свој „ID“ број
(идентификациони број) и одговарајућу шифру како би покренуо изабрану опцију и наставио са
формирањем документа (темељнице) у који ће да се уноси пријем; затим бира врсту документа
УС (услуге) или РЗ (режија) и након чекирања жељеног, у падајућем менију бира се услужилац
који изводи радове у предметном објекту, као и име извршиоца предметних послова.

Командом ДАЉЕ, бирају се организациона јединица, газдинска јединица, објекат (ревир,

одељење и одсек) и све се то потврди командом НАПРЕД, чиме је формиран документ у коме
се уноси пријем.

Пријем почиње избором опције за обло или просторно дрво (комад - сложај), следи избор врсте
дрвета, затим се скенира баркод са накуцане плочице за одговарајући сортимент, након чега се
на дисплеју мобилног рачунара појављује серијски број у пољу „баркод“, као и ознака класе
квалитета у пољу „Кл,Кв“, а курсор прелази у поље за унос дужине сортимента „Л“, где се
уноси премерена дужина предметног сортимента, па затим командом ЕНТЕР потврђујемо
унесену дужину и прелазимо у поље „д1“ и „д2“, где се уносе унакрсно мерени пречници (без
коре за техничко дрво, са кором за огревно) и потврди се командом ЕНТЕР, након чега се у
поља за „дс“ и „Зап“ аутоматски учитавају средњи пречник и запремина истог, а командом
ДОДАЈ унесени елементи и обрачун се смештају у „простор електронске пријемнице“, а
истовремено се отвара „нови екран“ за унос елемената наредног сортимента. Након уноса свих
комада/сложаја предметног пријема, врши се памћење текуће темељнице (пријемнице),
командама МЕНИ и ПАМЋЕЊЕ.

Пријем сложаја (просторног дрвета) врши се на сличан начин као и претходни пријем, а разлика
је у томе што се уноси дужина и висина сложаја, а запремина обрачуна у просторним и кубним
метрима.

Пријем дрвних сортимената на камионском путу (привлачење) врши се покретањем опције

„Евиденција привлачења“. Документ се исто формира као и код евиденције сече и израде, а унос
података се врши само очитавањем баркода плочице предметног сортимента, на основу чега
мобилни рачунар препознаје тај серијски број, па његове вредности преузима из пријемнице
која је у пословној бази.

Предуслов да наведено функционише је да су подаци у мобилном рачунару ОСВЕЖЕНИ,

односно да је на мобилном рачунару преузета најновија база са подацима из претходне фазе.

Просторно дрво не може да се евидентира у другој фази на претходно наведен начин, већ се оно
на камионском путу/привременом стоваришту евидентира на класичан начин (ручни пријем).

Запамћени подаци о евидентираној производњи са мобилног рачунара се ради даље обраде

шаљу у пословну базу РОК-а, након чега се врши њихово преузимање, контирање и књижење.
Књижењем се комплетни подаци трајно архивирају у пословној бази.

Напомена: у случају да из било ког разлога, скенер мобилног рачунара није у могућности да
очита баркод, исти је могуће да се учита у уређај ручним уношењем серијског броја са
предметне плочице.
12. Отпрема дрвних сортимената (отпремница, мобилни уређај, књижење и др.)

ОДГОВОР: Отпрема дрвних сортимената регулисана је Чланом 60 Закона о шумама

(„Службени гласник РС'“ бр. 30/10, 93/12, 89/15) и Правилником о облику и садржини шумског
жига, обрасцу пропратнице, односно отпремнице, условима и начину жигосања посеченог
дрвета, начину вођења евиденције и начину жигосања, односно обележавања четинарских
стабала намењених за новогодишње и друге празнике (Објављено у „Службеном гласнику РС”,
број 93/16 од 18. новембра 2016. године).

Забрањено је да се посечено дрво из шуме и шумско дрвеће које потиче са површине која се не
сматра шумом, ставља у промет (купује, продаје, поклања, складишти и превози саобраћајним
средствима) док се не жигоше шумским жигом и изда пропратница, односно отпремница, која
прати дрво у промету.

Жигосање посеченог дрвета и издавање пропратнице, односно отпремнице врши корисник

шума, сопственик који шумом газдује у складу са Основом, односно правно лице.

Жигосање посеченог дрвета из шуме сопственика - физичког лица и издавање пропратнице,

врши правно лице.

Жигосање посеченог дрвета и издавање пропратнице, односно отпремнице за шумско дрвеће

које потиче са површине која се не сматра шумом, врши правно лице уз надокнаду трошкова
које сноси подносилац захтева.

Забрањено је да се врши прерада и складиштење дрвета ако дрво није жигосано шумским жигом
и ако за исто није издата отпремница, односно пропратница на прописан начин. Под посеченим
дрветом се сматрају дрвни производи у шумарству настали сечом дрвећа у шуми или шумског
дрвећа ван шуме.

Под прометом се сматра куповина, продаја, поклањање, складиштење и превоз посеченог дрвета
средствима намењеним за транспорт.
Прометом се не сматра привлачење, изношење или извожење дрвета од места сече до
камионског пута.
Жигосање посеченог дрвета врши се шумским жигом пре стављања у промет. У пракси се то
ради током пријема дрвних сортимената у шуми или на месту израде, када се дрвни сортименти
обројчавају (пластичном плочицом за обележавање дрвних сортимената, колобројем, шумском
кредом, фарбом или на други начин), премере, класирају, обрачунају и евидентирају у књигу
примања. Елементи из књиге пријема су основ за даљу отпрему.
Пропратница, односно отпремница, издају се у писаној форми на прописаним обрасцима или у
електронској форми, у најмање два примерка. У пракси се отпремница пише на четири
примерка; примерци су индиговани, први примерак је оригинал и он се даље шаље купцу уз
фактуру, други примерак је копија и иде превознику, трећа копија иде књиговодству, а четврта
остаје у књизи.
За посечено дрво из шуме за коју се доноси Програм газдовања шумама, односно за посечено
дрво од шумског дрвећа са површина које се не сматрају шумом, издаје се пропратница (односи
се на приватне или остале шуме).
За обло дрво издаје се пропратница на Обрасцу 1.
За просторно дрво, као и за остaле дрвне производe који не могу да се жигошу шумским жигом
због димензија (сечка, иверје и слично), издаје се пропратница за просторно дрво на Обрасцу 2.
Прилог: Образац 1 и 2

Пропратница се издаје на основу дозначног листа. Лице које издаје пропратни документ, у исти
поред наведенога уписује и рекапитулацију по класама, као и број уплатнице о уплаћеној такси
за посечено дрво из предметног дозначног листа.
За посечено дрво које потиче из шуме којом се газдује у складу са Основом, из неуређених
државних шума и за одузете дрвне производе који се продају јавном лицитацијом, издаје се
отпремница (односи се на државне шуме).
За обло дрво издаје се отпремница за обло дрво на Обрасцу 3.
За просторно дрво, као и за остaле дрвне производe који не могу да се жигошу шумским жигом
због димензија (сечка, иверје и слично), издаје се отпремница за просторно дрво на Обрасцу 4.
Прилог: Образац 3 и 4

Радник на отпреми у отпремницу уноси податке из пријемне књиге за предметни сортимент,

остале податке о пореклу предметног сортимента, обрачунава запремину по класама и
поткласама, као и укупну запремину товара, уписује број уговора, број уплатнице, БИ (број
благајничког извештаја) или другог новчаног документа на основу чега се врши предметна
отпрема.
У новије време, а посебно у државним шумама, уводе се мобилни уређаји за евиденцију
производње дрвних сортимената, њима се врши евиденција сече и израде, евиденција
привлачења и евиденција отпреме дрвних сортимената.
Отпрема дрвних сортимената се врши покретањем опције за отпрему на мобилном рачунару, а
затим се скенира баркод плочице предметног сортимента. Уређај препознаје садржај у бази и
исти избацује на дисплеју. Пословођа отпреме, ако је податак добар, исти прихвата потврдом на
команду ОК, чиме тај сортимент додаје на листинг за отпрему и тако скенира плочице свих
комада који се утоварају. Након скенирања свих утоварених комада, отпремач одштампа
листинг (слип) са елементима утоварених комада, као и укупне утоварене количине, исти
штампа у два примерка на мобилном штампачу, од којих један прилаже уз примерак писане
отпремнице за купца, а један шаље књиговодству. На писаној отпремници је неопходно да се
наведе број темељнице (број штампаног листинга), као и рекапитулација по поткласама за исти.
Након завршетка радног дана, пословођа врши пренос података мобилном мрежом са мобилног
рачунара на централни сервер. Лице задужено за књижење, преузима податке са централног
сервера, исте прокњижи и стање у магацинима (објектима) буде ажурирано.
У случају када се отпрема врши ручно (без мобилног уређаја), књижење предметне отпремнице
је могуће да се спроведе када се достави писана отпремница са терена и ручно унесу подаци о
истој у базу података.
13. Шумска путна инфраструктура (подела шумских путева у РС, техничке
карактеристике, катастар шумских путева и др.)

Шумска путна инфраструктура дели се на примарну мрежу, секундарну мрежу и посебну

шумску путну инфраструктуру (противпожарни путеви).
 
Основна подела шумских путева је према: 
 намени,
 значају,
 типу коловозне конструкције,
 положају,
 конфигурацији терена и
 обиму транспорта.

Према намени шумскa путнa инфраструктурa дели се на шумске путеве и тракторске

путеве:
 Шумски путеви представљају примарну мрежу шумских путева и као трајан
грађевински објекат одузимају одређени део производног шумског земљишта.
Конструктивно - технички елементи шумских путева морају да обезбеде услове за
безбедно саобраћање теретних и путничких возила. Просторни положај шумских путева
планира се Основом газдовања шумама, а изградња шумских путева изводи се на основу
израђеног извођачког пројекта.
 Тракторски путеви, влаке и жичне линије, чине секундарну мрежу шумских путева,
представљају привремене грађевинске објекте, који се граде искључиво за потребе
производње - коришћења шума. Намењене су дакле, привлачењу дрвета од места сече
до помоћног стоваришта (прва фаза - примарни транспорт) и за извршавање осталих
задатака предвиђених планом газдовања. Шумске влаке се не планирају Основом
газдовања шумама, већ се њихов положај и количина одређује Извођачким пројектом
газдовања шумама. За ову врсту шумске путне инфраструктуре не израђује се пројектна
документација, већ се на терену обележава само нулта линија.
 
Према значају шумски путеви могу да се деле на главне, споредне и прилазне шумске
путеве:
 главни шумски путеви пролазе кроз шумско подручје и спајају шумске комплексе са
јавним путевима. Најчешће се граде као двоколосечни путеви са ширином коловоза од
5,0 до 5,5 m.
 споредни шумски путеви одвајају се од главних путева и улазе у поједине делове
шумског комплекса или отварају мањи шумски комплекс или веће сливове. Најчешће се
граде као једноколосечни путеви са ширином коловоза од 3,5 до 4,0 m.
 прилазни шумски путеви одвајају се од главних или од споредних путева и отварају
групе одељења или мање сливове. То су једноколосечни путеви са ширином коловоза од
3,0 до 4,0 m.

Према типу коловозне конструкције, шумски путеви деле се на земљане, туцаничке,

хемијски стабилизоване и савремене:
 земљани путеви су без израђеног горњег строја и могу да се користе за камионски
саобраћај у сувом периоду, али се најчешће користе за кретање трактора и других
машина за извлачење и транспорт дрвета.
  туцанички путеви су са горњим стројем од каменог агрегата по којима је кретање
камиона могуће у свим временским условима.
 хемијски стабилизовани путеви су најчешће без туцаничког застора, стабилизовани
кречом, цементом, пепелом или неким другим хемијским средством, по носивости су
бољи од земљаних, а лошији од туцаничких коловоза.
 савремени коловози су асфалтни или бетонски, намењени за кретање свих типова
возила током целе године.

Према положају шумски путеви деле се на гребенске, падинске и долинске шумске

путеве:
 гребенски путеви прате линију гребена, с обзиром да се привлачење до ових путева
врши искључиво узбрдо, они имају мањи значај од падинских и долинских путева.
 падински путеви иду падином, а често се овакви путеви називају и етажни путеви и тада
најчешће иду изохипсом. Уколико постоји потреба, етажни путеви се повезују
дијагоналним путевима.
 долински путеви најчешће прате водотоке, на њих се привлачење обавља са обе стране
низбрдо, због чега су трошкови привлачења дрвета у овом случају најнижи. Недостатак
оваквих путева је што се граде непосредно уз водотоке, што може да утиче на спирање
земљишта у водотоке, али и на чешћу појаву деформација на путевима, посебно након
великих падавина.

Према конфигурацији терена шумски путеви деле се на равничарске, брдско-планинске

и планинске путеве:
 равничарски путеви су изграђени на терену на којем висинска разлика у рељефу на
дужини од 1 km не прелази 20 m.
 брдско - планински путеви су изграђени на терену на којем је висинска разлика у
рељефу на дужини од 1 km од 20 до 120 m.
 планински путеви су изграђени на терену на којем је висинска разлика у рељефу на
дужини од 1 km већа од 120 m.

Брдско - планински шумски путеви деле се на: долинске, падинске и гребенске.

 
Према обиму транспорта шумски путеви се деле на путеве са обимом:
 изнад 50.000 m3/год. – по овим путевима се одвија саобраћај великог интензитета (више
од 50 камиона у току дана), па се исти пројектују и граде као двоколосечни и названи су
„шумски магистрални путеви“.
 од 20.000 до 50.000 m3/год,
 од 5.000 до 20.000 m3/год,
 обимом мањим од 5.000 m3/год. 
14. Отварање шума примарном и секундарном мрежом путева (фактори који утичу на
отварање шума, критеријуми за оцену отворености, поступак израде програма отварања)

ОДГОВОР: Добро организована мрежа шумских путева је кључна за одрживо газдовање

шумским ресурсима. Успостављање оптималне мреже шумских путева одвија се кроз фазе
планирања, пројектовања, изградње и одржавања шумских путева. Ови послови се међусобно
прожимају и један са другим су нераскидиво повезани. Њихов редослед не може и не сме да се
мења, а исто тако је немогуће да се достигне следећа фаза унутар наведеног редоследа без
квалитетно обављене претходне фазе рада. Mрежу шумских путева чини основна и допунска
мрежа саобраћајница. Основну (примарну) мрежу саобраћајница чине шумски путеви са
изграђеним коловозом и шумски путеви са природним коловозом, а допунску (секундарну)
мрежу чине тракторски путеви и влаке.

Израда планова развоја мреже шумских путева одвија се у неколико корака: инвентура шумских
путева, израда катастра шумских путева, израда ГИС пројекта, анализа постојеће мреже
шумских путева, планирање варијанти мреже шумских путева, анализа варијанти и избор
најповољније варијанте са економског, еколошког, друштвеног и техничког аспекта.
У циљу спровођења квалитетних анализа мреже шумских путева, неопходно је да се има
потпуна и редовно ажурирана база података. Ажурна и функционална евиденција о шумској
путној инфраструктури омогућава сагледавање тренутног стања мреже шумских путева, али и
израду прецизних планова градње, реконструкције и одржавања шумских путева, као и
контролу трошкова. Прва фаза у анализи мреже шумских путева је израда катастра шумских
путева. Израда катастра шумских путева подразумава инвентуру свих путева, утврђивање
њихових дужина, категорије и квалитативног стања.
Планирању мреже шумских путева претходи детаљна анализа тренутног квалитативног и
квантитативног стања путева, а пре свега, утврђивање просторног распореда шумских путева.
Анализом тренутног просторног распореда установљава се део шуме коме није омогућен
приступ коришћењем постојећих путева. Основни показатељи квалитета мреже шумских путева
су њихова густина, релативна отвореност и средња транспортна дистанца. Густина мреже
шумских путева изражава се као однос дужине шумских путева и површине газдинске јединице,
најчешће у m/ha:

где је: Gp – густина мреже шумских путева [m/ha]; L p – дужина шумских путева [m]; P –
површина газдинске јединице [ha].
Релативна отвореност је величина која пружа добар увид у просторни распоред шумских путева
и даје могућност утврђивања отворених и неотворених делова газдинске јединице. Рачунање
релативне отворености заснива се на полагању тампон (бафер) зона око мреже шумских путева.
Релативна отвореност оцењује се на основу односа површине тампон зоне око шумских путева и
укупне површине анализираног подручја:
где је: Rp – релативна отвореност мрежом шумских путева [%]; P b – површина бафер зоне око
шумских путева [ha]; P – површина шуме [ha].
Вредности и оцена отворености дати су у следећој табели:

Релативна отвореност Вредност Оцена отворености

<60% 1 недовољна отвореност
61 – 70% 2 слаба отвореност
71 – 80% 3 средње добра отвореност
81 – 90% 4 врло добра отвореност
>90% 5 одлична отвореност

Средња транспортна дистанца представља просечну дистанцу на којој се обавља транспорт

дрвних сортимената од места сече до привременог стоваришта на шумском путу. Приликом
одређивања средње транспортне дистанце полази се од претпоставке да је дрвна маса
равномерно распоређена по сечини. За одређивање средње транспортне дистанце могу да се
примене различите методе, а најпознатије су метода тежишта површина и метода мреже тачака.
Разликују се три облика средње транспортне дистанце: теоретска, геометријска и стварна.
Теоретска транспортна дистанца добија се на основу аналитичких прорачуна из теоретског
модела код кога су путеви правилно и равномерно распоређени по површини. Геометријска
транспортна дистанца представља најкраће линеарно растојање од тежишта сечине или тачке из
мреже до привременог стоваришта на шумском путу. Овако добијена дистанца не може да се
усвоји као коначна, јер се транспортно средство врло ретко креће праволинијски од места
формирања товара до привременог стоваришта на шумском путу, због чега се геометријска
транспортна дистанца множи одговарајућим фактором корекције, ради добијања стварне средње
транспортне дистанце.
Мрежу секундарних шумских путева чине тракторски путеви и тракторске влаке. Њихова
основна намена је да отворе шуму и омогуће транспорт дрвних сортимената од места сече до
привременог стоваришта на шумском путу уз што мање трошкове и оштећења састојине и што
већу продуктивност транспортних средстава. Тракторски путеви су грађевински објекти настали
извођењем земљаних радова, али без израде горњег строја. У поређењу са шумским путевима са
природним коловозом, тракторски путеви имају флексибилније техничке захтеве и у већој мери
се прилагођавају конфигурацији терена. Ако се узме у обзир ерозивно деловање воде и
дугорочно коришћење, уздужни нагиби тракторских путева не би требали да прелазе 16%. Ипак,
уздужни нагиб може да буде и до 30%, што зависи од врсте транспортног средства, временских
услова и структуре и носивости земљишта. Међутим, градња тракторских путева са
„строжијим“ конструктивним карактеристикама, посебно уздужним нагибима, омогућава
касније превођење тракторских путева у камионске путеве без измене трасе или већег обима
земљаних радова.
Тракторске влаке представљају привремене грађевинске објекте и њихова ограничења у погледу
ширине планума, уздужног и попречног нагиба и полупречника кривина зависе искључиво од
техничких карактеристика транспортног средства, а настају просецењем кроз шуму без
извођења или уз што мањи обим земљаних радова или узастопним проласком трактора истим
трагом.
Приликом планирања мреже тракторских путева, углавном се настоји да се дрвни сортименти
привлаче у смеру силе земљине теже, тј. низбрдо. У том случају трактору је потребна мања
вучна сила при вучи терета, а самим тим омогућено му је брже кретање и привлачење веће
количине терета.
Основни показатељи квалитета мреже секундарних шумских путева су њихова густина и
релативна отвореност.
15. Пројектовање шумских путева (врсте пројеката који се израђују при пројектовању
шумских путева, методе пројектовања)

ОДГОВОР: Пројекат је сложен, привремен и јединствен подухват, који има за циљ да одређену
активност, било да је производ или услуга, успешно реализује у предвиђеном времену и са
предвиђеним трошковима.

Пројектовање шумских путева је врло сложен инжењерски захват, јер се ради о грађевини која
на великој површини има директни контакт са тлом које може да има врло разнолика својства и
то на релативно уском појасу. Уз наведено, шумски пут значајно мења изглед предела на којем
се гради, па је у условима све мањег расположивог простора пројектовање путева све сложенији
задатак.

При пројектовању шумских путева, пројектна идеја у свом формирању пролази кроз развојне
фазе почевши од једног генералног сагледавања решења, па све до дефинитивног уобличавања
свих елемената и детаља који улазе у састав конструкције пута који треба да се изгради.
Комплетан пројектни процес састоји се из израде:
 генералног пројекта,
 идејног пројекта, и
 главног (извођачког) пројекта.

Генерални пројекат једног шумског пута уједно представља и саставни део генералног пројекта
мреже шумских путева на одређеном подручју. Генерални пројекат мреже шумских путева
представља комплексну техничко - економску студију којом се решава проблем отварања
одређене газдинске јединице. Генерални пројекат шумског пута даје опште контуре пута,
односно његово генерално решење у ситуацији, уздужном профилу и попречним профилима.
Један од основних задатака Генералног пројекта јесте избор оптималне локације путног правца,
из чега проистичу суштинске карактеристике пута. Као подлога за израду генералног пројекта
најчешће се користе топографске карте у размери 1:25 000 или 1:10 000. Почетна и крајња тачка
шумског пута често могу да се повежу на више различитих начина, посебно када су ове две
тачке значајно удаљене једна од друге. У тим ситуацијама, пројектант поставља више
алтернативних решења која се називају варијанте.

Идејни пројекти шумских путева раде се на ситуационим плановима у размери 1:2 000 или 1:1
000. Траса шумског пута представља се у три пројекције: једној хоризонталној (ситуација пута)
и две вертикалне (уздужни профил и попречни профили). Саставни део идејног пројекта је и
технички извештај са подацима о микролокацији пута, функционалним, конструктивним,
техничко - технолошким и експлоатацијским карактеристикама пута, затим предмер радова,
предрачун трошкова, као и упоредна анализа варијантних техничких решења са становишта
функционалности, стабилности, рационалности изградње и коришћења, трошкова изградње,
одржавања, транспорта и др.

Главним или извођачким пројектом дају се коначна решења свих конструктивних елемената и
детаља који улазе у састав конструкције пута као грађевинског објекта и зато он служи као
пројекат по коме ће да се вршиизградња шумског пута. Основа за израду Главног пројекта су
генерални и идејни или само генерални пројекат. У случају да се са генералног иде директно на
Главни пројекат, онда се израда Главног пројекта врши по тзв. директном (упрошћеном) методу.
Основни делови Главног пројекта су ситуација пута, уздужни профил, попречни профили,
технички извештај, технички опис радова, динамика радова, детаљи пута, предмер радова и
предрачун трошкова.

За израду Главног (извођачког) пројекта шумског пута најчешће се примењује тзв. директни
метод пројектовања шумских путева. Овај метод подразумева полагање нулте линије,
установљавање темена и исколчавање осовине пута директно на терену. Теренским радовима
претходи израда идејног или само генералног пројекта шумског пута. У оквиру теренских
радова прва фаза је рекогносцирање терена и утврђивање чворних тачака између којих се
поставља нулта линија. Затим се врши исправљање нулте линије и одређивање темена, након
чега следи рачунање елемената и обележавање хоризонталних кривина, стационирање трасе,
снимање попречних нагиба терена на стационажним тачакама и уздужних нагиба између њих.
Директни метод пројектовања шумских путева омогућава примену једноставних мерних
уређаја, као што су бусола, падомер, даљиномер, мерна трака (пантљика) и сл.

Индиректни метод пројектовања шумских путева започиње израдом генералног и идејног

пројекта. Након рекогносцирања терена и постављања нулте линије, врше се геодетска мерења и
евидентирање свих карактеристичних тачака на терену. На основу снимљених података израђује
се ситуацини план у размери 1:1 000 или 1:2 000, наноси се нулта линија, а затим се врши њено
исправљање, одређивање темена и елемената кривина, као и стационирање трасе. Добијени
елементи шумског пута преносе се на терен и врши се исколчавање трасе шумског пута.
16. Технолошки поступак изградње шумског пута кроз фазе рада и са припадајућим
средствима рада

ОДГОВОР: У погледу конструкције, шумски путеви састоје се из две целине – доњег и горњег
строја пута.

Доњи строј представља вештачки изграђено земљано тело који носи горњи строј и преко њега
прима сва оптерећења од саобраћаја који се одвија по путу. У састав доњег строја улазе сви
усеци и насипи и разни грађевински објекти и конструкције (одводни канали, пропусти,
мостови, потпорни и обложни зидови и др.) који треба да обезбеде континуитет пута и да
осигурају трајност и стабилност земљаних тела. Радови на изградњи доњег строја често се
називају и првом фазом градње шумског пута.

Горњи строј представља посебно изграђено тело по коме се крећу транспортна средства. Горњи
строј чешће се назива коловозном конструкцијом, а радови на изградњи коловозне конструкције
другом фазом градње.
Градња шумских путева одвија се у неколико основних фаза:
 претходни или припремни радови,
 изградња доњег строја,
 изградња техничких објеката,
 изградња горњег строја, и
 опремање шумског пута.

Претходни или припремни радови обухватају израду пројектно - техничке документације,

обележавање трасе, рашчишћавање трасе (сеча стабала, вађење пањева и чишћење растиња),
ископ и депоновање хумуса и уклањање објеката (ограда, зиданих објеката и др.) уколико је
потребно.

Рашчишћавање трасе спроводи се различитим средствима рада, зависно од врсте вегетације.

Сеча стабала обавља се моторним тестерама, а посебна пажња треба да се посвети извлачењу
посечене дрвне масе како би се сачувало коље којим је траса обележена. Вађење пањева, као и
уклањање жбунасте вегетације, најчешће се спроводи дозерима или багерима.

Ископ (скидање) хумуса је обавезна радна операција у градњи шумских путева у равничарским
подручјима. Обухвата скидање хумуса дозерима и депоновање и разастирање ван путног појаса,
с тим да депоновани хумус може да се употреби касније за облагање косина усека и насипа.
Дебљина слоја хумуса износи најчешће између 10 и 30 cm.

Радови на изградњи доњег строја шумског пута обухватају све земљане радове (радови на
изради усека, засека и насипа), али и радове на изради објеката површинске и подземне
одводње, радове на изради објеката за осигурање и заштиту доњег строја и радове на заштити и
осигурању косина. При изради усека и засека прво се изводи тзв. широки ископ, а затим се
спроводи грубо и фино планирање косина на пројектоване нагибе. Ископ земљаних и
растреситих стеновитих материјала најчешће се изводи багерима, дозерима и грејдерима, док се
ископ у чврстом стеновитом материјалу изводи бушењем и минирањем или багерима са
хидрауличним чекићима. Насипи се изводе насипањем, равнањем и збијањем земљаног
материјала у слојевима, различитим механичким средствима, најчешће глатким вибро -
ваљцима. Косине усека и насипа представљају везу између планума пута и околног терена, а
служе за осигурање стабилности доњег строја. Нагиби косина, као и врста грађевинске
механизације којом ће радови да се изводе, зависе од врсте и категорије тла, али и висине
земљаног тела усека и насипа.

Након изведених земљаних радова којима је шумски пут добио жељени профил, следе радови на
изради објеката површинске одводње, који подразумевају ископ одводних канала и ригола.
Задатак одводних канала и ригола је прикупљање атмосферских вода и њихова одводња са
површине коловоза. Одводни канали израђују се у нижим категоријама земљишта, у виду
трапезастог, троуластог или лучног попречног пресека, док се риголе израђују на каменитом,
стеновитом и стрмијем терену. Трапезасти и лучни канали обично се граде багерима, док се
троугласти канали граде англдозерима или грејдерима.

Технички објекти на шумским путевима су објекти за спровођење вода кроз труп пута, објекти
за осигурање и заштиту доњег строја и објекти за осигурање косина. Технички објекти за
спровођење воде кроз труп пута још се називају и објектима за подземну одводњу, а обухватају
различите врсте пропуста, мостова и дренажа, чија је улога спровођење воде из одводних канала
или сталних и повремених водотокова кроз труп шумског пута. На шумским путевима најчешће
се уграђују цевасти пропусти пречника од 500 до 1000 mm, од армирано - бетонских цеви, с тим
што су у употреби и челичне, коруговане и цеви од поцинкованог лима. Поред цевастих
пропуста, на прелазима преко водотока са већом количином воде, примењују се плочасти
пропусти, док се за прелаз преко река најчешће граде мостови.

Осигурање доњег строја шумског пута, као и косина усека, спроводи се изградњом потпорних и
обложних зидова од камена, бетона или армираног бетона. Потпорни зидови су грађевински
објекти који се својом сопственом тежином супротстављају активном притиску природног тла.
Обложни зидови граде се ради заштите тла од ерозије, распадања и разарања, односно ради
спречавања одрона са косине усека на шумски пут.

Основни елементи горњег строја шумског пута су коловозна конструкција и банкине. Коловозна
конструкција израђује се на унапред припремљеној постељици, а њена дебљина зависи од
носивости тла, тј. од категорије земљишта. Мање носива тла захтевају већу дебљину коловозне
конструкције, па је правило да се у земљиштима од I до III категорије израђује коловозне
конструкција дебљине најмање 50 cm. Више категорије земљишта захтевају мању дебљину
коловоза, која у растреситом стеновитом материјалу, тј. земљишту IV категорије износи
најмање 30 cm, а на чврстим стенама од 10 до 15 cm. Коловозна конструкција се најчешће
изводи из два слоја – носећег и хабајућег. Улога носећег слоја је да прими вертикалне силе од
саобраћајног оптерећења и пренесе их на доњи строј. Носећи слој се изводи из једног или више
слојева, најчешће од крупнијих гранулација дробљеног каменог агрегата и шљунка. Хабајући
слој представља површински слој коловозне конструкције и директно је изложен дејству
спољашњих сила, због чега мора да се изводи од квалитетног материјала. Углавном се изводи од
дробљеног каменог агрегата гранулације до 30 mm. Изградња коловозне конструкције састоји се
из разастирања каменог агрегата по унапред припремљеној постељици, грубог и финог
планирања по пројектованим котама и попречним нагибима. Коловозна конструкција израђује
се у слојевима, при чему се сваки слој планира грејдерима и збија вибро - ваљцима.
17. Надзор и контрола радова на изградњи шумског и тракторског пута (примопредаја
радова по завршетку изградње шумског и тракторског пута)

ОДГОВОР: Реализација пројеката изградње шумских путева оптерећена је изузетном

сложеношћу и неизвесношћу које су проузроковане растућом сложеношћу самих пројеката и
околине у којој се одвијају. Највећи утицај на сложеност и неизвесност пројеката имају дуго
време трајања, велики трошкови и велики број учесника у реализацији. Учесници у изградњи
шумских путева су: наручилац радова (инвеститор), пројектант, извођач радова и надзорни
орган. Сви учесници пројекта морају да делују у складу са прописима, тако да не штете јавном
интересу, животној средини и приватном интересу других особа. Њихов заједнички циљ треба
да буде испуњавање циљева пројекта у погледу времена, трошкова и квалитета.

Наручилац радова је правно или физичко лице у чије име се шумски пут гради. Обавезе
наручиоца радова су да иницира пројекат изградње шумског пута, донесе инвестициону одлуку,
прибави финансијска средства, дозволе и сагласности, уговори радове и услуге, обезбеди
приступ градилишту, преузме, користи и одржава изграђени шумски пут. Наручилац радова
путем јавног надметања, прикупљањем понуда или непосредном погодбом ангажује
пројектанта, извођача радова и надзорни орган. Наручилац радова истовремено може да буде и
пројектант и надзорни орган, а по правилу, уколико је наручилац радова истовремено и извођач
радова, посао стручног надзора мора да повери другом лицу.

Пројектант израђује пројектно - техничку докуменатацију у складу са прописима и правилима

струке и пројектним задатком који му доставља наручилац радова.

Извођач радова је лице које је уговором закљученим са наручиоцем прихватило обавезу да

изведе радове који су предмет уговора. Извођач радова може да буде једна или више
организација које према наручиоцу радова могу да наступе у разним комбинацијама. Извођач
радова је дужан да изводи радове у складу са важећим законима и правилницима, техничким
прописима и правилима струке. Такође, дужан је да, сагласно правилим струке, испита
правилност техничких решења у техничкој документацији и да наручиоца упозори на грешке
које примети. Извођач радова је дужан да у објекат уграђује материјал и опрему који одговарају
прописаном или уговореном квалитету и, на захтев наручиоца радова, дужан је да пружи доказе
о квалитету употребљених материјала и изведених радова, али и да наручиоцу омогући
контролу. Извођач радова у обавези је да именује шефа градилишта, који ће свакодневно да
води грађевински дневник.

Наручилац радова има право да врши стручни надзор над радовима извођача, а извођач је дужан
да наручиоцу омогући спровођење стручног надзора. Стручни надзор спроводи контролу да ли
се шумски пут гради према пројекту, затим спроводи контролу квалитета изведених радова,
примену прописа, стандарда и техничких норматива, контролише количине изведених радова и
уграђених материјала, утврђује доказе о квалитету материјала и опреме која се уграђује, прати
динамику извођења радова, упућује примедбе и даје упутства извођачу радова, посебно у
случају када се одступа од пројекта. Стручни надзор оверава грађевински дневник, грађевинску
књигу, привремене и окончане ситуације, рачуне за изведене радове и др.

Грађевински дневник је документ о току градње, у облику свеске у коју се свакодневно уписују
сви подаци на основу којих може да се утврди ток и начин грађења објекта у целини, као и по
појединим фазама, као и подаци који утичу или могу да утичу на предвиђени ток, начин и рок
грађења, односно извођења радова. Грађевински дневник води се за градилиште у целини, а ако
се у оквиру градилишта граде објекти који су просторно издвојени или представљају независну
функционалну целину и захтевају специфичну организацију грађења, као нпр. градња шумског
пута и градња моста на шумском путу, грађевински дневник може да се за такве објекте води
издвојено.

Право уписивања одговарајућих података и запажања у грађевински дневник имају одговорни

извођач радова, лице које врши стручни надзор, као и главни или одговорни пројектант, ако
учествује у вршењу надзора. Одговорни извођач радова свакодневно уноси у грађевински
дневник: датум уношења података, временске прилике, радно време, ангажовану радну снагу и
механизацију, позицију радова који се изводе, врсту и количину приспрелог материјала,
недостатке или грешке у техничкој документацији, непредвиђене околности које захтевају
измену постојећих техничких решења и сл. Лице које врши стручни надзор у грађевински
дневник уноси податке, запажања и налоге који се односе на квалитет изведених радова,
квалитет уграђених материјала, извршен преглед радова који у каснијим фазама не могу да се
контролишу, друге примедбе и запажања која сматра корисним за усмеравање даљег процеса
грађења. Оригинал грађевинског дневника чува се код одговорног извођача радова, а копија се
чува код лица које врши стручни надзор.

Грађевинска књига је документ у који се уписују тачни подаци о количинама стварно изведених
радова по одговарајућим ставкама из предмера и предрачуна и служи као доказ за обрачун и
наплату радова (ситуација), ако је уговором о извођењу радова предвиђен такав начин обрачуна.

Технички преглед шумског пута врши се по завршетку изградње шумског пута или по
завршетку изградње дела шумског пута који представља техничко - технолошку целину.
Технички преглед шумског пута обухвата проверу потпуности техничке и друге документације
за изградњу, односно за извођење радова, контролу усклађености изведених радова са
техничком документацијом на основу које се објекат градио, као и са техничким прописима и
стандардима који се односе на поједине врсте радова. Технички преглед шумског пута врши
комисија или правно лице коме инвеститор повери вршење тих послова. О техничком прегледу
води се записник у који се уноси: датум образовања комисије, имена чланова и председника
комисије, назив инвеститора и извођача радова и имена њихових представника који су
учествовали у раду комисије, место, време и начин рада комисије, предмет техничког прегледа,
списак документације стављене на располагање комисији, констатација да је објекат изведен у
складу са пројектом, да представља техничко - технолошку целину и да може да се као такав
самостално користи. У записник се уносе мишљења и предлози комисије, као и издвојена
мишљења појединих чланова комисије уколико постоје. Извештај о техничком прегледу
доставља се инвеститору.
18. Одржавање шумске путне инфраструктуре (врсте оштећења, биолошко - техничка
заштита, основни начини стабилизације терена и др.)

ОДГОВОР: Одржавање шумских путева представља низ грађевинских и техничких радњи које
повремено треба да се обављају како би се пут одржао у техничком – планираном стању.
Одржавање шумских путева у добром и исправном стању представља врло значајан сектор
активности у шумској привреди, јер од стања у коме се налазе шумски путеви, у највећој мери
зависи успешност целокупне организације шумске производње и економичност пословања, пре
свега у односу на трошкове у шумском транспорту. Циљ одржавања пута је да се благовремено
поправе и отклоне сва оштећења на њему, како би се омогућило перманентно, несметано и
сигурно одвијање саобраћаја.

Изградња шумских путева захтева употребу квалитетних материјала, модерних технологија и

технике (машина), јер једино на тај начин по пројекту изграђен шумски пут може да се сматра
правилно изграђеним. Сваки пут више или мање подложан је деловању спољашњих утицаја и
унутрашњих сила, па једнака пажња мора да се посвети одржавању као и изградњи. Одржавање
шумских путева представља трошкове који се у одређеној мери појављују непрекидно сваке
године. Како би увек били трајни и квалитетни, сваке године је потребно да се планира новац за
њихово редовно одржавање.

Одржавање шумских путева може да се дефинише као скуп радних операција које повремено
треба да се обављају на путевима, пратећим објектима (банкине, канали, косине) и на
вештачким објектима (мостови, потпорни и обложни зидови, пропусти) у циљу несметаног
одвијања саобраћаја. Постоје три главне групе узрока деградације шумских путева:
- последица планирања и изградње шумских путева,
- последица неодговарајућег коришћења шумских путева, и
- последица природних сила.
У оквиру одржавања шумских путева разликују се радови на одржавању доњег и горњег
строја пута.
Према учесталости појединих врста радова тј. временском раздобљу у коме се изводе,
постоје две основне групе одржавања:
- редовно (текуће) одржавање и
- инвестиционо одржавање.
Према начину рада имамо ручно, машинско и комбиновано одржавање.
Редовно (текуће) одржавање састоји се од сталног обиласка и детаљног прегледа стања
путева и објеката доњег строја, како би се отклонили евентуални недостаци.
Дакле, врши се стални надзор и контрола ради утврђивања недостатака и оштећења на путу.
Приликом редовног одржавања потребно је, осим утврђених оштећења, да се одреде мере за
њихово отклањање, време за извођење планираних радова, материјал, машине, број радника и
трошкови поправки.
Прегледи шумских путева у циљу утврђивања могућих оштећења могу да буду:
- редовни – током целе године, а нарочито након завршетка појединих годишњих доба
(зиме),
- повремени – у одређеним временским размацима,
- ванредни – у изузетним случајевима након временских непогода.
У редовно одржавање улазе следећи радови: чишћење одводних канала, пропуста,
објеката за одводњавање, чишћење планума од блата и наноса, одржавање косина, банкина,
кошење траве и одржавање дрвореда, постављање снегобрана, габиона, мрежа, спречавање
поледице и др.
Инвестиционо одржавање састоји се од већих радова на земљаном трупу, замени оштећених
дренажа, поправки потпорних и обложних зидова и сл. Потребно је да се шумски путеви
одржавају и зими чишћењем снега и леда, а нарочита пажња треба да им се посвети у рано
пролеће, због могућег смрзавања које може да их јако оштети. Инвестиционо одржавање
обухвата обнову коловоза на површинама где ударне рупе прекривају преко 15% укупне
површине коловоза или на површинама на којима је дошло до деформисања или пропадања
коловозне конструкције или пута у целости. У инвестиционо одржавање убрајамо јачање
коловозне конструкције израдом новог слоја, замену оштећених дренажа, санацију клизишта,
оштећених потпорних и обложних зидова и поправку мостова.

Инвестиционо одржавање горњег строја пута обавља се после сваких 6 - 10 година у зависности
од степена истрошености коловоза. Сваки коловоз, био он редовно и солидно одржаван или не,
током времена пропада, амортизује се и постаје неекономичан за даљу употребу. Кад наступи
тај тренутак треба да се приступи реконструкцији коловоза, која се састоји у комплетној обнови
дотрајалих коловозних слојева. Код туцаничких коловоза најчешћи случај је да треба да се
изврши комплетна замена само хабајућег слоја (застора).
Радови на обнови само хабајућег слоја код туцаничких коловоза, састоје се из следећих фаза:

1) раскопавање и одстрањивање туцаника у хабајућем слоју,

2) поравнавање и набијање откривене површине носећег слоја (коловозне подлоге),
3) израда новог хабајућег слоја (застора).

Под оштећењима коловоза подразумевају се деформације и кварови који онемогућавају

нормалну експлоатацију пута, уз смањење безбедности или удобности вожње. Узроци оштећења
и пропадања коловозних конструкција су различити:
- нестабилност прородног тла и доњег строја,
- недостаци при пројектовању коловозне конструкције,
- недовољан квалитет материјала и недостаци при грађењу,
- недовољно и неблаговремено одржавање, и
- систем и састав коловозне конструкције.
Нередовно, неблаговремено, непотпуно, а каткад и неправилно одржавање коловоза,
доњег строја и пратећих објеката, као и неблаговремено спровођење превентивних мера уз
санацију насталих оштећења и мера за појачање коловозне конструкције, представљају честе
узроке њеног пропадања.

Мостови, пропусти и преливнице треба да су стално у пуној исправности како би се обезбедило

сигурно и брзо отицање набујалих вода приликом јаких пљускова, дуготрајних киша и наглог
топљења снега. Када набујалост воде у водотоцима престане, обично се испред мостова и
пропуста јављају наноси земље, камена, траве, грања, дрвећа, па чак и целих стабала, па све то
треба одмах да се очисти. Набујале воде могу да проузрокују и подлокавање обалних и речних
(средњих) стубова – ослонаца, углавном због промене правца кретања матице водотока.
Уколико се уочи таква појава, треба одмах да се приступи осигурању стубова одговарајућим
заштитним мерама. У одржавање мостова и пропуста спада и редовна замена свих дотрајалих
делова конструкције, што се нарочито односи на дрвене мостове и пропусте, који су још увек
заступљени на шумским путевима. На дрвеним мостовима најчешће се мењају талпе, моснице,
преглавнице и блатнице, или се исти руше и праве се армирано - бетонски мостови. Редовно
одржавање врши се током целе године на мостовима који се налазе на главним шумским
саобраћајницама и који су по правилу највише оптерећени. Код армирано - бетонских мостова,
плоча моста се услед изложености сталним и великим опретећењима, као и утицају
атмосферилија хаба, смањује носивост, те је потребно да се на време изврши одговарајућа
поправка. Исте треба систематски да се прегледају најмање једанпут годишње, а дрвени мостови
најмање два пута у години.
19. Ергономске карактеристике рада шумског радника (утицај природних фактора радне
средине на шумарског радника, бука, вибрације, физичко оптерећење)

ОДГОВОР: Услови за рад имају значајан утицај на продуктивности рада, радну способност,
степен замарања, повреде на раду итд. Основни климатски фактори на бази којих се цене услови
радне средине су темература и релативна влажност ваздуха. Оптимална температура за рад је од
17°C до 19°C. При овој температури утицај влаге je незнатан у одржавању сталне температуре
тела. Интензитет виталних активности се прилагођава телесној температури. На ниским
температурама интензитет виталних активности опада и супротно, на високим интензитет
виталних активности расте. Да би се интензитет одржао на одређеном нивоу, човеков организам
сопственим средствима подешава одговарајућу телесну температуру.

Подешавање температуре радне средине врши се загревањем или расхлађивањем радног

простора. Поред тога, радно одело смањује губитак телесне топлоте тако што ограничава
кретање ваздуха у близини коже. Тај губитак телесне топлоте зависи од брзине кретања ваздуха,
а директно је пропорционалан разлици између температуре коже и ваздуха.

У борби против хладноће ефикасно делује уношење у организам шећера и масноће. Топла пића
брзо расподељују калорије у унутрашњим деловима организма и изврсно делују у борби против
умора, али су недовољна за топлотну заштиту. Узимање алкохола је веома погрешно, зато што
алкохол има само тренутан термогени ефекат, а затим изазива преосетљивост на хладноћу.

Рад у условима високих температура има за последицу појачано знојење, чиме организам
настоји да спречи повишавање температуре тела. У неким ситуацијама је потребно знојење до 1
литра зноја на сат да би се регулисала температура тела. То значи губитак 6 до 8 литара
течности за 8 сати рада.

Влажност ваздуха се оцењује према количини водене паре коју ваздух садржи. Мала влажност
ваздуха ствара поремећаје у организму и доводи до лакших обољења. Повећана влажност уз
повећану температуру, отежава знојење и спречава хлађење организма, а повећана влажност, уз
снижену температуру, смањује отпорност организма и доводи до разних обољења. Сматра се да
је најповољнија релативна влажност ваздуха између 35% и 55%, односно да је максимално
дозвољена доња граница 30%, а горња 70%.

Утицај влажности на продуктивност зависно је од висине температуре и брзине струјања

ваздуха. При истој температури продуктивност опада са порастом влажности ваздуха и обрнуто.

Осветљење представља веома важан фактор радне средине и неопходан услов за обављање
процеса рада и све професионалне активности у већој или мањој мери, захтевају учешће чула
вида.

Ефекат падавина у виду кише, снега, магле и мраза при раду са харвестерима има значаја, јер се
у тим околностима смањује видљивост, повећава маса трупца и брже затупљују алати, али
највећа опасност прети од смањене видљивости где може да дође до оштећења машине и
повреде руковаоца.

Бука је готово редован пратилац сваког механизованог рада. Она има негативно дејство на
радника који се налази у радној средини у којој је бука високог интензитета. Необично је важан
утицај интензитета звука на здравље радника. Одређени интензитет звука не смета људском уву,
док јака бука изазива штетне последице. Као последице буке настају: физиолошке и психичке
промене код радника и опадање продуктивости рада.

Физиолошке и психичке промене код радника се манифестују кроз замор, унутрашњу напетост,
нерасположење, несаницу, нервозу, а у крајњим случајевима настају психичка и нервна
обољења, тежа оштећења органа слуха и настанак тоталне глувоће.

Радници окружени буком често пате од кашља, болова у грлу и промуклости због напора које
говор у буци намеће. Већи број радника се такође жали и на проблеме у вези са циркулацијом и
срчаним радом.

Људско уво прима звуке учесталости од 16 - 20 до 16000 - 20000 Hz. Минимална промена јачине
звука која може да се осети слухом износи приближно 1 dB. Kao 0 dB узима се звук који
одговара прагу чујности. Децибел је јединица за јачину звука. То је разлика између два
интензитета звука које људско уво може да разликује.

Утврђено је, на пример, да после три месеца рада при буци од 90 децибела, продуктивност опада
за 10%, после годину дана рада, у таквим условима, за 15%, а после пет година, за 20%.
Моторне тестере стварају буку од 90 до 100 dB, a харвестери при раду стварају буку и до 120
dB.

У току рада радник - возач или руковалац машином је изложен вибрацијама које производе
разни механизовани уређаји.

Ове вибрације преносе се на тело радника коме је средство рада у рукама или је на други начин
у контакту са њим.

Важније основне величине вибрација су: учесталост, убрзање, амплитуда, сила која се преноси
на људски организам и време изложености вибрацијама.

Под „интензитетом вибрације“ подразумева се проток осилаторне енергије у јединици времена,

кроз јединицу површине управне на правац ширења вибрације, у материји која се анализира.
Услед дуже изложености радника таквом дејству вибрација, настају разна обољења и
поремећаји у организму, а такође долази и до опадања продуктивности рада.

Обољења и поремећаји које вибрације изазивају су: разна обољења зглобова, мишића и костију,
појачан рад срца, повећани крвни притисак који изазива неуровегетативна обољења, повећана
потрошња енергије и др.

Вибрација се мери детектором вибрација (микрофоном или претварачем), комплетним

појачивачем са регистарском иглом, анализатором фреквенције или пропусним филтерима за
фреквенције ограничене на опсег који је интересантан, као и катодним осцилоскопом за
визуелно посматрање вибрација, односно, вибрационе конфигурације у времену.

Заштита радника од штетног дејства вибрација обухвата следеће: избор моторне тестере,
технику рада моторном тестером и организационе мере.
20. Средства личне заштите на пословима сече, израде и транспорта дрвних сортимената

ОДГОВОР: Заштита на раду је саставни део организације рада и радног процеса. Заштита на
раду обухвата мере и средства неопходна за остваривање безбедних услова рада.
Радници на пословима сече и израде у обавези су да користе средства личне заштите, јер она
ублажавају последице незгода и несрећа при раду и чувају здравље радника. У средства личне
заштите секача спадају шлем (кацига), штитници против буке (антифони), заштитне рукавице,
заштитне наочаре или заштитна мрежа, радна одећа, ципеле и чизме и штитници за колена
(коленице) и потколенице.

Рад са транспортним средствима (трактори, форвардери и др.) представља сталну опасност за

руковаоца и помоћника. У неповољним условима за рад (велики нагиби терена, временске
прилике и др), опасности постају веће. У случају рада током ког се користи трактор са витлом
опасности се деле на: опасности које произилазе из конструкције трактора, опасности везане за
рад трактором при привлачењу и превозу дрвних сортимената, опасности везане за рад са
опремом и прикључцима и опасности које произилазе из неправилног поступања са горивом и
мазивом.

Опасности које произилазе из грађе трактора могу да се избегну ако се при конструисању
обрати пажња на следеће:

 добру приступачност командама трактора са седишта,

 могућност подешавање седишта према тежини и висини возача,
 уградњу кабине која штити трактористу од временских неприлика (кише, ветра,
снега и сл.),
 уградња металног рама од атестираних цеви, који у случају превртања амортизује
ударац, па штити трактористу од већих повреда, и
 уградња хидрауличне даске која се хидрауликом спушта и при томе стабилизује
трактор на тракторској влаци током привлачења дрвних сортимената из сечишта и
др.

Опасности везане за рад трактора приликом привлачења и превоза дрвних сортимената су

многобројне. Како би се избегле опасности потребно је да се предузму одређене мере као што
су:

 Да се забрани кретање помоћника и осталих особа у току привлачења витлом. У

току привлачења жично уже је под напоном и може да дође до пуцања због
преоптерећења. Уколико се у том моменту помоћник трактористе нађе у опасној
зоно може да дође до несреће.
 Да се забрани превоз више особа на трактору, а посебно да се забрани пењање и
вожња на прикључним уређајима или хауби.
 Брзина кретања неоптерећеног трактора треба да се прилагодиусловима терена, а
у случају влажног и залеђеног терена потребно је да се користе ланци,
 Да се обезбеди несметано кретање трактора са теретом у кривинама. У току
вожње, ако трактор наиђе на већи попречни нагиб, може да дође до избацивања
трупаца са влаке, а то може да проузрокује повлачење трактора низ стрму раван.
 Том приликом може да настрада тракториста, уколико на време не уочи опасност
и не напусти трактор.
 Обавезно да се користе заштитне рукавице при одвлачењу сајле и закачињању и
откачињању дрвних сортимената. Током вуче по земљи настаје трење на камењу и
другим предметима и откидају се комадићи сајле који могу да буду врло опасни
ако се радник убоде на њих.

У важније мере заштите при привлачењу трупаца и дебла спадају:

 Пре пуштања витла у рад треба да се провери да ли су сви радници у безбедној

зони,
 Свакодневно треба да се контролише затегнутост и исправност штитника,
 Тракториста треба опрезно да следи сигнале помоћника (да не би дошло до
неспоразума, сигнали који се дају руком треба да буду јасни),
 Када се привлаче трупци са стрмих падина, тракториста треба да провери да ли је
помоћник на безбедном месту, нарочито када се привлачење врши под углом,
пошто може да се проузрокује котрљање трупаца,
 Пре сваког привлачења трупаца, тракториста је дужан да стабилизује трактор
помоћу хидрауличне даске која се налази на задњој страни трактора,
 Када се привлаче трупци из сечишта, помоћник трактористе мора обавезно да се
креће бочно од товара на довољној удаљености. Ако сајла пукне, могу да настану
веома озбиљне повреде.

Трактори се погоне дизел горивом које је запаљиво, па приликом манипулације горивом треба
да се предузму одговарајуће мере предострожности. Ако се трактор налази у гаражи, гориво
мора да се спрема ван гараже. Нарочито су опасна испарења дизела и бензина, пошто изазивају
експлозију и пламен. Треба да се буде изузетно опрезан приликом отварања чепа бурета са
горивом. Ако се чеп отвара ударцем чекића о чеп, могу да се појаве варнице које ће да запале
гориво. Због тога треба да се употребљава алат који не варничи.

У магацинима у којима се складишти гориво и мазиво треба да се налазе противпожарни

апарати. Обавезно треба да се контролише исправност и трајност ватрогасних апарата у складу
са прописима о противпожарној заштити.

Гориво не сме да се држи тамо где се налазе трактори, аутомобили или камиони.

Осим поменутих мера заштите на раду са тракторима, треба да се примењују и одговарајућа

средства личне заштите. Свако предузеће својим правилником треба да одреди врсту средстава
личне заштите, као и радна места на којима ће она да се користе. Трактористи и помоћници
тракториста треба да имају следећа средства личне заштите:

 Одговарајућу радну одећу (зими топлу одећу и бунду),

 Заштитне рукавице (зими топле),
 Одговарајућу обућу, а помоћници треба да имају обућу која не клизи,
 Штитнике за колена за помоћнике,
 Заштитни шлем.
Радници су дужни да према правилнику употребљавају поменута средства личне заштите, као и
да их држе у исправном стању.

Транспорт шумских сортимената обавља се камонима без приколице и камионима са

приколицом. Највећи број несрећа дешава се у јавном саобраћају.

Пре него што пође на рад, возач камиона треба обавезно да прегледа своје возило, а нарочито
кочиони и управљачки механизам. Оба механизма морају да буду у исправном стању. Када се
стигне на радилиште и пре почетка утовара камион треба да се закочи ручном кочницом, убаци
у брзину и обавезно да му се под точкове поставе клоцне, ако је терен нагнут. Уколико се ове
операције не изведу, камион на нагнутом терену може да почне сам да се креће.

Најважније мере заштите током истовара из камиона и утовара у њега су следеће:

 Камиони или приколице треба да буду опремљени ступцима и ланцима за

везивање трупаца довољне јачине, тако да могу да издрже максималан удар.
 Товар треба да је уравнотежен и стабилан.
 Када се приколица натовари трупцима, треба је безбедно прикачити за камион.
 Дизаличар мора да обрати пажњу на усмеравање трупаца приликом утовара и
истовара.
 Док се трупци утоварују и истоварују присутна лица не смеју да се крећу у зони
обртања дизалице, односно манипулације дизалицом.
 Приликом утовара треба да се води рачуна да трупци не прелазе висину ступаца,
јер приликом истовара терета и одвезивања ланца, трупци који прелазе висину
ступаца могу нагло да се ослободе и падну, повреде раднике или изазову неки
несрећни случај.
 Забрањено је да се помоћни радници возе на отвореном платоу камиона или
седећи на блатобрану камиона.

Механизовани утовар и истовар шумских сортимената обављају се хидрауличном дизалицом

која може да буде уграђена на трактору или камиону.

Опасности могу да настану у раду са хидрауличном дизалицом услед:

 Кретања изван безбедне зоне: Безбедна зона представља простор изван домета крана
дизалице са теретом.
 Кретање испод терета (товара): Постоји опасност да се грајфер отвори или да трупац
склизне из њега и унесрећи онога који се налазио испод терета или у близини њега.
 Превртања дизалице: Често дизалица стоји на нагнутом путу, па је тада повећана
опасност од превртања. Пре рада дизлицом потребно је да се обезеди да дизалица
заузима стабилан и сигуран положај.
 Рада у близини електричних водова.
 Пењања и силажења са дизалице: Дизаличару прети опасност док се пење, односно док
силази са дизалице, па зато морају да се уграде одговарајући рукохвати и папучице.
Седиште дизаличара мора да буде сигурно и са стране заштићено, да не би испао из њега
и да би могао сигурно да рукује ручицама за управљање и др.

Дизаличар и помоћници дизаличара треба да имају следећа средства личне заштите:

 Одговарајућу радну одећу (зими топлу одећу и бунду).
 Заштитне рукавице за рад (помоћник дизаличара) и зими топле рукавице (и
помоћник и дизаличар).
 Одговарајућу обућу (помоћник због кретања по трупцима треба да има ципеле
које се не клизају).
 Заштитни шлем.
 Штитнике за колена (помоћник).
21. Планирање радова на пословим коришћења шума

ОДГОВОР: Планирање може да се дефинише као:

 активност која укључује одлуке о циљевима, средствима и резултатима;

 одлука, тј. избор између алтернативних будућих праваца деловања;
 процес избора циљева предузећа, циљева организационих јединица у предузећу, чак и
појединаца и стратегија за остваривање постављених циљева;
 процес током кога се одлучује о циљевима и активностима које ће појединци, групе,
радне јединице и предузеће да остваре у будућности;
 планирање производње и управљање производним ресурсима како би се на време и у
року удовољило захтевима испоруке готових производа купцу.

Одговорност доношења одлука подразумева:

o осигурање свих потребних ресурса (капацитети машина и опреме, материјала и

др.), квалитета и количине, при чему треба:
 да се испуни производни план,
 да се оствари захтеван ниво квалитета производа и да се постигну
минимални трошкови производње.

Планирање у шумарству може да буде: стратешко, тактичко и оперативно.

Стратешко планирању се односи на ниво шумско - привредног подручја и оно је дугорочно.

Тактичко се обавља на нивоу газдинске јединице и оперативно или краткорочно се ради на
нивоу одељења.

На стратешком нивоу планирања врши се анализа шума по рељефним подручјима. За анализу

шума по рељефним подручјима користе се подаци о теренским карактеристикама, као што су:
нагиб терена, мрежа водотока, површинске препреке, носивост подлоге, климатски подаци, као
и подаци из Основа газдовања шумама, као што су: намена земљишта, шумска вегетација,
намена шуме, етат, прираст, власништво и др.

За анализу шумске путне инфраструктуре извор података су: катастар примарне шумске путне
инфраструктуре, положај погона за прераду дрвета, теоријски модели отварања шума са
смерницама нивоа отворености.

За анализу погодних система у искоришћавању шума по рељефним подручјима извор података

су: структура етата, база карактеристика средстава рада, калкулације трошкова, анализа
манипулативних способности средства рада, каталог система искоришћавања шума и анализа
ланаца набавке дрвета.

При дугорочном планирању користе се разни документи, као што су: ;

 ***Закон о шумама („Сл. гл. РС“ бр. 30/10, 93/12 и 89/15);
 ***Закон о заштити природе („Сл. гл. РС“ бр.36/2009, 88/2010, 91/2010 и 14/2016);
 *** Закон о заштити животне средине („Сл. гл. РС“ бр. 135/04, 36/09, 36/09-др.закон,
72/09- др.закон, 43/11 - Одлука УС);
 Закон о водама („Сл. гл. РС“ бр. 30/2010, 93/2012 и 101/2016);
  Закон о планирању и изградњи („Сл. гл. РС“ бр.72/09, 81/09-испр., 64/10- Одлука УС,
24/11, 121/12, 42/13 - Одлука УС, 50/13 - Одлука УС, 98/13 - Одлука УС, 132/14 и 145/14);
 ***Закон о Просторном плану Републике Србије од 2010. до 2020. године „Службени
гласник РС“, број 88 од 23. новембра 2010.
 Стратегија развоја шумарства Републике Србије („Сл. гл. РС“ бр. 59/06);
 Акциони план за биомасу од 2010 - 2012. године („Сл. гл. РС“ бр. 56/10);
 Основа газдовања шумама и др.

На тактичком нивоу обавља се анализа присутних теренских фактора, анализа смера

привлачења, анализа учесталости саобраћаја, анализа повољности терена за изгрању
стоваришта.

Поред тога на тактичком нивоу обавља се анализа примарне отворености шума (апсолутна и
релативна густина мреже шумских путева), израда катастра секундарне шумске путне
инфраструктуре, анализа секундарне отворености, израда студије примарног и секундарног
отварања и план изградње шумских путева.

На основу претходних анализа ради врши се избор погодних система искоришћавања шума и
њима одговарајућих метода израде дрвних сортимената с обзиром на постојеће стање.

При дугорочном планирању користе се разни документи, као што су:

 ***Закон о шумама („Сл. гл. РС“ бр. 30/10, 93/12 и 89/15);

 Основа газдовања шумама и др.;
 Правилник о садржини Основа и Програма газдовања, годишњег извођачког плана и
привременог плана газдовања приватним шумама („Сл. гл. РС“ бр. 122/03);
 Правилник о начину и времену вршења дознаке, додељивању, облику и садржини
дозначног жига и жига за шумску кривицу, обрасцу дозначне књиге, односно књиге
шумске кривице, као и о условима и начину сече у шумама („Сл. гл. РС“ бр. 65 /11, 47/12,
8/17);
На оперативном нивоу врши се избор система искоришћавања шума с обзиром на структуру
дозначене дрвне масе, плана призводње, карактеристика терена и шумске путне
инфраструктуре.

Планирање треба ода се бави из више разлога, попут:

 усклађивања радних активности са стандардима,

 уочавања могућих препрека и њихово отклањање,
 припрема за неочекивано,
 смањења трошкова,
 повећања квалитета и количине производње, и
 смањења утицаја на жиотну средину.

Планирање – одговара на следећа питања (сусрећемо их у свакодневном животу):

 Шта ћемо да учинимо?
 Како ће то да буде учињено?
 Када ће то да буде учињено?
  Где ће да буде учињено?
 Ко ће то да учини?
 С чиме ће то да буде учињено?

При краткорочном планирању користе се разни документи, као што су:

 ***Закон о шумама („Сл. гл. РС“ бр. 30/10, 93/12 и 89/15);
 Закон о безбедности и здрављу на раду („Сл. гл. РС“ бр. 91/2015);
 Закон о безбедности саобраћаја на путевима („Сл. гл. РС“ бр. 41/2009, 53/2010, 101/2011,
32/2013 - одлука УС, 55/2014, 96/2015 - др. закон, 9/2016 - одлука УС, 24/2018, 41/2018 и
41/2018 - др. закон);
 ***Правилник о шумском реду („Сл. гл. РС“ бр. 38/2011 и 75/2016);
 Правилник о измени Правилника о начину и времену вршења дознаке, додељивању,
облику и садржини дозначног жига и жига за шумску кривицу, обрасцу дозначне књиге,
односно књиге шумске кривице, као и о условима и начину сече у шумама. (Службени
гласник РС”, број 8/17);
 Основа газдовања шумама;
 Сортиментне таблице;
 Норме и нормативи рада и др.
22. Коришћење недрвних шумских производа

ОДГОВОР: Поред великог значаја на локалном нивоу, недрвни шумски производи

представљају значајну сировину за индустријску прераду, као и важан извозни производ.

Коришћењем ових производа повећавају се приходи и обезбеђују вешеструке користи из шуме.

У Републици Србији, гљиве, бобице и месо дивљачи комерцијално су најзаступљенији недрвни

шумски производи. Упркос проценама које указују на значајан потенцијал недрвних шумских
производа, њихово коришћење је мало заступљено.

У шуми и на шумским чистинама расте велики број различитих биљака које поседују одређена
лековита својства и које је могуће да се сакупљају у мери и на начин да се не угрози њихов
опстанак у природи.

Интересовање за фармацеутске производе биљног порекла је све веће, што се види из плана ЕУ
да до 2025. године у фармацеутској индустрији буде 30% лекова произведено од лековитог
биља.

Са развојем индустрије, потреба за овом сировином у квантитативном и квалитативном смислу

је све већа, а сходно томе већи су и захтеви у контроли порекла сировине.

Количина и квалитет лековитих састојака у биљном материјалу зависе од станишних услова,

фазе развоја, времена и начина бербе и поступака при сушењу биљке.

Најважнији састојци лековитог биља су: алкалоиди, гликозиди, витамини, сапонини, танини,
горке материје, слузасте материје, етарска уља, смолне киселине, боје, беланчевине, скроб и
минералне материје (Na, Ca, K, Fe, S, P, Cl и др.)

При сакупљању лековитог и ароматичног биља потребно је да се добро познаје законска

регулатива у области заштите природе, којом је ближе дефинисана ова проблематика.

Међународне организације, као што су WWF (Светски фонд за заштиту природе), IUCN
(Међународна унија за заштиту природе), WHO (Светска здравствена организација) и друге,
спроводе разне активност на пољу очувања биодиверзитета лековитог и ароматичног биља.

Од укупног броја биљних врста на Земљи веома мали број је хемијски, биолошки и физиолошки
испитан. Аутори Чадвик и Марш (Chadwick and Marsh (1990)) и Лали (Lalli (2005)) истичу да се
119 једињења биљног порекла користе као лекови, а изоловани су из само 90 биљних врста.

Биљни екстракти су смеше великог броја хемијских састојака који испољавају широк спектар
биолошке активности.

Шумски плодови и семе имају вишеструку употребну вредност. Основна намена је обезбеђење
репродукције (обнова шума), а поред тога су потенцијална храна за човека и животиње.

Сакупљање семена и плодова треба да се обавља правовремено. У зависности од врсте дрвећа,

сакупљање семена може да буде обављено непосредно пре сазревања (брест, јела и бреза), пре
опадања (јасен, јавор, граб, јова, бор, смрча, чемпрес и ариш) и после опадања (буква, храст,
кестен, орах и воћкарице).

У нашим шумама расте велики број јестивих гљива које имају релативно велику хранљиву
вредност. Садрже већу количину протеина, па их још називају ,,месом шума”. Хранљива
вредност гљива приближно је једнака хранљивој вредности поврћа.

Свеже јестиве гљиве одликују се високим садржајем воде (84 - 94%), као и азотних супстанци,
угљених хидрата, липида, минералних супстанци, органских киселина, витамина (А, B1, B2, C,
D, PP и др.), ензима, екстрактивних ароматичних супстанци.

У биомаси гљиве азотне супстанце заузимају од 15% до 60%. Од те количине, око 80% отпада
на протеине, у чији састав улазе α-аминокиселине које се сматрају есенцијалним за човекову
исхрану. Протеини су више заступљени у шеширу, него у дршци гљиве.

У плодоносним телима јестивих гљива налази се мала количина липида. Поред липида, гљиве
садрже доста слободних масних киселина (палмитинска, олеинска, бутерна и сирћетна).

Гљиве су богате калијумом, натријумом, магнезијумом, сумпором, фосфором, калцијумом,

цинком, манганом, бакром и гвожђем. У јестивим гљивама налази се много различитих
екстрактивних и ароматичних супстанци што омогућава да се од гљива праве укусна и
хранљива јела.

Гљиве су индикатори загађености атмосфере. Имају селективну способност акумулирања

елемента, као што су бакар, олово, жива, кадмијум, никал и хром. Ово својство је много више
изражено код гљива него код виших биљака и других организама.

Поред јестивих, у природи се налазе и отровне гљиве. Отровне гљиве садрже отровне супстанце.
Велики је број отровних супстанци које изазивају тровање. Сматра се да је опасност већа
уколико од конзумирања гљиве до првих симптома тровања протекне више времена.

Количину гљива која може да се сакупи из природе, а да се не доведе у питање њихов опстанак,
прописује Завод за заштиту природе.

У природи постоје различите врсте, подврсте, варијетети и форме гљива. Многе гљиве се тешко
одређују само на основу морфолошких карактеристика и поред пажљиве анализе узорака, јер су
различите форме исте врсте честа појава. У таквим случајевима детерминација се врши
коришћењем специјалистичке литературе и одговарајуће лабораторијске опреме (Ушћуплић,
2004).

У претходних неколико година остварен је велики напредак у технологији компостирања.

Процес компостирања је могуће да се убрза и усмери уношењем микробних инокуланата. Поред
тога, применом селекционисаних микробних инокуланата омогућено је добијање компоста
дефинисаног и уједначеног квалитета.

Компост се користи за побољшање квалитета деградираних земљишта, за редукцију салинитета

земљишта и као супстрат у производњи различитих биљних врста.
Кора дрета има вишеструку намену. Користи се као сировина за производњу енергије,
екстракцију штавних материја, производњу плоча и, све чешће, за производњу малча.

Кора са ситних грана и корена неких врста дрвећа нашла је примену и у медицини.

Периферни слој коре храста плутњака (Qvercus suber) користи се у производњи заптивача, а
састојак је у производњи линолеума итд.

Лика је унутрашњи, живи део коре, а ритидома спољашњи део. Лика липе данас се користи у
фармацеутској индустрији за израду лекова против дијареје и тровања.

У индустријско биље се убрајају врсте које се не користе у прехрамбеној индустрији. Ове биљке
намењене су као сировина за текстилну и хемијску индустрији, грађевинарство и др.
Најпознатије врсте су: жука (брнистра), коприва, трска, рогоз и шаш.

Један од најстаријих начина коришћења шума је пашарење. Многи народи, међу којима и наш,
на рачун добијања пашних површина искрчили су велике површине под шумом (добро познат
пример Шумадије). Иако је у прошлости истицано да постоје „подручја где су приходи од паше
већи него од дрвета“, последице пашарења су могле да се сагледају тек након више година, па
чак и деценија.

Велике површине пашњака налазе се у високо планинским подручјима. Вегетација у овим

подручјима је условљена специфичним режимом климе коју одликују: кратак период вегетације,
велика разлика између температуре ваздуха дању и ноћу, ниске просечне годишње температуре,
ветрови и др. Све то доприноси изузетном квалитету биљне масе, односно заступљености
квалитетних биљних врста које се директно одражавају кроз продукцију и квалитет биљне масе,
а коју конзумирају ситни преживари, козе и овце.

Како у исхрани људи, тако и у исхрани животиња производња органске хране је данас светски
тренд. Наша земља има потенцијал за производњу меса и млека ситних преживара (овце и козе)
у брдско - планинском подручју, јер је већина травнатих површина у овим пределима сачувана
од употребе минералних ђубрива и хемијских средстава за заштиту биља. Због тога је изузетно
значајан квалитет биљне масе, односно заступљеност квалитетних биљних врста на травњаку,
као и могућности за повећање њиховог процентуалног учешћа на травњаку.

У свету постоји велики број локација на којима се налази тресет, а највећим делом их има у
Северној Америци, северној Европи, северној и југоисточној Азији и у подручју амазонског
басена. Најзначајније налазиште тресета у Србији је на Пештерској висоравни (1.160 метара
надморске висине) поред Тутина.

Тресет је почетни стадијум угљенисања биљног материјала, након чега настаје угаљ (смеђи,
камени и др.)

Значај тресета се огледа и у његовој енергетској вредности. Његово учешће у производњи

енергије није занемарљиво и поред тога што при сагоревању ствара велику количину дима.
Користе га домаћинства за личну употребу и велики системи за производњу енергије. Топлотна
моћ тресета износи око 10 000 кЈ/kg и знатно је мања од огревне моћи мрког и каменог угља.
Сакупљање тресета усисавањем је могуће само у сушном периоду, па у периодима погодним за
овај посао треба веома добро да се организује рад на тресетишту.

Просушени тресет са тресетишта транспортује се у товарном простору камиона до постројења

на даљу обраду. Дорада се односи на производњу тресета одређене гранулације, уз претходно
издвајање непожељних састојака.
Препоручена литература из области коришћења шума

1. Аћимовски Р. (1996). Шумска транспортна средства, књига I – Шумски путеви,

Универзитет у Београду, Београд.
2. Бајић В., Даниловић М., (2003). Искоришћавање шума - практикум, Универзитет у
Београду, Шумарски факултет, стр. 234. Београд.
3. Даниловић М., Стојнић Д. (2017). Приручник за планирање и пројектовање шумских
путева, стр. 50.
4. Даниловић М.(2016). Коришћење недрвних шумских производа. Уџбеник, Шумарски
факултет Београд, стр. 235.
5. Даниловић М. (2007). Транспорт шумских сортимената у равничарском подручју,
Трактори и погонске машине 12 (3):68-74, Нови Сад.
6. Даниловић М. (2005): Врхунске технологије у искоришћавању шума, Трактори и
погонске машине, 10(5): 31-38, Нови Сад.

7. Даниловић М (2016). Коришћење недрв них шумскух производа. Уџбеник стр. 237,
Универзитет у Београду, Шумарски факултет, Београд.

8. Долежал, Б. (1984). Штете у шуму изазване применом механизације; Београд.

9. Николић, С. (1993). Искоришћавање шума, Уџбеник, Универзитет у Београду,
Шумарски факултет, Београд.
10. Николић, С. (1990). Механизација у шумарству, Уџбеник, Универзитет у Београду,
Шумарски факултет, Београд.
11. Николић, С., Јездић Д. (2003). Техничке норме и нормативи у шумарству, Београд.
12. Чомић Р. (1998): Ергономија, Бања Лука.
13. ***Закон о шумама („Сл. гл. РС“ бр. 30/10, 93/12 и 89/15).
14. ***Закон о безбедности саобраћаја на путевима („Сл. гл. РС“ бр. 24/2018).
15. ***Правилник о посебним мерама заштите на раду у шумарству („Сл. гл. РС“ бр.
33/88).
16. ***Правилник о шумском реду („Сл. гл. РС“ бр. 38/2011 и 75/2016).
17. ***Збирка Југословенских стандарда за дрво, НИУ Службени лист, 1998.
18. ***ГРАЂЕВИНСКИ ТЕХНИЧАР, поглавља: Путеви, Дрвени мостови и Организација
и технологија грађења.