УНИВЕРЗИТЕТ У ПРИШТИНИ

ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ
Одсек за информатику

Ненад Б. Маринковић
Интелигентни транспорнтни системи
Семинарски рад

Косовска Митровица, 2022.

 УНИВЕРЗИТЕТ У ПРИШТИНИ
ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ
Одсек за информатику

Интелигентни транспортни системи

Семинарски рад

Професор: Студент:
др Стефан Панић Ненад Б. Маринковић 114/19

Косовска Митровица, јануар 2022. године

 САДРЖАЈ

УВОД........................................................................................4
1. ОПШТИ ПОЈМОВИ САОБРАЋАЈА И ТРАНСПОРТА. 5
2. ИНТЕЛИГЕНТНИ ТРАНСПОРТНИ СИСТЕМИ............6
3. ПЛУТАЈУЋИ АУТО ПОДАТАК.......................................9
4. ДЕТЕКТОВАЊЕ САОБРАЋАЈА.....................................10
5. ИНТЕЛИГЕНТНЕ ТРАНСПОРТНЕ АПЛИКАЦИЈЕ....11
6. СИСТЕМИ ОБАВЕШТАВАЊА......................................12
6.1. АУТОМАТСКО ОГРАНИЧЕЊЕ БРЗИНЕ..............12
6.2. СИСТЕМИ ЗА ИЗБЕГАВАЊЕ СУДАРА................13
7. КООПЕРАТИВНИ СИСТЕМИ НА ПУТУ.....................15
7.1. КАДА ЋЕМО ВИДЕТИ C-ITS У АКЦИЈИ?...........16
8. ПАМЕТАН ТРАНСПОРТ.................................................16
8.1. ЕВРОПСКА ПЕРСПЕКТИВА..................................17
9. ФЛЕКСИБИЛНОСТ ПЛАЋАЊА И ФАКТУРИСАЊА 17
10. ЗАКЉУЧАК.....................................................................18
ЛИТЕРАТУРА.......................................................................19
 УВОД

Интелигентни транспортни системи у саобраћају се све више уводе у већини развијених

земаља како би се на крају олакшао проток саобраћаја и, наравно, побољшала безбедност
саобраћаја. Наиме, већина развијенијих земаља је већ добро етаблирала коришћење ИТС-а, и
то не само у саобраћају. ИТС је новија технологија која се користи у различитим гранама и
аспектима за побољшање и убрзање различитих сложених процеса.

Интересовање за ИТС потиче од проблема изазваних саобраћајним гужвама и

синергијом нове информационе технологије за симулацију, контролу у реалном времену и
комуникационе мреже.

Безбедност и квалитет саобраћаја су главни фактори увођења ове технологије. Верује се

да ће пуно увођење допринети смањењу саобраћајних гужви и чекања, и што је још важније,
смањењу броја незгода и настрадалих.

За израду рада коришћена је доступна литература, углавном истраживачки чланци и

интернет извор.

Рад се састоји од више поглавља. Почев од плутајућег ауто податка(floating car data),
фузијe информација из више модалитета детекције саобраћаја, интелигентне транспортне
апликације преко система обавештавања возила за хитне случајеве, аутоматског
регулисања саобраћаја, аутоматског ограничења брзине, система за избегавање судара па
све до кооперативних система на путу, паметног транспорта – нови пословни модели и
флексибилности плаћања и фактурисања.

1
1. ОПШТИ ПОЈМОВИ САОБРАЋАЈА И ТРАНСПОРТА

Саобраћај је превоз људи, робе и информација са једног места на друго. Саобраћај се

састоји од: инфраструктуре (путеви, железнице, аеродроми, луке...), саобраћаја (друмска
возила, железничка возила, авиони, бродови...) и операција (светла, знакови, контрола
летења). Саобраћај се дели на копнени, ваздушни и водни. Копнени саобраћај обухвата
друмски и железнички, а водни речни и поморски.

Саобраћај у транспортном инжењерству се дефинише у три различита значења:

1. Шири појам / значење: Транспорт означава однос између људи уопште („друштвени
транспорт“)
2. У ужем смислу: Саобраћај спада у тзв економска и финансијска категорија (ово се
односи на платне трансакције, трговинске трансакције, робне и неробне трансакције)
3. У најужем смислу: Транспорт обухвата све операције и комуникације везане за
транспорт

Транспорт је специјализована делатност која користи транспортну инфраструктуру и

надградње за производњу транспортних услуга. Синоним за превоз је превоз који има скоро
идентично значење.

Транспортна или транспортна услуга је кретање људи и робе са једног места на друго.
Начини транспорта су ваздушни, железнички, друмски, водни, каблови, цевоводи и свемир.
Саобраћајне области се могу поделити у три гране: транспортна инфраструктура, возила и
транспорт. Не може се складиштити, складиштити или нудити на тржишту јер нема
материјалну форму, као што је то случај са производњом добара.

Основни елементи развоја саобраћаја су средства рада, предмет рада и радна снага,
односно сам рад.

Током историје, било је различитих фаза у процесу транспорта. Ове фазе се односе на
начин рада и развој и унапређење процесне технологије која се користи у процесима. Фазе се
могу поделити у четири групе: Мануализација, Механизација, Аутоматизација и Аутоматика.

2
 2. ИНТЕЛИГЕНТНИ ТРАНСПОРТНИ СИСТЕМИ

Појам интелигентни транспортни систем (ИТС) односи се на напоре за додавање

информацијске и комуникацијске технологије за технологију превоза и возила у настојању да
се управљају чимбеницима који су обично у сукобу једни с другима, као што су возила,
оптерећења, и руте за побољшање сигурности.

Интерес за ИТС долази од проблема узрокованих прометним гужвама и синергијама

нове информацијске технологије за симулацију, контролу у реалном времену и
комуникацијске мреже. Загушење промета је у порасту у цијелом свијету као резултат
повећане моторизације, урбанизације, пораста броја становника те промјене у насељености.
Загушење смањује ефикасност транспортне инфраструктуре и повећава вријеме путовања, , и
потрошњу горива. Загушење смањује ефикасност прометне инфраструктуре и повећава време
путовања, загађење ваздуха и потрошњу горива.

Владине активности у подручју ИТС - посебно у Сједињеним Америчким Државама -

додатна мотивира и перципира потребу за државну сигурност. Многи од предложених ИТС
система укључују и надзор путева, што је приоритет домовинске безбедности. Финансирање
многих система долази или директно преко организација за домовинску безбедност или уз
њихово одобрење. Многи од предложених ИТС система укључују надзор прометница, који је
приоритет за државну сигурност. Финансирање многих система долазило би директно кроз
државне сигурносне организације или уз њихово одобрење. Даље, ИТС може играти улогу у
брзини људи у урбаним центрима након великих догађаја као што су последица природне
катастрофе или претње. Поред тога, ИТС може да игра улогу у брзој масовној евакуацији
људи у урбаним центрима, у случајевима као што су природне катастрофе или претње.
Велики део инфраструктуре и планирања укључених у ИТС паралелно је са потребом за
системима унутрашње безбедности. Велики дио инфраструктуре и планирања укључени су са
својим паралелама и потребама за државну сигурност система.

У години, миграција људи из руралних у урбанизована станишта је различито

напредовала.У развијеном свету, миграције становништва из руралних у урбанизована
станишта напредовала су другачије.Многа подручја света у развоју су урбанизована без
значајне моторизације и формирања предграђа. Многа подручја у земљама у развоју су
урбанизована без значајних моторизација. У подручјима попут , висока густина насељености
подржана је системом пешачења, транспорта и у подручјима као што су Сантјаго, Чиле и
слично, висока густоћа насељености је подржана од стране мултимодалних система.
3
 Мали део становништва може себи да приушти, али аутомобили у великој мери
повећавају загушења у овим мултимодалним транспортним системима. Мали дио
становништва може себи приуштити аутомобиле. Аутомобили увелико повећавају загушења
у мултимодалном транспортном систему. Такође производе значајну количину загађења
ваздуха, представљају значајан безбедносни ризик и погоршавају осећај неједнакости у
друштву. Они такође производе значајне количине загађења ваздуха, представљају значајан
сигурносни ризик и стварају осећај неједнакости у друштву.

Остали дијелови свијета у развоју, попут Кине, остаће у великој мјери рурални, али су
брзо урбанизирани и индустријализирани. У овим подручјима развија се моторизована
инфраструктура уз моторизацију становништва. У тим подручјима моторизована
инфраструктура се развија уз моторизацију становништва. Велика неједнакост у богатству
значи да само део становништва може да се моторизује, па је због тога веома густ
мултимодални систем за сиромашне пресечен високомоторизованим транспортним системом
за богате. Градска инфраструктура се брзо развија, пружајући прилику за изградњу нових
система који садрже ИТС у раним фазама.

Интелигентни транспортни систем (ИТС) се може дефинисати као управљачка и

информацијско-комуникацијска (кибернетска) надградња класичног система промета и
транспорта којим се постиже знатно побољшање перформанси, одвијање промета, ефикаснији
транспорт путника и роба, побољшање сигурности у промету, удобности и заштите путника,
мања онечишћења околиша итд. ИТС има значење новог критичног појма који мијења
приступ и тренд развоја прометне знаности и технологије транспорта људи и роба тако да се
ефикасно рјешавају растући проблеми загушења промета, онечишћења околиша,
учинковитости пријевоза, сигурности и заштите људи и роба у промету, У том смислу
интелигентна прометница представља кибернетску и информационо-комуникацијску
надградњу класичних прометница тако да се осим основних физичких функција остварује
боље информисање возача, вођење промета, сигурносне апликације итд.

ИТС је систем који испоручује услуге и информације корисницима путем

дистрибуираног информационог система уз употребу сучеља које је прилагођено кориснику
или покретном објекту, било у оквиру приватног или јавног сектора. Систем ИТС мора бити
конвергентан и отворен, нудећи с једне стране примјену различитих технологија
интерактивног и мултимедијалног обиљежја, и са друге стране јамчећи цјеловитост дјеловања
по цијелом географском подручју, од микролокације, градова до регије, држава и континента.

4
 Основна сврха имплементације интелигентног транспортног система је подићи квалитет
промета и транспорта, побољшати искуства возача и путника, побољшати поступке везане за
путовања људи, размену добра и услуге, те повећати свеукупну прометну информацијску
транспарентност. Стога је главни циљ изградње ИТС-а, система интеграције који ће
побољшати путовања и превоз кроз ефикасност и сигурно кретање људи, робе и информације,
уз већу мобилност, већу ефикасност горива и мање загађење околине, тј. сигурнији екосистем
у цијелости. У складу са главним циљем могу се дефинисати посебни циљеви који ближе
описују и појашњавају ширину коју обухвата систем ИТС: повећање радне ефикасности и
капацитета транспортног система, повећање мобилности људи и робе, превенција и смањење
незгода и штета узрокованих транспортом, смањена потрошња енергије и дугорочно
контролисан заштита околиша. Такође је потребно напоменути да постојећи прометни
системи имају одређена својства интелигенције из исте логике, јер је и човек у правилу део
тог система, али интелигенција и комуникација између возила и објеката нису квалитетно
умрежене и системски организоване. Основну срж ИТС-а чине системска управљачка и
информатичко-комуникацијска рјешења уграђена у мрежну инфраструктуру, возила,
управљачки центар и различите комуникацијско-рачунарске терминале. Развој промета
класичном изградњом инфраструктуре довели су до проблема ефикасности и захтева за
новим усклађеним решењима у цестовном и другим гранама промета, те њиховим сучељима с
лучким, железничким, те логистичким и др. прометно-транспортним системима.

Слика 1. Пример ИТС-а

5
 3. ПЛУТАЈУЋИ АУТО ПОДАТАК

Плутајући ауто података (FCD), такође познат као плутајући станични подаци, је метода
за одређивање брзине промета на цестовној мрежи. Заснован је на прикупљању података о
локализацији, брзини, правцу кретања и времену у возилима која се возе. Она се темељи на
прикупљању података о локализацији, брзини, смјеру кретања и временским информацијама
из мобитела у возилима која се покрећу. Ови подаци су суштински извор за и за већину (ITS).
Ови подаци су битан извор за информације о промету и за већину интелигентних
транспортних система (ITS). То значи да свако возило са активним мобилним телефоном
делује као сензор за пут. мреже. То значи да свако возило са активним мобилним телефоном
ради као сензор за цестовне мреже. На основу ових података могу се идентификовати,
времена путовања могу се израчунати и брзо генерисати. На основу тих података, загушење
промета може се идентификовати, путовање, односно дужина пута може се израчунати, а
извештај о промету може брзо бити генериран.

Мјерењем и анализом мреже података, коришћењем триангулације, узорака подударања

или станица статистике сектора - у анонимном облику - подаци се претварају у точан проток
информација промета. С више загушења, постоји више аутомобила, више мобитела, те стога
више сонди. У велеградској области, удаљеност између антена је краћа и дакле, точност се
повећава. Нема потребе за градњом инфраструктуром уз цесту, већ се само постојећа мрежа
мобилних телефона може искористити. У неким градским подручјима користи се RFID
сигнала(RFID је технологија која користи радио фреквенцију како би се размењивале
информације између преносних уређаја/меморија и хост рачунара) из ETC транспондера.
Технологија плутајућих ауто података пружа велике предности у односу на постојеће методе
мерења промета:

  знатно јефтинији од сензора или камере

  већа покривеност: сва места и улице
  брже постављање (без радне зоне) и мање одржавања
  ради у свим временским условима, укључујући и јаку кишу
Време путовања те податци о аутопутевима се такође прикупљају помоћу сензора на
основу Bluetooth технологије.

6
 4. ДЕТЕКТОВАЊЕ САОБРАЋАЈА

Паметне раскрснице су следећа важна ствар коју треба применити у смислу

оптимизације саобраћаја, посебно имајући у виду да је све већи број дигитално повезаних
возила на путу.

Наравно, што се више приближавамо овом решењу, оно постаје „мејнстрим” и све више
технологије је уткано у њега, где су неке толико напредне да изгледају као научна
фантастика. Пре десет година нико није могао да замисли да ће уопште постојати.

Узмимо, на пример, Итерис, компанију која се бави интелигентним управљањем

саобраћајном инфраструктуром. Представио је први видео на свету високе дефиниције (HD)
са 1080п и четвородимензионалним (4D) радарским сензором са интегрисаним алгоритмима
вештачке интелигенције (AI).

Једноставно речено, то је сензор за праћење саобраћаја који власти широм света могу да
инсталирају у своје системе да би добили видео високе дефиниције (1080p) и 4D радарске
податке, користећи технологију која интегрише AI алгоритме.

То значи да је нови сензор способан да понуди невероватно прецизну детекцију и тако

детектује не само аутомобиле, већ и камионе, мотоцикле, бицикле и многа друга возила. У
матичној компанији кажу да је сензор оптимизован на начин да може да открије и рањиве
учеснике у саобраћају, попут пешака.

У случају да се питате зашто су центру за управљање саобраћајем потребни овако

напредни подаци, треба истаћи да предности које овај сензор пружа далеко превазилазе
једноставан приступ који подразумева праћење одређених раскрсница.

Центар за контролу саобраћаја може бити повезан са прописно опремљеним

аутомобилима, тако да се информације прикупљене сензором могу послати назад „на пут“,
где их могу користити возила нове генерације и поступати у складу са тим. Зато је ова
детекција, уз помоћ вештачке интелигенције, толико важна јер нуди додатну прецизност и
7
спречава слање дезинформација из повезаних возила.

5. ИНТЕЛИГЕНТНЕ ТРАНСПОРТНЕ АПЛИКАЦИЈЕ

Електронска наплата путарине (ENC) омогућава возилу да прође кроз наплатна врата
пуном брзином, смањи гужве на наплатним станицама и аутоматизује наплату путарине.
Првобитно су ETC системи коришћени за аутоматизацију наплате путарине, али новије
иновације су користиле ETC за спровођење у градским центрима и ETC тракама. Првобитно
ETC системи су коришћени за аутоматизацију наплате путарине, али новије иновације их
користе да утичу на загушење кроз зону кордона у центру града.

Електронска наплата путарине (ENC) је метод бесконтактне наплате без интервенције

благајника, а процес наплате путарине се одвија помоћу ENC уређаја који се налази на
ветробранском стаклу вашег возила и антене на наплатној траци. ENC уређај могу користити
корисници I., III. i IV. групе возила. До последњих година, већина ETC система је била
заснована на коришћењу радио уређаја у возилима који би користили власничке протоколе за
идентификацију возила док је пролазило испод коловоза. До пре неколико година већина
ЕНЦ система је била заснована на употреби у возилу радио је коришћен за идентификацију
возила. Иако се фреквенције и стандарди комуникације разликују широм света, дошло је до
широког помака ка фреквенцији од око 5,9 ГХз (802.11.к ВАВЕ). Преко свог Националног
комитета за електронско наплату путарине у Аустралији за путеве са више трака са
слободним протоком путарине. Други системи који коришћени су налепнице, системи и
ознаке (види) Други системи који се користе укључују налепнице са бар кодом, препознавање
регистарских таблица, инфрацрвене комуникационе системе и слично. Апликације укључују:

 Увођење камера у саобраћајни систем, који се састоји од камера и уређаја за праћење возила, користи се за
откривање и идентификацију возила и прекорачења ограничења брзине. Пријаве укључују:
 Камере за брзину које идентификују возила која путују изнад дозвољене или ограничене брзине. Многи
такви уређаји користе радаре за брзину или електромагнетне петље закопане у свакој саобраћајној траци.
 Црвено светло камере која детектује возила која прелазе линију
 Камере за аутобуску траку које идентификују возила која путују на пругама резервисаним за аутобусе. У
неким јурисдикцијама, аутобуске руте се могу користити и за такси или слично
 Камере које идентификују возила која прелазе железничке прелазе на местима где то није дозвољено
 Камере које идентификују возила која прелазе дупле линије

8
 Камере на раскрсницама; овај тип камере се углавном користи у градовима или густо насељеним
подручјима

6. СИСТЕМИ ОБАВЕШТАВАЊА
6.1. АУТОМАТСКО ОГРАНИЧЕЊЕ БРЗИНЕ

Недавно су неке земље почеле да експериментишу са променљивим ограничењима

брзине која варирају у зависности од загушења на путу и сличних фактора. Циљ је, наравно,
смањење броја саобраћајних незгода и поједностављење одвијања саобраћаја. Циљ није да се
мења ограничење брзине у лошим условима, већ да се оно примењује и регулише у добрим
условима.

Слика 2. Пример система који регулише променљива ограничења брзине на путевима

Значајан број тешких саобраћајних незгода узрокован је великим брзинама возила

неприлагођеним путу и актуелним условима саобраћаја. Стога је контрола брзине једна од
најважнијих мера за повећање безбедности на путевима.
У досадашњој пракси већина поступака контроле брзине возила заснива се на мерењу
тренутне брзине на одређеним тачкама пута. На овај начин возачи могу бити приморани да
возе спорије у близини контролних пунктова, али се постављају питања: како обезбедити
уравнотежен ток саобраћаја на дужим деоницама пута и створити културу поштовања
саобраћајних правила и знакова ограничења брзине.
PEEK Специјализовани добављач сигналне опреме и производа, система и решења за
аутоматско управљање друмским саобраћајем.] Развио је систем за аутоматску детекцију и
праћење возила који се, између осталог, користи за контролу брзине на основу детекције
возила и мерења просечне брзине на деоницама пута. .

9
 На мерним местима се детектују и евидентирају возила и врши аутоматско оптичко
препознавање регистарских таблица. Подаци са мерних места се шаљу на централни сервер
који на основу података о возилу, времену и пређеном путу израчунава просечну брзину свих
возила на свакој деоници. Ако возило прекорачи максималну дозвољену брзину, настаје
прекршај.
Обрада прекршаја може бити аутоматска (систем генерише казну за возача користећи
податке из полицијске базе података) или ручна (оператер на бацк-оффице рачунару). Систем
омогућава и аутоматско слање података полицијској патроли о возилима која су прекорачила
дозвољену брзину или се налазе на листи тражених возила.

Слика 3. Принцип читања табеларних ознака

6.2. СИСТЕМИ ЗА ИЗБЕГАВАЊЕ СУДАРА

Због специфичности саобраћајних незгода са најтежим последицама, систем управљања

саобраћајним незгодама је од посебног интереса. Управљање инцидентима је координисан
скуп активности које помажу жртвама, уклањају возила и нормализују ток саобраћаја након
саобраћајне незгоде или друге инцидентне ситуације као што је квар возила. Брзо
координисано реаговање полиције и других хитних служби (прва помоћ, ватрогасци...)
кључни су захтеви у случају саобраћајних незгода или других инцидената на путевима.
Систем управљања инцидентима је уско повезан са другим подсистемима управљања
саобраћајем у граду, односно другим подсистемима. Следећа слика приказује описано стање.

10
 Слика 3. Интеграција ИМ система (инцидентне ситуације)

Управљање инцидентима спасилачке службе (RSIM) је једна од најтраженијих

имплементација ИТС-а у развијеним земљама. Након саобраћајне незгоде, из возила се
активира сигнал (активацијом ваздушног јастука или ручно) и шаље се у РСИМ центар.
Положај возила се прецизно одређује преко глобалних сателитских позиционих навигационих
система. Аутоматски системи за праћење и одређивање приоритета омогућавају најближем
возилу да најкраћим путем стигне до места несреће.

ИМ процес има четири узастопне фазе. Детекција је просторно-временско одређивање

ситуације инцидента, верификација је одређивање врсте и локације. До појаве напредних ИТС
решења, редовни начин откривања биле су редовне полицијске патроле. Саобраћајна
полиција по правилу координира активности и комуникације док се ситуација не „рашчисти“.

Слика 8: Четири фазе процеса ИМ-a

Брзе и прецизне ИМ активности смањују негативне последице као што су чекање, гужве
у саобраћају и секундарне незгоде. Брз долазак медицинске помоћи је пресудан за спасавање
живота тешко повређених. GIS технологија и стручни системи за доношење одлука укључени
у ИТС омогућавају тачну детекцију, брзу реакцију и бољу координацију различитих
организација укључених у ИМ.

11
 7. КООПЕРАТИВНИ СИСТЕМИ НА ПУТУ
Омогућавајући комуникацију између возила, инфраструктуре и других учесника у
саобраћају, Кооперативни интелигентни транспортни системи (Ц-ИТС) могу у великој мери
побољшати безбедност и ефикасност у друмском саобраћају. Ево погледа на неке од
најновијих дешавања у Ц-ИТС-у и колико брзо би технологија могла да промени начин на
који возимо и комуницирамо једни са другима у саобраћају.

Замислите да ваш камион може да разговара са другим возилима испред и да вас

обавесте о свим предстојећим опасностима? Или ако би ваш аутомобил могао да комуницира
са семафорима, да знате када ће они бити зелени и време да се покрене да се избегне
заустављање? Предности дељења података о возилима и инфраструктури су бројне и нуде
огроман потенцијал за побољшање безбедности саобраћаја, смањење загушења, смањење
потрошње горива и побољшање опште удобности и лакоће вожње.

Из тог разлога, све више произвођача оригиналне опреме – и путничких и

комерцијалних возила – улаже у ову област. Недавно је Волксваген најавио да ће своју
технологију Car2X учинити стандардном у свом новом Голфу. У међувремену, Форд тврди да
ће његов C-V2X бити објављен почетком 2022. ЕУ суфинансира C-ROADS, заједничку
иницијативу са европским земљама и друмским оператерима, за стварање коридора за
пилотирање C-ITS система.

Дакле, када ће се ово вероватно догодити? Заједнички консензус је да ће C-ITS бити

уведен у три фазе. Прва фаза биће системи који испоручују упозорења. На пример, ако возило
пред собом има возило које се споро креће, радове на путу или застој у саобраћају, оно може
пренети ову поруку свим осталим возилима која иду у његовом правцу. Следећа фаза је
сензорна, где ће возила читати саобраћајне ситуације и упозоравати возача ако треба нешто да
предузме. Трећа фаза ће укључивати функције као што је CACC (Cooperative Adaptive Cruise
Control) који ће омогућити возилима да „сарађују“ међусобно комуницирајући док су у
режиму прилагодљивог темпома. Резултат је да возила могу да прате ближе, тачније и
безбедније, при чему се кочење и убрзање врше кооперативно и синхроно.
12
 Технологија која омогућава такве системе је релативно зрела и већим делом спремна
данас. У својој сржи, C-ITS систем се састоји од кутије унутар камиона за слање и примање
порука преко WiFi-a и интерфејса човек-машина за испоруку порука на возачеву контролну
таблу. Користи исте камере и сензоре који су већ опремљени у већини нових возила данас као
део њихових активних безбедносних система.

7.1. КАДА ЋЕМО ВИДЕТИ C-ITS У АКЦИЈИ?

Иако је технологија релативно зрела, досадашњи напори на њеном примену нису толико
напредовали. Да би C-ITS функционисао, потребна нам је једна заједничка платформа која је
компатибилна за сва возила и брендове, као и инфраструктуру. ЕУ активно подржава увођење
C-ITS система омогућавањем развоја такве платформе – као и правног оквира – али у време
писања овог текста још увек није била у стању да усвоји своје најновије законодавство.
Недавне дебате о 5G у односу на WiFi као стандарду за повезана возила, ЕУ је такође додатно
одложила усвајање заједничког оквира за увођење C-ITS-а.
Али ови застоји нису обесхрабрили произвођаче оригиналне опреме камиона који
настављају да развијају технологију како би омогућили учесницима у саобраћају и
саобраћајним менаџерима да деле информације и користе их за координацију својих акција.
Очекује се да ће овај кооперативни елемент значајно побољшати безбедност на путу,
ефикасност саобраћаја и удобност возача.

8. ПАМЕТАН ТРАНСПОРТ

Кључни елемент било какве иницијативе за паметни град јесте паметни транспорт. Он
помаже у решавању уобичајених и фрустрирајућих транспортних проблема с којима се
становници сваки дан суочавају, укључујући и загушење саобраћаја, тешкоће у проналажењу
места за паркирање и мањак информација о доласцима возова и аутобуса. За решење тог
проблема могу помоћи интелигентни транспортни системи (ИТС), који користе ИТ
технологије како би побољшали управљање саобраћајем, чинећи цесте и улице сигурнијим и
лакшим за коришћење. „Процјењује се да ће до 2020. године 70 посто свјетске популације
живјети у градовима. Стога се „урбани метаболизам” мора побољшати инфраструктуром која
мора бити „паметнија”. Када су у питању урбани сервиси, један од најбитнијих је транспорт.
Омогућавање паметнијих транспортних мрежа, у оквиру којих се различити системи за
13
управљање и транспорт повезују и комбинују, кључна је ствар за остваривање циљева који
воде до развоја паметних градова. Градови с паметним транспортним мрежама могу
потакнути туризам и запошљавање, док истовремено постају чишћи и енергетски ефикаснији
после мање емисије плинова и потрошње енергије“, пише Синецтицс у недавном
истраживању „Паметне транспортне мреже: интеграција, интероперабилност и ИоТ“.

Такође, не треба игнорисати ни раст ИТС сектора. Према извјештају Ресеарцх анд
Маркетса, процјењује се да ће ИТС тржиште до 2022. године имати обједињено годишње
стопу раста од 7,9 посто. „Укупна потражња за интелигентним транспортним системима
расте, што је у великој мери заслуга фактора као што су растућа потражња за возилима и све
већа урбанизација, што доводи до мањег простора у градовима. Ово је резултирало потребом
за софистицираном инфраструктуром и напреднијим системима за управљање саобраћајем и
рјешавање проблема мањег простора”, стоји у извјештају.

8.1. ЕВРОПСКА ПЕРСПЕКТИВА

Када је реч о интелигентним транспортним системима, Европа је направила велики

искорак кориштења ИоТ-а и података прикупљених помоћу умрежених уређаја ради
рјешавања неких од проблема с којима се становници сусрећу. „Транспорт је кључни фактор
економског раста Европске уније, а аутопутеве и рјешења сигурних трошкова транспорта на
минимум и максимално повећавају сигурност“, каже Евангелос Мицакис, виши истраживач у
области транспорта у Центру за истраживање и технологију Грчке. „Штавише, ИТС-ови могу
донети одређене предности у добављачима и другим тржишним секторима, принципу
туризма, пољопривредној производњи и извозу производа. ИТС технологије такође
омогућавају боље планирање рута и скраћивање пута те оптимално коришћење возила
сарадњом на планирању вожње и пружањем обавјештења о саобраћајним условима”

9. ФЛЕКСИБИЛНОСТ ПЛАЋАЊА И ФАКТУРИСАЊА

Купци имају наизглед бескрајне опције када су у питању њихове трговинске одлуке, од
тога шта купују до тога како то купују. Како се овај универзум избора шири, предузећа често
остају пред изазовом како да се одвоје од гомиле. Плаћања играју кључну улогу у укупном
корисничком искуству, али понекад могу бити накнадна мисао. Међутим, улагање у
флексибилно искуство плаћања рачуна усредсређено на клијенте може помоћи предузећима

14
да брже исплате, смање ризик од лошег дуга и брзо се прилагоде променљивим очекивањима
купаца. С тога е-плаћање има следеће предности:

 Брже плаћање
 Смањивање ризика од дуга
 Брже прилагођавање променљивим очекивањима купаца.

10. ЗАКЉУЧАК

Један од фундаменталних проблема савременог света свакако је саобраћај и његов

вртоглави пораст готово из дана у дан. Ово ствара потражњу за развојем све већих површина
за путеве, а сходно томе и даљим новим технологијама које би могле да контролишу и
усмеравају такву масу.

Из тог разлога, ИТС се показао као идеално решење за контролу саобраћајног хаоса.
Како је речено, ово није покушај да се укине сврха класичних метода контроле, односно
полицијске службе и слично, већ је покушај да им се помогне. Брзина и правовременост ИТС
преноса података је једноставно неопходна ствар у сваком већем и развијенијем
транспортном чворишту.
Ново подручје, односно ИТС, демонстрира нови приступ и примену напредних
управљачких и технолошких решења, којима се настоји постићи већа безбедност, ефикасност
и поузданост транспорта, уз смањење утицаја на животну средину и друштво.

Ефикасност примене овог система највише се огледа у брзини реаговања на инцидентне

ситуације. Наиме, у земљама које већ дуги низ година примењују овај систем показало се да
је смањен број саобраћајних незгода и настрадалих на путевима. ИТС брзо и детаљно преноси
ознаке локације на којој се догодила несрећа и како најближа помоћна јединица може доћи до
места. Ово је посебно ефикасно на аутопутевима и путевима са великим дневним
саобраћајем, тешко доступним путевима и сл.

Многе земље још увек истражују овај систем како би се што пре унапредио и унапредио
и био доступан за увођење на свим путевима где је велика количина саобраћаја и захтева
повећану пажњу. Наравно, као што је већ поменуто, то не би умањило активности служби
које врше редовне провере пута, али би им свакако помогло у откривању места незгоде и
могућности изласка на терен ради помоћи повређенима.
15
Сврха је стога да се људима омогући безбедан и брз проток путева, безбеднији долазак на
одредиште и максимално избегавање чекања и стварања саобраћајних гужви и колапса.

ЛИТЕРАТУРА

1. Cerovac, V.; Tehnika i sigurnost saobraćaja, Fakultet saobraćajnih znanosti, Zagreb, 2001.
2. Županović, I.; Tehnologija uličnog saobraćaja, Univerzitet u Zagrebu, Zagreb, 1994.
3. Internet izvori

16