Diplomski Rad Alfa Spoljna Trgovina

АЛФА УНИВЕРЗИТЕТ
ФАКУЛТЕТ ЗА ФИНАНСИЈЕ БАНКАРСТВО,

РАЧУНОВОДСТВО И РЕВИЗИЈУ
ЈАНИЋИЈЕ И ДАНИЦА КАРИЋ
БЕОГРАД
ДИПЛОМСКИ РАД
Ментор: Студент:
Проф. др
Бр. Индекса:
Београд, 2016.
БЕОГРАД
Слободне зоне у свету и Републици

Србији
ДИПЛОМСКИ РАД
Ментор: Студент:
Проф. др
Бр. Индекса:
Београд, 2016.
БЕОГРАД
Датум
Комисија за оцену и јавну одбрану дипломског рада
1. _______________________________________ , председник комисије
2. _____________________________________ , ментор - члан комисије
3. __________________________________________ , члан комисије
Кандидат је одбранио дипломски рад с оценом _______ ( _________ )
Стручни назив
САДРЖАЈ
УВОД............................................................................................................................1
1.ДЕФИНИЦИЈА СЛОБОДНИХ ЗОНА...................................................................3

1.1.Историјат настанка слободних зона..................................................................7
1.1.1.Зоне у земљама у развоју и транзицији........................................................9
1.1.2.Зоне у бившим социјалистичким земљама................................................10
1.1.3.Специјалне економске зоне у Кини............................................................10
1.2.Привредни значај слободних зона...................................................................13
1.3.Врсте слободних зона.......................................................................................17
1.4.Структура слободних зона...............................................................................19
1.5.Фискалне олакшице у слободним зонама.......................................................19
1.6.Царински надзор у слободној зони..................................................................20
1.7.Функција слободне зоне...................................................................................21
1.8.Предности и недостаци слободне трговине....................................................22
1.9.Принципи на којима се заснива зона слободне трговине..............................29
2.СВЕТСКЕ АСОЦИЈАЦИЈЕ ЗОНА.......................................................................30
2.1.Светска федерација слободних зона (ФЕМОЗА)...........................................30
2.2.Светска асоцијација економско - производних зона (WEPZA)....................32
3.ЦЕФТА - ЦЕНТРАЛНО ЕВРОПСКА ЗОНА СЛОБОДНЕ ТРГОВИНЕ..........33
3.1.Појам и дефиниција ЦЕФТА............................................................................33
3.2.ЦЕФТА 2006- Средњеевропски уговор о слободној трговини.....................35
3.3.Значај и циљеви Споразума.............................................................................36
4.СЛОБОДНЕ ЗОНЕ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ.....................................................37
4.1.Историјат настанка слободних зона у Србији................................................37
4.2.Слободне зоне у Републици Србији................................................................38
5.ПОЈАМ И КАРАКТЕРИСТИКЕ СЛОБОДНИХ ЗОНА У РЕПУБЛИЦИ
СРБИЈИ......................................................................................................................45
5.1.Оснивање............................................................................................................47
6.ЦАРИНСКИ ПОСТУПАК У ЗОНАМА...............................................................49
6.1.Корисник слободне зоне...................................................................................50
6.2.Евиденција о роби.............................................................................................52
6.3.Унос и смештај робе у слободну зону.............................................................54
ЗАКЉУЧАК...............................................................................................................62
ЛИТЕРАТУРА...........................................................................................................64
УВОД
У свету се данас срећу различити термини који означавају слбодне зоне. Тако
су присутни термини: слободне зоне, слободне царинске зоне, слободне економске
зоне, извозне прерађивачке зоне, спољнотрговинске зоне и многи други.
Слободна царинска зона је подручје које се налази у оквиру државних граница
неке земље, али не спада у њено царинско подручје. Тај део територије назива се
царинским искључком одређене државе и има посебне царинске и друге погодности и
олакшице.
Основна карактеристика правног режима свих слободних зона у свету,
екстериторијалност, подразумева да роба која је ту смештена не подлеже никаквом
царинском поступку од стране царинских власти земље којој област припада, сем
одређених мера царинског надзора. Међутим, када роба пређе царинску линију и уђе у
царинско подручје државе која је одобрила слободну царинску зону, она подлеже
редовном царинском поступку. (Моментом преласка царинске границе настаје нпр.
обавеза плаћања царине.) Пош то је слободна зона екстериторија у царинском смислу
речи, роба из зоне се сматра као роба која долази из иностранства и наплатом царине
она се изједначава са домаћом робом.
Слободне царинске зоне могу да се састоје из више делова. Оснивају се обично
у важнијим лукама, и у том случају области зона састоје се од гатова, тј. делова обале
уз које пристају бродови, и од подруч ја лука, тј. пристаништа потребног за рад зона.
Ти делови - подзоне морају бити међусобно просторно повезани тако да чине једну
привредну и организациону целину, а сваки део треба да буде посебно ограђен,
односно обележен тако да је осигурано вршење царинског надзора.
Као што је напред наведено, постоји знатна шареноликост у погледу термина за
слободне зоне, данас у свету. Не можемо се овога пута, децидирано определити који је
од тих термина најбољи, али сматрамо да сваки од њих има добре стране, да ниједан од
њих није свеобухватан, да се традиционално у литератури, такође, могу срести
различити термини за слободне зоне и да се у појединим државама исти
традиционално користе дуже време. Док се на међународном плану не постигне
униформност термина око слободних зона, поједине државе ће имати своје термине,
1
али ће у суштини сви они изражавати једну исту суштину, повољност, бенефицираност
пололжаја и привређивања, уз многе олакшице овога врло значајног привредног
института. Тако ће их на пример, Кинези називати специјалним економским зонама,
Американци - спољнотрговачким зонама, Немци - слободним зонама, Конференција
УН за трговину и развој код земаља у развоју, називаће их извозним прерађивачким
зонама и др. и све ће означавати значајне стимулације у привредном смислу.
Слободне зоне су отворене за страна улагања, издавање бенефиција страним
улагачима отворена врата; царинске зоне представљају део царинског подручја наше
земље где се примењују посебне мере царинског закона и олакшице у царинском
поступку. Слободне зоне су врло значајан привредно – економски институт и у свету
се могу поделити на два основна типа: тип потпуно слободних институција и тип
институција са ограниченим функцијама.
У свету се могу срести различити термини за слободне зоне: слободне зоне,
слободне царинске зоне, слободне економске зоне, извозне прерађивачке зоне, спољно
– трговачке зоне итд. Сви ови термини за слободне зоне означавају посебне погодности
и олакшице које једна држава даје најчешће страној роби, које омогућавају увоз стране
робе без плаћања царине и других даџбина, пореза, такса. Држава на чијој се
територији налази слободна зона има посебан економски интерес за развој овог
института јер се постиже значајан развој домаће привреде; већа производња; веће
упошљавање домаће радне снаге, развој домаћих саобраћајних капацитета идр.
Слободне зоне американци називају спољно - трговачким зонама, кинези специјалним
економским зонама, немци слободним зонама итд.
Код нас, допуном царинског Закона 1963. године оне су називане царинским
зонама; а касније доношењем посебног Закона о слободним царинским зонама су
уведена два одвојена института са различитим термином и третманом слободних
царинских зона. Слободне зоне би требало да буду у правом смислу слободне,
произвођачке, експортне зоне, а царинске би представљале посебан институт са
посебним мерама царинског надзора и посебним олакшицама царинског поступка.
Слободне зоне се могу описати као географска подручја у којима се
инвеститорима нуде одређени подстицаји, које најчешће креирају одговарајући
органи власти, како би мотивисали компаније да инвестирају у конкретно подручје
на којем се налазе слободне зоне.
2
1.ДЕФИНИЦИЈА СЛОБОДНИХ ЗОНА
У свету се могу срести различити термини за слободне зоне: слободне зоне,

слободне царинске зоне, слободне економске зоне, извозне прерађивачке зоне,
спољно - трговачке зоне итд. Сви ови термини за слободне зоне означавају посебне
погодности и олакшице које једна држава даје најчешће страној роби, које
омогућавају увоз стране робе без плаћања царине и других дажбина, пореза, такса.
Држава на чијој се територији налази слободна зона има посебан економски интерес
за развој овог института јер се постиже значајан развој домаће привреде; већа
производња; веће упошљавање домаће радне снаге, развој домаћих саобраћајних
капацитета идр. Слободне зоне американци називају спољно - трговачким зонама,
кинези специјалним економским зонама, немци слободним зонама итд.1
неке земље, али не спада у њено царинско подручје. Тај део територије назива се
царинским искључком одређене државе и има посебне царинске и друге погодности и
олакшице.
Основна карактеристика правног режима свих слободних зона у свету,
екстериторијалност, подразумева да роба која је ту смештена не подлеже никаквом
одређених мера царинског надзора. Међутим, када роба пређе царинску линију и уђе у
царинско подручје државе која је одобрила слободну царинску зону, она подлеже
редовном царинском поступку. (Моментом преласка царинске границе настаје нпр.
обавеза плаћања царине.) Пошто је слободна зона екстериторија у царинском смислу
речи, роба из зоне се сматра као роба која долази из иностранства и наплатом царине
она се „изједначава“ са домаћом робом.
Слободне царинске зоне могу да се састоје из више делова. Оснивају се обично
у важнијим лукама, и у том случају области зона састоје се од гатова, тј. делова обале
уз које пристају бродови, и од подручја лука, тј. пристаништа потребног за рад зона. Ти
делови - подзоне морају бити међусобно просторно повезани тако да чине једну
привредну и организациону целину, а сваки део треба да буде посебно ограђен,
односно обележен тако да је осигурано вршење царинског надзора.
1
Антонијевић, З. (1989). Привредно право, Београд.
3
Поред тога што се слободне царинске зоне користе ради смештаја царинске
робе, данас, у свету, главни разлог њиховог постојања јесте индустријска производња,
намењена извозу. Та производња, стимулисана низом олакшица, пре свега царинских,
спољнотрговинских, пореских, финансијских и процедуралних, има за циљ
омогућавање значајног девизног прилива, како слободним зонама, тако и држави чије
су зоне. Тиме су оне постале институт у царинском систему и царинском праву који је
у функцији поспешивања извоза робе које су ту произведене, односно слободне
царинске зоне појављују се као инструмент спољнотрговинског пословања и зато, у
систему економских односа са иностранством, у коме спољнотрговинско пословање
има доминантну улогу, заузимају посебно значајно место.
Слободне зоне представљају просторно ужа подручја, одвојена од остале
државне и царинске територије у којима су, више или мање, суспендовани национални,
царински, девизни, спољнотрговински и порески прописи домицилне земље. 2
Повластице, олакшице и стимулације привлаче стране и домаће инвеститоре да улажу
своја средства у индустријску производњу, дораду, оплемењивање и припрему робе за
тржиште, као и у послове складиштења, дистрибуције, извоза, увоза и превоза робе са
сврхом да се повећа међународна конкурентност робе.
Често се ставља знак једнакости између слободних и царинских зона, али то су
два различита инструмента спољнотрговинске политике. Основна разлика је та што
царинске зоне омогућавају бољу и ефикаснију манипулацију робом до момента док она
не напусти царинску зону када се она царини, тако да нема царинских, пореских или
неких других олакшица. Са друге стране, у слободним зонама постоје посебни режими
пословања које карактеришу бројне пореске и друге олакшице као и слободан однос
тих зона према иностранству.3 Слободне зоне се могу налазити на више места на
територији једне државе. Најчешће су то места која се налазе на главним саобраћајним
путевима, важним речним или морским лукама.
У слободним зонама се обављају делатности у сфери трговине, производње,
финансија и услуга. У производним извозним зонама најчешће доминира по једна
делатност, али има и зона укојима се одрађује више делатности. Према неким
показатељима може се закључити да се највећи број слободних зона бави
електроником и производњом текстила. Електроника је највише заступљена у Бразилу,
2
3
http://www.documents.tips › Documents .- Skripta _Privredno pravo_pdf
4
Мексику, Малезији, Сингапуру, Тајвану и Индији док су текстил и одећа претежно
заступљени у слободним зонама Филипина, Шри Ланке, Египта, Маурицијуса и
Туниса.
Слободне зоне су од великог значаја за земљу у којој се оснивају, јер привлаче
иностране инвеститоре, што утиче на повећање привредне активности, а од интереса су
и за светску трговину, обзиром да се преко зоне врше послови реекспорта и транзитни
послови.4 С обзиром да представљају тако озбиљан феномен, данас се за слободне
зоне користе многи синоними као: слободне економске зоне, слободна извозна зона,
слободна извозна производна зона, извозна производна зона, зона слободног извоза,
зона слободне производње, специјална економска зона, индустријско извозна, зона
заједничког улагања, слободна трговинска зона, бесцаринске слободне зоне, царинске
зоне, спољнотрговинске зоне, производне зоне.
Слободна зона се може дефинисати са два становишта, са територијалног и
режимског. Када је у питању територијално становиште, слободна зона представља
јасно омеђени простор за који важи посебан правни статус и привредно-системски
третман.5 У другом случају се погодности и статус одобравају предузећима која
обављају одређене облике пословања потпуно независно од њихове физичке локације.
Дефиниција која је најчешће коришћена за слободне зоне је да представљају
„географску област у коју на робу која улази примењује се посебан царински
режима (бесцарински третман), а која је намењена производњи производњи или
извозу, и у којима се потенцијалним инвеститорима нуде разни подстицаји“,
међутим оваква поставка дефиниције је погрешна сматра Haywood (2000).6 Он
наводи да основни концепт слободне зоне је пружање оквира алтернативним
политикама креираним од стране одговарајућих органа власти, а у циљу промовисања
циљева политике владе. Још наводи да то понекад укључује одређене циљеве
политике усмерене на одређени географски регион, али исто тако често и на
одређене индустрије. Haywood (2000), у свом излагању о слободним зонама у
савременом свету, још истиче да се слободне зоне не морају искључиво ограничавати
4
5
Haywood, C.R, (2000), Free zones in the modern World, World Economic Processing Zones Association ,
Evergreen, Colorado, USA , CFATF Meeting
6
5
на одређену територију, већ се могу односити на целокупну територију једне земље
или се односити на одређену индустрију.
Управа за слободне зоне Републике Србије је слободне зоне дефинисала на
следећи начин: „слободне зоне су физички ограђени и означени део територије
Републике Србије, инфраструктурно опремљен, где се обављају производне и услужне
делатности уз одређене стимулативне погодности.“7
У Србији тренутно функционише 13 слободних зона које поред уобичајеног
ослобађања од плаћања пореза, царина и доприноса на сву робу која је произведена у
њима дају још једну погодност инвеститорима у виду ослобађања од плаћања царина и
осталих увозних дажбина на увоз робе и опреме која је намењена обављању
делатности и изградњи објеката у слободној зони.
Постоји више класификација слободних царинских зона, извршене
према различитим критеријумима, а најчешће је у употреби подела на класичне,
увозне и извозне слободнецаринске зоне.:8
 Класичне, или реекспортне, имају основну улогу до олакш ају транзит роба које
долазе из иностранства и на којима се, у овим зонама, врше неке
операције (сортирање, препакивање...) да би се опет пласирале,
углавном на страна тржишта.
 Увозне слободне царинске зоне, са претежним карактером индустријских зона,
су оне у којима се осим трговачких операција, обављају и неке индустријске, а
све са циљем да се снизе царински трошкови увоза на царинско подручје земље
у којој се зона налази. Постоје углавном у индустријски развијеним земљама где
постоји либералан царински третман увозне робе, и то пре свега оне која није
конкурентна домаћој производњи.
 Извозне, илл експортне, су у функцији извоза роба које су произведене у њима.
Циљових зона је да привуку страни капитал, повећају запосленост домаћег
становништва, као и да дође до трансфера модерне технологије из развијених
земаља у домаћу индустрију. Најчешће се појављују у земљама у развоју, мада
их има и у најразвијенијим државама света.
7
Царић, С., Витез, М. и Веселиновић, Ј. (2006). Привредно право, Привредна академија, Нови Сад.
8
Jong, W. (2013), Establishing Free Zones for regional development, Library of the European Parliament
Доступно на: http://www.europarl.europa.eu/RegData/bibliotheque/briefing/2013/130481/LDM_BRI(2
013)130481_REV1_EN.pdf
6
Процењује се да се у свету постоји више од 5000 слободних зона, а оно што је
свима заједничко је да оне представљају одређени део у којем уобичајени царински,
порески и други режими које се нормално примењују при увозу и - или звозу роба у
земљи домаћина, на подручију слободних зона су замењени либералнијим прописима.
Назив слободне зоне упућује на погрешан закључак да су оне слободне.
Оне уствари представљају регулисана окружења у којима се прописи разликују од
прописа у остатку земље на чијој територији се оне налазе. Самим тим оне нису
слободне, само су правила која се примењују либералнија. У пракси се у највећем
броју случајева ради о окружењима које су практично више контролисана и код којих
се пажљивије прати примена закона него што је то случај у остатку привреде.
1.1.Историјат настанка слободних зона
Слободне царинске зоне су настале из слободних лука и лучких градова, а

њихов развој и преображај у правне институте започет је крајем XIX и почетком XX
века и траје до данас. У другој половини прошлог века су биле толико распрострањене
да се њихов број у свету мерио стотинама, а удео у обављању светске трговине које су
захватале, кретао око 20%.
Настанак слободних зона у свету повезан је с развојем међународне трговине и
светске поделе рада. У неким земљама оснивају се специјалне економске зоне, које уз
привредне имају и одређене политичке циљеве, а најчешће су на врло великим
просторима копна и мора уз државну граничну линију.
Савремено поимање концепта слободних зона постоји тек неколико деценија
и у многоме је другачије од примера из прошлости услед драматичних промена.
Савремено схватање слободних зона дели идеју слободне трговине са историјским
концептом. Са временом концепт се мењао што је резултирао широким спектром зона
са различитим циљевима, тржиштима и активностима, док се у последње време бележе
чак и промене у смислу уласка приватног сектора као и партнерства приватног и јавног
сектора.
Крајем деветнaестог и почетком двaдесетог века дошло је до формирaњa већег
бројa слободних зонa у Европи. Тaко је 1888. године нaстaлa слободнa зонa “Freihafen”
у луци Хамбург, а потом у лукама Трсту, Бремену, Киелу итд., у којима су државне
власти одобриле знатне фискалне повластице и врло велику либерализацију промета
7
робе за изградњу, ремонт и опремање бродова, док се за оплемењивање (дорада, обрада
и прерада) робе у транспорту требала тражити тзв. претходна сагласност од државних
управних тела (царине, порезне управе…). Средином прошлог века појавили су се нови
типови слободних зона које су понудиле повластице само за робе у транзиту на којима
је било допуштено оплемењивање и слободан транспорт. Прва таква (извозна)
слободна зона отворена је на подручју ваздушне луке Shannon у Ирској 1959. године, и
после се претворила у тзв. ирски модел.
Почетком 60-их година прошлог века дошло је до изразитог повећавања броја
извозних слободних зона на подручју данашње Европске уније, у којима су поједине
државе, попут Ирске, не само смањивале фискалне таксе у слободним зонама него су
чак давале посебне повластице (бесплатно земљиште, бесплатне прикључке на
енергенте, делимично ослобађање од комуналних давања ...), што је резултирало:
изразито високим стопама пораста прометно-привредних активности, отварањем
великог броја нових производних радних места, рапидно повећаним извозом и
смањеним увозом, претварањем велике емиграције младих и стручних кадрова у
имиграцију, знатним порастом животног стандарда, развојем високог школства,
знатним порастом БДП-а, трајним и сигурним пуњењем државног буџета итд.
Прве зоне у САД-у почеле су да се оснују1934. године, и то на подручјима
слободних лука у којима је омогућен либерални транспорт и оплемењивање стране
робе ради повећавања и унапређивања спољне трговине и отварања нових радних
мјеста. Од 1950. у слободним зонама САД-а омогућена је производња, излагање и
берзанска продаја готово свих врста робе. Тако је од 1980. до 1990. у САД-у отворено
156 основних слободних зона и 145 њихових делова (подзона), што је резултирало
порастом извоза преко слободних зона као матичних чворишта са 1,55 милијарда УСД
из 1980. на више од 125 милијарда УСД у 1990. Године 2001. држава New York дала је
концесије за оснивање 58 слободних зона или њихових делова с изразито великим
фискалним и другим повластицама како би се индустријски и производни погони с
подручја града New Yorka преместили у његову околину.9
9
Jong, W. (2013), Establishing Free Zones for regional development, Library of the European Parliament
Доступно на: http://www.europarl.europa.eu/RegData/bibliotheque/briefing/2013/130481/LDM_BRI(2
013)130481_REV1_EN.pdf
8
1.1.1.Зоне у земљама у развоју и транзицији
Међу државама које су препознале предности оснивања слободних зона биле су

Тајван и Јужна Кореја. Те две државе су 60-их година прошлог века оснивање
слободних зона заснивале на филозофији логистике о слободном промету и трговини
ради привлачења страног развојног капитала и савременихх технологија. Већ у првих
неколико година, слободне зоне Тајвана оствариле су фантастичне резултате, па је број
подносиоца захтева за оснивање и обављање послова у њима премашио за то
предвиђен број. Зато су одмах покренути поступци за отварање нових зона. Као
илустративни показатељ ефикасности института слободна зона може послужити
слободна зона „Nantz“ у Тајвану, површине од 90 ha и у којој су већ 1982. отворене 94
фабрика, и „Tajchung“ површине од 23 ha са отворених 49 фабрика. Тако су слободне
зоне на Тајвану 1982. заузимале 181 ha површине на којој је било инсталирано 269
фабрика.
Према подацима, а на основу статистичких показатеља које су показале
међународне специјализоване организације, крајем 1982. вредност укупних
инвестиција у тајванске слободне зоне износила је 121 милион долара од чега је 83,7 %
из иностранства10, са више од 80.000 нових радних места, без државних улагања и без
државног ризика. Још веће резултате оствариле су слободне зоне Јужне Кореје, где је
прилив страног капитала порастао са 5,8 милијуна долара у 1964. на 1,6 милијарду
долара у 1984., што је резултирало рапидним растом извозне производње: са 62
милиона долара у 1966. години на 27,3 милијарде долара у 1984. години.
Табела 1. Еволуција слободних зона
Еволуција Слободних зона

1970-те Данас
30 земаља Више од 120 земаља
80 зона 2000-5000 зона
Без приватних зона Више од 1200 приватних зона
Тотални извоз 6 милијарди УСД Тотални извоз премашује 600 милијарди УСД
1 милион нових радних места Директни послови- 50 милиона од којих је 30 милона у Кини
Извор: The 2003 ILO Survey & World Bank
1.1.2.Зоне у бившим социјалистичким земљама

10
9
Након распада СССР-а и припадајућега државног социјалистичког привредног
систем, крајем прошклог века, у свим земљама бившег Источног блока дошло је до
отварања већег броја слободних зона, које су дале знатан допринос у трансформацији
социјалистичкога у тржишну привреду. Тако је у Мађарској до краја 2003. основано
чак 167 слободних зона, у које је уложено око 5,5 милијарде УСД и које су логистички
осигурале убрзани развој малог и средњег предузетништва као коопераната (кластера)
великих и већих корисника (улагача) у слободне зоне из иностранства. По узору на
Кину, Руска Федерација је 1995. донела Закон о формирању специјалне економске зоне
„Калининград“, која просторно обухвата свеукупно подручје калининградске регије. 11
1.1.3.Специјалне економске зоне у Кини
Отварањем Кине према свету, започето 1979., посебна пажња је посвећена

утврђивању посебних подручја или простора, и врста привредних делатности за
подстицање улагања страних улагача која су названа „специјалне економске зоне“.
Специјалне економске зоне формиране су у провинцијама развијенијима од
других делова Кине, а које су гравитирале Хонгконгу, Макау и Тајвану, кинеским
подручјима под привременом јурисдикцијом (управом) других држава. У првој одлуци
о отварању прве економске зоне „Шенжен“ одређена је површина од 326 km 2, тј. 526
km2 простора у ближем окружењу зоне на ком је било више од 800.000 становника.
Подстакнути бројним царинским и фискалним повластицама и јефтином радном
снагом, бројни улагачи из САД-а, Канаде, Европе итд. закључили су дугогодишње
пословне аранжмане с кинеским фирмама у облику заједничких улагања, чиме су у
протеклих 20-так година технолошки и тржишно претвориле Кину у велику економску
светску силу, и она све више преузима кључну улогу на светском глобалном тржишту.
Док су слободне зоне некада биле слободне луке и места где се вршио претовар
робе, оне данас предстaвљају центре високе технологије, развијених телекомуникација
и модерне инфраструктуре и центре модерне индустрије и комплетне логистичке
11
10
подршке.12 Слободне зоне могу се посматрати и ако инструменти међународне
политике.
Табела 2. Слободе зоне и национални нивои прихода
Зоне и национални нивои прихода

Ниво прихода земље Број земаља Број зона % зона
Високи приходи 27 285 33%
Виши приходи 16 158 19%
Нижи приходи 37 212 25%
Ниски приходи 22 192 23%
Свет 102 847 100%
Извор: Haywood, C.R, (2000), Free zones in the modern World, World Economic Processing Zones
Association , Evergreen, Colorado, USA , CFATF Meeting
Слободне зоне би требало да буду у правом смислу слободне, произвођачке,

експортне зоне. Са друге стране царинске зоне представљале би посебан институт са
посебним мерама царинског надзора и посебним олакшицама царинског поступка.
Слободне зоне су отворене за страна улагања, издавање бенефиција страним
улагачима отворена врата; царинске зоне представљају део царинског подручја наше
земље где се примењују посебне мере царинског закона и олакшице у царинском
поступку.13 Слободне зоне су врло значајан привредно - економски институт и у свету
се могу поделити на два основна типа:14 тип потпуно слободних институција и тип
институција са ограниченим функцијама.
Код облика слободних зона потпуно слободних институција дозвољено је осим
складиштења робе и обраде и прерада робе уз многе царинске и нецаринске
погодности. Код другог типа није дозвољена индустријска производња, већ су оне
више лагер складишта за смештај и чување робе под царинским надзором.
У први тип слободних зона спадале би зоне у: Копенхагену, Венецији, Трсту,
Шевиону, а у други тип зоне; Малме, Штокхолм, Пиреј, Кил и др.
Данас у свету је све више слободних зона које су произвођачки и експортно
оријентисане. Оне су од великог значаја за развој привреде одређене земље,
12

13
Перовић, Ј. (2012). Међународно привредно право, Економски факултет у Београду, Београд.
14
11
омогућавају већа страна улагања под значајним бенефицијама, оживљавање
производње у зонама, доводе до већег упошљавања домаће радне снаге, развоја
саобраћајница. Производи који су произведени у слободним зонама омогућили би
снажан девизни прилив држави и привредницима на чијој се територији налазе
слободне зоне. Добар део слободних зона је постављен на принципу царинског
искључка, тако да су слободне и царинске зоне искључене из царинског подручја
одређене државе, а прикључене као цааринска територија другој држави. У том случају
се примењује царински суверенитет оне државе којој је таква зона прикључена.
Међутим постоје слободне зоне које се у економском смислу сматрају царинском еx
територијом тј. царинским искључком. 15 То су територије под посебним статусом са
низом олакшица и привилегија у економском смислу речи.
Код нас су слободне зоне биле саставни део царинског подручја Југославије. У
Југославији слободну зону могли су оснивати домаћа и страна, правна и физичка лица.
Закон о слободним зонама предвиђао је да у слободним зонама у Југославији странац
не може имати већински капитал, тј. оснивачки улог не може бити већи од 49%. У
слободној зони се не могу обављати делатности које су забрањене Законом о
слободним зонама, као што су делатности угрожавања животне средине, здравља људи
и угрожавање материјалних добара и безбедности земље. Предузећа за управљање
слободном зоном могу оснивати оснивачи зоне и друга домаћа и страна правна и
физичка лица. Предузеће за управљање може бити у форми предузећа, као и у облику
друштва лица (командитно, ортачко друштво) или облику друштва капитала
(акционарско друштво и друштво са ограниченом одговорношћу).
Поступак за оснивање предузећа и друштва за управљање слободном зоном
одвија се у складу са законом о предзећима на основу оснивачког акта. Оснивачки акт
садржи: фирму и седиште предузећа, фирму оснивача и адресу, када се ради о
физичком лицу, име, адресу, матични број оснивача, делатност предузећа, оснивачки
улог итд.16 Ако се слободна зона оснива у форми друштва онда се сачињава уговор
уместо оснивачког акта. Под оснивањем слободне зоне подразумева се поступак у вези
са доношењем акта о оснивању. Оснивање предузећа или друштва за управљање
слободном зоном, прибавља се сагласност за рад слободне зоне од Савезне Владе.
Слободна зона се оснива на подручју које има поморску луку, вааздухопловно или
15
16
12
речно пристаниште које је отврено за међународни саобраћај и на магистралним
путевима, који су укључени у мрежу европских путева. У складу са законом о
слободним зонама сматра се да ће економски бити оправдано оснивање слободне зоне,
ако се обезбеди извоз из основане зоне најмање 30% годишње произведене робе. Један
од мотива за страна улагања у одређеној зони је првенствено стабилана политичка
ситуација у тој земљи где се зона налази па и у ширем региону. Такође је битна
стабилност правних прописа и Закона који ће гарантовати одређену правну сигурност.
1.2.Привредни значај слободних зона
Слободне зоне јављају се као врло значајан привредно - економски институт.

Још почетком 80 - тих година сматрало се да је перспектива светске трговине лежи у
развоју овог института. У то време рачунало се да ће се 20% свестке трговине одвијати
у будућности преко слободних зона.
Концепт слободних зона представља савремени облик привредне екстра-
територијалности и подразумева физички ограђен и означен део територије матичне
државе, на коме влада додатно гарантован и стимулативан режим пословања. Основну
атрактивност слободних зона чини повлашћен царински третман, одговарајућа пореска
ослобођења и поједностављене административне процедуре. Увођењем у пројекцију
система своје националне економије, слободне зоне служе као инструмент за
привлачење директних страних инвестиција, повећање упослености и увођење нових
технологија. Економска оправданост оснивања слободних зона огледа се и у чињеници
да оне доприносе развоју неразвијених или недовољно развијених подручја. Уз
претпоставку да се налазе у региону где постоје задовољавајући природни и кадровски
ресурси, слободне зоне могу бити важни акцелератори привредног развоја једне земље.
Мада се слободне зоне, данас у свету могу поделити на два основна типа: на тип
потпуно слободних институција - full function Institution и тип институција са
ограниченим функцијама - limiter function Institution, оба ова типа слободних зона
представљају велики економски значај за државе које их поседују. Њихов велики
значај такође је и за привреднике.
Оваква се услуга лагеровања у зони у Линцу, одвија без наплате царина и
других дажбина, али уз наплату трошкова у вези са складиштењем робе.
13
У први тип слободних зона, тј. зона са потпуно слободним функцијама,
убрајајући и оне произвођачке, свакако би спадале, на пример: зона у Копенхагену,
Шенону, Венезији, Трсту, зоне у Кини Шенжен, Зухаји, Xи амен и др. и многе
произвођачко прерађивачке зоне, код низа земаља у развоју, а у други тип, облик зона
спадале би оне зоне у којима се роба не би прерађивала, односно производила, као што
су следеће зоне: Кил, Бремен, Стокхолм, Малме, Пиреј и др.
Требало би истаћи, да је све више слободних зона, данас у свету, које су
произвођачке и експортно оријентисане. Оне су од великог значаја по развој привреде
одређене земље и то из више разлога. Ради се наиме, о томе да ове произвођачке и
експортно оријентисане зоне доводе до развоја привреде и државе које такву зону
поседује у целини. Овакве зоне пре свега омогућавају већа страна улагања под
значајним бенефицијама, оживљавање производње у зонама, доводе до већег
упошљавања домаће радне снаге, развоја саобраћајница и залеђа слободних зона. Оне
би довеле, посредно и до развоја привреде и изван капија слободних зона и то пре
свега, што би се и привреда и изван капија зоне угледала на савремену производњу у
зони и што би и домаћа привреда, често, била допунски произвођач за неке фабрике и
производњу у зони.
Основне погодности рада у режиму слободне зоне чине: фискалне погодности
(ослобађања од свих пореских оптерећења за директне стране инвестиције, ПДВ-а,
пореза на добит предузећа, пореза на имовину, пореза на капиталну добит, такси и
пореза локалне самоуправе и др.), ослобoђeња од плаћања царинских дажбина за робу
и опрему, финансијске погодности (слободан проток капитала, профита и дивиденди),
поједностављен приступ робе у слободну зону са слободним транзитом и без баријера,
једноставна и брза царинска процедура, локалне субвенције код коришћења
инфраструктуре (ниске цене и јефтини сервис), либерализација транспорта до и из
зоне, либерални закони о раду, посебне погодности и олакшице при пословању
(регионалне повластице, локалне повластице код уступања и коришћења грађевинског
земљишта и коришћења комуналних инфраструктура), пружање сета услуга
корисницима по повлашћеним ценама (организација транспорта, претовар, утовари,
шпедитерске услуге, агенцијске услуге, услуге осигурања и реосигурања, банкарски
послови и др.) итд.17
17
Група аутора. (1985). Правна енциклопедија, Савремена администрација, Београд.
14
Производи из слободних зона, у извозу били би посебно конкурентни на
светским тржитшима (јер су производи произведени на савремен начин и уз модерну
технологију, која је увезена без плаћања царина и без других увозних дажбина, често и
уз јефтину радну снагу - пример, слободних зона код земаља у развоју и имали би ниже
транспортне трошкове - јер су често ове зоне лоциране близу већих потрошачких
центара и др.). Дакле, производи који су произведени у посебним овим условима -
слободним зонама и уз наведене погодности, огмоућавали би снажни девизни прилив
држави и привредницима на чијој се териториј и налази слободна зона.18
Добар део слободних зона, данас у свету је постављен на принципу „царинског
искључка“, тако да такве су слободне и цариснке зоне „искључене“ из царинског
подручја одређене државе, а прикључене као царинска територија другој држави.
У таквом се случају примењује царинска власт, односно царински суверенитет оне
државе којој је таква зона прикључена. 19 У ранијој нашој слободној зони у Солуну, која
је негде 75 - тих година престала са радом, као југословенска зона, а у којој се за време
њеног постојања као југословенске зоне, примењивало царинско право наше државе.
Међутим, постоје слободне зоне које се у економском смислу речи сматрају царинском
екстериторијом, односно царинским искључком. У њима се не примењује царинско
право конкретне државе или, ако се оно примењује, даје се низ погодности које се не
дају домаћим привредним субјектима. Оне, послују под посебним привилегијама и
олакшицама које се, у економском смислу речи, не дају унутар државе. 20 Због тога се
овакве слободне зоне у свету код многих држава, сматрају екстериторијом, односно
посебном територијом, територијом под посебним статусом, са низом олакшица и
привилегија у економском смислу речи. Тако на пример, привредни субјекти који
послују у оваквим слободним зонама, имају низ пореских олакшица, неплаћања царина
и других дажбина за робу, машине, сировине које се увозе у зону ради производње и
многе друге.
Дакле, слободне зоне су у свету, са правног аспекта, често царински искључак
из одређене државне територије одређене земље, односно представљају екстериторију,
у царинском смислу речи, са посебним царинским и другим погодностима и
олакшицама.21 Код нас су, још од момента увођења овог института у наше право,
слободне зоне биле саставни део царинског подручја Југославије. Оне су то остале и
18
Export processing free zones... ..., стр. 16
19
20
21
рупа аутора. (1985). Правна енциклопедија, Савремена администрација, Београд.
15
данас, са посебно датим олакшицама које се односе на неплаћање царине и других
увозних дажбина на робу која се увози у слободну зону, а која је намењена за
производњу робе за извоз. Слободна зона су код нас, биле саставни део југословенског
царинског подручја.
Слободне зоне су карактеристичне за земље у развоју, поготово земље у
транзицији, мада се у зависности од ширине прихваћене дефиниције у слободне зоне
могу укључити и оне у развијеним земљама, које полако напуштају класичан концепт и
оријентишу се ка специјализованим услугама, трансформишу у научне паркове, или се
искључиво баве offset набавкама (велике набавке влада развијених земаља, пре свега
наоружања, телекомуникационих система, енергетских система и сл.). Према
расположивим подацима, данас у свету функционише 5.174 слободних зона.
Табела 3. Преглед слободних зона у свету
Европа 55
Северна Америка 713
Економија у транзицији (Централа и Источна Европа) 90
Северна Африка 23
Сахарска Африка 64
Земље у Индијском океану 3
Средњи исток 37
Азија 749
Централна Америка 3.300
Јужна Америка 39
Карибске земље 87
Пацифик 14
УКУПНО 5.174
Извор: http://www.poslodavci-mladenovca.rs/files/slobodne_zone_u_svetu_i_srbiji.pdf
Државе у којима су формиране слободне зоне чине 70% површине света и 87%
светске популације. У периоду 1999-2002 године у њима је било упослено преко 43
милиона радника.
16
Табела 4. Преглед броја радника у слободним зонама у свету
Европа 43.599
Северна Америка 315.000
Економија у транзицији (Централа и Источна Европа) 480.590
Северна Африка
Сахарска Африка 440.515
Земље у Индијском океану 166.507
Средњи исток 328.932
Азија 36.285.033
Централна Америка 4.535.557
Јужна Америка 304.200
Карибске земље 220.078
Пацифик 13.590
УКУПНО 43.548.0215
Извор: http://www.poslodavci-mladenovca.rs/files/slobodne_zone_u_svetu_i_srbiji.pdf
1.3.Врсте слободних зона
Слободне зоне имају различите улоге и задатке, привилегије и овлашћења,

оснивају се из различитих разлога, а у циљу да се постигну они циљеви због којих су и
основане.
Све то чини да се оне међусобно разликују, па се из тих разлога јављају и могу

извршити значајне класификације врста (типова) слободних зона:
 У односу на начин оснивања сободне зоне могу бити:
 оне које су основане аутономним актима једне државе и
 слободне зоне које се оснивају међународним мултилатералним или
билатералним уговорима;
 Према врсти делатности слободне зоне се деле на:
 слободне зоне са ограниченимфункцијама и
 слободне зоне са потпуно слободним функцијама;
 Према начину употребе имамо слободне зоне које су намењене општој употреби
(намењене употреби свих земаља или појединих) и слободне зоне које су
намењене посебним употребама;
 На историјски карактер, слободне зоне се могу поделити:
17
 на оне коју су настале и развиле се из слободних лука,
 оне које се нису развиле из слободних лука;
 Степен повлашћености царинског надзора и режима, могу се слободне
зоне поделити на:
 оне које уживају велике привилегије или бенефиције за стране инвеститоре
и кориснике зоне и
 зоне које имају мањи степен привилегија и повластица и такве зоне се мање
баве индустријском производњом;
 Према томе да ли су саставни дио царинског подручја земље или су оне изван
тог подручја постоје:
 слободне зоне које су саставни део подручја земље, али у њима важе
одређене привилегије и стимуланси (слободне зоне се не сматрају
царинским искључком, тј. примјењује се царински систем државе у којој се
налазе али уз низ погодности),
 слободне зоне које су са царинског аспекта искључене из царинског
подручја земље;
 Подела слободних зона према врсти делатности:
 слободне трговинске зоне (трговинско - транзитне зоне, транзитне,
транзитне и зоне спољне трговине),
 слободне производне зоне,
 комбиноване слободне зоне;
 Према географском критеријуму слободне зоне се могу поделити према месту
локације (лучке слободне зоне, речне слободне зоне, слободне зоне на већим
транспортним и другим саобраћајним центрима), према регионима и земљама;
 У односу на делатности слободне зоне, слободне зоне могу бити:
 зоне за смештај робе и чување исте,
 произвођачке и извозно оријентисане,
 слободне туристичке зоне.22
1.4.Структура слободних зона
22
http://www.poslodavci-mladenovca.rs/files/slobodne_zone_u_svetu_i_srbiji.pdf
18
У структурном погледу, слободне зоне могу имати већи број различитих
обележја која се утврђују на темељу одређених критеријума. У досадашњој светској
пракси разврставање слободних зона најчешће се обављао по: географско-политичким,
функцијско-просторним, државно-фискалним и административно-надзорним
критеријумима
Екстериторијалност слободних зона

Већином слободних зона у свету управљају матичне државе темељем концесија
којима се државне власти у управљању делом јавних функција преносе на осниваче
слободних зона, који су овлашћени да закључују лиценцне уговоре о њиховом
искоришћавању с правним и физичким особама које намеравају обављати привредне
активности на простору слободне зоне.
Просторна структура слободних зона
У просторном погледу слободна зона може се састојати од једног недељивог
подручја, као што су то слободне зоне у Хонгконгу, Макау, Тајвану итд., али могу
имати и више просторно одвојених делова који не морају бити међусобно техничко-
технолошки, функционално или власнички повезани, а којима може управљати један
концесионар.23 У техничком погледу, простор слободне зоне или њени делови морају
бити снадбевени енергентима и комуналном инфраструктуром и повезани са јавним
саобраћајним путевима, а ноћу осветљени и ограђени тако да се кретање особа и
ствари може одвијати само кроз одређене пролазе који су под царинским надзором 24
сата дневно.
1.5.Фискалне олакшице у слободним зонама
Једна од битних обележја слободне зоне су фискалне олакшице које се састоје

од одређених фискалних повластица за правне и физичке особе при обављању
одређених привредних делатности на подручју слободне зоне. Најчешћи облици
фискалних повластица или подстицаја чине: ослобађање од плаћања царинских такси
за робу кја се уноси из иностранства на подручје слободне зоне, деломично или скроз
23
Царић, С., Шогоров, С., Вилус, Ј., Ђурђев, Д.,: Међународно привредно право, Нови Сад, Центар за
привредни consulting, 1993. стр.478
19
ослобађање од обавезе обрачуна и плаћања пореза на додану вредност, делимично или
скрозослобађање од плаћања пореза на добит и дивиденду остварену пословањем на
подручју слободне зоне итд. Ниво фискалних повластица директно зависи од намере
појединих држава да буде мање или више конкурентна другим државама свога ужег
или ширег окружења за подстицање улагања циљаног (производно-прометног)
капитала у циљане прометно-привредне програме (ради повећавања свога извоза) на
свом подручју или на деловима појединих регија или подручја (острва, подручја од
посебног државног интереса итд.).
Плаћање и наплаћивање роба и услуга на подручју слободне зоне, у већини
земаља обавља се такође слободно без примене ограничења из закона којима се уређује
трговина са иностранством и девизно пословање.
1.6.Царински надзор у слободној зони
У погледу царинског надзора над подручјима или деловима слободне зоне,

најчешће се примењује начело обавезаног документацијског и дискрецијског физичког
царинског надзора. То, практично, значи да је корисник слободне зоне 24 дужан
пријавити царини свако уношење или изношење робе на - са подручја слободне зоне,
али и све облике производње или дораде робе на њеном простору. Пријава уношења и
изношења робе обично се обавља на основу копије транспортних докуменатас којима
се роба превози, а пријава промене физичких и хемијских својстава робе обавља се
доставом технолошких норматива за производњу и дораду робе. Царина може у свако
доба дана и ноћи ући на подручје слободне зоне или њеног дела ради увида у стварно
стања робе, које би морало бити идентично документацијској евиденцији или пријави
сваког корисника.
Управо оабвеза корисника слободне зоне да, на прописаним обрасцима, мора
царинити унапред пријавити свако кретање робе, показује да се појам слободна зона
често, у нашој свакодневици, погрешно схвата као простор апсолутне слободе
поступања са иностраном и домаћом робом на делу царинског подручја поједине
земље. У ствари је сасвим супротно, јер су све активности на подручју слободне зоне и
сва кретања робе у њој и изван ње прописани и под сталним царинским надзором,
24
20
укључујући и могућност физичког царинског надзора сваке пошиљке на било ком делу
државноправног и јурисдикцијског подручја матичне земље, без претходног налога
или одобрења државних правосудних тела - као што је то с надзором кретања остале
робе за коју се примењује грађанскоправно начело допуштености свега што није
забрањено. Могло би се рећи да, заправо, у слободној зони ништа није слободно.
Кључни елемент либералности чини право корисника слободне зоне да може
робу унети на њно подручје слободно и ставити је у производни, прометни или други
процес без претходне сагласности или очевида царине, што значајно смањује
свеукупне трошкове пословања корисника слободне зоне, повећава његову ефикасност
(производност) и на крају профитабилност његових улагања, али уз услов да је све
уредно унапред пријављено царини. Инострана роба може се смештати на подручје
слободне зоне слободно, што значи без спровођења поступка царињења и на њеном
подручју може остати неограничено време без примене било каквих ограничења или
мера државне спољнотрговинске политике.
1.7.Функција слободне зоне
Ако би се под појмом функције слободне зоне подразумевало њена употреба

или њено коришћење и као специјалног инструмента државне привредне политике за
подстицање улагања новог капитала у нове привредне програме ради решавања
одређених проблема на одређеном подручју - онда би се могло утврдити да се
функција слободне зоне састоји од најмање два интеракцијски повезана и узајамно
условљена елемента:25
 елемент државне стратегије који се очитује као специјални (неуобичајени или
протекционистички) инструмент привредне политике, по коме се држава
привидно одриче одређених својих фискалних прихода у корист развоја нових
привредних делатности;
 елемент привредних делатности који се манифестује као материјални фдактор
за остварење и мерење усвојене привредне политике, а који најчешће садржи
следеће привредне делатности:
 промет, производња, дорада или оплемењивање робе,
25
21
 трговина на велико и посредовање у трговини,26
 пружање транспортних и других услуга,
 банкарски и други новчани послови,
 осигурање и реосигурање имовине и особа.
1.8.Предности и недостаци слободне трговине
Слободна трговина има своје предности и недостатке. Предности које слободне

зоне и земља домаћин нуде страним предузећима могу, између осталог, бити
природног и локацијског карактера, али и стечене погодности, као што су ефикасна
инфраструктура или подстицаји инвестирању, пореске олакшице, итд. Услови
оснивања, као и оправданост оснивања слободних зона одређени су равнотежом
интереса иностраних инвеститора и домаћих власти, али и равнотежом користи и
трошкова изазваних оснивањем и пословањем слободних зона.
Према критеријуму значаја, фактори који могу највише да утичу на оснивање
страних фирми које послују у слободним зонама, могу се према критеријуму значаја
класификовати као следећи:
 политичка, односно привредна стабилност,
 пореске олакшице,
 царинске олакшице,
 инфраструктура,
 укупна привредна политика земље домаћина,
 стабилност валуте,
 општи однос према инвестицијама и сл.
Анализом примарних фактора настанка слободних царинских зона долази се до

закључка да се оне могу систематизовати у две основне категорије:
 привредно политичког типа и
 саобраћајно географског типа.
26
22
У факторе који се односе на категорије привредно-политичког типа,
потенцијални инвеститори стављају у први план политичку стабилност земље у којој
се слободна зона налази. Важно је да ли земља домаћин са земљом поријекла
инвеститора има склопљене споразуме о узајамном гарантовању инвестиција и
избегавању двостуког опорезивања. Није битна само чињеница да ли постоје правне
гаранције за рад иностраних предузећа у слободним зонама, него и да ли за то постоји
ефикасно економско окружење. У том контексту, конкретан случај представља пример
Хонг Конга, гдје је (имајући у виду његово враћање Кини 1991. године) дошло до
избегавања инвестирања на дуже време, па су најважније биле инвестиције са роком
враћања најдуже до 18 месеци. Сама претпоставка да може доћи до политичких и
привредних промена доводи до бежања капитала из овог подруĉја.
Кад се ради о факторима саобраћајно-географског типа, може се нагласити да су
развој саобраћаја и међународни робни промет константно били у тесној међусобној
вези. Ова узрочна веза произилази из саме функције саобраћаја која се састоји не само
у превозу путника, него и разних материјалних и нематеријалних добара.
Интензивирањем саобраћаја формирани су важни трго вачки и саобраћајни центри.
Међутим, саобраћајно географски услови, и поред значајне улоге нису увек били
примарни елементи формирања слободних царинских зона. Ипак, бројни привредни
политички фактори могу да имају далеко већи значај за настанак ових института.
Такође, трошкови транспорта веома су битни при одређивању локације неког
погона у конкретној слободној зони. У те трошкове спадају трошкови истовара и
утовара у лукама, као и евентуални трошкови проузроковани саобраћајним застојима.
Из наведених разлога, слободне зоне су у неким земљама лоциране у близини урбаних
центара са добром саобраћајном инфраструктуром. Посебно је значајно снабдевање
водом и постојање квалитетне телекомуникационе мреже, повезане са међународним
мрежама. Исто тако, потребно је да административна инфраструктура буде ефикасна,
посебно у погледу издавања дозвола, царинских формалности, закључивања уговора о
издавању зграда и пословног простора, итд. Од изузетног значаја је статус земље
домаћина у међународним економским односима и њен приступ тржиштима
развијених земаља.
Формирање слободних царинских зона у железничким и друмским центрима
такође представља тековину новијег времена. С обзиром на техничке предиспозиције,
најпре се око важних путева кретала генеза развоја саобраћаја, а у близини морских
23
лука обично су се налазила богата гравитациона залеђа. Саобраћај и трговина чинили
су симбиозу са морским лукама које су захваљу јући акумулирању привредних
потенцијала доживљавале свој велики просперитет. Поморски транспорт доживљава
процват, што је разумљиво с обзиром да су трошкови поморског транспорта 8 до 12
пута јефтинији од трошкова копненог транспорта. На основу наведеног, може се
констатовати да се слободне зоне на бази елемената географске локације и
саобраћајних предиспозиција могу лоцирати у:
 морским лукама;
 речним пристаништима;
 железничко саобраћајним чвориштима и аеродромима.
Дакле, слободне луке и њихов континуирани наставак слободне царинске зоне

првенствено су биле лоциране на морским лукама као центрима светског саобраћаја.
Тамо где статус слободне луке побољшава иначе повољне предуслове, долази до
повећања робног промета у луци, и обрнуто, без потребних географско саобраћајних
предиспозиција нема промета роба и саобраћаја.
Лоцирање слободних зона у речним пристаништима представља тековину
новијег времена и било је резултат еуфорије за институтима повлашћених царинских
режима у периоду између два светска рата. У том периоду успостављен је запажен број
слободних царинских зона на Дунаву: Регенз бург, Братислава, Беч итд. Као варијанта
слободних царинских зона јављају се и аеродроми, а типичан пример конституисања
слободних царинских зона на овим локалитетима представља међународни аеродром
Шенон у Ирској.
Слободна трговина има велики број заговорника. Са друге стране, упркос
великом броју регионалних интеграција, постоји велики број одлука које иду у прилог
протекционизму, чије су мере често предмет доносиоца одлука у неразвијеним
земљама. Може се рећи да је најчешће предмет протекционистичких мера неразвијених
земаља трговина са азијским земљама. Тако например, Кина као брзорастућа привреда
Азије, представља озбиљну пријетњу привредама неразвијених земаља, иако се често у
пракси као једно од решења истиче раст царина према овој и другим азијским земљама.
Пред сличним изазовом се, такође налази и привреда Европске уније. Због
експанзивног раста увоза одеће и обућа из азијских земаља из Европске уније, чују се
многи гласови у прилог заштите домаће производње. Тако је почетком октобра 2006.
24
године, у циљу заштите домаћих произвођача, на приједлог Италије, ЕУ повећала
царине на увоз обуће из Кине на 16,5 % и Вијетнама на 10 %.27
Према Грисwолду са Цато Института 28, у зависности од тога да ли подржавају
идеју слободне трговине или су присталице неког од облика државне интервенције,
постоји подела на:
 заступнике слободне трговине - или стручњаке који су за слободну трговину,
односно против било ког облика државне интервенције у области међународне
трговине;
 интернационалисте - или експерте који су у принципу за трговинску
либерализацију, али сматрају да држава својим мерама треба да одобрава
субвенције или на други начин помаже домаће извознике;
 интервенционисте - или противнике трговинске либерализације, али који
заговарају државну помоћ домаћим извозницима;
 изолационисти - или они који су против слободне трговине, али и против било
какве помоћи домаћим извозницима.
Имајући у виду доминантну доктрину неолиберализма у светској привреди,

може се рећи да велики број теорија даје предност слободној трговини. Овде ћемо
настојати да дефинишемо главне предности и недостатке либерализације трговине.
Уопштено посматрано, слободна трговина подразумева да кад две земље тргују,
добитак могу да остварују у продавац и купац. Са друге стране, заговорници
протекционизма указују да увоз може да штети привреди једне земље, па је потребно
по сваку цену обесхрабривати увоз, а подстицати извоз.
Идеја о позитивним аспектима које има извоз у односну на увоз има своје
корене у меркантилистичком учењу по којем се богатство у једној држави ствара у
случају већег извоза од увоза. У том циљу, потребно је максимално стимулисати извоз,
а већим царинама ограничавати увоз. Са друге стране, извоз је такође значајан за
економски просперитет једне земље, с обзиром да су бројна искуства показала да су
многе земље базирале свој развој на подстицању изво за (нпр. азијски тигрови). Раст
27
Извор: www.bbc.co.uk ,,Brussels extends Asias shoe tariff” BBC
28
Griswold, D.,: ,Free trade, free markets, Cato Institute, www.cato.org. February 1999.
25
извоза из једне земље стимулише производњу и запосленост што доводи до пораста
животног стандарда становништва.
Иначе, максимална истина је како на страни увоза, тако и на страни извоза, из
разлога што се увозом задовољавају опште потребе потрошача, при чему се омогућава
приступ квалитетнијим и јефтинијим производима. Дакле, увоз нам омогућава
приступ производима који су потенцијално јефтинији и квалитетнији од оних који
могу да се произведу. Такође, растом увоза капиталних добара стварају се
претпоставке за дугорочан раст привреде једне земље, што је посебно значајно за
неразвијеније земље, које, по правилу, оскудевају у високој технологији, па је увоз
капиталних добара кључни елемент привредног раста и развоја.
Може се рећи да је слободна трговина од посебног значаја за мале земље,
имајући у виду да ограниченост ресурса и недовољна домаћа производња намећу
потребу за већим увозом. Већи увоз намеће потребу за већим извозом, што повећава
отвореност привреде према свијету.
За либерализацију, односно успостављање зоне слободне трговине постоје
следећи позитивни ефекти:29
 повећање привредног раста - значајан број студија указује на позитивну везу
која постоји између отворености тржишта и раста, те у том циљу постоји више
канала помоћу којих економске интеграције доприносе расту, као нпр: раст
трговине, повећана конкуренција, бржи технолошки напредак, повољније
окружење за привредну активност и сл.
 повећање страних директних инвестиција - јер исте подстичу привредни раст и
запосленост. Један од најзначајнијих чинилаца који доводи до прилива страних
директних инвестиција јесте и величина тржишта. Данас је велики значај
страних директних инвестиција како за развијене земље, тако и за земље у
развоју. Наиме, оне са собом доносе: трансфер знања и технологије, раст
продуктивности, повећање конкурентности, бољи приступ страним тржиштима,
као и отварања нових радних места. Осим наведеног, а имајући у виду да стране
директне инвестиције не стварају дуг, оне су најпожељнији начин за
финансирање дефицита текућих трансакција који су уобичајени за земље у
развоју.
29
26
 долази до трансфера знања - до овог веома значајног ефекта за развој привреде,
долази : кроз неформалну размјену знања и идеја, односно контакте запослених
између различитих предузећа; доласком страних компанија на домаће тржиште
(кроз стране директне инвестиције долази до трансфера знања и нових
технологија); кроз усавршавање у иностранству које добија на значају са
повећањем отворености земље;
 долази до промена на тржишту рада - у случајевима губитка посла због
притиска иностране конкуренције, може доћи или до раста запослености услед
повећања извоза и, потенцијално раста страних директних инвестиција.
Истраживања су показала да је раст увоза повезан са падом запосле ности, док
је раст извоза повезан са растом запослености.
 долази до пада цена - по неколико основа: нпр. због укидања, односно смањења
царина, што домаћи извоз може да учини још конкурентнијим, или због
повећања конкуренције.
 ефекти на државни буџет - може да буде ублажен или премашен повећаним
приходима државе по више основа, као што су: већи увоз и раст прихода по
основу ПДВ-а при увозу и акциза уколико се увози акцизна роба, затим раст
прихода по основу веће привредне активности - ПДВ, порез на доходак, порез
на добит предузећа и слично.
 смањење политичких тензија (ефекти слободне трговине) - у овом случају битно
је правити разлику између краткорочних и дугорочних ефеката слободне
трговине. Може се рећи да је привреда једне земље више погођена
либерализацијом трговине на краћи, у односу на дужи рок, с обзиром да
привреда није у стању да у кратком року реагује на шокове из окружења.
Поред временског разграничења са аспекта ефеката економских интеграција,

важно је и разграничење по степену развијености, а оно подразумева да на привреду
једне земље постоје различити ефекти уколико се она интегрише са земљама на истом
или сличном у односу на изразито различити ниво привредног развоја. Дакле, за
очекивати је да, за кратак период, интеграција са земљама истог или сличног нивоа
развоја пружа већу вероватноћу позитивних ефеката.
Да би се у потпуности сагледао процес либерализације трговине, важно је
евидентирати добит нике и губитнике у целом процесу. Добитници од либерализације
27
су, пре свега потрошачи, тако да у случају постојања царина или нецаринских
препрека, потрошачи плаћају вишу цену, у односу на случај да оне не постоје. Такође,
отварањем тржишта повећава се понуда, односно већи је избор квалитетнијих
производа, што опет иде у корист потрошачима.
Исто тако, либерализација трговине побољшава и положај сиромашних.
Међутим, још увек постоје велике царине (као и друга ограничења у слободној
трговини) на пољопривредне производе и храну (субвенције у многим земљама, а
нарочито у САД и ЕУ), кожу, обућу, текстил итд., односно на оне производе који су
врло важни у потрошњи сиромашнијих слојева становништва. Смањењем или
укидањем царина, ови производи постали би јефтинији, што би омогућило боље
задовољење основних потреба становништва. Са друге стране, иако се положај
сиромашних побољшава, и даље постоји велики јаз између богатијих и сиромашнијих,
чиме се повећава неједнакост.
Добитници од слободное трговине су и рентабилна предузећа и запослени у тим
предузећима, с обзиром да се отварањем тржишта стварају услови за раст њихове
активности. Такође, добитници могу да буду и трговци и финансијске институције,
имајући у виду да економске интеграције, носе са собом и повећање трговине. Наиме, у
режиму слободне трговине долази до смањења цена производа и услуга, што
доприноси повећању продаје на мало. Са друге стране, отварањем земље ка
иностранству, стварају се претпоставке и за развој финансијских институција, као
основних пратилаца развоја реалног сектора.
Кад је реч о главним губитницима од слободне трговине, могло би се рећи да у
ову групу спадају неефикасна предузећа и њихови запослени, који нису у стању да
издрже тржишну утакмицу са иностраном конкуренцијом, а ефекат либерализације на
целокупну привреду једне земље, зависиће од тога колико има условно неефикасних
предузећа. Уколико је овај број значајан, утолико ће више бити погођена привреда
једне земље.
28
1.9.Принципи на којима се заснива зона слободне трговине
Одвијање слободне трговине мора се одвијати у складу са следећим начелима:

Прво начело односи се на креирање зоне слободне трговине и подразумева
потребу усклађености са чланом 24 ГАТТ-а, који се односи на територијалну примену
царинске уније и зоне слободне трговине у пограничном промету.30
Ово начело подразумева допуштање као изузетак од општег правила о
недискриминацији, уз услов да земље чланице ЦЕФТА Споразума, олакшавају и
подстичу трговину између земаља које их чине и да, при том, не стварају трговинске
баријере у односу на остале чланице Светске трговинске организације. Такође, овај
принцип подразумева да је зона слободне трговине прихватљива у односу на услове
које поставља ГАТТ, уколико либерализација трговине унутар зоне представља
највећи део међусобне трговине, чиме само најосетљивији производи (нпр.
пољопривредни) могу да буду изузети од либерализације. С тим у вези, након стварања
зоне слободне трговине, нове земље чланице ЦЕФТА, према трећим земљама више не
примењују царине и рестриктивније трговинске мере у односу на период који је
претходио зони слободне трговине.
Друго начело подразумева да зоне слободне трговине, по правилу, морају да
буду реципрочне и да свим уговорним странама омогућавају једнаку корист. Дакле, у
зони слободне трговине, земље у међусобној размени реципрочно и у целини укидају
царинске дажбине и друге препреке у трговини, али према трећим земљама и даље
примењују сопствену трговинску заштиту. Иначе, принцип реципроцитета базира се на
равнотежи права и обавеза која се формирају између земаља по питању њихове
међусобне трговине. Равнотежна размена уступака две заинтересоване стране
неопходна је да би уопште и дошло до споразума. Могло би се рећи да је овај принцип
у одређеној релацији са правилом ,,најповлашћеније нације”, јер је и настао као
резултат потребе да се у извесној мјери ограничи захтевање земаља за добијањем
уступака на основу правила ,,најповлашћеније нације”. Принцип реципроцитета ипак
30
GATT- ,,The text of the General Agreement on Tariffs and Trade” Ženeva, jul 1986. стр. 41.
29
налаже обострано давање уступака, иако се не инсистира на њиховој потпуној
изједначености. Нарочито је то значајно за мале земље или најмање развијене земље.31
Треће начело подразумева да се у уговорима о слободној трговини, у
оправданим случајевима, омогућава примена само заштитних мера, нпр. у случају
платнобилансних тешкоћа или у случају прекомерног увоза неког производа који може
да изазове поремећај на домаћем тржишту.
Четврто начело подразумева да се узајамне повластице одобравају само
производима који су пореклом из земаља које чине зону слободне трговине. Такође, у
циљу онемогућавања избегавања овог принципа преко трећих земаља, важан саставни
део уговора о слободној трговини представљају и протокол о правима, односно
протокол о пореклу.
Пето начело подразумева да се уговорима о слободној трговини регулишу и сва
остала подручја која су директно везана за међусобну трговину: унутрашње
опорезивање, државни монопол, државна помоћ, правила конкуренције,
антидампиншке мере и сл.
На европском простору, поред Европске уније, постоје још четири зоне

слободне трговине, односно царинске уније, чији је циљ стварање унутар регионалне
размене. Међутим, иако је, сам по себи, тај процес позитиван, време је показало да је у
највећем броју случајева, она била само фаза, односно стадијум за успостављање
вишег облика интеграције. Кад је реч о овим облицима интеграција, неспорно је да је
земљама чланицама ЦЕФТА Споразума остављен довољан степен суверенитета у
вођењу економске политике, чиме им је, на тај начин омогућено да реализовањем
сопствене трговинске политике према трећим земљама остварују националне и
развојне циљеве кроз комбиновање са другим инструментима економске политике.
2.СВЕТСКЕ АСОЦИЈАЦИЈЕ ЗОНА

2.1.Светска федерација слободних зона (ФЕМОЗА)
31
Поповић Петровић И.,: ,Светска трговинска организација- оснивање, функције, циљеви, Вол. ЛВИ,
бр.1,пп.Изворни научни рад, јануар 2004, стр.13.
30
ФЕМОЗА је невладина и непрофитна асоцијација са седиштем у Женеви,
основана 1999. Године. Ова асоцијација основана је како би промовисала слободне
зоне и унапредила комерцијалне, друштвене, индустријске и финансијске циљеве
слободних зона, нарочито у земљама у развоју и земљама у транзицији.
Главни орган управљања и представљања ФЕМОЗА је Извршни комитет кога
бира Генерална скупштина, има 5 чланова који се бирају на пет година, а право
заступања има Председник.
Чланство може бити почасно (коју предлаже комитет а одобрава Генерална
скупштина федерације), активно (физичко или правно лице које заступа више
компанија, националне власти или асоцијације) и придружено (физичко или правно
лице - посматрачи).32
Активни чланови плаћају годишњу чланарину од 1000 евра и тиме стичу право
да присуствују скуповима које федерација организује, учествују са презентацијом
пројеката и других радова и излагањима, могу присуствовати и гласати на Генералној
скупштини, имају приступ подацима и услугама, а могу користити лого ФЕМОЗА.
Придружени чланови за годишњу чланарину од 500 евра могу да присуствују
догађајима које Федерација организује и имају приступ подацима и информацијама
релевантним за рад асоцијације.
Поред тога чланство у ФЕМОЗА омогућава:33
 информисање о програмима међународног финансирања као и начину за
приступ тим средствима;
 техничку обуку у различитим областима;
 директан приступ програмима нових технологија које нуде различите
међународне институције;
 међународну промоцију приступ великој и значајној бази информација и
статистичких података о светској производњи и трговини;
 могућност коришћење логоа ФЕМОЗА на свим документима.
32
33
31
Поред чланарина, федерација се финансира спонзорима, рекламним и
пропагандним активностима, израдом публикација, организацијом догађаја, продајом
посебних техничких услуга које се пружају само чланству итд.
2.2.Светска асоцијација економско - производних зона (WEPZA)
WEPZA је приватна непрофитна асоцијација коју су основале Уједињене

нације 1978. године у Манили, Филипини и која је тада имала 29 чланова углавном
из држава које су имале искуства у развоју производно - извозних зона.
Циљ оснивања ове асоцијације је унапређења ефикасности економско -
производних зона кроз разне активности као што су:34
 размена информација на WEPZA конференцијама и радионицама - обука
менаџмента зона;
 истраживање тржишта и канала трговине и информисање чланова;
 заједнички транспортни аранжмани за чланице због смањења трошкова;
 креаирање мрежа подизвођача и куповина између фабрика унутар различитих
зона;
 сарадња на промоцији зона широм света;
 заступање интереса и интегритета зона у односима према различитим
међународним организацијама и другим телима.
Пошто је било доста оперативних недостатака, асоцијација се 1985. године

реорганизовала као независна, приватна, непрофитна асоцијација која је ангажовала
амерички Flagstaff институт да води ову асоцијацију.35
Од тада има преко 60 зона чланова које послују у 66 земаља света. Седиште
асоцијације је у Evergreen CO, SAD.
34
Унковић, М., (2010). Међународна економија, Универзитет Сингидунум, Факултет за туристички и
пословни менаџмент, Пословни факултет, Београд.
35
32
Flagstaff Institut обезбеђује информативне билтене, прави базе података,
организује обуку кроз семинаре, конференције и радионице које одржава широм света
промовишући зоне као и асоцијацију WEPZA.36
На министарском састанку Светске трговинске организације промовишу
предности пословања у зонама, заступају своје чланове али раде и на привлачењу
нових корисника зона.
3.ЦЕФТА - ЦЕНТРАЛНО ЕВРОПСКА ЗОНА СЛОБОДНЕ
ТРГОВИНЕ
3.1.Појам и дефиниција ЦЕФТА
Сложен процес политичке стабилизације и економске реинтеграције земаља

нашег региона започео је Ројамонтским процесом, који је био прва иницијатива
Европске уније, са циљем смиривања конфликата на подручју бивше СФРЈ. Процес се
базирао на промоцији регионалних пројеката у области цивилног друштва, културе и
људских права. Након тога, 1997. године, прихваћен је регионални приступ, који
подразумијева стварање политичких и економских услова за развој билатералних
односа земаља Југоисточне Европе. У том циљу, у јуну 1999. године, у Келну,
формиран је Пакт стабилности за југоисточну Европу, који има велике заслуге у
потписивању билатералних споразума и поновном повезивању региона југоисточне
Европе у једну цјелину.
Процес трговинске либерализације региона био је условљен наслеђеном
ситуацијом у области економске сарадње након ратних дешавања деведесетих година
прошлог века. Наиме, у том периоду, привреде бивших југословенских република, на
јединственом економском простору, међусобно су размењивале око 30 % роба
произведених на својој територији. Распад СФРЈ, санкције и рат у окружењу, оставили
су дугорочне последице на развој целог региона и ослабили економске везе међу новим
суседима (прекид комуникација, као и отежано кретање људи, роба, услуга и
капитала). Стабилизацијом политичких и економских прилика у региону као целини,
дефинисани су програми економских реформи у свим наведеним земљама, који су, као
један од приоритета, истакли обављање трговинске и укупне економске сарадње са
суседима, као претпоставка будућих европских интеграција.
36
33
Стварање зоне слободне трговине и јединственог тржишта у региону
Југоисточне Европе пока зало је чврсту опредељеност ових земаља за јачање
међусобне економске сарадње на путу придруживања ЕУ. Стварање јединственог
тржишног простора требало је да допринесе процесу придруживања, као и побољшању
положаја и улоге ових држава на пољу међународних економских односа. У целини
посматрано, то је истовремено био и тест који је Европска унија поставила пред овај
регион, у циљу сагледавања реалне могућности ових земаља у погледу хармонизација
њи хових тржишта, економских прописа, као и међусобне сарадње.
Пакт стабилности за југоисточну Европу настао је на иницијативу СР Немачке,
као председавајућег Европске уније у том периоду (10.јун 1999. године у Келну), а
идеја је била да се земљама Југоисточне Европе, које су деведесетих година раскинуле
све међусобне везе, обезбеди подршка поновном успостављању мира и међусобне
сарадње. Том приликом више од 40 земаља и организација дало је подршку земљама
региона и њиховим напорима да унапреде мир, демократију, поштовање људских
права и економски просперитет, са циљем успостављања опште стабилности.
Дакле, формирање Пакта стабилности представљало је први озбиљан покушај
међународне заједнице да кризу у подручју западног Балкана, као и политику
интервенисања, замене конструктивном превентивном стратегијом. 37 Исто тако,
формирање Пакта стабилности представљало је и својеврсну политичку платформу за
реконструкцију регион Балкана, у циљу убрзања обнова ратом захваћених подручја,
олакша транзициони период и допринесе целокупној интеграцији региона у политичке
и економске структуре развијеног света.
Након ратних сукоба на простору бивше Југославије успостављање трговинских
веза представљало је први велики успех Пакта. Тиме је дат и први велики доказ о
важности и оправданости постојања ове организације. Поновно повезивање западног
Балкана представљало је један од најважн ијих корака у циљу стабилизације читавог
региона, што је уједно и најважнији покретач економских активности.
Трговинска иницијатива Пакта стабилности фокусирала је своје напоре на
либерализацији и олакшавању трговине кроз регионални приступ смањивању и
елиминисању тарифних и нетарифних препрека трговини у региону Југоисточне
Европе. Овим се желела подстакнути трговина на разним нивоима не само у оквиру
регије, већ и шире, а нарочито са ЕУ. Економска интеграција држава потписница
37
,,Пакт за стабилност југоисточне Европе”, www.skgo.org
34
споразума требала је да доведе до економског просперитета и економске стабилности
региона у целини.
Последњи састанак Регионалног стола, као највишег органа Пакта за доношење
одлука, одржан је 16. новембра 2006. у Букурешту. Око 250 представника из више од
80 земаља, организација и међународних финансијских институција, сагласили су се
око функционисања 25 иницијатива и радних група Пакта стабилности, које је од
2008.године, даље наставио да подржава новоосновани Регионални савет за сарадњу,
који се финансира из регионалне компоненте ИПА фонда Европске уније. Регионални
савет за сарадњу постаје оквир за регионалну сарадњу у Југоисточној Европи у циљу
што веће рационализације и ефикасности, односно да њиме управљају земље региона.
Рад Регионалног савета фокусира се на шест приоритетних области и то на: економски
и социјални развој, инфраструктуру, правосуђе и унутрашње послове, безбедносну
сарадњу, развој људских ресурса и парламентарну сарадњу, као област која је повезана
са сваком од наведених приоритетних области.
3.2.ЦЕФТА 2006- Средњеевропски уговор о слободној трговини
Оригинални ЦЕФТА Споразум потписан је у децембру 1992. године између

Пољске, Мађарске и Чехословачке. Највећи дЕо земаља оснивача ЦЕФТА данас су
пуноправне чланице ЕУ, а напустиле су оригинални ЦЕФТА споразум кад су постале
пуноправне чланице ЕУ (земље В проширења ЕУ напустиле су ЦЕФТУ 2004. године, а
Румунија и Бугарска напустиле су тек потписани ЦЕФТА 2006 аранжман 1. јануара
2007. године, кад су и ове две државе приступиле Унији.). На Министарској
конференцији у Софији 10. јуна 2005. године, министри и представници одговорни за
економију из Албаније, Босне и Херцеговине, Бугарске, Хрватске, Молдавије,
Румуније, Србије и Црне Горе, бивше југословенске републике Македоније и Косова
усвојили су декларацију којом су се обавезали да започну са припремама јединственог
споразума, при чему су преговори стартовали почетком, а завршили се током 2006.
године. Министри су дали мандат Радној групи за либерализацију и олакшавање
трговине у оквиру Пакта стабилности југоисточне Европе да размотри на који начин
треба замијенити мрежу од 30 билатералних споразума једним јединственим
споразумом.
35
Под основним циљевима Јединственог споразума о слободној трговини,
подразумева се:
 повећање степена либерализације трговине у региону,
 побољшање транспарентности у пословању, уз повећање обима спољне
трговине и директних инвестиција у земљама потписницама;
 олакшање режима везаних за трговину и боље искоришћавање ограничених
средстава, као и развој односа са Европском унијом.
Јединственим споразум требао је да се гради на већ постојећим билатералним

споразумима о слободној трговини, затим да у потпуности буде прилагођен
Меморандуму о разумевању, да хармонизује билатералне споразуме и повећа
транспарентност, као и да обухвати јасне и ефикасне процедуре у решавању спорова.
Важно је нагласити да се израда нацрта јединственог споразума о слободној трговини
одвијала под покровитељством Радне групе за трговину и олакшавање трговине, а исти
је потписан на Министарској конференцији земаља региона, која је одржана 19.
децембра 2006. године у Букурешту.
Земље ЦЕФТА (регион Западног Балкана са Хрватском) чине тржиште од 28, 4
милиона становника, што чини 5,7 % тржишта ЕУ. По економској снази, БДП ЦЕФТА
2006 (регион укључујући Хрватску и Молдавију), чини око 1% БДП-а ЕУ у 2010.
години. Са друге стране, имајући у виду предности које смо, између осталог, раније
елаборирали у раду, ЦЕФТА носи са собом и одређене недостатке, у смислу да се
земље ЦЕФТЕ, односно земље региона, суочавају и са високом стопом незапослености,
односно смањењем економске активности, буџетским дефи цитом и растом јавног дуга,
што је карактеристика и ЕУ земаља у условима свјетске финансијске и економске
кризе.38
3.3.Значај и циљеви Споразума
У оквиру ЦЕФТА 2006 споразума постоји висок степен либерализације

трговине. Трговина индустријским производима у потпуности је либерализована од 1.
јануара 2009. године, док су преговори о либерализацији пољопривредног сектора
38
36
вођени 2009. године. Током 2011. године потписнице ЦЕФТА 2006 споразума
извршиле су ратификацију Додатног протокола докумената којима је правно
регулисана либерализација пољопривредног сектора и он је ступио на снагу за
Албанију, Хрватску и Македонију (13. новембра 2011. године), Србију (15. децембра
2011. године), Црну Гору (6. јануара 2012. године) и Молдавију (13. јануара 2012.
године).
Либерализација трговине и услуга треба да допринесе даљем развоју и
унапређењу трговинске и економске сарадње, као и успостављању адекватног правног
оквира, уклањању по стојећих ограничења и поједностављивању административних
процедура. Такође, разлози за вођење преговора огледали су се у бенефитима за велики
број малих и средњих предузећа којима је потребно омогућити повољнији приступ
тржишту земаља ЦЕФТА 2006 споразума, као и лакши извоз нових услуга и њихову
конкурентност.
4.СЛОБОДНЕ ЗОНЕ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ

4.1.Историјат настанка слободних зона у Србији
Југославија је дуго имала слободну царинску зону у Солуну, основану

конвенцијом коју су закључиле Краљевина Србија и Краљевина Грчка 1913. године.
Како Србија због И светског рата није била у могућности да користи зону, споразум је
обновљен 1923. године са роком важења од 50 година. У Солуну се налазила
југословенска царинарница, а роба је до Југославије превожена железницом под
царинском (транзитном) пломбом наших и грчких царинских власти . Ова конвенција
је престала да важи 1975. године.
Постојао је, такоде, и Југословенско-италијански споразум, склопљен у Осиму
10.11.1975, који је ступио на снагу 3.04.1977. године, а садржао је, између осталог, и
Протокол о слободној индустријској зони. Тај Акт предвиђао је област зоне која је
обухватала око 10 км2 југословенске територије на граници у подручју Сежане и
нешто мањег дела италијанске територије на другој страни границе.
Прве царинске зоне у бившој СФРЈ основане су 1984. године, у Ријеци и Копру,
затим уБеограду 1966, а после и у Сплиту, Пули и Новом Саду, док је сам институт
слободних царинских зона уведен, тј. правно конституисан 1963. године, изменама и
37
допунама Царинског закона. 1985. године донет је Закон о царинским зонама, као и
Закон о посебним условима обављања спољнотрговинског промета у царинским
зонама са циљем да од управно - царинског института зоне постану привредни
субјекти, уз задржавање статуса саставног дела југословенског царинског подручја.
1992. године донет је Царински закон, а 1994. Закон о слободним зонама. Оба ова
закона, са извесним разликама терминолошког карактера, на исти начин регулишу
положај зона код нас.
Овај институт је прво био називан слободним и царинским зонама, да би
каснијим усвајањем посебног закона (Закона о слободним и царинским зонама из 1990.
године) у наше право и царински систем била уведена два одвојена појма која и данас
постоје: слободне зоне и царинске зоне. Први више означава суштинску улогу
слободних она као спољнотрговинског института који би требао да поспеши развој
домаће привреде и извоз, док други-царинске зоне треба да одражава настојања да се
омогући ефикасан и брз царински поступак, односно спровођење посебних мера
царинског надзора при увозу, извозу, провозу и смештају царинске робе у овим зонама.
4.2.Слободне зоне у Републици Србији
У Србији тренутно постоји и послује 13 слободних зона: Пирот, Суботица, Нови

Сад, Зрењанин, Шабац, ФАС Слободна зона Крагујевац, Ужице, Смедерево, ЈУГ Ниш,
Крушевац, Свилајинац, Апатин, Врање.
Слободне зоне Србије су у 2013. години, оствариле промет од око 4 млрд
ЕУР, што је за 30% више него претходне године, у њима је запослено више од
18.000 људи и у њима послује 220 компанија.39 Посебно је значајно учешће
домаћег репроматеријала у производњи и оно је повећано, у односу на 2012. годину
за 260%. У исто време је извоз робе из слободних зона повећан за 143%, на 2,1 млрд
ЕУР, што је петина укупног извоза из Србије.
Услед потребе формирања амбијента који подстиче убрзани привредни развој и
повећање запослености, формирају се слободне зоне на територији Републике Србије.
Стратегијом развоја слободних зона која је важећа до 2016. године предвиђено је
стварање најповољнијег економског амбијента у циљу задовољења интереса државе,
39
Привредна комора Србије, Центар за привредни систем, 2014
38
становништва и инвеститора. Основне мере које се предузимају у циљу реализације
постављених циљева, према Стратегији развоја слободних зона 2011 - 2016, су:
 Понуда инфрастурктурно опремљеног земљишта:
 Пореске и друге олакшице и стимулације
 побољшање институционалних односа.
Повољан географски положај посебно доприноси атрактивности слободних зона

на територији Републике Србије. Положај Србије која се налази на раскрсници
међународних коридора 10 (спаја Аустрију и Грчку) и коридора 7 (који прати ток
Дунава) као и граничење са земљама Европске Уније, уз тржиште које обухвата око 7,5
милиона становника пружа страним инвеститорима значајне погодности.
У наставку овог мастер рада украткоћемо рећи оснвоне карактерисите о свакој
слободној зони у нашој земљи
Слободна Зона Пирот

Од 1998. године са радом почиње Сободна зона Пирот. Већински власник ове
зоне је корпорација “Тигар” А.Д. Она је у потпуности инфраструктурно опремљена
електричном енергијом: водоводном и канализацијоном мрежом као и са више
десетина независних телефонских линија. Локацијски је врло добро позиционирана са
непосредном близином међународног пута Е 80, регионалног пута Пирот - Књажевац и
железнице. У оквиру ове зоне послује више сектора.
Поред погодности које су предвиђене прописима и које важе за све зоне ова
зона даје и следеће:
 Порез на додату вредност не плаћа се на енергенте (електрична енергија, гас,
мазут, угаљ).
 Општина Пирот је ослободила 30% припадајућег дела пореза на зараде
кориснике зона који запосле 200 и више нових радника.
 Општина Пирот је ослободила је 50% пореза на имовину кориснике слободне
зоне Пирот.
 За изградњу нових објеката инвеститори у зони су ослобођени плаћања:
 накнаде за уређење градског грађевинског земљшта:
 накнаде за таксе и трошкове опстинске управе,
 накнаде за коришћење градског грађевинског земљишта
39
 прикључака на локалну инфраструктуру воде и канализације
 накнаде за урбанистичке услове и сагласности.
 За експлоатацију објеката корисници су ослобођени од плаћања на пет година:
 локалних комуналних такси,
 накнаде за коришћење градског грађевинског земљишта,
 50 % цена комуналних услуга изношења смећа.
 За рад у слободној зони општина ослобађа кориснике плаћања:
 50% пореза на имовину нових корисника зоне
 30% припадајућег дела пореза на зараде радника производним фирмама
које упосле 200 и више радника додатак ново умањење пореза на плате и
имовину.
Слободна зона Нови Сад

У току 2007. године је основана Слободна зона Нови Сад, док са радом почиње
у првој половини 2008. године. Налази се у Новом Саду, који има међународну луку на
реци Дунав. Ова локација је још повезана са са Пан - европским коридором 10 и
железничком линијом Беч - Будимпешта - Београд. Слободна зона је удаљена од
граничних прелаза у суседне земље (Хрватску, Босну, Румунију и Мађарску) је у
просеку 45 минута до сат времена, а удаљеност од аеродрома „Никола Тесла“ Београд
је сат времена. Такође у Новом Саду се традиционално одржава и међународно познат
Новосадски сајам. Простире се на 33 ha земљишта на две повезане локације и то:
Слободна царинска зона Нови Сад АД и АД Петар Драпшин.
Капацитети складишног простора ЈС Слободна царинска зона Нови Сад су:
4.370 m2 затвореног складишног простора и 238 m2 канцеларијског простора.
Највећи корисници ове зоне су: Беларус - Агропанонка и Газпромњефт.
Слободна зона Суботица
Слободна зона Суботица се налази на српско - мађарској граници у близини
међународног пута Е 75 који је магистрални европски пут који полази од Шведске до
Грчке. Простире се на око 12 hа земљишта, са 26 000 m2 производног и складишног
простора.
Понуда слободне зоне Суботица обухвата: закуп затвореног и отвореног
складишног простора, закуп канцеларијског простора, утовар и истовар робе, услуге
царинског терминала.
40
Највећи инвеститори су компанија Сименс и компанија Swarovski.
Слободна зона Зрењанин

На сајту Управе за слободне зоне наводи се да Слободна зона Зрењанин
располаже површином од око 99 hа на три локације:
 Југоисток - „Ечка” површине од 51 hа
 „Багљаш” - Драекслмаиер површине од 41 hа
 „Цветна” површине од 7 hа.
Већи део површина погодан је за гринфилд инвестиције. Режим рада слободне

зоне за сада је успостављен на површини од 11 hа на две локације:
 „Багљаш” - Драекслмаиер на површини од око 5 hа и
 „Цветна” на површини од 6 hа.
Слободна зона Шабац

Слободна зона Шабац је повезана је са мрежом међународних саобраћајних веза
при чему је удаљењеност од ауто пута Е-70 24 km, од М-19 и М-21 око 35 km, а од
железнице 10 km, и заузима 98 km пловног пута реке Саве.
Удаљеност од границе са Босном и Херцеговином је око 30 km док је удаљеност
од хрватске границе око 70 km. Расположиво земљиште за “Греенфиелд” инвестиције
износи 2,3 ha. Површина отвореног складишног простора 6,700 m2 а затвореног
складишног простора 5,000 m2. Слободна зона је комплетно инфраструктурно
опремљена са понудом свих логистичких услуга.
ФАС Слободна зона Крагујевац

Град Крагујевац и ФАС (Фиат Аутомобили Србије) формирали су 2009. године
„ФАС Слободну зону“ у Крагујевцу која је превасходно намењена аутомобилској
индустрији, тј. кооперантима „ФАС“-а.
Слободна зона има површину од око 176 hа и обухвата комплетан фабрички
простор „ФАС“ - а док се на територији Грошнице налази 30 hа зоне.
Слободна зона Ужице
41
Слободна зона Ужице се налази у Севојну и отворена је са основним циљем
развоја производње у металској и металопрерађивачкој индустрији.
Локацијски се налази на једнакој удаљености од највећих градова региона
(Београд, Ниш, Сарајево) Слободна зона Ужице се распростире на 6 ha, и располаже са
13000 m2 што затвореног што отвореног магацинског простора.
Сободна зона Смедерево

Смедерево је позиционирано на 40,39° северне географске ширине и
20,57° источне географске дужине. Налази се у североисточном делу Републике
Србије, на другој по величини европској реци Дунаву. Од Београда, удаљено је свега
46 km.
Основни потенцијал Слободне зоне Смедерево је управо њен изузетно
повољан положај и то: геосаобраћајни положај између два европска коридора -
копненог X - ауто - пут и водног - VII Дунав а такође има развијену железничку
мрежу.
Смедерево поседује најсевернију луку која може да прими црноморске
бродове са баржама расутог терета, са контејнерима.
Најближи аеродром је београдски аеродром Никола Тесла који је удаљен 60 km.
Низводно од Смедерева се налази ковински мост, који је уједно последња веза
са левом обалом Дунава све до ХЕ „Ђердап I“.
Слободна зона Југ Ниш

Скупштина Града Ниша донела је на својој седници 24.12.2010. године Одлуку
о оснивању Слободне зоне и Одлуку о оснивању привредног друштва за управљање
Слободном зоном. Исте одлуке у другој половини 2011. донела је и Скупштина
Општине Прокупље на чијој се територији такође простире Слободна зона, а која је
суоснивач привредног друштва за управљање Слободном зоном. Дана 14.12.2011.
Градоначелник Града Ниша и Председник Општине Прокупље, као овлашћени
представници оснивача, потписали су Уговор о оснивању привредног друштва за
управљање Слободном зоном СЗ Југ д.о.о. Ниш. Влада Републике Србије донела је
Решење о давању сагласности за одређивање подручја Слободне зоне Југ - број 483-
3518/2012 од 18.05.2012. године, која се простире на површини од 28 ha 48 a 38 m2.
42
Слободна зона Крушевац
Од маја 2012. године, на основу Решења о давању сагласности за одређивање
подручја Слободне зоне „Крушевац” у Крушевцу, Влада републике Србије формира
ову зону на површини од око 65 ha. Очекује се да у овој слободној зони највећи
инвеститор буде „Трајал корпорација”.
Слободна зона Свилајнац
Влада Републике Србије је у марту 2012. године усвојила Решење о давању
сагласности за одређивање подручја Слободне зоне „Свилајнац” у Свилајнцу, на
површини од око 33 ha Предвиђено је да у овој слободној зони послује фирма
Панасоник.
Све локације су обрађене планском и логистичком документацијом и
инфраструктурно су опремљене. Свилајнац је изузетно повољан за инвестирање
због повољног географсог положаја, непосредне близине Пан - Европског коридора
10 и Аутопута Е75.
Од Београда је удаљен 110 km, од Крагујевца 45 km, од Ниша 132, а од луке на
Дунаву код Смедерева 60 km. Кроз општину Свилајнац протичу две реке, Велика
Морава и Ресава. Свилајнац поседује развијен сектор малих и средњих предузећа,
бројне природне ресурсе и повољне земљишне услове, због чега је и регионални лидер
у пољопривреди.
Слободна зона Апатин
Слободна зона Апатин је основана 16. августа 2013. године. Тада је основано и
Друштво са ограниченом одговорношћу за управљање Слободном зоном. Усвојена је
и Одлука о измени и допуни Одлуке о оснивању Јавног предузећа за
управљање Путничким пристаништем и Марином Апатин у делу који се односи на
обављање услужне делатности у водном саобраћају.
Две су локације Слободне зоне „АПАТИН“. Једна је „РТЦ и „ЛУКА АПАТИН“,
која се налази непосредно уз обалу Дунава, површине 120 ha 72 ара и 17 m². Друга је
„БЛОК 61 АПАТИН“ са површином 1 хектар 44 ара и 88 m2, власник земљишта на обе
локације је општина Апатин. Укупна површина Слободне зоне „АПАТИН“ биће 122 ha
17 ара и 4 m2 а постоји могућност проширивања зоне на 160 ha.
Чланови пројектног тима Европске Уније у Републици Србији за Програм
подршке развоју инфраструктуре локалне самоуправе посетили су Апатин. Тако је,
43
практично, почео рад на припреми комплетне документације за израду студије
изводљивости за пројекат „Индустријска зона Апатин“.
Комплетно опремање индустријске зоне треба да омогући коришћење
потенцијала највеће локације за инвестирање у општини која је у јавној својини.
Прва фаза овог пројекта је већ остварена формирањем Слободне зоне у залеђу
лучког подручја, али је пројектом планирана ефикасна међународна лука са битним
усмерењем на контејнере за логистичке потенцијале - односно за луке Европског
континента. У овој зони је марта 2014. године почела је изградња нове фабрике
намештаја Lumber - line d.o.o.
Слободна зона Врање

Слободна зона простире се на површини од преко 114 хектара и налази се у
делу града који је мастер планом предвиђен за производне делатности.
Планском документацијом су уређена 32 хектара, а преостала површина ће се
развијати према потребама инвеститорма.
Погодности: Положај на коридору 10; близина аеродрома и лука (Београд,
Скопље, Софија, Солун, Приштина); расположивост квалитетне, образоване, радно
неангажоване радне снаге; ефикасна локална администрација по принципу One-stop-
shop; потпуно или делимично ослобађање од плаћања локалних пореза, накнада и
такси које су у надлежности локалне самоуправе.
Корисницима слободне зоне на располагању су следеће логистичке услуге по
повлашћеним ценама: организација транспорта, претовар, утовар, шпедитерске услуге,
агенцијске услуге, услуге осигурања и реосигурања, банкарски послови и др.
44
Слика 1. Слободне зоне у Републици Србији
5.ПОЈАМ И КАРАКТЕРИСТИКЕ СЛОБОДНИХ ЗОНА У

РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ

неке земље, али не спада у њено царинско подручје. Тај део територије можемо
називати и царинским искључком неке државе и има посебне царинске и друге
погодности и олакшице.40
Основна карактеристика правног режима свих слободних зона у свету је
екстериторијалност, што подразумева да роба која је ту смештена не подлеже никаквом
40
45
законом прописаних мера којеваже као општи услови пословања уређени Законом о
слободним зонама и Царинским Законом.41 Супротно предходном, када роба пређе
царинску линију и уђе у царинско подручје државе која је одобрила слободну царинску
зону, она подлеже редовном царинском поступку (Моментом преласка царинске
линије, настаје обавеза пријаве робе, плаћања царине и других дажбина). Слободне
зоне могу да се састоје из више делова.
Оснивају се обично у важнијим лукама, у том случају области зона састоје се од
гатова, тј.делова обале уз које пристају бродови, и од подручја лука, тј. пристаништа
потребног за рад зоне. Ти делови - подзоне морају бити међусобно просторно повезани
тако да чине једну привредну и организациону целину, а сваки део треба да буде
посебно ограђен, односно обележен тако да је осигурано вршење царинског надзора
односно контроле.
Поред тога што слободне зоне могу да се користе ради смештаја царинске робе,
данас, у свету, главни разлог њиховог постојања је индустријска производња,
намењена извозу готовог производа на територију земље у којој је слободна зона или у
неку другу земљу. Производња која је, стимулисана низом олакшица, пре свега
царинских, спољнотрговинских, пореских, финансијских и процедуралних, има за циљ
омогућавање значајног девизног прилива, како слободним зонама, тако и држави на
чијој територији послују зоне. Тиме су оне постале институт у царинском систему и
царинском праву који је у функцији поспешивања извоза робе које су ту произведене.
Односно, слободне зоне се појављују као инструмент спољнотрговинског
пословања и зато, у систему економских односа са иностранством, у коме
спољнотрговинско пословање има доминантну улогу, заузимају посебно и значајно
место.
У Србији слободне зоне представљају саставни део царинског подручја, још од
момента увођења тих института у правни поредак и привредни систем наше земље,
1963. године. Данас су оне регулисане Законом о слободним зонама из 2006 године и
Царинским законом из 2002. године чиме су утврђени услови за оснивање и рад зона,
делатности које се могу обављати у њима, услови за обављање тих делатности, као и
услови за престанак рада зона.42 Слободна зона је законом дефинисана као део
територије који је саставни део царинског подручја Србије, који је посебно ограђен и
41
42
46
означен и чини целину у којој се обављају привредни послови под прописаним
условима. С тим у вези, посебно су предвиђене олакшице које се односе на неплаћање
царине и других увозних дажбина за робукоја се увози у слободну зону, а намењена је
производњи робе (доради или оплемењавању) за извоз у неку другу земљу или на
подручије наше земље. Значи, слободне зоне подразумевају одређене области, где важе
посебни услови рада, посебан режим привређивања, уз значајне погодности, олакшице
и стимулације у циљу производње робе, првенствено за извоз, са другачије уређеном
управом, начином боравка и кретања, царински надзор, а све у циљу поспешивања
бржег привредног развоја и привлачење страних инвеститора који би уложили
средства у призводњу и развој нових технологија.
5.1.Оснивање
Оснивање слободних зона је регулисано Законом о слободним зонама. Према

Закону о слободним зонама, подразумева се поступак и форма који морају да буду
испуњени.
Према члану 9 важећег закона о слободним зонама, под оснивањем зоне
подразумева се поступак доношења акта о оснивању зоне, оснивање предузећа за
управљање зоном, као и прибављање сагласности Савезне владе да се на одређеном
делу територије СР Југославије може основати зона.
Слободне и царинске зоне могу да се оснују на подручју оних места која имају
поморску луку, ваздухопловно или речно пристаниште отворено за међународни јавни
саобраћај, као и у робнотранспортном центру, с тим што се слободне зоне могу још
оснивати и на међународним магистралним путевима, тј. магистралним путевима који
су укључени у мрежу европских путева (носе ознаку Е). Дозвољено је постојање само
једне зоне на подручју места на ком она може да се оснује и то само ако су испуњени
одређени услови. Осим обезбеђених просторних, грађевинских, енергетских и
техничких, мисли се, пре свега, на друштвено-економску оправданост оснивања зоне.
(Она постоји ако се очекује да ће се извозити најмање 30% произведених роба и
извршених услуга у зони на годишњем нивоу.) Затим, морају да се испуне и кадровски,
па и еколошки услови, што подразумева да се не сме производити или складиштити
роба, нити обављати услуге са робом која угрожава човекову животну и радну
средину.
47
Оснивачи слободних или царинских зона могу бити предузећа или друга правна
лица која и обезбеђују средства за оснивање и почетак рада зоне и дужни су да донесу
акт о оснивању зоне. Акт мора да садржи назив оснивача, назив и подручје зоне.
Оснивачи зоне оснивају и предузеће за управљање зоном, а поред њих то могу да чине
и друга домаћа и страна правна и физичка лица, с тим да оснивачки улог страног лица
не може бити већи од 49%.
Предузеће за управљање зоном оснива се као и свако друго предузеће, односно
привредно друштво, у складу са Законом о предузећима (важећи је из 1996. године).
То значи да оснивачки акт предузећа или друштва за управљање зоном мора да
садржи и: фирму и седиште, фирму оснивача и његово седиште (кад је у питању
физичко лице - име, адресу и матични број), делатност, оснивачки улог, права,
обавезе и одговорност оснивача према предузећу и обрнуто, предузећа према
оснивачу, усло и начин распоређивања добити и сношења ризика, одредбе о заступању,
заштити животне средине и др. Када се зона оснива у форми неког типа друштва (било
лица, било капитала), онда се уместо оснивачког акта сачињава уговор, што за
последицу има да се поред наведених елемената наводи и износ основног капитала,
износи и улози појединих чланова друштва, начин и време уплате новчаних улога, број
чланова и начин одлучивања у случају једнаке поделе гласов неновчани улози,
њихови вредност и остали подаци које предвиде уговорне стране.
Предузеће за управљање зоном подноси Савезној влади, преко савезног органа
управе надлежног за послове финансија захтев за давање сагласности за оснивање зоне,
односно подзоне, уз који је потребно да приложи и акт о оснивању зоне, тј. подзоне,
акт о оснивању предузећа за управљање зоном, доказе о праву коришћења (по било
ком основу земљишта на којем се зона налази доказе о постојању простомих,
грађевинских, енергетских, организационих, техничких, еколошких и других услова за
обављање делатности, као и, наравно, елаборат о економској оправданости оснивања
зоне на основу обима протока роба и услуга. Економску оправданост оцењује савезно
министарство надлежно за послове финансија на чији предлог Савезна влада даје или
ускраћује сагласност за оснивање зоне (подзоне) и то у року од 30 дана од дана
подношења захтева. Ако слободна зона не почне са радом у року од две године од
тренутка добијања сагласности, дата сагласност престаје да важи. Да би зона почела са
радом Савезна управа царина мора утврдити да су обезбеђени сви услови за обављање
царинског надзора на подручју зоне. То чини на основу захтева за почетак рада зоне
48
које јој подноси предузеће за управљање зоном пре истека рока од две године од дана
добијене сагласности за оснивање зоне. Савезна управа царина има рок од 30 дан да
донесе решење о почетку рада зоне односн подзоне.
Дакле, поступак за оснивање зоне подразумева:
 доношење акта о оснивању зоне
 оснивање предузећа или друштва за управљање зоном
 прибављање сагласности од Савезне владе да се на одређеном подручју
Југославије може основати зона (За почетак рада зоне потребна је још и
сагласност Савезне управе царина о испуњењу услова за обављање царинског
надзора).
6.ЦАРИНСКИ ПОСТУПАК У ЗОНАМА
Подручје слободне зоне мора бити ограђено у складу са упутствима царинског

органа, на начин који царинском органу омогућава спровођење царинског надзора
и спречава непрописно уношење у слободну зону и изношење из слободне зоне било
какве робе.
За спровођење царинског надзора над слободном зоном и робом смештеној
у њој надлежан је царински орган који је територијално надлежан с обзиром на
место на коме се налази слободна зона.
Одредбом члана 191. Царинског закона прописано је да је слободна зона део
царинског подручја Републике Србије или су то простори који се налазе на том
подручју и одвојени су од осталог дела царинског подручја. У слободној зони се:
 за страну робу, са аспекта наплате увозних дажбина и примене мера трговинске
политике сматра да није у царинском подручју Републике Србије, под условом
да роба није стављена у слободан промет или да није стављена у други
царински поступак или да се не користи или троши у слободној зони под
другим условима, а не под условима који су утврђени царинским прописима;
 на домаћу робу намењену извозу, која смештајем у слободну зону испуњава
услове предвиђене посебним прописима, примењују мере које се примењују код
извоза робе.
49
На робу која се уноси и износи из зоне, као и робу смештену у зони,
примењују се мере царинског надзора и контроле у складу са одредбама закона који
уређује царински систем и царински поступак.
У слободну зону може се унети и смештати страна и домаћа роба.
Смештај робе у слободној зони није временски ограничен. За домаћу робу
намењену извозу која смештајем у слободну зону испуњава услове предвиђене
посебним прописима могу да се пропишу посебни рокови смештаја.43
Сва роба која се уноси или износи из слободне зоне мора се пријавити
надзорном царинском органу, који проверава поднете исправе и превозно средство,
те задужује унос робе у слободну зону, односно раздужује износ робе из зоне.
Надзорни царински орган може, према његовој процени и анализи ризика, да изврши
и преглед робе.
6.1.Корисник слободне зоне
Корисник слободне зоне може бити оснивач зоне, привредно друштво за

управљање зоном, као и друга домаћа и страна правна и физичка лица, који обављају
привредну делатност у слободној зони на основу уговора о коришћењу слободне зоне,
закљученог са оснивачем слободне зоне. 44
Ако је корисник зоне страно лице, исто мора имати овлашћеног заступника,
који ће, у своје име и за његов рачун, пред царинским органима, обављати царинске
радње и поступке предвиђене царинским прописима у вези са робом која се смешта у
слободну зону (у пракси је то најчешће оснивач зоне или посредни заступник).
Оснивач слободне зоне дужан је да обавести надзорни царински орган о сваком
закљученом уговору о коришћењу слободне зоне, као и о сваком раскиду таквог
уговора. Обавештење мора садржати назив слободне зоне, број и датум закљученог
уговора, као и назив, идентификациони број и делатност корисника зоне.
Оснивач слободне зоне је дужан да води евиденцију свих уговора о
корисницима у слободној зони, која у сваком моменту, за потребе контроле, треба бити
на располагању надзорном и другим контролним царинским органима.
У складу са Законом о слободним зонама корисник може у слободној зони
обављати производњу и пружати услуге у складу са прописима, при чему се тим
43
Закон о слободним зонама, Службени гласник Републике Србије, бр. 62/2006
44
50
радњама не сме угрожавати животна средина, здравље људи, материјална добра и
безбедност земље. У зону се не може увозити, нити се из зоне може извозити роба чији
је увоз, односно извоз забрањен.
За изградњу објекта у слободној зони потребно је претходно одобрење
царинског органа. Корисник зоне који престаје са пословањем у слободној зони или
обављањем поједине делатности у слободној зони, мора одмах обавестити надзорни
царински орган и поднети му коначне податке о евиденцији робе ради провере, те
утврђивања царински дозвољеног поступања или употребе за преостале залихе робе.
Корисник зоне је дужан да предузме потребне мере, како би обезбедио да
запослени за обављање делатности у слободној зони поштују спровођење мера
царинског надзора и провере.
Корисник зоне може привремено изнети робу из зоне у други део територије
Републике Србије односно уносити робу у зону са другог дела територије Србије ради
стављања у поступак оплемењивања, ради испитивања, атестирања, оправке и
маркетиншког презентовања. Царински орган може прегледати робу и спровести друге
мере царинског надзора над робом која улази, излази или остаје у слободној зони у
складу са критеријима утврђеним системом за анализу и процену ризика, односно кад
год посумња да се не поштују царински прописи о пословању у слободној зони.
Корисник зоне мора, ради царинског надзора, на прописан начин да води
евиденцију о уносу у слободну зону и изношењу робе из слободне зоне, као и о
употреби и променама на роби.
Корисник зоне је дужан да, пре почетка обављања делатности у слободној зони,
надлежној царинарници поднесе захтев за одобравање облика и садржаја евиденције о
страној роби у слободној зони. Уколико корисник у зону намерава уносити и домаћу
робу, дужан је да поднесе и писани захтев за одобравање облика и садржаја евиденције
о домаћој роби у слободној зони.45
6.2.Евиденција о роби
45
51
Захтев за издавање одобрења о вођењу евиденције подноси се, у два примерка,
царинском органу, према месту на ком се налази слободна зона. У захтеву корисник
наводи детаљан опис делатности које намерава да обавља у слободној зони и такође
мора да садржи:46
 детаљне податке о евиденцији која се води или ће се водити о роби,
 врсту и царински статус робе (домаћа - страна) која ће бити предмет наведених
делатности,
 када је то могуће, царински поступак у оквиру кога ће се обављати те
делатности,
 друге податке који су потребни царинском органу како би обезбедио правилну
примену прописа о пословању у слободној зони и омогућило спровођење
царинског надзора над пословањем корисника у слободној зони.
Уз захтев се прилаже уговор о коришћењу слободне зоне закључен са

оснивачем зоне, у два примерка, у оригиналу или овереној копији.
Евиденција о роби у слободној зони која мора садржати најмање следеће:
 податке о идентификационим бројевима, броју и врсти амбалаже,
количини робе, уобичајеном комерцијалном називу робе
 податке који омогућавају да се роба контролише у сваком тренутку, а посебно
њена локација, царински дозвољено поступање или употреба која јој је
одређена након смештаја у слободну зону или њен поновни улазак у
преостали део царинског подручја Републике Србије
 податке о превозној исправи која се користи при уношењу и изношењу робе
 податке о царинском статусу робе (да ли је страна или домаћа роба) и,
када је то потребно, податке о потврди о царинском статусу робе која је
стављена у слободан промет у зони
 податке о уобичајеним поступцима с робом, којима је циљ очувати робу,
побољшати њен изглед или припремити за тржиште, односно даљу продају
 податке о роби која стављањем у слободан промет или стављањем у
поступак привременог увоза не подлеже плаћању увозних дажбина нити
46
http:// www.poslodavci-mladenovca.rs/files/slobodne_zone_u_svetu_i_srbiji.pdf
52
мерама трговинске политике, а чија се употреба или намена морају
проверавати (број ЈЦИ по ком је роба стављена у поступак).47
Евиденција се води хронолошки, према подацима у исправама што

прате робу при уношењу - изношењу робе у - из зоне. Надзорни царински орган
може, за вођење евиденције у слободној зони, као евиденцију прихватити и
евиденцију из књиговодства корисника зоне, ако таква евиденција садржи све
неопходне податке који у сваком тренутку омогућавају јасан увид у стварно
стање робе.
Ако корисник зоне утврди да се стварно стање робе и стање у
евиденцијама не слажу, дужан је да о томе без одлагања обавести надзорни
царински орган. Ако надзорни царински орган утврди да је при томе настао
царински дуг, дужан је предузети све потребне радње ради обрачуна и наплате истог.
Корисник слободне зоне може робу коју је унео у слободну зону да уступи
другом кориснику. Оба корисника ово уступање и преузимање робе морају да
искажу у својим евиденцијама. Корисник, који уступа робу другом кориснику
дужан је да о томе без одлагања обавести царински орган, уз подношење
одговарајуће документације.
Ако је корисник зоне страно лице, у решењу којим се одобрава облик и
садржај евиденције о роби у слободној зони, обавезно се наводе и подаци о његовом
овлашћеном заступнику и врсти заступања.
Царински орган ће одобрити вођење евиденције само оним лицима која нуде
све потребне гаранције за пословање у слободној зони у складу са царинским
прописима.
Корисник зоне по сопственој иницијативи или на захтев царинског органа
може да захтева измене или допуне одобрења за вођење евиденције.
Ако корисник у одређеном року не предложи одговарајуће измене или
допуне у начину вођења евиденције или ако надзорни царински орган у више пута
утврди мањак или нестанак робе на коју се односи евиденција, царински орган ће
поништити одобрење о вођењу евиденције.
47
53
У случају поништавања одобрења о вођењу евиденције корисник не може
више обављати делатности на које се односи поништена одобрена евиденција.
Постојеће залихе робе се третирају као да је роба унета или поновно унета
у царинско подручје Републике Србије и корисник зоне мора одредити тој роби
царински дозвољено поступање или употребу у року одређеном у решењу
којим се укида одобрена евиденција.
Корисник зоне који престаје с пословањем или обављањем поједине делатности
у слободној зони дужан је да без одлагања, а најкасније у року од 30 дана,
обавести надлежни царински орган и преда му коначне податке о евиденцији робе
ради провере.48
6.3.Унос и смештај робе у слободну зону
Роба која се уноси у слободну зону се допрема царинском органу и подлеже

прописаним царинским формалностима само у случају:
 када је била стављена у царински поступак који се окончава приликом њеног
уласка у слободну зону
 да је смештена у слободну зону на основу одлуке царинског органа да се за ту
робу одобри повраћај или отпуст царинског дуга
 домаће робе намењене извозу, која смештајем у слободну зону испуњава
услове предвиђене посебним прописима.
Царински орган може да затражи да се приликом уношења у слободну зону

пријави роба за коју постоји обавеза плаћања извозних дажбина или на коју се
односе друге мере трговинске политике, пре свега ако није могуће на други начин
осигурати надзор у погледу поштовања прописа о плаћању извозних дажбина,
односно о другим мерама трговинске политике.
Страна роба се уноси и смешта у слободну зону на основу царинске
декларације која се користи за унос робе у слободну зону (Ц7).49
Над робом која се допреми царинарници, која врши надзор над слободном
зоном, може се спровести привремени смештај док јој се не одреди царински
48
49
54
дозвољено поступање или употреба. Поступак привременог смештаја се може
спровести без подношења сажете декларације, на основу транзитног документа по
ком је роба упућена у слободну зону.
Домаћа роба се уноси и смешта у слободну зону на основу:
 фактуре, када се у слободну зону смешта домаћа роба коју корисник зоне
купује на осталом делу царинског подручја Републике Србије од друге особе,
 отпремнице, када корисник зоне смешта у слободну зону властиту робу са
осталог дела царинског подручја Републике Србије,
 царинске декларације за унос робе у слободну зону, ако се у зону уноси
домаћа роба намењена извозу која смештајем у слободну зону испуњава
услове предвиђене посебним прописима (роба за коју су прописани извозни
подстицаји). Ова роба се мора, у складу са чланом 549. Уредбе о царински
дозвољеном поступању с робом, декларисати за извоз и извести у року од три
месеца од дана уноса у слободну зону.
Домаћа роба из тач. 1. и 2. може се унети у слободну зону ради употребе у

производним процесима, као и ради потрошње у зони (прехрамбени артикли,
канцеларијски материјал и сл.).50 Домаћа роба која није намењена производњи и
потрошњи у зони може се складиштити у слободној зони само ако се тиме не
отежава царински надзор над пословањем у слободној зони и ако је то одобрено
решењем о одобравању евиденције о роби.
Домаћа роба намењена извозу може се унети у слободну зону само изузетно,
пошто је основно правило да се роба намењена извозу треба извозно оцаринити и
извести из царинског подручја Републике Србије, при чему је извоз завршен кад
роба физички напусти царинско подручје Републике Србије. Уносом у зону робе
намењене извозу, није извршен извоз пошто је простор слободне зоне део подручја
Републике Србије. Међутим, у слободну зону се може унети роба намењена извозу
за коју постоје посебни прописи на основу њеног смештаја у зону, и на исту се
примењују сви прописи и мере које би се примениле када би се та роба извозила у
уобичајеном поступку извоза.
У слободну зону се може унети и сместити она роба за коју се након извоза
могу користити различите извозне подстицајне мере (субвенције). За ту робу се
50
55
извозне подстицајне мере могу користити и уносом те робе у слободну зону, односно и
пре него што се роба извезе, тј. пре него што напусти подручје Републике Србије.
Уколико се роба не извезе у прописаном року од три месеца, а подстицајне мере су
искоришћене, остварени подстицај се мора вратити.
Уколико се у слободну зону смешта домаћа роба која подлеже плаћању извозне
царине надлежни царински орган ће захтевати да се та роба посебно евидентира.
Када се роба уноси или враћа са подручја слободне зоне у други део царинског
подручја Републике Србије, а на захтев заинтересованог лица, царински орган ће
потврдити да ли је роба која је смештена у слободну зону домаћа или страна роба.
Корисник слободне зоне доказује статус домаће робе ако је страна роба стављена у
слободан промет у зони, као и када је у слободан промет у зони стављена роба након
поступка активног оплемењивања или поступка прераде под царинском контролом.
Када се не може доказати статус робе као домаће робе или стране робе, роба ће
се сматрати:51
 домаћом робом у сврху плаћања извозних дажбина, добијања извозних дозвола
(сертификата) и примене прописаних трговинских мера код извоза,
 страном робом у свим другим случајевима.
У зависности од врсте робе или захтева царинског надзора, царински орган

може да уведе мере забране или ограничења у вези са обављањем привредне
делатности у слободној зони. Царински орган одобрава обављање привредне
делатности у слободној зони лицима која пруже неопходне гаранције да је омогућено
спровођење царинског надзора и контроле.
Док се налази у слободној зони страна роба може да се:52
 стави у слободан промет
 подвргне уобичајеним облицима поступања
 стави у поступак активног оплемењивања
 стави у поступак прераде под царинском контролом
 стави у поступак привременог увоза
 уступи у корист државе
 уништи
51
52
56
Свако поступање са робом у слободној зони, корисник зоне мора, без одлагања,
унети у одобрену евиденцију о роби из које мора бити препознатљив поступак у
вези са робом. Евиденција корисника мора одговарати стварном стању робе.
Надзорни царински орган обавља царински надзор и контролу у зони и у одобреној
евиденцији, сходно његовој анализи и процени ризика, односно када год обављање тих
радњи сматра потребним.
Ако се страна роба смештена у слободну зону ставља у слободан промет,
корисник зоне подноси царинску декларацију за стављање робе у слободан промет,
уз примену мера трговинске политике, завршавање других радњи предвиђених у
вези са робом и наплату царинског дуга којем подлеже, када страна роба стиче
статус домаћа робе.
Поступак активног оплемењивања у слободној зони у свему се једнако одвија
као да се спроводи у другом делу царинског подручја Републике Србије.
Поступак активног оплемењивања у слободној зони може почети тако што се
роба декларише на основу књиговодствених исправа (евиденција корисника зоне).
То значи да после доношења одобрења за поступак активног оплемењивања није
потребно подносити декларацију (Ц5) за тај поступак, већ се за праћење овог
поступка користи одобрена евиденција корисника зоне.53 Царински орган неће
одобрити коришћење наведеног поједностављења ако корисник зоне не пружи
потребне гаранције за правилно спровођење поступака.
Изузетно, корисник може тражити да се примени уобичајени поступак за
почетак поступка активног оплемењивања.
Без обзира да ли се роба ставља у поступак активног оплемењивања
на основу књиговодствене исправе или у редовном поступку, пре отпочињања овог
поступка треба прибавити одобрење надлежне царинарнице.
Корисник зоне обавезан је да води евиденцију о поступку активног
оплемењивања и она треба да садржи следеће податке:54
 податке из декларација којима се роба ставља у царински поступак,
 податке из декларација којима се роби одређује царински дозвољено
поступање или употреба ради завршетка поступка,
53
54
Бабић, И. (2006). Привредно право - друго измењено издање, Универзитет Сингидунум, Београд.
57
 датум и одговарајуће податке о другим царинским исправама и свим другим
исправама које се односе на почетак и завршетак поступка,
 врсту производних радњи, врсту руковања или привремене употребе, -
норматив употребе или, по потреби, методу за његов обрачун,
 податке који омогућавају праћење робе, укључујући место где се налази и
податке о било којем премештању,
 трговачки или технички опис потребан за утврђивање истоветности робе и
 податке који омогућавају праћење кретања у поступку активног
оплемењивања који се спроводи уз употребу истоврсне робе.
Царински орган може да одобри да се неки од ових података не евидентирају,

ако то нема штетан утицај за спровођење контроле или надзора поступака за робу која
се прерађује или употребљава. Евиденција мора да садржи и податке о одобрењу.
Ако ће корисник зоне део производних радњи у оквиру поступка активног
оплемењивања обављати унутар слободне зоне, а део у другом делу царинског
подручја Републике Србије или у другој слободној зони, у том случају потребно је
поднети захтев и донети одобрење за целокупан поступак активног оплемењивања.
Корисник зоне је дужан да положи инструмент обезбеђења којим се
обезбеђује царински дуг који би могао настати приликом привременог изношења
стране робе из слободне зоне. По добијању одобрења за поступак активног
оплемењивања, приликом изношења робе из слободне зоне на други део царинског
подручја, корисник надлежном царинском органу подноси захтев за привремено
изношење робе из слободне зоне ради обављања појединих фаза производње.
По добијању одобрења за привремено изношење, корисник слободне зоне
привремено износи робу Декларацијом за привремено изношење робе из слободне
зоне која се подноси у два примерка од којих се један враћа кориснику, а други
задржава надлежни царински орган који о привременом изношењу робе води
посебну евиденцију у Контролнику робе која се привремено износи из слободне зоне.
Корисник зоне који намерава да обавља поступак прераде под царинском
контролом у зони, мора претходно (пре отпочињања производних радњи) од
надлежног царинског органа добити одобрење за поступак прераде под
царинском контролом. Поступак прераде под царинском контролом у слободној
58
зони у свему се исто одвија као да се спроводи у другом делу царинског подручја
Републике Србије.
Поступак привременог увоза у слободној зони, било уз потпуно или делимично
ослобађање од плаћања увозних дажбина, у свему се једнако одвија као да се
спроводи у другом делу царинског подручја Републике Србије.55
Страна роба која је смештена у слободној зони, може без посебног
одобрења надлежног царинског органа, проћи уобичајене облике поступања који су
неопходни за очување робе, побољшање њеног изгледа или тржишног квалитета или
да се припреми за тржиште или даљу продају.56 Корисник зоне, треба пре
вршења одобреног уобичајеног облика поступања о томе писмено обавестити
надзорни царински орган.
Обавештење или захтев корисника зоне за вршење уобичајених облика
поступања са робом у слободној зони мора садржати најмање податке о: кориснику
зоне, исправи на основу које је односна роба смештена у слободну зону, врсти
(опис), количини и царинској вредности робе која се подвргава уобичајеним
облицима поступања који ће се вршити над робом, датуму или периоду вршења.
Домаћа роба намењена извозу која је обухваћена посебним мерама
пољопривредне политике може се у слободној зони подвргнути само таквим облицима
поступања који су за ту робу изричито дозвољени. Ти поступци могу се предузимати
без посебног одобрења.57
Код уступања у корист државе и уништења стране робе која је смештена у
слободну зону, примењују се правила као када се наведена царински одобрена
поступања или употреба спроводе у другом делу царинског подручја Републике
Србије.
За страну робу смештену у слободну зону, као и за страну робу која је у
тој зони подвргнута поступку активног оплемењивања, привременог увоза или
поступку прераде под царинском контролом, с обзиром да је наведена зона под
царинским надзором, не полаже се гаранција за обезбеђење наплате царинског дуга,
осим у случају кад се роба привремено износи из слободне зоне.58 Корисник зоне је
дужан, без одлагања, податке о роби коју износи из слободне зоне, односно из
55
56
57
58
Васиљевић, М. (2011). Трговинско право, Београд.
59
простора где обавља делатност везану за ту робу, унети у одобрену евиденцију. Роба
која напушта слободну зону може да буде:
 извезена или поново извезена из царинског подручја Републике Србије, или
 унета у други део царинског подручја Републике Србије.
У обе ситуације подноси се царинска декларација за одређени царински

поступак. Ако се из слободне зоне на други део царинског подручја износи домаћа
роба која је била смештена у слободну зону подноси се фактура (ако корисник зоне
продаје робу купцу на преосталом подручју Републике Србије), односно отпремница
(уколико се износи властита роба) и иста се евидентира, као поврат домаће робе.59
У случају ако се из слободне зоне у други део царинског подручја износи
домаћа роба која је била намењена извозу, а где поступак извоза није извршен,
потребно је поништити извозну декларацију (уколико је била поднета), као и све
финансијске и друге погодности које је корисник слободне зоне добио смештајем те
робе у слободну зону.
Уколико извозна декларације није била поднета потребно је раздужити
декларацију (Ц7) по којој је извршен унос ове робе у слободну зону.60
Страна роба смештена у слободну зону може се:
 упутити у другу слободну зону, у ком случају се роба упућује и смешта у другу
слободну зону транзитном декларацијом, или
 упутити, по транзитној царинској декларацији, надлежној царинској испостави
ради спровођења одговарајућег царинског поступка у који се роба намерава
ставити. У царинској испостави којој је роба упућена подноси се декларација за
захтевани царински поступак, уз примену прописа за односни поступак.
Страна роба која је изнета из слободне зоне и пренета у други део царинског
подручја Републике Србије може се, уз подношење прописане декларације:
 ставити у слободан промет,
 ставити у поступак активног оплемењивања,
 ставити у поступак прераде под царинском контролом,
 ставити у поступак привременог увоза,
59
60
60
 ставити у поступак царинског складиштења,
 ставити у поступак транзита,
 уступити у корист државе,
 уништити под царинским надзором.
За страну робу која подлеже плаћању увозних дажбина, а која се, након
смештаја у слободној зони, ставља у слободан промет или у поступак привременог
увоза са делимичним ослобађањем од плаћања увозних дажбина, било у слободној
зони или у другом делу царинског подручја Републике Србије, настаје царински дуг и
за исту треба поднети декларацију за односни поступак, уз примену прописа и правила
важећих за тај поступак. Ако уносом у остали део царинскога подручја Републике
Србије настане царински дуг за производ који је настао производњом у слободној зони,
односно у поступку активног оплемењивања, износ дуга утврдиће се на основу
вредности увозне робе садржане у добијеним производима.
Исто тако, уколико страна роба нестане у слободној зони што корисник зоне не
може оправдати на прихватљив начин, сматра се да је та роба била потрошена или
коришћена противно прописаним условима, те за исту настаје царински дуг.
Царински дуг настаје у тренутку када се роба потроши или први пут употреби
на начин противан важећим прописима.
ЗАКЉУЧАК
61
Производња у слободним експортним производним зонама или, скраћено, у
слободним зонама, за многе земље, представљала је пут интеграције у међународну
трговину. Велики број земаља, затворених за спољнотрговинске трансакције,
лоцирањем, како домаће индустрије, тако и иностраних инвеститора у посебно
ограђене просторе на својој територији, просторе слободних зона, оствариле су
експанзију извоза, повећале запосленост становништва и капацитета, развиле своје
тржиште. Овај процес је, по правилу, праћен повећањем националне конкурентности
земље домаћина, слободне зоне и растом њеног удела на ме|ународном тржишту.
У међународној трговини значајно место има размена која се остварује
посредством слободних експортних производних зона (СЕПЗ). Реч је о зонама у
којима се производња одвија под посебним правним и економским режимом у односу
на режим који важи на остатку територије.
Историјски развој слободних експортних производних зона (export free
procesing zones) текао је од, релативно једноставнијих форми, као сто су слободне луке
и градови, па преко слободних царинских зона до савремених форми које почетком
двадестпрвога века присутне на преко 850 локација у свету.
Оно што је заједничко за све ове форме јесте посебан режим пословања коме су
изложене фирме у зони.
Зоне су ограђени делови територије једне земље у оквиру које се одвијају
пословне активности фирми регистрованих за пословање у зони.
Пословање у зони регулисано је посебним прописима и законима земље
домаћина зоне. Производња остварена у зони носи ознаку „маде ин земља домаћин“.
Зоне могу бити основане приватним и дрћавним капиталом.
Све више слободних експортних производних зона у свету оснивају приватне
фирме. Примера ради, на Филипинима је од 1995. до 2001. године, основано 40
приватних зона, што је водило повећању запослености у овим зонама, са око 230.000
радника (1994) на 708.000 (2001) док је њихов извоз у истом периоду повећан са 2.7
млд УСД на 19.5 млд УСД1.
Оно што слободну експортну зону одваја од слободне царинске зоне јесте
сложеност послова који се у њој могу обављати. Док се у слободној царинској зони
обављају послови мање сложености, као што је складиштење, препакивање, сортирање,
62
дистрибуција, дотле се у слободној експортној производној зони могу обављати све
врсте производње, послови дораде и оплемењивања као и услужне делатности.
Слободне експортне производне зоне су извозно оријентисане и већина земаља
оснивача зоне својим законодавством предвиђа да услов пословања предузећа у овој
зони буде обавеза извоза одређеног процента остварене годишње производње.
У зони могу пословати како домаћи, тако и страни резиденти.
Методе привлачења фирми у зону су различите од земље до земље. По правилу
је увоз робе и компонената, за потребе фирме у зони, на режиму ЛБ (слободан увоз).
Затим овај увоз је ослобођен увозних царинских, пореских и разних других дажбина и
такси. По правилу се приликом увозног царињења у зону, плаћа само такса за царинско
евидентирање. Степен олакшица и погодности које фирма из зоне остварују зависиће
од креативности и циљева земље домаћина и њених законских прописа. Од оснивања
првих слободних експортних производних зона (педесете године двадесетога века у
Ирској) до краја двадесетога века широм света формирано је преко 850 оваквих зона.
У земљама у којима су основане ова зоне су постале носиоци извоза, развоја,
запослености и интеграције у међународну трговину. Оријентисане на извоз ове зоне
су, по правилу, лоциране на местима са којих је лако и брзо могуће обавити отпремање
робе на различита тржишта. Зато су места њиховог лоцирања, велике луке, близина
аеродрома, раскрснице путева, близина великих тржишта суседних земаља итд.
ЛИТЕРАТУРА
63
1.Антонијевић, З. (1989). Привредно право, Београд.
2.Бабић, И. (2006). Привредно право - друго измењено издање, Универзитет
Сингидунум, Београд.
3.Васиљевић, М. (2011). Трговинско право, Београд.
4.Вилус, Ј. Царић, С. Шогоров, Ш. Шурђев, Д. Дивљак, Д. (2007). Међународно
привредно право, Правни факултет Нови Сад, 2007, Центар за издавачку делатност.
5.GATT- ,,The text of the General Agreement on Tariffs and Trade” Ženeva, jul
1986.
6.Griswold, D.,: ,Free trade, free markets, Cato Institute, www.cato.org. February
1999.
7.Група аутора. (1985). Правна енциклопедија, Савремена администрација,
Београд.
8.Закон о слободним зонама, Службени гласник Републике Србије, бр.
62/2006, Доступно
на:http://www.usz.gov.rs/files/propisi/ZAKONOSLOBODNIMZONAMA-cyr.pdf
9.Јанковец, И. (2008). Привредно право, Београд.
10.Jong, W. (2013), Establishing Free Zones for regional development, Library of
the European Parliament Доступно на:
http://www.europarl.europa.eu/RegData/bibliotheque/briefing/2013/130481/LDM_BRI(2
013)130481_REV1_EN.pdf
11.Перовић, Ј. (2012). Међународно привредно право, Економски факултет у
Београду, Београд.
12.Поповић Петровић И. (2004). Светска трговинска организација- оснивање,
функције, циљеви, Вол. ЛВИ, бр.1,пп.Изворни научни рад, јануар.
13.Привредна комора Србије, Центар за привредни систем, 2014
14.Унковић, М., (2010). Међународна економија, Универзитет Сингидунум,
Факултет за туристички и пословни менаџмент, Пословни факултет, Београд.
15.Унковић М., (1980). Међународно кретање капитала и положај
Југославије, Научна књига, Београд.
16.Haywood, C.R, (2000), Free zones in the modern World, World Economic
Processing Zones Association , Evergreen, Colorado, USA , CFATF Meeting
64
17.Царић, С., Витез, М. и Веселиновић, Ј. (2006). Привредно право, Привредна
академија, Нови Сад.
18.Царић, С., Шогоров, С., Вилус, Ј., Ђурђев, Д. (1993). Међународно привредно
право, Нови Сад, Центар за привредни consulting.
19.World Customs Oragnization, (1999), The Revised Kyoto Convention,
International convertion on the simplification and harmonization of customs procedures,
Доступно на: http://www.wcoomd.org/en/topics/facilitation/instrument-and-tools/
conventions/pf_revised_kyoto_conv/~/media/A7D0E487847940AD94DD10E3FD
D39D60.ashx
Interent sajtovi:
20.http://www.documents.tips › Documents .- Skripta _Privredno pravo_pdf

21.http://www.knowledge-banks.org/poslovno_pravo_10...2.../lekcija22.htm
22.http:// www.poslodavci-mladenovca.rs/files/slobodne_zone_u_svetu_i_srbiji.pdf
23.http:// www.bbc.co.uk ,,Brussels extends Asias shoe tariff” BBC
65

Diplomski Rad Alfa Spoljna Trgovina

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Diplomski Rad Alfa Spoljna Trgovina

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

АЛФА УНИВЕРЗИТЕТ

ФАКУЛТЕТ ЗА ФИНАНСИЈЕ БАНКАРСТВО,

Слободне зоне у свету и Републици

1. _______________________________________ , председник комисије

2. _____________________________________ , ментор - члан комисије

3. __________________________________________ , члан комисије

Кандидат је одбранио дипломски рад с оценом _______ ( _________ )

1.ДЕФИНИЦИЈА СЛОБОДНИХ ЗОНА...................................................................3

У свету се могу срести различити термини за слободне зоне: слободне зоне,

1.1.Историјат настанка слободних зона

Слободне царинске зоне су настале из слободних лука и лучких градова, а

Међу државама које су препознале предности оснивања слободних зона биле су

Табела 1. Еволуција слободних зона

Еволуција Слободних зона

Извор: The 2003 ILO Survey & World Bank

1.1.2.Зоне у бившим социјалистичким земљама

Evergreen, Colorado, USA , CFATF Meeting

1.1.3.Специјалне економске зоне у Кини

Отварањем Кине према свету, започето 1979., посебна пажња је посвећена

Evergreen, Colorado, USA , CFATF Meeting

Табела 2. Слободе зоне и национални нивои прихода

Зоне и национални нивои прихода

Слободне зоне би требало да буду у правом смислу слободне, произвођачке,

Evergreen, Colorado, USA , CFATF Meeting

1.2.Привредни значај слободних зона

Слободне зоне јављају се као врло значајан привредно - економски институт.

Табела 3. Преглед слободних зона у свету

1.3.Врсте слободних зона

Слободне зоне имају различите улоге и задатке, привилегије и овлашћења,

Све то чини да се оне међусобно разликују, па се из тих разлога јављају и могу

1.4.Структура слободних зона

Екстериторијалност слободних зона

1.5.Фискалне олакшице у слободним зонама

Једна од битних обележја слободне зоне су фискалне олакшице које се састоје

1.6.Царински надзор у слободној зони

У погледу царинског надзора над подручјима или деловима слободне зоне,

1.7.Функција слободне зоне

Ако би се под појмом функције слободне зоне подразумевало њена употреба

1.8.Предности и недостаци слободне трговине

Слободна трговина има своје предности и недостатке. Предности које слободне

Анализом примарних фактора настанка слободних царинских зона долази се до

Дакле, слободне луке и њихов континуирани наставак слободне царинске зоне

Имајући у виду доминантну доктрину неолиберализма у светској привреди,

Поред временског разграничења са аспекта ефеката економских интеграција,

Одвијање слободне трговине мора се одвијати у складу са следећим начелима:

На европском простору, поред Европске уније, постоје још четири зоне

2.СВЕТСКЕ АСОЦИЈАЦИЈЕ ЗОНА

2.2.Светска асоцијација економско - производних зона (WEPZA)

WEPZA је приватна непрофитна асоцијација коју су основале Уједињене

Пошто је било доста оперативних недостатака, асоцијација се 1985. године

Сложен процес политичке стабилизације и економске реинтеграције земаља

3.2.ЦЕФТА 2006- Средњеевропски уговор о слободној трговини

Оригинални ЦЕФТА Споразум потписан је у децембру 1992. године између

Јединственим споразум требао је да се гради на већ постојећим билатералним

3.3.Значај и циљеви Споразума

У оквиру ЦЕФТА 2006 споразума постоји висок степен либерализације

4.СЛОБОДНЕ ЗОНЕ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ

Југославија је дуго имала слободну царинску зону у Солуну, основану

4.2.Слободне зоне у Републици Србији

У Србији тренутно постоји и послује 13 слободних зона: Пирот, Суботица, Нови

Повољан географски положај посебно доприноси атрактивности слободних зона

Слободна Зона Пирот

Слободна зона Нови Сад

Слободна зона Зрењанин

Кандидат је одбранио дипломски рад с оценом _ ( ___ )