134. Ivan Gorovié wladoZonja majei, mlada bratu, a hor avateva oslovljava mladozenjinog oca ili dedu, mladinu majku, kus, Ove horske mnoZina javlja se ovde mnogo Sede nego u drugim vrstama pesama, umanjujuéi anaéaj pojedinat- nog subjelta kao poiljaoca poruke u komunikacijskoj strukturi teketa. Wasuprot tome, apostrofiranje primacca poruke u svadbarskim pesmama je tako regi obavegno, dok druge pesme mogu ostati bez odredje~ nog adresate. To se vidi veé u.njihovim naslovima, gde se obiino navodi lik koji ima ulogu primacca poruke: Toéi vino, o& stari, Danas,majko, enis sine, Dodekaj mi, majko, svete, Kume, izgore ti kesa, Veéi 2nataj pojedina’nog adrenata nego pojedinatnog adresante u komunikacijakoj strukturi teksta svadbarskii. pesama mode se objasniti teZnjom njihovin autora da model komunikecije izmedju likova pesama usklade sa modelon privatno~javne porodiéne komunikacije putem pesama, na svadbi ili povodom svadbe, preko radija, gde je po pravilu izdvojen pojedinac a Siju Bast se pesma naruguje, dok narugilac moze biti osoba koja hita pesme u ime gostiji (kum na evadbi), ili se kao naruéioci potpiauju svi 8lanovi jedne porodice (u emisijama na radigu). Glavni motivi ovih posama su nbigaji vezani aa tradicionalnc avadbono veselje, Tu je relativno bogat nepertoar obigaja, ali koji su prikezani kao opStenarodni, bez lokalnih varijanti, kao deo zajednitke, avima razumljive i svuda vai tradicije, Ogigledno, i autori novin svadbarskih pesama, kao i njihovi prethodnici, pisci starih pesama u narodnom duhu, drde se rumantigarske koncepeije tradicionalne kulture kao elementa koji povez uje 1 objedinjuje Zivot lokalnih zajednica, pri Sema se lokalna spenifitnost uarodnog Hivota smatzg nebitnomn. Dve poznate pesme su posvedene kufu 1 njegovoj ulozi na svad- benom veselju, Tu se pominje obiéaj da se glava peenja iznosi pred kuma i njegova obaveza da nazdravlja gostima i da povede kolo; navode se i stare formule sadirkivania kuma: Hejde, kume, nist digme 4 Kune, izgore ti kesa, U nekoliko™ pesama pojavijuje se dever kao Suvar snajes Bi, dievere, Suvaj dobro da je te ukradu, a stari svat ili voivoda pominje se samo uzgred, Od obivaja Siji su izvr¥izei roditelji ili _ praga i sestre mladenaca prikezani su do’ekivanje i kiéenje svatova, atavijanje venca na kapiju i blagoriljanje mladenaca. Zadatak svatova je da pevaju (Zapevajte svatovi), piju (Nek tote vino svatovi naXi) i pucaju (Nek odjeknu puike tanke). Ispoljavanje raspolo%enja i oseéanja protegonista svadbenogNove narodne pesme i porodica, BS-EDS 1V(1982) 398 veselja predstavijeno je wvde takodj kao ubitajna obaveza, i u tom pogledu su nove svadbarske pesme bliske notivima starog folklora; un funkeije svadbenog obreda kao sredstva aa uskladjivanje 1i&aih emocija kao deo obigaja, kao obigajna ima je ostao trag socijalno-psiholoske sa potrebame druStvenog Zivota. Taku se, na primer, susreée motiv tugo~ vanja neveste i njenih roditelja zbog rastanka. Srce mi se kida od njihovog plata, keZe nevesta u jednoj pesmi, I od mlado%enjine majke ofokt je se da zaplate, eli to je ‘suza radosnica", Proli suzu radosnicu poruéuje mladozenja svojoj majci u pesmi Duéekaj mi, majko, svate. Suza redosnica mo%e da zaiskri i u oku mladod: nog dede, kao u pesmi Zeni deda unuka, Mlada i mladvZenja Zale za devovanjem, odnosno momova- njem, Pured ovakvog ispoljavanja emocije glevnih likova, u novim svad- barskim pesmama prisutan je 1 stari motiy obrednog ili, tadnije, obi- Sajnog zadirkivanja, &: je su "Zrtve" najéegée kum, dever i mlado%enja, a obitne ga zapofinje hor avatova, kuji, na primer, cvako zadirkuje mladozenju: Slu&aj dobro Zenu, svréeno je sve. 0a sutra se8, brale, prati pelene. (481) Drugu grupu namenskih porodiinih pesama Sine rodjendanske pesme, koje se javljaju sa Sirenjem danas veoma rasprostranjonog obiéeja proslave rcdjendana u porodici i vazmene Seatitki tim povodom preko lokalnog radija, U nekim naSim krajevima Sestitanje rodjendana je motiv daleko najveéeg broja poruka koje se Sitaju u odgovarajuéim radio~emisijama, Rasprostranjenost proslave i Sestitanja “rodjendana upadijiva je, na primer, u Podunaviju. Radio-Pc#arevac je 6, juna 1982, u emisiji "Pesmom ti kazem", objavio ukupno 326 raznih privatnih Ses- titki, pozdrava i Zelja propragenin nerugenim pesmama, od toga Sak 228 rodjendanskih 8estitki, I druge dve radio-stanice tog, keko se danas kaze, regiona - Radio-Smederevo i Radio~Jasenica ig Smederevske Palanke ~ objavile su istog dana u svojim emisijema Zelja i pozdrava najvise Gestitki povodom rodjendana: Redio-Smederevo 25 od ukupno 38 poruka, Radio-Jasenica 25 od ukupno 47 poruka, Analiza sadrZine ovih estitki otkriva nekoliko etnografakih Sinjenica koje utitu na izbor motiva prilikom pisanja tekstova namens~ kih rodjendanskih pesama, Najpre, pokazuje se da obitai Eostitanje rodjendana vaii, pre avega, za detije rodjendane i rodjendane mladih dootbnoivgie: EtnoloSke sveske IV(1982), Cahiers Beograd, 398 Ivan Sclovié NOVE. NARODWE PESME I PORODICA Prougevanje strukture i funkecije novih narodnih pesama pokagzuje da su One videstruko vezane za porodicu. Porodica ovim pesmama daje njiho- ve likove i motive, ona je vrednost koja osmi§ljava u njima izrazene emotivne i vrednosne stavove,°S druge strane, jedne od najvainijih funkeija novih narodnih pesama odriosi se ad porodié Zivot, jer su one element danas rasprostranjene simbolitke kommikacije medju Slanov: ma porodice 1 ismedju porodice i dru’tvene sredine, komunikacije koja ima svoj tradicionalni vid (svadbeno veséelje.sa muzikom) i svoj moderni vid (razmena Sestitki, Zelja i pozdrava preko radija), Mo%e se, dakle, govoriti o porodici u novim narodnim pesmama i, obratno, o novim narod- nim pesmama u poredici, Ova dva aspekta najteSnje" eu povezani tamo gde su teketualni motivi motivi pesama odabrani i obradjeni s obzirom na njihovu funkeiju u poroditnom Zivotu, To je sluéaj sa mnogim pesmama koje opevaju svadbe : svadbare, radost roditelja zbog rodjena deteta ili takve znatajne i sreéne trenutke za porodicu kao Sto su rodjendan, polazak u Skolu, za- vrBetak Skole, odlazak u vojsku, povratak ia vojske, dolazak sa rada u inostranstvo, Ove "namenske pesme" kako se one 0 profesionalnom Zar- gnu nagivaju; sro’ene su tako da budu prikladna ilustracija Sestitki, pozdrava i Zelja upuéenih preko lokalnog radija, da se mogu pevati ili sludati sa plova na syadbame i drugim porodiinim veseljima i proslavama, da mogu, snimljene na ploéu, da budu zgodan poklon u raznim prilikama, Medju namenskim pesmama posebnu grupu fixe svatoveke ili, kako se danas SeSée zovu, "svadbarske" pesme, U sjima se svadbeno veselje opi- suje iz subjektivne perspektive, sa stanoviSta glavaih pr. tagunista, mladeZenje, mlade,.njihovih roditelja, sestara ili braée i, takodje, sa stanovista hora svatova. S druge strane, i svadbarske pesme, poput velike vegine drugih novih narodnih pesama, pribegavaju neposrednom obraganju, pri Semi se u svakoj pesmi izdvaja glavni primalac poruke, tako da u komunikaciji izmedju likova ovih pesama preoviadjuje usmereni monolog: jedno "ja" ili "mi" obraéa se jednom "ti", mlada mlado%enji,136, Ivan Gorov: osamnaest godina. To se vidi iz sledede tabele: I. - Gestitke od 1, do 18, rodjendana 1b 2 3 4 5 6 7 8 9 lo- 11121314 15 1617 18 12013 14 «135 43 5 4 1244 118 6 14°11 7 1 4 tit Smed. 9 1 2 8 3 Pee yee 4 3 1 1 II - Gestitke poste 18. rodjendana. Rodjendan 19 20 21 22 23 25 20 3233 34 36 37 39 50 52 61 ? 4312 ee eee 18 Br. Pod, 243 1 es 4 Sie Smead. . 1 44 ki Jas, 11 Gestitke obiéno potpisuju svi Slanovi uke porodice slavlje- aike, to jest ukugani, pri %emu su na prvom mestu nay majke i oca, sestre i brata, babe i dede. Redje su ceSée potpisi titke koje Salje xedbina, tetka i tv8a, ujna i ujak, kum, ili osobe koje nisu u srod- stvu sa slavljenikom, komSije, drugovi i drugarice, Moke se regi da osnovni tok ove komunikacije putem rodjendanskih testitki ide od rodi- telja prema deci. Tome su prilagedjene i pesme srotene kao ilustracije Sestitki, te medju rjima ima naj > onih koje opevaju roditeljaku ljubav: Ponosim se tobom, ‘sine, Kéeri moja, milija‘od lata, Gerki za rodjendan, Za tebe Zivim, sine, Za rodjendan tebi, sine, Sine moj, sine, Osamnaest kararfila, Veliki broj rodjendanskih testitki koje roditelji preko radi- ja upuguju svojoj maloj deci, recimo, za njihov prvi rodjendan, govori © dru&tvenom karaktert. ove simbolitke kemunikacije, pokazuje da je ovdo, bez obzira na noninalne .adresate i adresante, pre svega red o porukama porodice upuéenim druStvenoj sredini, Zato je i u pesmama namenjenim tome da posluze kao prataja ovih poruka rodjendan pred- stavijen kao slavlje roditelja, njihov uspeh, ostvarenje osnovnug Zivotnog i druStvenog zadatka, koji se sastoji u brizi i ljubavi prema deci. Ali, javno izrazavanje ljubavi prema ‘svojoj deci istovremeno je stvar roditeljskog i porodiénog prestiza i ohaveza koju namede zajed- nica, sliina obavezi javnog oplakivanja pokojnika, Ponositi se sv detetom, Zrtvovati se za njega, podrediti mu ceo Zivot - to su stavovi=BDS_1V(1982): 398 _ Nove narodne pesme i porodica i oseganja koja né treba Suvati za sebe, nego se "valja’ da ih rodi- telj ispolji i obgnani, Priliku za to pruZa proslava dedijeg rodjen- dana, omigije Sestitki, Zelja i pozdrava na radiju daju druétveno prignat cblik javnom izrazavanju roditeljskih ose4anja, narodne pesme ga 2goduo potkrepljuju 4 ilustruju, a namenske rodjendanske pesme nude gotove formilacije pojedinih oseganja i stavova, One, po pravilu, sadrZe formulu testitanja: Kéeri moje, milija od zlete, 2 sregan ti, sregan rodjendan, Gerko, Serko, valimo te svi, sregan rodjendan Zolimo ti mi. Sine jedini, vragolane moj, sreéan rodjendan neka bude’ tvoj. Ideja da je dete najveéa vrednost u Zivotu i spremnost rodi- telja da se za njega Zrtvuju formulisane su.u ovim stihovima: “Svud sa tobom ponosim se, sine, sve ¢u sine ze tebe da dam, Svalom onom koji ima sina Hivotni su ispunjeni sni, Za tebe Zivim, sine, ti si mi jedina sreéa. Davno, davno, imam jédnu Zelju iu sreu skriven davi san - da do’ekam godina da prodje i da slavim éerkin rodjendan, : Kéeri moja, milija od zlata ti si majci. dukat oko vrata, a tvom ocu mesto sunca ajaj. Bliske rodjendanskim pesmama su one namenjene slavlju i razme~ ni Sestitki povodom rodjendana deteta: I moja se Zelja ispunila,138. Ivan Sorovié Sumadinka mila rodile mi sina, Mesto sina gerku sam rodila, Sami nes- lovi ovih pesama pokasuju da one ilustruju raspolozenje i osedania primalaca Sestitki, a ne, kao u rodjendanskim pesmema, njihovih pot- pisnika, koji eu ovde roditelji srednog para ili njihova braéa i sestre, Roditeljska ljubav daje glavne motive i ostealim namenskim pesmama, koje idu uz slavlje i Sestitke povodom polaska u Skolu (Mamino prvate) i1i dolaska sa rade u inostranstvu (Dobro-do¥o, mili sine, We vragan se vide u tudjinu kletu), Medjutim, izbor pesame kojima su pragene svadbene, rodjen- danske i druge éestitke upugene preko lokalnog radija daleko je Siri cd repertoara namenskih poroditnih pesama, Na primer, medju 118 pe- sama kojima su ilustrovane razne poruke emitovane 6, juna 1982, preko Radio-Pozarevea bilo je samo 16 namenskik. Taj odnos je u odgovaraju- oj emisiji Radio-Smedereva bio 29 prema 8, a u emisiji Radio-Jaseni- co 47 prema 15, Najpre, ima poSiljelaca poruka koji se ne trude da odaberu pesmu 8iji bi se tekst doslovno vezivao za sadrZinu poruke, nego se pri tom rukovode drugim motivima, opredeljuju se, recimo, za najnovije pesme i trenutno najpopulamije peva’e, U navedenim emisi- jama tri podunavske radio-stanice, medju najéeSée trazenim pesmams.. bilo je nekoliko sa najnovijih, dva-tri meseca pre ovih emisija ob- javljenih albuma Wade TopSagié i Hanke Paldum, Motiv izbora peome moze biti samo u tome Sto se ona dopada potpisniku poruke, ili Sto on ana da je voli onaj kome je upugena, ili zato Sto pesma ima naroditi smisao za poSiljaoca i primaoca poruke, Neki o4 ovih poslednjih motiva izbora pesme ponekad se mogu naslutiti, Tako, na primer, dve Sestitke ig emisije po¥arevavirog radija u kojima majke sinovima Sestitaju rodjendan svakako nisu bez razloga proprasene pesmama Yrati, tata, mamu 1 fo je kriva nea druga Zena, Slitno tome, ne mo%e se smatrati nemotivisanim izborom pesme Stariji si, al’ nigta ne mari uz pet Sestitki upuéenih povodom veridbe ili ven’anja preko iste radio- stanirey U nekim sluéajevima tekst pesame ne ilustruje sam povod Sestitanje i prigodna osedanja, nego doarava pri: ke u kojima se nalazi slevljenik ili potpisnik Sestitke, pre svega, njihovu odvoje- nost od kude 1 porodice, U pet rodjendanskih Sestitki potkrepljenih Pesmom Sam u sobi u dalekom svetu dva puta su oznadeni kao primaoci i tri puta kao adresanti poruke lanovi porodice koji se nalaze na139. Nove narodne pesme i porodica, ES-EDS IV(1982) 398 radu u inostranstvu. : Pesmu takedje moze udiniti prikladnom pratajom testitke to Sto slavljenik i lik pesme imaju isto ime, Dva Dragana, dve Marije, po jedan Jovan 1 Safa i po jedna Jasmina, Radmila, Sanela, Denijele i Ivana iz PoZarevea i Smea is tanke dobili au 6, juna 1982, vadio-Sestitke za rodjendan, ven’anje ili godignjicu braka us pesme Dragane, Draganéigu, Marija, Mero, Maro, 0j, Jovane, Jovo, Jasmina, Jasmina, Sasa, Joj, Rade, joj, Hedmila, Sanela, Danijela 4 Zbogom, tvana, Zanimljivo je da sz, ue pesmu Romeo 4 Julija, Sa%a 4 Zbogom, Ivana jedine zabavne pesme koje su ovde upotrebljene ‘za ilustrovanje radio-poruka, WAjzad, moZe se s. razlogom pretpostavitd da naruSioci ponekad biraju pesmu po njenom naslovu ili refrenu, ne snajuéi dobro ceo tekst, pogotovo kad se opredeljujn za pesme sa spiske noviteta koje na uplatnim mestima is neke cadio-stanice (na primer Radio- Jasenica). fo je najverovataije objaunjenje &to je jedan broj rodjen~ danskih Sestitki upusenin Zenskoj deci bio propragen pesmama Rasti, rasti, malena, Cakana i Devojéice, cpa, cupa, pesmama ga ljubavaim notivima: Rasti, rasti, malena, tekaéu te ja da zagrlim, da poljubim plava oka ava, Ga, ca, cakana, da 1i imaS dragana? Imam, momée, imam tri, Sto ne buded moj i ti? Res obzira ra to da li izmedju tekstova pesama i tekstova njima popragenih radio-poruka povodom raznih porodi&nih sveéanosti i proslava postoji neporredne i doslovna veza (kao Sto je to sluéaj kad Se koriste namenske pesme), ili je vet o posrednoj i manje ili vide Roéliivo) korespondenciji, 111, najzad, samo o opStoj pogodnosti pesa- ma za ovakvu upotrebu, namede se zaklju8ak da su nove narodne pesme u Principu, na osnovu svojih Zanrovskih osobina, prikladno sredetvo za ova simbolicku komunikaciji medju Slanovima porodice i izmedju porodice i lokalne zajednice, I kad nisu u pravom smislu nanenske, one su ovde Primenljivo, s lakogom vrie funkedju u koju 1h stavlja ovaj novi oblik poreditnog 1 drusteenog Bivota, fo dolazi otuda Sto motivsku okose: nicu novin narodnim pesmema daje porodica, Sto se na odnosima u poro- ick 4 porodignim vrednostima temelje njihova emotivnost i njihovaIvan Gorovié aksiologije, @lavni likovi ovih pesama javljaiu se u ulogama koje proizlaze iz mesta pojedinca u porodic: ka, otac, brat, sestra, muz, Zena, To vadi i za ljubavni par, &1ji se odnos uvek rasvija u nanje-vike exaplicitno datom kuntekstu porodice, bilo da se u taj odnes ukljui plet u stvaranju sopstvene porodice, bilo da Je on posledica raskida, razvoda brake ili samo isjalovijivanje nade polagane u braénu sresu, Ipak, nisu sve vrste novih naroduih pesama podjednako funk- clonalne kad je reé o njihovom ukljuSivanju u opisani oblik privatno ~Javnog porodiénog komunicirenja, Takvom fuakcionalnoSéu u najveéem stepenu se odlikuju pesme 81) mahalsko~baStenski ambijent, 2a djul-baite i palanaSke sokake, koje su, uz to, blige tradaicionslnom pevanju uv narodnom duh od drugih vrsta novih narednih pesama, Ove rustikalne i mahaleko-baStenske pesme mogu biti idiliéne, nostalgi&ne, satirigne ili progresivne, ali im je zajedniéke crta uznoSenje porodiéne sreée, vrednosti doma, braka, dece i roditeljske ljubavi, Kad je re8 o najéeSdim motivima novih narodaih pesama, o ljubavnim motivima, zna’ajno je da se onl ovde uglavnom razvijaju u optimistitkoj perspektivi, zahvaljujuéi tome Sto u rustikelnim i mahal Sine mladi momei i devoj ju ili upligu roditelji, bilo da je njegov po¥eljni ras~ su motivi vezani za selo ili za co- bagtenskim pesmama ljubavai par » cure i dilberi, pa je njihova ljubav pri- kagana prospektivno,okrenuta je buduénosti, ispunjena madtenju o skorom venéanju i sreénom braku, kojim ée se #avrditi i nesta¥luca seoskih lola i bekrija, Zato su tu Sesti motivi vereniftva, prste~ novanja, prosidbe, spremanja darova za svatove: Uskoro gu, Maro, da te prosim, Tvoja majka nek darove sprema Jesen ide i avadbi se nadai, der Sekanja, lepa Maro, nema, Dodji, dodji, pa me mladu prosi Al’ mi viSe srcu ne prkosi Spremaj curo, dapove, dovodim ti svatove, Obeé’o si, re& ne gazi, zato dodji, pa me prosi.g ia Nove narodne pesme i porodica, ES-EDS 1V(1982) 396 Veze8 Ii darove da okitas svatove? Prsten nosi, pa devojku prosi, Kupi svate, moji misle na te, Gesti su, takodje, motivi bekstva devojke aa momka zbog sukoba sa roditeljima i bradom, koji, na primer, trate 2a nju boge- tog muka, ‘a odvragaju je od siromaha ili bekrije, ali taj sukob je e veéini pesama sa ovim motivima prikazan kao prolazan, kao nepoieljan i kad je neizbe%an i zato se zavriava izmirenjem i ponovaim oluplja- xjem poredice, sade u profirenom sastavu: Venéasmo se bez vaSga ananja. Da li ste joS ljuti na nas? Ne gameri, majko, Sto odlazim tejno? Roditelj ée svaki brzo da oprosti, Dodjite nama, vodite unuka, Tako ga ne znaS, mili o&e, tveje ime mi smo njemu.dali. U progresivnim rustikalnim pesmama javiljaju se likovi mla- Ginza koje je sukob sa roditeliima prilike da izraze svoj kriti&ki odnos prema patrijarlalnom moralu, Oni su skloni tome da se upuste u navelnu diskusiju sa roditeljima, tumageéi im duh novog doba, ali u njihovoj interpretaci,i osaovne ostaje nepromenjeno, porodica je i dalje cilj ljubavi, @ sloboda za koju se zelegu pretvara se u sred- stvo za ostverivanije tog cilia, kao u jednoj: pesmi gde Serka objainja- va majoi promene koje je donelo novo vreme: Vremena su proSla stara, i sa njima obivaj Ne kriju se vi8e, nano, kao nekad oseéaji .., da bi na kraju doSla do tatke u kojoj ge njena versija progresivnostd moéi da se izmiri sa majéinim tradicionalizmom:142, Ivan Gorovié Ako Zcl1iS zeta da ti nadjem, moram SoSée sama da izadjem. Ukoliko, ipak, iz jednog ili drugog vazloga, dodje do ras- kida ljubavne veze i ona se ne zavrSi ofekivanim svadbenim ves#1jem i brakom, onda je to udarac koliko za momka ili devajku Sije su se aade izjalovile, toliko i za njihove roditelje i sve uknéane: SVL te moji mnogo vole, majka te je kéerkom zvala, a ja sam ti mladost dao, Zaz nam tako ka%eS hvala, Da od svadbe niSta nema, nikad majka nije verovala, Rustikelnim 1 mahalsko-~hastenskim pesmama nisu strand ni notivi vanbratne ljubavi i brakolomatva, Ali oni su po pravilu obra~ djeni na Saljiv, satirivan na¥in, tako dé neprikosnovenost braka i porodice time nije povredjena, Io va%i i za retke prizore iz savre~ menog braénog Hivota, koji ou prikazeni iskljuSivo iz satirignog ugla, U "gremeticd motive" ove ave srodne vrate novih narodnih pesama porodica ima znatajnu, tako reéi korensku, wlogu i onda kada pesme ne opevaju ljubame 2gode, nego su okrenute drugom vainom krugu notiva, u Uijom je sredigtu Se%nja za selom i rodnim krajem, Odvoje~ nost od sela u ovim nostalgiénim pesmama, bilo da je nek o pevalbar~ barskoj SoinJi ili o seti Soveka koji je iz sela predao u grad, tobka je, pre svega, sato Sto je to odvojenost od porodice, od rod- bine, od gajednice, ukljusujuéi tu i komSije 4 drugove. U toj nostal- shit prepliéu se Ljubavaa i patriotska oseéanja, ald im zajednisku boju daje privrZenost porodici: Jedva Sekam da se vratim u zavidaj, u svoj dom,143. Nove narodne pesme 4, porodics, BS-EDS IVv(1982) 398 Vratiéu se, cde, majko Zeno dvaga, kéeri, sine, zagrligu seju, brata, svaku stopu domovine, Dek je u rustikalnim i mahalsko-baStenskim pesmama ljubav prikasana uglavnom prospektivno, kav slatki nenir koji ge se zavréiti sregnom svadbom, u drugim yrstama novih narodnih pesama, u kafanskim i apstraktnim pesmama, na ljubav se mahom gleda retrospektivno, 0 njoj ae govcri na osnovu bugatog, manje-vise gorkog iskustva, Umesto o&ekivanja buduge sree i neizvesnosti tog odekivanja, sada preoviadjuje bolno sefganje na pro¥lu ljubav, esto povezano sa turo>- nim razmixljanjem o neverstvu, lazi i osveti. Zbog toga se i motivi poroditnog Zivota ovde javijaju u druktijoj svetlosti, Manje se govori © spoljainjim preprekama na putu ostvarenja ljubavi, o sukobu sa roditeljima, a vite o unutraSnjim, iz samog odnosa medju 1jubavnicima poteklim teSkogama da se ostvarena ljubav sa¥uva 111 da se izgubljena vrati, Umesto zavisnosti mladih od roditeljske volje dolazi motiy sudbine rastavljene dece, Lik majke ovde je prikazan s vide sentimen- talnosti. Ona vise nije “nana” ili, "majtica", nego "stara majka", vi- Se setna uspomena 4 retorivki sabesednik nego lik koji uti’e na tok dogadjaja, Ipak, ova sentimentalna privrZenost junaka kafanskih i apstraktnih ljubavnih pesama uspomeni na daloki dom i stare roditelje pokazuje u emu je njegov ghavni problem, Rastariek sa dragom, zbog koga on lomi ae u kafani i razmiSlja o prolaznosti srege, u stvari de kidanje niti kojima ga je ljubav vezivala za porodicu, etaru, iz koje je potekac 4 novu, koju bi stekau da ima "pravde u ljubavi",