M. Andjic, A. M. Andjic - Inzenjerska Matematika

Prof.
dr Miomir Anđić
Aleksandar M. Anđić
I N Ž E NJ E R S K A M A T E M A T I K A
Prof. dr Miomir Anđić
I N Ž E NJ E R S K A M A T E M A T I K A
Izdavač
UNIVERZITET MEDITERAN
Fakultet za informacione tehnologije
Bulevar Josipa Broza Tita bb,
Stari aerodrom, 81000 Podgorica
Recezenti
Prof. dr Žarko Pavićević,

redovni profesor
Prirodno-matematičkog fakulteta u Podgorici
Prof. dr Adis Balota,

vanredni profesor
Fakulteta za informacione tehnologije u Podgorici
Za izdavača
Prof. dr Savo Marković,
rektor Univerziteta Mediteran
Prenos rukopisa u elektronsku formu

Darko Anđić
Bojan Anđić
Crteži
Bojan Anđić
Dizajn korica i kompletno grafičko uređenje

Tiraž
200 primjeraka
Štampa
„Pro File“ - Podgorica
PREDGOVOR
Knjiga je pisana prema planu i programu predmeta Inženjerska matematika za studente

Fakulteta za informacione tehnologije u Podgorici (u daljem tekstu: FIT). Mogu je uspješno
koristiti i studenti i drugih fakulteta koji u svojim programima imaju materiju obuhvaćenu
njom. Knjiga će posebno biti od koristi onim studentima DLS-a (Distance Learning System –
učenje na daljinu) koji zbog zaposlenosti, ili iz drugih razloga, nijesu u mogućnosti da redovno
pohađaju predavanja i vježbe.
Prilikom izrade knjige vodilo se računa da na FIT dolaze učenici iz različitih srednjih škola i
sa vrlo neujednačenim znanjem, kao i o tome da studenti ne raspolažu većim fondom časova
iz Inženjerske matematike. Knjigom će uspješno moći da se koriste čak i oni studenti čije je
znanje srednjoškolske matematike dosta oskudno.
Svako poglavlje sadrži kratak teorijski uvod (potrebne definicije i teoreme), zatim
potpuna rješenja karakterističnih primjera, detaljno urađene zadatke predviđene za časove
vježbanja, kao i zadatke za samostalan rad, za koje su data uputstva i razultati, što uz veliki
broj slika, napomena i primjedbi i zadataka riješenih korišćenjem programskog paketa
„MAPLE“, treba da olakša savladavanje izloženog sadržaja.
U izlaganju materije, kao i pri izradi primjera i zadataka, maksimalno je ispoštovan
princip postupnosti, što omogućava korišćenje knjige za sticanje različitih nivoa znanja.
Na kraju knjige, u vidu priloga, dati su primjeri pripremnih zadataka za prvi i drugi
kolokvijum i ispitna pitanja iz Inženjerske matematike. Takođe, date su najbitnije formule iz
stepena, korijena, logaritama, trigonometrije, kao i pravila računanja u proširenom skupu,
, realnih brojeva.
Na račun potrebnog broja primjera i reprezentativnih zadataka, teoreme u knjizi nijesu
dokazivane. Dokazi istih će se izvesti na časovima predavanja.
U toku rada na knjizi, dragocjenu pomoć pružili su recezenti prof. dr Žarko Pavićević i
prof. dr Adis Balota, na čemu im se autori najiskrenije zahvaljuju.
Zbog obima posla, autori su svjesni tehničkih propusta u knjizi, pa će svaka

argumentovana primjedba i sugestija korisnika istog biti uvažena sa zahvalnošću.
Podgorica, septembar 2019. godine Autori

Grčki alfabet
  alfa   ni
  beta   ksi
  gama   omikron
  delta   pi
  epsilon   ro
  zeta   sigma
  eta   tau
  teta   ipsilon
  jota   fi
  kapa   hi
  lambda   psi
  mi   omega
SADRŽAJ
1 REALNI I KOMPLEKSNI BROJEVI 13
1.1. AKSIOME REALNIH BROJEVA ................................................................................................... 15

1.2. POSLJEDICE ALGEBARSKIH AKSIOMA ................................................................................... 16
1.3. NEKI VAŽNIJI PODSKUPOVI SKUPA REALNIH BROJEVA ................................................ 18
1.4. POSLEDICE AKSIOME NEPREKIDNOSTI ................................................................................ 22
1.5. GEOMETRIJSKA INTERPRETACIJA .......................................................................................... 23
1.6. TAČKA NAGOMILAVANJA SKUPA .......................................................................................... 24
1.7. MATEMATIČKA INDUKCIJA ...................................................................................................... 26
1.8. BINOMNA FORMULA .................................................................................................................. 29
Zadaci za vježbu ............................................................................................................................ 33

Zadaci za samostalan rad .......................................................................................................... 43
1.9. SKUP KOMPLEKSNIH BROJEVA ............................................................................................... 48

1.9.1. Uvod ...................................................................................................................................... 48
1.9.2. Polje kompleksnih brojeva ............................................................................................ 48
1.9.3. Geometrijska interpretacija skupa kompleksnih brojeva ................................... 54
1.9.4. Trigonometrijski oblik kompleksnog broja .............................................................. 56
1.9.5. Stepenovanje kompleksnih brojeva ........................................................................... 60
1.9.6. Stepen ez ............................................................................................................................ 62
1.9.7. Korjenovanje kompleksnih brojeva ............................................................................ 63
1.9.8. Logaritam kompleksnog broja ..................................................................................... 65
Zadaci za vježbu ............................................................................................................................ 67

Zadaci za samostalan rad .......................................................................................................... 75
viii Miomir Anđić, Aleksandar M. Anđić | INŽENJERSKA MATEMATIKA
1.10. POLINOMI ..................................................................................................................................... 81

1.10.1. Definicija i operacije ................................................................................................... 81
1.10.2. Djeljivost polinoma ..................................................................................................... 83
1.10.3. Nule polinoma. Osnovni stav algebre .................................................................. 84
1.10.4. Polinomi sa realnim koeficijentima ....................................................................... 86
1.11. PRIMJENA PROGRAMSKOG PAKETA „MAPLE“ KOD RASTAVLJANJA

POLINOMA NA ČINIOCE I NALAŽENJE NJEGOVIH NULA ............................................. 88
Zadaci za samostalan rad ........................................................................................................ 89
2 ELEMENTI LINEARNE ALGEBRE 95
2.1. MATRICE .......................................................................................................................................... 97

2.1.1. Jednakost matrica ......................................................................................................... 100
2.1.2. Operacije sa matricama .............................................................................................. 101
2.2. DETERMINANTE .......................................................................................................................... 105

2.2.1. Osnovna svojstva determinanti ................................................................................ 108
2.2.2. Rang matrice .................................................................................................................... 108
2.2.3. Elementarne transformacije matrice ...................................................................... 109
2.2.4. Inverzna matrica ............................................................................................................. 111
2.3. SISTEM LINEARNIH ALGEBARSKIH JEDNAČINA .............................................................. 113

2.3.1. Kroneker – Kapelijeva teorema ................................................................................. 114
2.3.2. Matrični metod ............................................................................................................... 116
2.3.3. Kramerovo pravilo ......................................................................................................... 117
2.3.4. Gausov algoritam ........................................................................................................... 119
Zadaci za vježbu .......................................................................................................................... 122
2.4. PRIMJENA PROGRAMSKOG PAKETA „MAPLE” U LINEARNOJ ALGEBRI ................ 131
3 NIZOVI 147
3.1. BESKONAČNI NIZOVI. KONVERGENCIJA ............................................................................ 149

3.1.1. Svojstva konvergentnih nizova .................................................................................. 153
Sadržaj ix
3.1.2. Broj e kao granična vrijednost niza ......................................................................... 158

3.1.3. Beskonačno mala i beskonačno velika veličina .................................................... 160
3.1.4. Računanje sa graničnim vrijednostima ................................................................... 161
Zadaci za vježbu .......................................................................................................................... 164

4 REALNE FUNKCIJE JEDNE REALNE PROMJENLJIVE 179
4.1. REALNE FUNKCIJE REALNE PROMJENLJIVE ...................................................................... 181

4.1.1. Načini zadavanja funkcije ............................................................................................ 181
4.1.2. Neke osobine funkcija ................................................................................................... 184
4.1.3. Monotonost funkcije ..................................................................................................... 185
4.2. ELEMENTARNE FUNKCIJE ........................................................................................................ 191

4.2.1. Klasifikacija funkcija ....................................................................................................... 198
4.2.2. Operacije sa funkcijama ............................................................................................... 199
4.3. GRANIČNA VRIJEDNOST FUNKCIJE ....................................................................................... 199

4.3.1. Jednostrane granične vrijednosti .............................................................................. 202
4.3.2. Granične vrijednosti funkcije na beskonačnosti .................................................. 204
4.3.3. Operacije sa graničnim vrijednostima ..................................................................... 205
4.3.4. Beskonačno male i beskonačno velike funkcije (veličine) ................................ 206
4.3.5. Metoda smjene ............................................................................................................... 210
4.3.6. Upoređivanje beskonačno malih veličina .............................................................. 211
4.3.7. Važnije granične vrijednosti ........................................................................................ 212
4.3.8. Postupak nalaženja graničnih vrijednosti elementarnih funkcija .................. 214
4.4. NEPREKIDNOST FUNKCIJE ....................................................................................................... 215

4.4.1. Geometrijska interpretacija neprekidnosti ........................................................... 217
4.4.2. Neprekidnost sa lijeve i desne strane ...................................................................... 218
4.4.3. Tipovi tačaka prekida .................................................................................................... 219
4.4.4. Osnovne teoreme o neprekidnim funkcijama ...................................................... 225
4.5. ASIMPTOTE GRAFIKA FUNKCIJE ........................................................................................... 228
Zadaci za vježbu .......................................................................................................................... 231

x Miomir Anđić, Aleksandar M. Anđić | INŽENJERSKA MATEMATIKA
DIFERENCIJALNI RAČUN
5 FUNKCIJA JEDNE REALNE PROMJENLJIVE
255
5.1. IZVOD FUNKCIJE .......................................................................................................................... 257

5.1.1. Geometrijsko tumačenje ............................................................................................. 258
5.1.2. Mehaničko tumačenje .................................................................................................. 259
5.1.3. Lijevi i desni izvod funkcije. Beskonačni izvod ...................................................... 260
5.1.4. Geometrijska interpretacija lijevog i desnog izvoda .......................................... 261
5.1.5. Diferencijabilnost ........................................................................................................... 262
5.2. OSNOVNE TEOREME O IZVODIMA ...................................................................................... 263

5.2.1. Izvod kompozicije funkcija .......................................................................................... 263
5.2.2. Izvod inverzne funkcije ................................................................................................. 264
5.3. LOGARITAMSKI IZVOD ............................................................................................................. 268

5.4. IZVOD FUNKCIJE ZADATE IMPLICITNO ............................................................................... 269
5.5. IZVOD FUNKCIJE ZADATE PARAMETARSKIM JEDNAČINAMA ................................... 271
5.6. DIFERENCIJAL FUNKCIJE............................................................................................................ 272
5.6.1. Mehanička i geometrijska interpretacija diferencijala ...................................... 273
5.6.2. Invarijantnost forme diferencijala ............................................................................ 273
5.6.3. Pravila izračunavanja diferencijala ........................................................................... 273
5.6.4. Primjene diferencijala ................................................................................................... 274
5.7. IZVODI VIŠEG REDA ................................................................................................................... 274

5.8. DIFERENCIJALI VIŠEG REDA .................................................................................................... 280
5.9. OSNOVNE TEOREME DIFERENCIJALNOG RAČUNA......................................................... 281
5.9.1. Fermaova teorema ........................................................................................................ 282
5.9.2. Rolova teorema ............................................................................................................... 284
5.9.3. Lagranžova teorema ...................................................................................................... 285
5.9.4. Košijeva teorema ............................................................................................................ 286
5.10. LOPITALOVA PRAVILA ............................................................................................................ 287

5.11. TEJLOROVA FORMULA ........................................................................................................... 291
5.12. MAKLORENOVA FORMULA .................................................................................................. 293
5.13. ISPITIVANJE FUNKCIJA POMOĆU IZVODA ...................................................................... 297
5.13.1. Lokalne ekstremne vrijednosti .............................................................................. 298
5.13.2. Kritične tačke funkcije .............................................................................................. 300
5.13.3. Konveksnost funkcija ................................................................................................ 302
5.13.4. Prevojne tačke ............................................................................................................ 304
5.14. PRIMJENA ASIMPTOTSKIH RAZLAGANJA ....................................................................... 307
Zadaci za vježbu ......................................................................................................................... 312

Sadržaj xi
5.15. PRIMJENA PROGRAMSKOG PAKETA „MAPLE“ KOD

IZRAČUNAVANJA GRANIČNIH VRIJEDNOSTI FUNKCIJA,
RAZVIJANJA FUNKCIJA U MAKLORENOV RED I ISPITIVANJA TOKA I
CRTANJA GRAFIKA FUNKCIJE .............................................................................................. 347
Zadaci za samostalan rad ...................................................................................................... 353
6 NEODREĐENI INTEGRAL 367
6.1. PRIMITIVNA FUNKCIJA I NEODREĐENI INTEGRAL ......................................................... 369

6.1.1. Svojstva neodređenog integrala ............................................................................... 370
6.1.2. Tablica osnovnih integrala ........................................................................................... 370
6.2. NEKI INTEGRALI KOJI SE NE IZRAŽAVAJU POMOĆU

ELEMENTARNIH FUNKCIJA ..................................................................................................... 371
Zadaci za vježbu .......................................................................................................................... 374
6.3. METODE INTEGRACIJE .............................................................................................................. 379

6.3.1. Metoda smjene ............................................................................................................... 379
6.3.2. Metoda parcijalne integracije .................................................................................... 391
6.4. INTEGRACIJA RACIONALNIH FUNKCIJA ............................................................................. 397

6.5. INTEGRACIJA NEKIH KLASA TRIGONOMETRIJSKIH FUNKCIJA ................................... 409
6.6. INTEGRACIJA NEKIH KLASA IRACIONALNIH FUNKCIJA ................................................ 414
6.7. PRIMJENA PROGRAMSKOG PAKETA „MAPLE“ KOD IZRAČUNAVANJA
NEODREĐENOG INTERGALA .................................................................................................. 421
7 ODREĐENI INTEGRAL 427
7.1. POJAM ODREĐENOG INTEGRALA ........................................................................................ 429

7.2. GEOMETRIJSKO TUMAČENJE ODREĐENOG INTEGRALA ............................................. 431
7.3. SVOJSTVA ODREĐENOG INTEGRALA .................................................................................. 434
Zadaci za vježbu .......................................................................................................................... 436
7.4. METODA SMJENE KOD ODREĐENOG INTEGRALA ........................................................ 439

xii Miomir Anđić, Aleksandar M. Anđić | INŽENJERSKA MATEMATIKA
7.5. METODA PARCIJALNE INTEGRACIJE ................................................................................... 443

7.6. NESVOJSTVENI INTEGRALI ...................................................................................................... 448
7.7. PRIBLIŽNE VRIJEDNOSTI ODREĐENIH INTEGRALA ........................................................ 454
7.7.1. Primjena Tejlorovog i Lagranžovog polinoma ...................................................... 457
7.7.2. Neke poznate formule za približno izračunavanje
određenih integrala ....................................................................................................... 460
7.8. NEKE PRIMJENE ODREĐENOG INTEGRALA ...................................................................... 467

7.8.1. Površine ravnih figura ................................................................................................... 467
7.8.2. Dužina luka krive linije .................................................................................................. 480
7.8.3. Zapremine i površine obrtnih tijela .......................................................................... 484
7.9. PRIMJENA PROGRAMSKOG PAKETA „MATHEMATICA“

U NASTAVI MATEMATIKE ....................................................................................................... 495
ODREĐENOG INTERGAL ......................................................................................................... 500
Zadaci za samostalan rad ...................................................................................................... 501
P PRILOZI 511
L LITERATURA 527
Postoji više načina uvođenja realnih brojeva. Mogu se podijeliti na konstruktivne – kod
kojih se, polazeći od već uvedenog skupa racionalnih brojeva efektivno konstruišu realni
brojevi – i aksiomatske. Mi ćemo koristiti ovaj drugi način koji omogućava da nešto brže
izvedemo osnovna pravila računanja sa realnim brojevima.
1.1. AKSIOME REALNIH BROJEVA
Definicija 1. Pod skupom realnih brojeva podrazumijevamo skup  u kome su definisane

dvije binarne operacije  i  (koje zovemo sabiranjem i množenjem) i binarna relacija  ,
tako da su ispunjena sljedeća svojstva:
Svojstva sabiranja
1° (x , y  ) x  y  y  x .
2° (x , y, z  ) (x  y )  z  x  (y  z ) .
3° Postoji element 0   , takav da je x  0  x za sve x   .
4° Za svaki element x   postoji element x   , tako da je x  (x )  0 .
Svojstva množenja
5° (x , y  ) x  y  y  x .
6° (x , y, z  ) (x  y )  z  x  (y  z ) .
16 Miomir Anđić, Aleksandar M. Anđić | INŽENJERSKA MATEMATIKA
7° Postoji element 1   , tako da je x  1  x , za sve x   .

8° Za svaki element x   \ {0} postoji element x 1   , tako da je x  x 1  1 .
9° (x , y, z  ) x  (y  z )  x  y  x  z .
Svojstva relacije 
10° (x  ) x  x .
11° (x , y  )(x  y  y  x  x  y ) .
12° (x , y, z  )(x  y  y  z  x  z ) .
13° Za svaka dva elementa x , y   važi x  y ili y  x .
14° Ako je x  y i z proizvoljan element iz  , važi x  z  y  z .
15° Ako je 0  x i 0  y , onda je i 0  x  y .
Aksioma neprekidnosti
16° Ako su A i B neprazni podskupovi skupa  , takvi da je x  y za sve x  A ,
y  B , tada postoji element z   , takav da je x  z  y za sve x  A, y  B .
U buduće ćemo, obično, umjesto x  y pisati xy .

Osobine 1° - 4° govore da u odnosu na sabiranje skup  ima strukturu Abelove grupe.
Zajedno sa njima, aksiome 5° - 9° označavaju da je  u odnosu na sabiranje i množenje polje.
Najzad, relacija totalnog uređenja  , na osnovu 14° i 15°, slaže se sa operacijama  i  , te
takvo polje zovemo uređenim poljem. Zajedno, aksiome 1° - 15° zovemo algebarskim
aksiomama skupa  .
Aksioma 16° je najvažnija za uvođenje osnovnih pojmova analize i zove se još i aksioma
potpunosti. Naravno, za razliku od algebarskih aksioma, za nju se ne bi moglo reći da
predstavlja svojstvo skupa  koje je „očigledno“ i „uobičajeno“ u radu sa realnim brojevima.
No, ona je neophodna za analizu, a ne može se izvesti iz algebarskih aksima; jedino je moguće
da se ona zamijeni nekim njoj ekvivalentnim iskazom.
1.2. POSLJEDICE ALGEBARSKIH AKSIOMA
U ovom odjeljku pokazaćemo neka od uobičajenih pravila računanja sa realnim brojevi-

ma, koja se mogu izvesti iz algebarskih aksioma 1° - 15°.
Teorema 1.
1° Neutralni element sabiranja 0 jedinstveno je određen.
2° Za svaki realan broj x suprotni element x jedinstveno je određen.
3° Za svaka dva realna broja a i b jednačina a  x  b ima jedinstveno rješenje.
1. REALNI I KOMPLEKSNI BROJEVI 17
Broj x  b  (a ) označavaćemo dalje sa b  a . Time je u skupu  uvedena operacija

oduzimanja sa uobičajenim svojstvima.
Teorema 2.
1° Jedinični element monoženja 1 jedinstveno je određen.
2° Za svaki realan broj x  0 inverzni element x 1 jedinstveno je određen.
3° Za svaka dva realna broja a, b (a  0) jednačina ax  b ima jedinstveno rješenje.
4° (x  )(x  0  0) .
5° Ako je xy  0 , onda je x  0 ili y  0 .
6° (x  )(x  (1) x ) .
7° (1)(1)  1 .

8° (x , y  ) (x )(y )  xy . 
b
Analogno oduzimanju uvodi se dijeljenje realnih brojeva pomoću b  a 1  za a  0.
a
U iskazu sljedeće teoreme, u kojoj se navode neke posledice treće grupe aksioma, pored
znaka  koristićemo i oznake ,  i  koje se uvode na sljedeći način:
x y  x y  x  y; x y  y  x; x  y  y  x .
Teorema 3.
1° Za svaka dva broja x , y   važi tačno jeda od sljedeće tri mogućnosti:
x  y, x  y, x y .
2° Relacije x  y, 0  y  x ,  y  x , x  y  0 su međusobno ekvivalentne. Slično
važi kada se znak  zamijeni znakom  .
3° Iz x  y slijedi x  z  y  z , za svako z   .
4° Ako je x  0 i y  0 , onda je xy  0 .
5° Iz x  y i 0  z slijedi xz  yz . Slično važi kada se znak  zamijeni znakom  .
6° Iz 0  x  y i 0  z  t slijedi xz  yt . Slično važi kada se znak  zamijeni znakom
.
7° Iz x  0 i y  0 slijedi xy  0 ; iz x  0 i y  0 slijedi xy  0 .
8° 0  1 .
9° Ako je x  0 , onda je x 1  0 ; ako je 0  x  y , onda je 0  y 1  x 1 .
Za broj x   kažemo da je pozitivan ako je x  0 , nenegativan ako je x  0 ,

negativan ako je x  0 i nepozitivan ako je x  0 . Takođe uvodimo pojam apsolutne
vrijednosti (modula) realnog broja pomoću

 x , ako je x  0
|x | 


 x , ako je x  0

Teorema 4. Za sve x , y   važi:
1° | x |  0 ,
2° | x |  0  x  0 ,
3° | x |  | x | ,
4°  | x |  x  | x | ,
5° | x  y |  | x |  | y | ,
6° | x  y |  | | x |  | y | | ,
7° | x  y |  | x |  | y | ,
8° | x  y |  | | x |  | y | | ,
9° | x  y |  | x |  | y | ,
x |x |
10°  , y  0,
y |y |
11° za svako a  0 je
a) | x |  a  a  x  a ,
b) | x |  a  x  a  x  a .
12° za   0 , nejednakost | x  a |   ekvivalentna je sa a  x a .
1.3. NEKI VAŽNIJI PODSKUPOVI SKUPA REALNIH BROJEVA
U ovom poglavlju pokazaćemo kako se u okviru aksiomatski uvedenog skupa  realnih

brojeva mogu uvesti uobičajeni podskupovi prirodnih, cijelih, racionalni i iracionalnih brojeva.
 Prirodni brojevi. Princip matematičke indukcije
Intuitivno, prirodni brojevi predstavljaju skup koji se dobija polazeći od jediničnog ele-
menta skupa  , dodavanjem te jedinice neograničeno mnogo puta samoj sebi. Da bi smo tu
konstrukciju precizirali, uvedimo pojam induktivnog skupa.
Definicija 2. Podskup A skupa  naziva se induktivnim ako važi

(x )(x  A  x  1  A) .
Definicija 3. Skup  prirodnih brojeva jeste najmanji induktivan podskup skupa  koji sa-
drži 1 .
Iz same definicije neposredno slijedi osnovni princip rada sa prirodnim brojevima –

princip matematičke indukcije.
Teorema 5. Ako podskup A skupa  ima sljedeće osobine:

1° 1  A ,
2° (x )(x  A  x  1  A) ,
tada se A poklapa sa skupom  .
Pomoću ovog principa možemo dokazati nekoliko jednostavnih svojstava prirodnih
brojeva.
Teorema 6.
1° m, n    m  n  , mn   .
2° n   i n  1  n  1   .
3° m, n  N i m  n  m  n   .
4° min   1 , tj. (n  N ) n  1 ;
m, n   i m  n  m  n  1 .
5° Svaki neprazan skup A   ima minimalan element.
Princip indukcije može se koristii i za definisanje novih pojmova i oznaka. Tako, na

n
primjer, ako su x 1, x 2 , ... , x n , ... realni brojevi, definišemo zbir x i
na sljedeći način:
i 1
n  n 1 
  x i   x n , ako je poznato
1 n 1
x i
 x1 i x i
 i 1  x i
.
i 1 i 1 i 1
n
Na sličan način se uvodi oznaka za proizvod x
i 1
i
brojeva x 1, x 2 , ... , x n .
U ovim oznakama lako je formulisati i dokazati neka uopštenja ranije navedenih aksioma
i stavova:
n
x i
 x 1  x 2  ...  x n ima istu vrijednost, nezavisno od toga kako se u tom izrazu
i 1
n
rasporede zagrade; slično važi za x
i 1
i
 x 1x 2 x n (uopšteni asocijativni zakon),
 n  n
x  yi    xyi (uopšteni distributivni zakon),
 i 1  i 1
n
0  x i (i  1,2, ... , n )  0   x i (uopštenje aksiome 15°),
i 1
x
i 1
i
 0  ( i  {1,2, ... , n }) x i  0 ,
n n
0  x i  yi (i  1,2, ... , n )   x i   yi ,
i 1 i 1
n n
x i
  |x i
| (uopštena nejednakost trougla),
i 1 i 1
n n
 x i  | x i | .
i 1 i 1
Takođe, na ovaj način se uvodi pojam stepena: x 1  x i za n  2, 3, ... , za koji se onda

lako dokazuju poznate osobine, na primjer:
x m  x n  x m n , (x m )n  x mn , (xy )n  x n y n .
 Cijeli brojevi
Označimo sa  skup svih suprotnih elemenata prirodnih brojeva:

  {n | n  } .
Definicija 4. Pod skupom cijelih brojeva podrazumijevamo skup     {0}  () .
Na osnovu definicije i već dokazanih osobina prirodnih brojeva, neposredno se dokazuje:
Teorema 7. (, ,  ) je komutativan prsten sa jedinicom.
Naravno, (, ,  ) nije polje, jer osim elemenata 1 i 1 nijedan drugi element skupa 
nema inverzni u  . Na taj način, ni dijeljenje nije neograničeno izvodljivo u  , što dovodi do
uvođenja relacije djeljivosti, osnovne relacije teorije brojeva:
a | b  ( k  )b  ak .
Koristeći se cijelim brojevima, možemo proširiti pojam stepena:

x 0  1, x n  (x n )1 za n  , x  0 .
Lako je provjeriti da ostaju na snazi osnovne osobine stepenovanja.

 Racionalni brojevi
p
Definicija 5. Pod racionalim brojem podrazumijeva se svaki broj oblika , p  , q   .
q
Skup svih racionalnih brojeva označava se sa  .
Za operisanje sa racionalnim brojevima važe poznata pravila računanja sa razlomcima.

pk p p
Posebno, važi  , k   \ {0} , zbog čega se kao predstavnik svih brojeva oblika
qk q q
uzima onaj kod koga su p i q uzajamno prosti (u oznaci (p, q )  1 ). Važi:
Teorema 8. (, , , ) je uređeno polje.

Dakle, skup  zadovoljava aksiome 1° - 15°. Međutim,  ne zadovoljava aksiomu
neprekidnosti (16°) i u tome je osnovna razlika između polja  i  .
U skupu  postoje i brojevi koji nijesu racionalni. Takve brojeve nazivamo iracionalnim.
Skup iracionalni brojeva, koji označavamo sa I , je podskup skupa realnih beojeva tako
da je
I  \.
Primjer 1: Dokazaćemo da je 2 iracionalan broj, tj. dokazaćemo da je I   .

U tom cilju, pretpostavimo suprotno, tj. neka je
n
2  ,
m
n
gdje je razlomak koji se ne može skratiti.
m
n
Iz 2  , kvadriranjem dobijamo
m
n2
2 ,
m2
odakle je
2m 2  n 2 ,
što znači da je n 2 paran broj, pa je dakle i n paran, n  2p .

Iz
2m 2  n 2 i n  2p
dobijamo
2m 2  (2p)2 ili m 2  2p 2 .
Odakle zaključujemo da je m 2 , odnosno m , paran broj, što je

suprotno prepostavci da su m i n uzajamno prosti. Dakle,
2 nije racionalan broj, tj. 2 je iracionalan broj.
Otkriće iracionalnih brojeva pripisujemo Pitagori*. Kasnije
ćemo vidjeti da ih ima „više“ nego racionalnih. Tačan smisao
izraza „više“ uvešćemo kod prebrojivih i neprebrojivih skupova.
1.4. POSLEDICE AKSIOME NEPREKIDNOSTI
Počećemo sa važnom teoremom o supremumu, jednim od ekvivalenata aksiome nepreki-

dnosti, koji bi, dakle, mogao da stoji umjesto nje u spisku aksioma.
Pod supremumom podskupa A datog uređenog skupa (X , ) podrazumijevamo najma-

nju (ako postoji) od njegovih majoranata, tj. onaj element x  X za koji važi:
1° (a  A)a  x ,
2° ((a  A)a  y )  x  y .
Koristeći postojanje algebarskih operacija, za karakterizaciju supremuma u skupu 

možemo uzeti konjunkciju sljedećih uslova:

 1 (a  A) a  x
x  sup A   

 2 (  0)( a  A)a  x   .

Na analogan način se karakteriše infimum nekog podskupa skupa  .
Teorema 9. Svaki neprazan, odozgo ograničen podskup skupa  ima supremum u  . Svaki
neprazan, odozdo ograničen podskup skupa  ima infimum u  .
Teorema 10 . Ma kakvi bili realni brojevi a i b za koje je a  b , postoji racionalan broj x ,

takav da je a  x  b .
Zbog svojstva racionalnih brojeva izraženog ovom posledicom, kaže se da je skup 

gust u skupu  .
Koristeći algebarske aksiome, do sada smo sa realnim brojevima mogli da obavljamo pet
računskih operacija – sabiranje, oduzimanje, množenje, dijeljenje i stepenovanje. Aksioma
neprekidnosti omogućava nam da uvedemo i korenovanje ili, što je isto, stepenovanje
*
Πυθαγόρας ὁ Σάμιος (Pythagoras of Samos) (rođen između 580 i 572 p.n.e, preminuo između 500 i 490 p.n.e), sta-
rogrčki matematičar
racionalnim izložiocem. Kasnije ćemo vidjeti kako se definiše stepen sa proizvoljnim realnim
izložiocem.
Teorema 11. Za dati pozitivan broj x i prirodan broj n postoji i jednoznačno je određen pozi-
n
tivan broj y , takav da je y  x . Dakle,
(n  N )(x  0)( ! y  0) y n  x .
Broj y iz prethodne teoreme nazivamo n-tim korijenom broja x i označavamo sa

1
ynx ili y  x n . Za novouvedenu operaciju korenovanja, odnosno stepenovanja
racionalnim izložiocem važe poznata pravila.
1.5. GEOMETRIJSKA INTERPRETACIJA
Da bi se strogo dokazalo postojanje bijekcije između skupova  i skupa tačaka neke

prave i na taj način precizno uveo, svakako poznat, pojam brojne ose, potrebno bi bilo najprije
precizno znati šta je to prava, odnosno raspolagati aksiomatikom elementarne geometrije. Na
tome se ovdje nećemo zadržavati, već ćemo pretpostaviti da je egzistencija takve bijekcije već
utvrđena. Tako dobijeni geometrijski model skupa  koristićemo da bi smo lakše zamišljali
određene odnose među elementima i podskupovima skupa  . Specijalno, često ćemo se
koristiti geometrijskim jezikom koji proističe iz pomenute reprezentacije.
Pod otvorenim intervalom sa krajevima a i b ( a,b  , a  b ) podrazumijevaćemo
skup
(a,b)  {x   | a  x  b} ,
a pod segmentom (odsječkom) sa krajevima a i b podrazumijevaćemo skup

[ a,b ]  {x   | a  x  b} .
Takođe ćemo često posmatrati skupove oblika

[ a,b)  {x   | a  x  b}
(a,b ]  {x   | a  x  b},
koje ćemo nazvati intervalima, poluotvorenim zdesna, odnosno poluotvorenim slijeva. Dalje,
pod okolinom tačke (odnosno broja) x   podrazumijevaćemo bilo koji otvoreni interval
skupa  koji tu tačku sadrži. Specijalno, okolinu tačke x oblika
(x  , x  )  {y | y  x |  }
za   0 zvaćemo  - okolinom tačke x .
Između tačaka prave (odnosno elemenata supa  ) x i y uvodimo i pojam rastojanja

formulom
d (x , y )  | x  y | .
Radi jednostavnije formulacije nekih stavova kojima ćemo se baviti korisno je skup 
proširiti sa još dva elementa – označavaćemo ih sa  i  (ili samo  ). Tako dobijamo
prošireni skup realnih brojeva
    {,  } *.
Tačke skupa  različite  i  zvaćemo konačnim. U tom skupu uvešćemo

relaciju poretka pomoću   x   za svako x   (i, samim tim,    ).
Govorićemo o okolinama tačaka  i  i pod njima podrazumijevati skupove oblika
[ a, )  {x   | x  a } i (a, )  {x   | x  a } ,
odnosno
(,b ]  {x   | x  b} i (,b)  {x   | x  b} .
Primijetimo da tu malo odstupamo od ranije definicije okoline, jer same tačke  ne

uključujemo u sopstvene okoline. Skupove [ a, ), (a, ), (,b ], (,b) takođe ćemo
nazvati intervalima.
Dosad smo znali da svaki neprazan, odozgo ograničen skup u  ima supremum. Ako se
u skladu sa uvedenim oznakama dogovorimo da za skup A   koji nije ograničen odozgo
kažemo da je sup A   (a takođe da je sup A   kad god   A   ), onda
teorema o supremumu može da se formuliše na sljedeći način:
Svaki neprazan skup u  ima supremum.
1.6. TAČKA NAGOMILAVANJA SKUPA
Definicija 6. Za tačku a   kažemo da je tačka nagomilavanja skupa A   ako u svakoj

okolini tačke a postoji beskonačno mnogo tačaka skupa A , ili, ekvivalentno, ako u svakoj
okolini tačke a postoji bar jedna tačka skupa A , različita od same tačke a .
Primjer 2:
1° Skup {1 / n | n  } ima tačno jednu tačku nagomilavanja – tačku 0.
*
Račun u skupu  dat je u Prilogu I, na kraju knjige
2° Skup A  (a,b) ima za tačke nagomilavanja sve tačke

odsječka [a, b ] .
3° Skup  racionalnih brojeva ima za tačke nagomilavanja sve
tačke proširene realne prave .
4° Konačan podskup u  nema tačaka nagomilavanja.
Teorema 12 (Bolcano* - Vajerštrasova*).

Svaki beskonačan ograničen skup u  ima bar jednu
tačku nagomilavanja u  . Svaki beskonačan skup u  ima
bar jednu tačku nagomilavanja u  .
Kad treba ispitati da li dva konačna skupa imaju isti broj

elemenata, najjednostavnije je izbrojati koliko elemenata ima u
svakom od tih skupova. Međutim, može se postupiti i na drugi
način – pokušati da se uspostavi uzajamno jednoznačna
korespodencija (bijekcija) između tih skupova. Upravo ovakav
način upoređivanja „brojnosti“ skupova može se prenijeti na
beskonačne skupove.
Definicija 7. Za skupove A i B kažemo da su ekvivalentni ili da imaju istu moć, u oznaci

A  B , ako postoji bijekcija f : A  B .
Broj elemenata skupa A zove se kardinalan broj i označava se sa card A .
Definicija 8. card A  card B  A  B .
Primjer 3:   P , gdje je  skup prirodnih brojeva, a P skup parnih brojeva.

Zaista, f :   P , data sa f (n )  2n jeste biejkcija.
Primjer 4:    .
Primjer 5: Skup  i skup racionalnih brojeva intervala ( 0,1 ] imaju istu moć. Zaista, zapišimo
sve racionalne brojeve iz (0,1] u tablicu:
* Bernard (Bernhard) Placidus Johann Nepomuk Bolzano (1781–1848), češki matematičar

*
Karl Theodor Wilhelm Weierstrass (Weierstraß) (1815–1897), njemački matematičar
1/1
1/ 2 2/2
1/ 3 2/3 3/3
1/ 4 2/4 3/4 4/4
. . . . . . . . . . . . . . . . . .
Ako u toj tablici, idući s lijeva udesno i odozgo na dolje, prvo precrtamo svaki broj koji se
prethodno javio, dobijamo sve racionalne brojeve iz (0,1] poređane u niz, čime je tražena
bijekcija uspostavljena.
Definicija 9. Kažemo da je skup A prebrojiv ako je ekvivalentan skupu  , odnosno ako se

njegovi elementi mogu (bez ponavljanja) poređati u niz. Za skup za koji znamo da je konačan
ili prebrojiv kažemo da je najviše prebrojiv.
Teorema 13. Skup realnih brojeva iz intervala (0,1) nije prebrojiv.
Primjer 6:   (a,b) , a,b   .

x
Zaista, f (x )  uspostavlja bijekciju između  i (1,1) .
1 | x |
Sada je lako konstruisati linearnu funkciju g(x ) , koja je bijekcija, sa osobinom
g(1)  a  g(1)  b . Tako je (1,1)  (a,b)  (a,b)  (1,1) pa je i R  (a,b) .
Teorema 14. Unija najviše prebrojivo mnogo prebrojivih skupova je prebrojiv skup.
Primjer 7: Kako je skup  racionalnih brojeva prebrojiva unija skupova oblika

(n, n  1 ]  , n  , to na osnovu prethodne teoreme i primjera 4 slijedi da je
card   card  . Kombinujući ovo sa primjerom 5 i prethodnom teoremom zaključujemo
da je skup  \  iracionalnih brojeva neprebrojiv. Štaviše, takav je skup iracionalnih brojeva
sadržanih u proizvoljnom intervalu.
1.7. MATEMATIČKA INDUKCIJA
Za skup prirodnih brojeva

  {1,2, 3, ... , n, ...}
princip matemaitčke indukcije možemo iskazati na sljedeći način:

Princip 1. Jedan iskaz istinit je za svaki prirodan broj

1° ako je istinit za prirodan broj 1, i
2° ako iz pretpostavke da je istinit za prirodan broj k , ( k  1 ) slijedi da je istinit za
priro-dan broj k  1 .
Na ovom principu zasnivaju se mnogi matematički dokazi izvesnih tvrđenja u kojima se

javljaju prirodni brojevi. Takav način dokazivanja, koji koristi navedeni princip matematičke
indukcije, naziva se metod matematičke indukcije ili metod potpune matematičke indukcije.
Primjenom matematičke indukcije utvrdićemo da li neki iskaz važi uopšte za svaki
prirodan broj n .
Primjer 8: Metodom matematičke indukcije dokažimo da je zbir n prvih prirodnih brojeva

n (n  1)
, tj. da važi formula
2
n (n  1)
1  2  ...  n  . (1)
2
i) Za n  1 formula je tačna, jer je

1  (1  1)
1  1.
2
ii) Pretpostavimo da je formula tačna za n  k , tj.

k (k  1)
1  2  ...  k  .
2
Pokažimo tačnost formule za n  k  1 , tj. da važi
(k  1)(k  1  1)
1  2  ...  k  (k  1)  .
2
Zaista, ako krenemo od lijeve strane poslednje jednakosti, imamo:

k (k  1)
1  2  ...  k  (k  1)   (k  1)
2
(k  1)(k  2)

2
(k  1)(k  1  1)
 .
2
Iz dobijene jednakosti slijedi da formula (1) važi za n  k  1 . Na osnovu principa

matematičke indukcije zaključujemo da formula (1) važi za svaki priridan broj n .
Međutim, može se desiti da je jedan iskaz istinit počev od prirodnog broja n 0 (n 0  1) .
Tada se princip matematičke indukcije formuliše na sljedeći način:
Princip 2. Jedan iskaz istinit je za svaki prirodan broj n  n 0 :

1° ako je istinit za prirodan broj n 0 (n 0  1) , i
2° ako iz pretpostavke da je istinit za prirodan broj k (k  n 0 ) slijedi da je istinit za

prirodan broj k  1 .
Primjer 9. Za svaki prirodan broj n  2 i svaki realan broj h  1 , važi Bernulijeva*

nejednakost
(1  h )n  1  nh .
Zaista,
i) za n  2 nejednakost važi, jer je
(1  h )2  1  2h  h 2  1  2h .
ii) Pretpostavljajući da je nejednakost tačna za n  k , tj.

da važi
(1  h )k  1  kh
i množeći obje strane nejednakosti sa 1  h , dobija se

(1  h )k 1  (1  k h )(1  h )
odnosno
(1  h )k 1  1  (k  1)h  kh 2 .
Iz poslednje nejednakosti slijedi da je

(1  h )k 1  1  (k  1)h ,
odnosno da je nejednakost tačna za n  k  1 .

Na osnovu principa 2 matematičke indukcije, Bernulijeva nejednakost važi za svaki
prirodan broj n  2 .
Principi 1 i 2 matematičke indukcije mogu se formulisati i na sljedeći način:
Princip 1’. Jedan iskaz P (n ) istinit je za svaki prirodan broj n :

1° ako je istinit za prirodan broj 1 , i
2° ako je implikacija P (n )  P (n  1) istinita za svaki prirodan broj n.
Princip 2’. Jedan iskaz P (n ) istinit je za svaki prirodan broj n  n 0 :

1° ako je istinit za prirodan broj n 0  1 , i
2° ako je implikacija P (n )  P (n  1) istinita za svaki prirodan broj n  n 0 .
*
Jacob Bernoulli, takоđe poznat kao James ili Jacques (1654 –1705), švajcarski matematičar
Princip 3. Jedan iskaz P (n ) istinit je za svaki prirodan broj n:

1° ako je istinit za prirodan broj 1, i
2° ako implikacija
P (1)  ...  P (n )  P (n  1)
važi za svaki prirodan broj n .
1.8. BINOMNA FORMULA
Prethodno uvedimo sljedeće simbole: Simbol n ! čitamo „ n faktorijel“ i definišemo ga

na sljedeći način:
0!  1, n !  (n  1)!  n, n  1 .
Dakle,
n !  1  2 n .
Na primjer,
5!  1  2  3  4  5  120,
6!  5!  6  120  6  720.
 n 

Za 0  k  n binomni koeficijent, koji pišemo   i čitamo „ n nad k “, definiše se na
 k 
sljedeći način:
 n  n!
 
 k  
  k !(n  k )!
ili
 n  n(n  1)...[n  (k  1)]
  .
 k  
  k!
Specijalno je
 n   0   5  543  7  7!
       

 0   1, 
 0   1, 
 3    10,  0   1.
      1 2  3   0!(7  0)!
Prethodno, ako u poznatim formulama,

(a  b)1  a  b
(a  b)2  a 2  2ab  b 2
(a  b)3  a 3  3a 2b  3ab 2  b 3
koeficijente napišemo u obliku binomnih koeficijnata, dobijamo

 1   1 
 
(a  b)1   a   b  a  b
 0   1 
 2   2   
  2
(a  b)2   a 2   ab   b 2  a 2  2ab  b 2
 0   1   2 
 3   3     
  3 3
(a  b)3   a 3   a 2b   ab 2   b 3  a 3  3a 2b  3ab 2  b 3
 0   1   2   3 
 4   4   4   4   4 
    
(a  b)4   a 4   a 3b   a 2b 2   ab 3   b 4  a 4  4a 3b  6a 2b 2  4ab 3  b 4
 0   1   2   3   4 
Lako je uočiti kako će izgledati formula (a  b)5 ili uopšte (a  b)n , gdje je n prirodan
broj.
Ustvari, množeći više puta a  b sa samim sobom uočavamo sljedeće osobine:
1° binom a  b stepenovan prirodnim brojem n ima n  1 članova,
2° kod svakog člana razvoja zbir stepena prvog i drugog činioca jednak je n ,
3° prvom činiocu stepen opada od n do 0, a drugom raste od 0 do n ,
4° redom koeficijenti uz stepene su
n  n  n 
 ,  , ... ,   .
   n 
 0   1 
Teorema 15. Ako je n

prirodan broj, onda važi formula:
 n       
 n  n  n 
(a  b)n   a n   a n 1b  ...   a n kb k  ...   b n ,
 0   1   k   n 
koja se zove binomna ili Njutnova* formula.
 n   n   n  1 
     
Primjer 10:  k    k  1    k  1  .
     
Zaista,
 n   n  n! n!
   
 k   k  1  
    k !(n  k )! (k  1)![n  (k  1)]!
n! n!
 
k !(n  k )(n  k  1)! (k  1)k !(n  k  1)!
*
Isaac Newton (1643–1726), engleski matematičar
n!  1 1 
  
k !(n  k  1)!  n  k k  1 
(n  1) n !

(k  1)k !(n  k )(n  k  1)!
(n  1)!

(k  1)!(n  k )!
n  1
 .
 
k  1
Binomni koeficijenti koji se javljaju u binomnoj formuli su prirodni brojevi i mogu se do-
biti pomoću Paskalovog* trougla:
1
1 1 (n  1)
1 2 1 (n  2)
1 3 3 1 (n  3)
1 4 6 4 1 (n  4)
1 5 10 10 5 1 (n  5)
.. .. .. .. .. .. ..
.. .. .. .. .. .. .. ..
Svaki element iz n - tog horizontalnog reda Paskalovog trougla dobija se kao zbir dva
uzastopna elementa n  1 horizontalnog reda, što je jasno na osnovu aditivnosti binomnih
koeficijenata:
     
 n   n   n  1  .
    
 k   k  1   k  1 
     
Elementi jednako udaljenih od spoljašnjih članova binomnih razvoja su jednaki, tj.
   
 n   n  .
 
 k   n  k 
Primjer 11: Razviti po binomnoj formuli (2x  3)5 .
*
Blaise Pascal (1623–1662), francuski matematičar
Rješenje:
 5       
 5 5 5
(2x  3)5   (2x )5   (2x )4 (3)1   (2x )3 (3)2   (2x )2 (3)3
 0   1   2   3 
 5   5 
 
  (2x )1 (3)4   (3)5 
 4   5 
 1  25 x 5  5  24 x 4 (3)  10  23 x 3  9  10  22 x 2 (27)  5  2x  81  1  (243)
 32x 5  240x 4  720x 3  1080x 2  810x  243.
Binomne koeficijente smo pročitali iz Paskalovog trougla iz vrste za

 
  5   
5
 
5
 
5
 
5
 
5
n  5     1,    5,    10,    10,    5,    1  .
  0   1   2   3   4   5  
Zadaci za vježbu
B Dokazati implikaciju 3 | a 2  3 | a (a  ) .
Dokaz: Uočimo da se svaki cio broj a može napisati u jednom od ovih oblika:
a  3n, a  3n  1, a  3n  2 .
Njegov kvadrat se onda može napisati na sljedeći način:
a 2  9n 2 , a 2  9n 2  6n  1, a 2  9n 2  12n  4 .
Kako je prema pretpostavci a 2 djeljiv sa 3, a 2 mora biti jednak 9n 2 , odakle slijedi da je
a  3n , odnosno da 3 | a .
C Dokazati da je 3 iracionalan broj.
Dokaz: Dokaz izvodimo metodom svođenja na protivurječnost.

p
Pretpostavimo suprotno, da je 3 racionalan broj, tj. da je 3  , gdje su p i q
q
uzajamno prosti cijeli brojevi, tj. da je 1 njihov najveći zajednički djelilac (u protivnom, mogli bi
p
smo razlomak prethodno skratiti i preći na takav slučaj).
q
p
Iz 3  slijedi p  3 q , odnosno poslije kvadriranja p 2  3q 2 , odakle slijedi da
q
3 | p 2 , odnosno 3 | p .
2 2
Dakle, (k  ) p  3k , što zamjenom u p  3q daje
9k 2  3q 2  q 2  3k 2
 3 | q2
 3 |q
 (m  Z ) q  3m.
Prema tome, p i q imaju zajednički faktor 3, odnosno nijesu uzajamno prosti. Došli smo
do protivurječnosti, čime je dokazano da 3  .
D Dokazati da je broj 3  2 iracionalan.

Dokaz: Neka je 3  2  r ( r - racionalan broj), odakle slijedi:
3  2  r /2  3  2  2r 2  r 2
1r2
 2  .
2r
1r2
Kako 2  I, a   slijedi da je iracionalan broj jednak racionalnom, što je
2r
nemoguće.
E Dokazati da su sljedeći brojevi iracionalni:

a) 7 , b) 8  7 , c)
3
5 .
Rješenje:
p
a) Pretpostavimo da je 7 racionalni broj. Tada možemo napisati da je 7  , gdje su
q
p
p i q cijeli brojevi i NZD(p, q )  1 (uzajamno su prosti, tj. razlomak se ne može dalje
q
skraćivati).
p
Kvadriranjem jednakosti 7  dobijamo
q
p2
7 2
 p 2  7q 2 ()
q
 7 | p2
7|p
 (k  Z ) p  7k .
Zamjenom p  7k u () nalazimo da je

7q 2  (7k )2  q 2  7k 2
 7 | q2
 7 |q.
Dobili smo da 7 | p  7 | q što protivurječi pretpostavci da su p i q uzajamno prosti
brojevi. Prema tome, 7 ne može biti racionalan broj, pa je iracionalan.
b) Uputstvo: Ako bi 8  7 bio racinalan broj r , imali bi smo

2
8  7 r  8 r 7 /
 ..............
r2 1
 7   ,
2r
što nije tačno.
F Ako je broj a, a  0 , racionalan, da li je obavezno broj a iracionalan?

Odgovor: Ne, jer npr. 4 2.
G Da li je tačno tvrđenje da je zbir racionalnog i iracionalnog broja iracionalan broj?

Uputstvo: Postupiti kao u 3. zadatku.
H Dokazati da je proizvod racionalnog i racionalnog broja, iracionalan broj.

Uputstvo: Postupiti kao u prethodnom zadatku.
I Dokazati da je log2 5 iracionalan broj.
Dokaz:
p
Pretpostavimo suprotno, tj. da je log2 5  , gdje su p i q prirodni brojevi i
q
NZD(p, q )  1 . Tada je
p
2 q  5 /q  2p  5q
što nije moguće, jer je 2p paran broj za p   , a 5q neparan broj za svako q   . Znači da
naša pretpostavka nije tačna, pa je broj log2 5 iracionalan broj.
J Neka su a i b iracionalni brojevi. Da li broj a b može biti iracionalan?
Rješenje: Može. Npr. ako je a  2 , b  2 log2 5 , tada je

2 log2 5 log2 5
( 2) 2 5.
Napomena 1: Koristili smo činjenicu da je proizvod racionalnog (2  ) i iracionalnog broja

(log2 5  I) iracionalan broj.
K Dokazati implikaciju a,b    a  b 2  I .
Uputstvo: Postupiti kao u prethodnom zadatku.
L Da li je zbir, razlika, proizvod i količnik dva iracionalna broja, iracionalan broj?

Odgovor: Ne. Na primjer,
2
 2  2  0  , 2  2  0  , 2  2  2  , 1.
2
M Neka su brojevi a,b, a  b racionalni. Kakav je broj a  b ?

a b
Rješenje: a  b  ( a  b )( a  b )  a  b  .
a  b
N Dokazati da postoje iracionalni brojevi x i y takvi da je broj x y racionalan broj.
2
 2

2
Dokaz: Uočimo broj  2   2 . Ako je 2 racionalan broj, onda je tvrđenje tačno,

2
pri čemu je x  2 i y  2 . Ako je 2 iracionalan broj, onda je tvrđenje opet tačno,
2
pri čemu je x  2 iy 2 (pogledati zadatak 9).
O Napiši u obliku razlomka brojeve:

a) 0,(2); b) 0,(23); c) 2,5(72); d) 3,(123).
Rješenje:
b) Neka je x  0,(23)  0,232323... / 100 *)  100x  23,2323...
 100x  23  0.2323...
 100x  23  0.(23)
 100x  23  x
 99x  23
23
x  .
99
*)
Množimo dekadnom jedinicom koja ima onoliko nula koliko perioda ima cifara
23
Dakle, 0,(23)  . Periodu dijelimo sa brojem koji ima onoliko devetki koliko perioda
99
ima cifara.
d) x  3,(123)  3  0,(123)  3  y, gdje se y nalazi na prethodni način.
a), c) – analogno prethodnom.
Napomena 2: Ako se u beskonačnom periodičnom zapisu decimalnog broja ponavlja jedna

cifra ili grupe cifara, onda se ta cifra ili grupa cifara pišu u malim zagradama ili se piše crta
iznad njih.
Na primjer,
0,(2)  0,2  0,2222...
0,(23)  0,23  0,232323...
P Nije teško dokazati da svakom beskonačnom decimalnom razlomku, čija perioda nije broj
9, odgovara neki racionalni broj po pravilu:
a1a2 ...aib1b2 ...bjc1c2 ...ck  a1a2 ...aib1b2 ...bj
a1a2 ...ai , b1b2 ...bj c1c2 ...ck  .
99...9
 00...0

k j
Prema prethodnom pravilu je

4123  4 4119
4,123  
999 999
237  2 235
0,237  
990 990
Primjedba. Primijenimo li navedeno pravilo na beskonačni periodični decimalni razlomak sa

periodom 9, imaćemo, na primjer
149  14 15
0,149 
 .
900 100
150  15 15
Kako je i 0,150   , to istom racionalnom broju odgovaraju dva
900 100
beskonačno – periodična decimalna razlomka. Da bi se izbjegla ta nejednoznačnost, broj 9 se
isključuje kao period i tada:
Svakom racionalnom broju odgovara jedan jedini periodičan decimalni razlomak i
obrnuto.
Q Dokazati nejednakost | a |  | b |  | a  b |  | a |  | b | .
Dokaz: Dokažimo prvo desni dio nejednakosti.

Iz  | a |  a  | a | i  | b |  b  | b | slijedi  ( | a |  | b | )  a  b  | a |  | b | , što
je ekvivalentno sa | a  b |  | a |  | b | .
Na osnovu dokazane nejednakosti, lako dokazujemo lijevu nejednakost ako pođemo od
| a |  | (a  b)  b |  | (a  b)  (b) |  | a  b |  | b |  | a  b |  | b |, odakle slijedi
|a |  |b |  |a b | .
R Ispitati ograničenost sljedećih podskupova od  i naći kada postoje, njihove supremume,

infimume, maksimalne i minimalne elemente:
a) (a,b ] , b) (, a ) , c) [a, ) ,

d) {x | x 2  4  0} , e) {x | | x  1 |  2} , f) {x | | 1  2x |  3} ,
x x
g) {x |  0} , h) {x |  0} .
x 3 x 3
Rješenje: a) A  (a,b ] , sup A  max A  b , inf A  a , min A

ne postoji.
b) sup B  a ; max B, inf B, min B ne postoje.
d) D  {x | x 2  4  0} . x 2  4  0  x  [2,2] a  1  0 , pa je parabola otvo-

D  [2,2] . rom okrenuta naviše
x2  4  0  x2  4
inf D  min D  2, sup D  max D  2 .  x  2  x  2.
e) E  {x | | x  1 |  2} .
| x  1 |  2  2  x  1  2  2  1  x  2  1  1  x  3  x  [1, 3] .
Dalje, kao pod d).
f) F  {x | | 1  2x |  3} .
| 1  2x |  3  1  2x  3  1  2x  3  2x  4  2x  2
 x  2  x  1  x  (, 1)  (2, ) .
F  (, 1)  (2, ) .
inf F , min F , sup F , max F ne postoje.

 sin n 
S Dat je skup A  1  2 n  N  . Da li je A ograničen? Naći najveći i najmanji
 n 
 
element skupa A , inf A i sup A ako oni postoje.
Rješenje:
Kako je | sin x |  1 , to je
sin n sin n 1
1 2
1 2
1 2,
n n n2
pa je skup A ograničen.
sin1
Najveći element skupa A je 1   1  sin1 .
12
Najmanji element skupa A dobija se za najmanji prirodan broj n, takav da je
sin n  0 , tj. n  4 .
sin 4 sin 4
Dakle, 1  2
 1 .
4 16
sin 4
Otuda je inf A  1  i sup A  1  sin 1 .
16
 m 
T Dokazati da skup A   n, m  N , m  n  nema ni najveći ni najmanji element.
 n 
 
Dokaz:
p m
Pretpostavimo da je  A najveći element skupa A . Kako za svaki element
q n
m p
skupa A važi 0   1 , to je 0   1 . Tada je
n q
p
1
p q p q
   1 (jer je p  q , pa je p  q  2q ),
q 2 2q
tj.
p q
 A,
2q
p
što je u suprotnosti sa pretpostavkom da je najveći element skupa A , čime je dokazano
q
da A nema najveći element.
Na isti način se dokazuje da skup A nema najmanji element.
a a a a a
Ako je najmanji element skupa A , tada 0   i  A , pa ne bi
b 2b b 2b b
bio najmanji element.
n(n  1)(2n  1)
U Dokazati da za svaki prirodan broj n važi 12  22  ...  n 2  .
6
Dokaz:
1° Provjerimo tačnost tvrđenja za n  1 .
1(1  1)(2  1  1)
12  11 T.
6
2° Pretpostavimo da je tvrđenje tačno za n  k , tj. da važi

k (k  1)(2k  1)
12  22  ...  k 2  .
6
3° Dokažimo da je tvrđenje tačno za n  k  1 , tj. dokažimo da važi
(k  1)((k  1)  1)(2(k  1)  1) (k  1)(k  2)(2k  3)

12  22  ...  k 2  (k  1)2   .
6 6
Zaista,
12  22  ...  k 2  (k  1)2  (12  22  ...  k 2 )  (k  1)2
k (k  1)(2k  1)
  (k  1)2
6
k (k  1)(2k  1)  6(k  1)2

6
(k  1)(k (2k  1)  6(k  1))

6
(k  1)(2k 2  7k  6)

6
(k  1)(2k  4k  3k  6)

6
(k  1)(k  2)(2k  3)
 .
6
V Dokazati da za prirodan broj n  5 važi nejednakost

2n  n 2 .
Dokaz:
I način
a) Za n  5 nejednakost je istinita, jer je 25  52 , tj. 32  25 .

b) Pretpostavimo da je nejednakost ispunjena za n  k , tj. da važi 2k  k 2 .
c) Dokažimo da je nejednakost tačna za n  k  1 , tj. da važi

2k 1  (k  1)2 .
Zaista,
2k 1  2  2k  2  k 2  k 2  k 2  k 2  2k  1  (k  1)2 ,
jer je nejednakost k 2  2k  1 tačna za k  3

(k 2  2k  1  k (k  2)  1) k 1  n  5  k  4
II način
a) Isti postupak.
b) Pretpostavimo da je nejednakost ispunjena za n  k  4, k   , tj. da važi

2k 4  (k  4)2  k 2  8k  16 .
c) Dokažimo da je nejednakost tačna za n  k  5 , tj. da važi

2k 5  (k  5)2  k 2  10k  25 .
Zaista,
2k 5  2k 4  2  (k 2  8k  16)  2  2k 2  16k  32  k 2  10k  25 .
Time je dokaz završen.
W Dokazati metodom matematičke idnukcije da je broj

3  52n 1  23n 1, n  
djeljiv sa 17.
Dokaz:
Označimo dati broj sa f (n ) , tj.
f (n )  3  52n 1  23n 1 .
a) Za n  1 imamo
f (1)  3  53  24  391  17  23 ,
tj. f (1) je djeljiv sa 17, odnosno 17 | f (1) .
b) Pretpostavimo da za n  k, 17 | f (k ) , tj.
17 | 3  52k 1  23k 1 .
c) Dokažimo da za n  k  1 , 17 | f (k  1) , tj.
17 | 352(k 1)1  23(k 1)1 .
Zaista,
f (k  1)  3  52(k 1)1  23(k 1)1
 3  52k 3  23k 4
 3  52  52k 1  23  23k 1
 25  3  52k 1  8  22k 1
 25(3  52k 1  23k 1 )  17  22k 1
 25 f (k )  17  22k 1.
Kako je f (k ) , po pretpostavci, djeljiv sa 17, onda je i 25 f (k ) djeljiv sa 17. Kako je i
17  22k 1 djeljiv sa 17, to je i razlika f (k  1)  25 f (k )  17  22k 1 djeljiva sa 17.

Time je tvrđenje dokazano.
Napomena 3: Koristili smo implikaciju

(a, b, k  )(k | a  k | b  k | ab  k | (a  b)  k (a  b)) .
n   n 
X Dokazati da za binomne koeficijente važi      .
k  n  k 
 n   
Dokaz: 
n! n! n 
 
     .
n  k  (n  k )!(n  (n  k ))! (n  k )! k ! k 
Zadaci za samostalan rad
B Iz datog skupa brojeva

3
A  {0, 5; 16 ;  2  3 2 ; 1,2(12); ; 5;  4 ; 2 3  3 2 ; 0,12345... ; 7}
4
izdvoj podskupove skupa: a)  , b)  , c)  , d) I , e)  .
C „Pretvoriti“ u racionalne brojeve sljedeće decimalne razlomke:

a) 0, 45 , b) 2, 376 , c) 0, 001 .
5 2353 1
Rezultat: a) , b) , c) .
11 990 900
0,23  9, 321  0, 8
D Izračunati .
3  2, 4  0, 05
102509
Rezultat: .
6000
E Dokazati da je
a) 2  3 ; b) 3  5 ; c) 3  3 ; d) 2  17 .
iracionalan broj.
F Dokazati da je broj 0,123456789101112131415.... iracionalan.
G Dokazati da je zbir ili razlika racionalnog i iracionalog broja iracionalan broj.

H Količnik racionalnog broja   0 i iracionalnog broja  je iracionalan broj. Dokazati.

I Ako su  i  iracionalni brojevi, a r racionalan broj, koji od sljedećih brojeva mogu biti
iracionalni:
a)    , b)  , c) r , d)  r ,
e)  r , f)   , g)  r , h) r  .
J Naći dva iracionalna broja čiji:

a) zbir, b) razlika, c) proizvod, d) količnik
nijesu iracionalni brojevi.
K Neka su brojevi a,b, a  b racionalni. Kakvi su brojevi a i b ?
L Dokazati implikaciju x 2  I  x  I .
M Dokazati da je za svako n   , broj n  1  n iracionalan.

Uputstvo: ( n  1  n )  2n  1  2 n(n  1) i iskoristiti nejednakost
2
n 2  n(n  1)  (n  1)2 .
N Ako su p i q racionalni brojevi, a i1 i i2 iracionalni brojevi, onda je pi1  qi2 iracionalan

broj. Dokazati.
O Ispitati ograničenost sljedeći podskupova od R i naći njihove supremume, infimume,

maksimalne i minimalne elemente, kada postoje:
1x
a) A  {x | x 2  5x  6  0} , b) B  {x |  0} .
2x  1
P Neka su A, B neprazni podskupovi od  takvi da je A  B . Tada je

inf B  inf A  sup A  sup B .
Q Neka su A, B ograničeni neprazni podskupovi od  . Neka je

A  B  {x  y | x  A, y  B } .
Tada je:
a) inf(A  B )  inf A  inf B ,
b) sup(A  B )  sup A  sup B .
R Ako su x i y realni brojevi, tada je:

a) | x  y |  | y  x | ,
b) || x |  | y ||  | x  y | ,
c) | | x |  | y | |  | x  y |  | x |  | y | .
Dokazati.
S Matematičkom indukcijom dokazati da je:

a) 2n  2n  1 za n  3 ; b) 2n  n 3 za n  10 ; c) n !  2n 1 za n  3 .
T Dokazati da za svaki n   :
a) 7 | 62n1  1 ;
b) 9 | 4n  15n  1 ;
c) 16 | 9n 1  8n  9 ;
d) 17 | 62n  19n  2n1 ;
e) 25 | 4  6n  5n  4 ;
f) 27 | 10n  18n  28 ;
g) 64 | 32n 2  8n  9 .
U U sljedećim zadacima dokazati da ako je n   , broj a je djeljiv brojem b :

a) a  28n 6  1, b5
b) a  3 4 n 2
 1, b  10
c) a  5 2n  3
3 n 3 n
2 , b  19
d) a  7 2n
4 , 2n
b  33
V Dokazati da za n   :
a) 6 | n 3  11n ;
b) 48 | n 3  20n ;
c) 120 | n 5  5n 3  4n .
W Dokazati: (x  )(n  ) | x n |  | x |n .
X a) Ako su x 1, x 2 , ... , x n realni brojevi, tada je:

| x 1  x 2  ...  x n |  | x 1 |  | x 2 | ... | x n | .
b) | x  x 1  x 2  ...  x n |  | x |  (| x 1 |  | x 2 | ... | x n | ) .
Uputstvo: b) Iskoristiti | x |  | (x  x 1  x 2  ...  x n )  (x 1  x 2  ...  x n ) |  ...
Y Koristeći metod matematičke indukcije dokazati da za svako n   važi:

a) 1  3  5  ...  (2n  1)  n 2 ;
n(4n 2  1)
b) 12  32  ...  (2n  1)2  ;
3
2n(n  1)(2n  1)
c) 22  42  ...  (2n )2  ;
3
n(n  1) n(n  1)(n  2)

d) 1  3  6  10  15  ...   ;
2 6
1 1 1 n
e)   ...   ;
1 3 35 (2n  1)(2n  1) 2n  1
f) 1  1!  2  2 !  3  3 !  ...  n  n !  (n  1)!  1 ;
n 2 (n  1)2
g) 13  23  ...  n 3  ;
4
n(n  1)(2n  1)(3n 2  3n  1)
h) 14  24  34  ...  n 4  ;
30
1 2
i) 15  25  35  ...  n 5  n (n  1)2 (2n 2  2n  1) ;
12
1 1 1 1 n
j)    ...   ;
1 5 59 9  13 (4n  3)(4n  1) 4n  1
k) 1  2  2  5  3  8  ...  n(3n  1)  n 2 (n  1)
1
l) 1  2  3  2  3  4  ...  n(n  1)(n  2)  n(n  1)(n  2)(n  3) ;
4
m) 1  4  2  7  3  10  ...  n(3n  1)  n (n  1)2 ;
n(n  1)(2n  7)
n) 1  3  2  4  3  5  ...  n(n  2)  ;
6
1 2 n n(n  1)
o)   ...   ;
1 3  5 357 (2n  1)(2n  1)(2n  3) 2(2n  1)(2n  3)
n(4n 2  15n  17)
p) 2  3  3  5  4  7  ...  (n  1)(2n  1)  ;
6
n(4n 2  15n  1)
r) 1  3  3  4  5  5  ...  (2n  1)(n  2)  ;
6
1 2 n 3 2n  3
s)  2  ...  n   ;
3 3 3 4 4  3n
12 22 n2 n(n  1)
t)   ...   .
1 3 35 (2n  1)(2n  1) 2(2n  1)
Z Dokazati identičnosti:
nx (n  1)x
sin sin
a) sin x  sin 2x  ...  sin nx  2 2 , x  2k , k   ;
x
sin
2
nx (n  1)x
 cos sin
b) cos x  cos 2x  ...  cos nx  2 2 , x  2k , k   ;
x
sin
2
sin 2nx
c) cos x  cos 3x  ...  cos(2n  1)x  ;
2 sin x
1 1 1 n
d) arctg  arctg  ...  arctg 2  arctg .
2 8 2n n 1
8 Dokazati sljedeće jednakosti:

 1  1  1  n 1
a) 1  1  ... 1  2   , n 2;
 
4  
 
9  
 n   2n
 4  4   1  2n 4
b) 1  1  ... 1 
  ;
  1 
   (2n  1)  1  2n
9  2
7 26 n3 1 2 1 , n  2 .
c)   3  1  
9 28 n 1 3  n(n  1) 
9 Dokazati sljedeće osobine binomnih koeficijenata:

   
 n   n  1  k  1 ,
a)     
 k   k  1  n  1
 n   n   
  n 
b)       ...     2n ,
 0   1   n 
 n   n   
  n 
c)       ...  (1)n    0 ,
 0   1   n 
 n       
   n   n   n 
 1   2   3   n 
       
d) 2 3  ...  n  1  2  ...  n .
 n       
   n   n   n 
 0   1   2   n  1 
       
1.9. SKUP KOMPLEKSNIH BROJEVA
1.9.1. Uvod
Jednačina x n  a, n   , gdje je a proizvoljan negativan realan broj, rješiva je u

skupu realnih brojeva ako i samo ako je n neparan broj.
Za paran prirodni broj n ova jednačina nema rješenja. Tako, na primjer, jednačina
x 2  1 , odnosno x 2  1  0 nema rješenja u skupu  , jer ne postoji realan broj x čiji je
kvadrat 1 .
Dakle, u opštem slučaju jednačina
an x n  an 1x n 1    a1x  a 0  0 ,
gdje su ai , i  1,2, ... , n , realni brojevi i n prirodan broj, nema realnih rješenja.
Zbog toga se nameće potreba proširenja polja  u novu strukturu, u kojoj će ova
jednačina uvijek imati rješenja.
1.9.2. Polje kompleksnih brojeva
Definicija 10: Skup       {(x , y ) | x , y   } , u kome su operacije + (sabiranje) i ⋅

(množenje) definisane na sljedeći način:
((x 1, y1 ),(x 2 , y2 )  )((x 1, y1 )  (x 2 , y2 )  (x 1  x 2 , y1  y2 ))
((x 1, y1 ),(x 2 , y2 )  )((x 1, y1 )  (x 2 , y2 )  (x 1x 2  y1y2 , x 1y2  x 2y1 ))
naziva se skup kompleksnih brojeva, a njegovi elementi kompleksni brojevi.
Neka su z 1  (x 1, y1 ), z 2  (x 2 , y2 ) i z 3  (x 3 , y 3 ) proizvoljni kompleksni brojevi. Tada

je:
z1  z 2  (x 1, y1 )  (x 2 , y2 )  (x 1  x 2 , y1  y2 )
 (x 2  x 1, y2  y1 )  (x 2 , y2 )  (x 1, y1 )  z 2  z1,
z1  z 2  (x 1, y1 )(x 2 , y2 )  (x 1x 2  y1y2 , x 1y2  x 2y1 )  (x 2x 1  y2y1, x 2y1  x 1y2 )
 (x 2 , y2 )  (x 1, y1 )  z 2  z1 .
Sasvim analogno, na osnovu asocijativnosti sabiranja i množenja realnih brojeva,

dokazuje se da važi (z 1  z 2 )  z 3  z 1  (z 2  z 3 ) i (z 1z 2 )z 3  z 1 (z 2z 3 ) .
Dalje je (z 1  z 2 )z 3  ((x 1, y1 )  (x 2 , y2 ))(x 3 , y 3 )  (x 1  x 2 , y1  y2 )(x 3 , y 3 ) 

 ((x 1  x 2 ) x 3  (y1  y2 ) y 3 ,(x 1  x 2 ) y 3  (y1  y2 ) x 3 )
 ((x 1x 3  y1y 3 )  (x 2y 3  y2y 3 ),(x 1y 3  y1x 3 )  (x 2y 3  y2x 3 ))
 (x 1x 3  y1y 3 , x 1y 3  y1x 3 )  (x 2y 3  y2y 3 , x 2y 3  y2x 3 )
 (x 1, y1 )(x 3 , y 3 )  (x 2 , y2 )(x 3 , y 3 )
 z1z 3  z 2z 3 .
Dalje, ako je z  (x , y ) proizvoljni kompleksni broj, tada je

z  (0, 0)  (x , y )  (0, 0)  (x  0, y  0)  (x , y )  z
z  (1, 0)  (x , y )  (1, 0)  (x  1  y  0, x  0  y  1)  (x , y )  z .
Znači, kompleksni broj (0, 0) je neutralni element u odnosu na sabiranje, a kompleksni

broj (1, 0) je jedinični element u odnosu na množenje kompleksnih brojeva.
Dalje, za proizvoljni kompleksni broj z  (x , y ) jednoznačno je određen kompleksni broj
 x y 
(x , y ) koji ćemo označiti sa z , i ako je z  (0, 0) broj  2 , 2  , koji
 x  y 2
x  y2 
1
ćemo označiti sa , i pri tom je:
z
z  (z )  (x , y )  (x , y )  (x  (x ), y  (y ))  (0, 0),
1  x y 
z   (x , y )   2 ,  
z  x  y 2 x 2  y 2 
 x2 y2 xy xy 
  2  , 2  2   (1, 0).
 x  y
2 2
x y 2
x y 2
x  y 2 
Dakle, za svaki kompleksni broj z

postoji njemu suprotan broj z  (x , y ) i za svaki
kompleksan broj z  (0, 0) postoji njemu inverzni broj
1  x y 
  2 , 2  .
z  x  y 2
x  y2 
Dokazali smo da važi:
Teorema 16. Struktura (, , ) je polje.
Definicija 11. Neka su z1 i z 2 proizvoljni kompleksni brojevi. Njihova razlika, u oznaci z 1  z 2 ,

je kompleksni broj z 1  (z 2 ) , tj. z1  z 2  z1  (z 2 ) .
Ako je z1  (x 1, y1 ) , z 2  (x 2 , y2 ) , onda je
z 1  z 2  (x 1  x 2 , y1  y2 ) .
Definicija 12. Neka su z1 i z 2 proizvoljni kompleksni brojevi, pri čemu je z 2  (0, 0) . Količnik
z1 1
kompleksnih brojeva z1 i z 2 , u oznaci , je broj z 1  .
z2 z2
Uočimo podskup  0  {(x , 0) | x   } , skupa kompleksnih brojeva  .

Jednostavno se dokazuje da je struktura ( 0 , , ) polje i da je funkcija f :    0 ,
definisana na sljedeći način
(x  )( f (x )  (x , 0)) ,
bijekcija.
Pored toga, za x , y   važi
f (x  y )  (x  y, 0)  (x , 0)  (y, 0)  f (x )  f (y ),
f (x  y )  (x  y, 0)  (x , 0)  (y, 0)  f (x )  f (y ),
pa je polje realnih brojeva  izomorfno sa poljem  0 .

Dakle, kompleksni broj (x , 0) možemo identifikovati sa realnim brojem x, pa ćemo
(x , 0) označavati prosto sa x .
U skladu sa ovom napomenom je (0, 0)  0 i (1, 0)  1 .
Kako je polje realnih brojeva  izomorfno sa podpoljem  0 polja kompleksnih brojeva
 , to je polje  proširenje polja  .
Označimo sa i kompleksni broj (0,1) , tj. neka je i  (0,1) .
Tada, za kompleksni broj i važi
i 2  i  i  (0,1)  (0,1)  (1, 0)  1 .
Broj i se naziva imaginarna jedinica i on ima poseban značaj za jedan način zapisivanja
kompleksnih brojeva.
Naime, za proizvoljni kompleksni broj z  (x , y ) važi
z  (x , y )  (x , 0)  (y, 0)  (0,1) ,
pa na osnovu usvojenih identifikacija, svaki kompleksni broj z  (x , y ) može se napisati u
obliku
z  x iy .
Ovakav zapis kompleksnog broja naziva se algebarski oblik kompleksnog broja. Broj x
naziva se realni dio (realna komponenta), a broj y imaginarni dio (imaginarna komponenta)
kompleksnog broja z  (x , y )  x  i y .
Realni, odnosno imaginarni dio kompleksnog broja z označavaju se redom sa Re z ,
odnosno sa I m z .
Ako je Re z  0 , onda se z zove imaginarni broj.
Primjer 12: Za z  2  3 i je Re z  2 i I m z  3 ; za z  8 je Re z  8 i I m z  0 ;
za z  4i je Re z  0 i I m z  4 .
Na osnovu definicije algebarskog oblika kompleksnog broja, neposredno slijedi da za

proizvoljne kompleksne brojeve z1 i z 2 važi
z 1  z 2  Re z 1  Re z 2  I m z 1  I m z 2 .
Ako su z 1  x 1  i y1 , z 2  x 2  i y2 proizvoljni kompleksni brojevi, onda, na osnovu

definicije sabiranja i množenja kompleksnih brojeva, važi
z1  z 2  (x 1  iy1 )  (x 2  iy2 )  (x 1  x 2 )  i(y1, y2 ),
z1  z 2  (x 1  iy1 )  (x 2  iy2 )  (x 1x 2  y1y2 )  i(x 1y2  x 2y1 ).
Primjer 13: Za z1  3  4i, z 2  1  i je
z1  z 2  (3  4i )  (1  i )  (3  1)  (4  1)i  2  3i,

z1  z 2  (3  4i )  (1  i )  ((3  (1)  (4)  1)  (3  1  (4)(1))i  1  7i.
Množenje kompleksnih brojeva vrši se, ustvari, po pravilu množenja binoma, pri čemu se
vodi računa da je i 2  1 .
Tako u prethodnom primjeru imamo
(3  4i )  (1  i )  3  3i  4i  4i 2  3  7i  4(1)  1  7i.
Definicija 13. Neka je z  x  iy proizvoljni kompleksan broj. Kompleksno konjugovan broj

broja z , u oznaci z , je broj z  x  iy .
Drugim riječima, za kompleksno konjugovane brojeve z i z važi Re z  Re z i
I m z  I m z .
Primjer 14: Za kompleksne brojeve z1  3  2i, z 2  7 i z 3  5i je z 1  3  2i , z 2  7 i
z 3  5i .
Iz prethodne definicije slijedi da za proizvoljni kompleksan broj z važi
z  z, z  z  2Re z i z  z  Re2z  I m 2z .
Pored toga, za kompleksne brojeve z1  x 1  iy1, z 2  x 2  iy2 važi
z1  z 2  (x 1  x 2 )  (y1  y2 )i  (x 1  iy1 )  (x 2  iy2 )  z 1  z 2 ,

z1  z 2  (x 1x 2  y1y2 )  (x 2y2  y1x 2 )i  (x 1  iy1 )(x 2  iy2 )  z 1  z 2 .
Odgovarajuće svojstvo za količnik je posledica svojstva za proizvod jer, ako je

z 
z 2z  z1, z 2  0 , imamo da je z 2  z  z 1 , tj.  1   z 1 .
 z 2  z2
Dokazali smo da važi sljedeća teorema:
Teorema 17. Za proizvoljne kompleksne brojeve z1 i z 2 važi:

z  z1
a) z 1  z 2  z 1  z 2 , b) z1  z 2  z 1  z 2 , c)  1   , z2  0 .
 z 2  z 2
Za proizvoljni kompleksni broj z  0 važi

1 1 z z
   ,
z z z z z
tj. ako je z  x  iy , tada je
1 x  iy
 2 .
z x  y2
Slijedi da je
z1 1 z  z2
 z1   1 .
z2 z2 z2  z 2
2 i (2  i )(3  i ) 5  5i 1 1
Primjer 15:     i.
3 i (3  i )(3  i ) 10 2 2
Definicija 14. Moduo kompleksnog broja z  x  iy , u oznaci | z | , definiše se formulom

| z |  x 2  y2 .
Kako je z  z  x 2  y 2 , to je
| z | zz , odnosno | z |2  z  z .
Posledica. x 2  y 2  (x  iy )(x  iy ) .
Teorema 18. Za proizvoljne kompleksne brojeve z1 i z 2 važi:

z1 | z1 |
(i) | z1z 2 |  | z 1 || z 2 | , (ii)  , z2  0 ,
z2 | z2 |
(iii) | z1  z 2 |  | z 1 |  | z 2 | , (iv) | z 1 |  | z 2 |  | z 1  z 2 | .
Dokaz: (i) Kako za proizvoljni kompleksni broj z važi | z | zz i kako, takođe, za proi-
zvoljne kompleksne brojeve z1 i z 2 važi z 1z 2  z 1 z 2 , to je
| z1z 2 |  (z1z 2 )(z1z 2 )  (z1 z 1 )(z 2 z 2 )  z1 z 1 z 2 z 2  | z1 |  | z 2 | ,
pa je tvrđenje (i) tačno.
(ii) Kako je
z1 1 1
 z 2  (z1  )  z 2  z1  (  z )  z1  1  z1 ,
z2 z2 z2 2
z1 z1
to je  z 2  | z1 | , odakle, na osnovu tvrđenja (i), slijedi da je | z 2 |  | z1 | . Odavde
z2 z2
z1 | z1 |
je  , što je i trebalo dokazati.
z2 | z2 |
(iii) | z 1  z 2 |2  (z 1  z 2 )(z 1  z 2 )  (z 1  z 2 )(z 1  z 2 )
 z1 z 1  z1 z 2  z 1z 2  z 2 z 2
 | z1 |2 2Re (z 1z 2 ) | z 2 |2
 | z1 |2 2 | z 1z 2 |  | z 2 |2 Re z  | z | na osnovu definicije modula
 | z1 |2 2 | z 1 || z 2 |  | z 2 |2
 | z1 |2 2 | z1 || z 2 |  | z 2 |2 | z | | z |
 ( | z1 |  | z 2 | )2 .
Time je nejednakost (iii) dokazana.
(iv) Kako je z 1  (z 1  z 2 )  z 2 , to na osnovu tvrđenja (iii), za proizvoljne kompleksne

brojeve z1 i z 2 važi
| z1 |  | (z1  z 2 )  z 2 |  | z1  z 2 |  | z 2 | ,
odakle je
| z1 |  | z 2 |  | z1  z 2 | ,
što je i trebalo dokazati.
1.9.3. Geometrijska interpretacija skupa kompleksnih brojeva
Neka je data Dekartova ravan xOy (slika 1). Kompleksnom broju z  (x , y )  x  iy

pridružimo tačku M (x , y ) .
Očigledno, svakom kompleksnom broju odgovara tačno
jedna tačka ravni i obratno, svakoj tački ravni odgovara tačno
jedan kompleksni broj.
Dakle, na ovaj način uspostavljena je bijekcija između
skupa kompleksnih brojeva  i tačaka ravni, koja se zbog
ovako uspostavljene jednoznačne korespodencije, naziva
kompleksna (Gausova*) ravan.
Kako je tačka M jednoznačno određena radijus vektorom

OM , to se može govoriti i o bijekciji skupa kompleksnih Slika 1
brojeva i skupa svih radijus vektora.
Kako kompleksnim brojevima oblika (x , 0)  x ,
odgovaraju tačke na x - osi, to se x - osa naziva realna osa.
Analogno, zbog bijekcije između tačaka y - ose i
kompleksnih brojeva oblika (0, y )  iy , koji se nazivaju
imaginarni brojevi, y - osa naziva se imaginarna osa.
 
Za dužinu radijus vektora OM , koji se označava | OM | , na

osnovu Pitagorine teoreme, važi | OM | x 2  y 2  | z | , što
znači da je moduo kompleksnog broja z , dužina odgovarajućeg radijus vektora broja z ,
odnosno rastojanje odgovarajuće tačke M od koordinatnog početka O .
Odgovarajuće tačke M i N , koje odgovaraju kompleksno konjugovanim brojevima
z  x  iy i z  x  iy simetrične su u odnosu na x - osu (slika 2).
Slika 2
*
Johann Carl Friedrich Gauss (1777–1855), njemački matematičar
Razmotrimo sada geometrijsku interpretaciju sabiranja kompleksnih brojeva.
Neka su z 1  x 1  y1, z 2  x 2  iy2 kompleksni brojevi

i neka su M 1 (x 1, y1 ) i M 2 (x 2 , y2 ) njima odgovarajuće tačke
kompleksne ravni (slika 3).
Odredimo tačku M (x , y ) tako da je
  
OM  OM 1  OM 2 .
Iz podudarnosti trouglova ONM 2 i M 1RN , slijedi
x  OQ  OP  PQ  OP  M 1R  OP  ON  x 1  x 2 Slika 3
i
y  QM  QR  RM  QR  NM  y1  y2 .
Prema tome, tačka M je odgovarajuća tačka

kompleksnog broja z  z 1  z 2 .
Drugim riječima, zbiru z1  z 2 , kompleksnih
brojeva z1 i z 2 odgovara radijus vektor koji je
jednak zbiru odgovarajućih radijus vektora brojeva
z1 i z 2 .
Razmotrićemo sada geometrijsku interpreta-

ciju razlike kompleksnih brojeva.
Neka su dati kompleksni brojevi z 1  x 1  iy1
i z 2  x 2  iy2 i neka su tačke M 1 (x 1, y1 ) i
Slika 4
M 2 (x 2 , y2 ) odgovarajuće tačke redom brojeva z 1 i
z 2 (slika 4).
Broju z 2  x 2  y2 odgovara tačka M 2 '(x 2 , y2 ) koja je simetrična tački M 1 u
odnosu na tačku O .
Odredimo tačku M , koja odgovara kompleksnom broju z 1  (z 2 )  z 1  z 2 .
Iz podudarnosti trouglova OM 2 ' M i OM 2M 1 slijedi da je rastojanje d (M 1, M 2 )

između tačaka M 1 i M 2 jednako dužini vektora OM , tj. da je d (M 1, M 2 )  | z 1  z 2 | .
Dakle, moduo | z1  z 2 | jednak je rastojanju između tačaka, koje odgovaraju redom
brojevima z1 i z 2 .
Ovu činjenicu ćemo iskoristiti za određivanje jednačina nekih skupova tačaka u ravni.
Primjer 16: Kružnica k (S , r ) , čiji je centar tačka S i poluprečnik r , je skup tačaka M , takvih
da je
d (M , S )  r .
Ako tačka S odgovara kompleksnom broju

a  p  iq , a proizvoljna tačka M kružnice k
odgovara kompleksnom broju z  x  iy , tada je
| z  a |  r . To znači da je | z  a |  r
jednačina kružnice k .
Na slici 5 predstavljene su kružnice
k1 : | z  2  3i |  2,
k2 : | z  3 |  1,
k 3 : | z |  3.
Primjer 17: Elipsa (hiperbola) je skup tačaka u ravni,

čiji je zbir (apsolutna vrijednost razlike) rastojanja
od dvije fiksirane tačke F1 i F2 (žiže) jednak
Slika 5
pozitivnom broju m .
Ako tačke F1 i F2 odgovaraju redom kompleksnim brojevima a i b , onda je
| z  a |  | z  b |  m, ( | z a |  | z b |  m )
jednačina te elipse (hiperbole).
1.9.4. Trigonometrijski oblik kompleksnog broja
Neka je dat kompleksni broj z  x  iy , z  0 i neka je M (x , y ) tačka koja odgovara

u kompleksnoj ravni broju z (slika 6).

Bilo koji ugao, između Ox ose i radijus vektora OM naziva se
argument kompleksnog broja z i označava se sa Arg z .
Argument  broja z , za koji važi 0    2 , naziva se
glavni argument i označava se arg z .
Za argument i glavni argument broja z važi
Arg z  arg z  2k  ,
gdje je k proizvoljni cijeli broj.
Slika 6
Glavni argument  kompleksnog broja z  x  iy određen je na sljedeći način

 x
arctg , za x  0
 y

arctg y
  , za x  0
 0, x
za x  0 i y  0
  
 
 , za x  0 i y  0
 2
 , za x  0 i y  0
 3
 , za x  0 i y  0
 2
Za z  0 ne definiše se argument broja z .

Pri rješavanju primjera pogodno je koristiti sliku
Slika 7
Neka je N projekcija tačke na x

- osu (slika 6). Iz trougla ONM slijedi
x  | z | cos  i y  | z | sin  ,
pa se broj z može napisati u obliku
z  | z | (cos   i sin ) ,
koji se naziva trigonometrijski oblik kompleksnog broja z .
Primjer 18: a) Ako je z  x , x  0 , tada je | z |  x ,   0 , pa je

z  x (cos 0  i sin 0) .
Ako je x  0 , onda je | z |  x i    , pa je
z  x (cos   i sin ) .

b) Ako je z  iy, y  0 , tada je | z |  y i   , pa je
2
 
 i sin ) .
z  y(cos
2 2
 
Za y  1 , dobija se i  cos  i sin .
2 2
3
Ako je y  0 , onda je | z |  y i   , pa je
2
3 3
z  y(cos  i sin ).
2 2

c) Ako je z  1  i , tada je | z | 2 , tg  1 , pa je   i
4
 
z 2 (cos  i sin ) .
4 4
Neka su dati kompleksni brojevi
z1  | z1 | (cos 1  i sin 1 ), z 2  | z 2 | (cos 1  i sin 2 ) .
Koristeći identitet (adicione formule za kosinus i sinus zbira)
cos(  )  cos  cos   sin  sin , sin(  )  sin  cos   cos  sin 
dobijamo
z1z 2  | z 1 | (cos 1  i sin 1 ) | z 2 | (cos 2  i sin 2 ) 
 | z1 || z 2 | ((cos 1 cos 2  sin 1 sin 2 )  i (sin 1 cos 2  cos 1 sin 2 ))
 | z1 || z 2 | ((cos(1  2 )  i (sin(1  2 )).
Dokazali smo da važi:
Teorema 19. Ako su z 1  | z 1 | (cos 1  i sin 1 ), z 2  | z 2 | (cos 2  i sin 2 ) proizvoljni

kompleksni brojevi, onda je
z1z 2  | z1 || z 2 | (cos(1  2 )  i sin(1  2 )) .
Na osnovu ove teoreme je


arg z1  arg z 2 , arg z1  arg z 2  2
arg z1z 2  
 .

arg z1  arg z 2  2, arg z1  arg z 2  2

Indukcijom po n dokazuje se:
Teorema 20. Neka su dati kompleksni brojevi z i  | z i | (cos i  i sin i ), i  1,2, ... , n .
Tada je
  n 
cos     i sin    .
n n n
 z i
 | z |
i  
  i 1 i   i 

i 1 i 1 i 1
Neka je z  | z | (cos   i sin ) proizvoljni kompleksni broj različit od nule i neka je

  0.
1
Kako je z   1 i kako je arg1  0 , to iz
z
1 1 1
arg z   arg z  arg    arg  0
z z z
slijedi da je
1
arg  2   .
z
z1 | z1 |
Pored toga je  , z2  0 .
z2 | z2 |
Za proizvoljne kompleksne brojeve
z1  | z1 | (cos  1  i sin 1 ), z 2  | z 2 | (cos 2  i sin 2 ) je
z1 1 1
 z1   | z1 | (cos(1  2  2 )  i sin(1  2  2 ))
z2 z2 z2
|z |
 1 (cos(1  2 )  i sin(1  2 )).
| z2 |
Dokazali smo da važi sljedeća teorema:
Teorema 21. Ako su z 1  | z 1 | (cos 1  i sin 1 ), z 2  | z 2 | (cos 2  i sin 2 ) proizvoljni

kompleksni brojevi, pri čemu je z 2  0 , onda je
z1 | z1 |
 (cos(1  2 )  i sin(1  2 )) .
z2 | z2 |
Na osnovu ove teoreme je

z 
arg z1  arg z 2 , arg z1  arg z 2
arg 1    .
z2 
 2  (arg z 2  arg z1 ), arg z1  arg z 2

Primjer 19: Neka su dati kompleksni brojevi

3 3 5 5
z1  6(cos
 i sin ) i z 2  2(cos  i sin ).
2 2 3 3
3 5 19 7 7
Kako je    2  , to je arg z 1z 2  .
2 3 6 6 6
3 5 z  5 3  11
Zbog  , imamo da je arg 1  2      .
2 3 z2  3 2  6
7 7 z1 11 11
Sada je z 1z 2  12(cos  i sin ),  3(cos  i sin ).
6 6 z2 6 6
1.9.5. Stepenovanje kompleksnih brojeva
Stepen z n proizvoljnog kompleksnog broja z , čiji je izložilac prirodni broj n definiše se

kao i sepen realnog broja, tj.
z n  zz
 ...z .
n puta
Ako je z  | z | (cos   i sin ) , tada na osnovu teoreme 20, važi
z n  | z |n (cos n   i sin n ) .
Za | z |  1 dobija se Moavrova* formula
(cos   i sin )n  cos n   i sin n  .
5 5
Primjer 20: Ako je z  2(cos  i sin ) , onda je
6 6
20 20
z 4  16(cos  i sin )
6 6
8 8
 16(cos(2  )  i sin(2  ))
6 6
4 4
 16(cos  i sin ).
3 3
Za stepen imaginarne jedinice i važi

i 2  1, i 3  i 2  i  i, i 4  i 2i 2  1.
Uopšte, kako se svaki prirodan broj n , može na jedinstven način napisati u obliku
n  4k  r , gje su k i r prirodni brojevi, pri čemu je 0  r  4 , to je
i n  i 4k 4  i 4k i r  (i 4 )k i r  1  i r  i r , r  0,1,2, 3 .
Slijedi da je
i 4k  1, i 4k 1  i, i 4k 2  i 2  1, i 4k 3  i 3  i .
*
Abraham de Moivre (1667–1754), francuski matematičar
Primjer 21: i 131  i 13  i 4323  i 431  i 3  i  i  i  2i.
Moavrova formula se može primijeniti i za određivanje trigonometrijskih funkcija ugla

n , n  N , preko trigonometrijskih funkcija ugla  , što ćemo ilustrovati na sljedećem
primjeru.
Primjer 22: Izrazićemo cos 3 odnosno sin 3 preko cos  , odnosno preko sin  .
Prema Moavrovoj formuli je
(cos   i sin )3  cos 3  i sin 3 ,
odakle se dobija
cos 3  i sin 3  cos3   3 cos2 (i sin )  3 cos (i sin )2  (i sin )3 
 (cos3   3 cos  sin2 )  i(3 cos2  sin   sin 3 ),
odnosno
cos 3  cos3   3 cos  sin2 , sin 3  3 cos2  sin   sin 3  .
Koristeći identitet sin2   cos2   1 , konačno dobijamo
cos 3  cos3   3 cos (1  cos2 )  4 cos3   3 cos 
i
sin 3  3(1  sin2 ) sin   sin 3   4 sin 3   sin 3 .
Razmotrimo sada geometrijsku interpretaciju

stepena kompleksnog broja.
Neka je dat kompleksni broj
z  | z | (cos   i sin ) .
Tada je
arg z 2  2, arg z 3  3, ... , arg z n  n  .
Ako je | z |  1 , onda je
| z |  | z |2  | z |3  ...  | z |n  ...
Slika 8
Znači, tačke M 1, M 2 , M 3 , ... , M n , ... koje
odgovaraju redom brojevima z , z 2 , z 3 , ... , z n , ...

pripadaju spirali oko koordinatnog početka O ,
čija dužina poluprečnika teži  , a uglovi
odgovarajućih radijus vektora sa Ox osom su
, 2, 3, ... , n , ... (slika 9).
Ako je | z | 1 , onda je
| z |  | z |2  | z |3  ...  | z |n  ... Slika 9
Znači, u ovom slučaju tačke M 1, M 2 , M 3 , ... ,
M n , ... koje odgovaraju kompleksnim brojevima
z, z 2 , z 3 , ... , z n , ... pripadaju spirali oko tačke O ,

čija dužina poluprečnika teži nuli, a uglovi
odgovarajućih radijus vektora sa Ox osom su
,2, 3, ... , n , ... (slika 9).
Ako je | z |  1 , onda tačke koje odgovaraju
brojevima z, z 2 , z 3 , ... , z n , ... pripadaju kružnici

k (0,1) , a uglovi odgovarajućih radijus vektora sa Ox
osom su ,2, 3, ... , n , ... (slika 10). Slika 10
1.9.6. Stepen ez
Stepenovanje broja e kompleksnim brojem z  x  iy definiše se jednakošću

e z  e x iy  e x (cos y  i sin y ) . (1)
Opravdanost ove definicije stepena e z je u prvom redu u tome što se, ako je z realan
broj, stepen e svodi na običan već poznat stepen e i što stepen e ima ova svojstva:
z x z
z
z z z z 2 e1 z z 2
e 1 e 2  e 1 ; z2
e 1 , (2)
e
kao u slučaju realnog eksponenta.
Prethodna svojstva se lako dokazuju.

Ako je z imaginaran broj, tada stepen e z ima i svojstva koja inače nema u slučaju kada
je z realan broj. Na primjer, ako je z  2k i, k   , imamo da je na osnovu (1):
e 2k i  e 02k i  e 0 (cos 2k   i sin 2k )

 1 (1  i  0)
 1.
Slično, na osnovu (2) je
e z 2k i  e z  e 2k i  e z .
Ako u (1) stavimo x  0, y   , dobićemo Ojlerovu* formulu

e i   cos   i sin  ,
*
Leonhard Paul Euler (1707–1783), švajcarski matematičar
na osnovu koje kompleksan broj z  | z | (cos   i sin )

možemo pisati u eksponencijalnom obliku:
z  | z | e i .
Kako je   Arg z , eksponencijalni oblik kompleksnog

broja možemo pisati i na ovaj način:
iArg z
z  | z |e  | z | e i (arg z 2k ) (k  0, 1, 2, ...)
tj.
z  | z | e i arg z .
3
i
Primjer 23: 1  i  2 e 4 .
1.9.7. Korjenovanje kompleksnih brojeva
Teorema 22. Za proizvoljni kompleksni broj z i prirodni broj n  1 postoji kompleksni broj
w takav da je
wn  z .
Ako je z  0 , onda postoji tačno n takvih brojeva.
Dokaz: Ako je z  0 , tada je w  0 i tvrđenje teoreme je tačno.

Neka je z  | z | (cos   i sin ) proizvoljni kompleksni broj različit od nule.
Odredićemo | w | i  , tako da je
[| w | (cos   i sin ) ]n  | z | (cos   i sin ) .
Na osnovu formule za stepen kompleksnog broja slijedi

| w |n (cos n   i sin n )  | z | (cos   i sin ) ,
odakle, na osnovu definicije jednakosti kompleksnih brojeva, dobija se

n
| w |  | z |, cos n   cos  i sin n  cos  .
Kako je | z | pozitivni realan broj, na osnovu poznate teoreme, iz | w | n  | z | slijedi da

postoji jedinstven pozitivan broj | w | , takav da je
|w |  n |z | .
Iz jednakosti cos n  cos  i sin n  sin  slijedi

  2k 
n     2k  , odnosno   ,
n
gdje je k proizvoljni cijeli broj.
Dakle, za kompleksni broj
  2k    2k 
w  n | z | (cos  i sin )
n n
važi w n  z .
Kako je k proizvoljni cijeli broj, to za svaki cijeli broj n - ti stepen kompleksnog broja
  2k    2k 
wk  n | z | (cos  i sin ),
n n
jednak je z .
Može se dokazati da među brojevima wk ima tačno n različitih brojeva.
Definicija 15: Ako je z  | z | (cos   i sin ) kompleksni broj, tada n-ti korijen broja z ,u
oznaci n
z , je broj za koji važi
(n z )n  z .
Na osnovu teoreme 22 slijedi da za z  0 , postoji sljedećih n različitih n-tih korijena

broja z:
 
w0  n  i sin )
| z | (cos
n n
  2   2
w1  n | z | (cos  i sin )
n n

  (n  1)   (n  1)
wn 1  n | z | (cos  i sin ).
n n
Razmotrimo sada geometrijsku interpretaciju n-

tog korijena kompleksnog broja.
Neka je z  | z | (cos   i sin ) proizvoljni

komple-ksni broj različit od nule.
Svi brojevi
  2k    2k 
wk  n | z | (cos  i sin ),
n n
k  0,1, ... , n  1 , imaju isti moduo n | z | , pa Slika 11
tačke M 0 , M 1, ... , M n 1 koje odgovaraju brojevima w 0 , w1, ... , wn pripadaju kružnici, čiji je
centar tačka O i poluprečnik n |z | .

Radijus vektori koji odgovaraju uzastopnim brojevima wk 1 i wk obrazuju ugao
  2k    2(k  1) 2
  ,
n n n
pa su tačke M 0 , M 1, ... , M n 1 tjemena pravilnog n-tougla upisanog u kružnicu k (O, n | z | )
(slika 11).
 
Primjer 24: Neka je z  16(cos  i sin ) .
4 4
Tada su z brojevi
4
 
 2k   2k 
wk  2(cos 4  i sin 4 ),
4 4
k  0,1,2, 3 .
Dakle,
 
w 0  2(cos  i sin ),
16 16
9 9
w1  2(cos  i sin ),
16 16
17 17 Slika 12
w2  2(cos  i sin ),
16 16
25 25
w 3  2(cos  i sin ).
16 16
Na slici 12 data je geometrijska interpretacija ovog primjera.
1.9.8. Logaritam kompleksnog broja
Definicija 15. Broj w  u  iv je prirodan logaritam broja z  0 ako je e w  z ; objeleža-

vamo ga sa w  Ln z .
Da bi našli kako se kompleksan broj w izražava pomoću z , postupićemo na sljedeći
način.
S obzirom na to da je e w  z, w  u  iv , koristićemo eksponencijalni oblik komple-
ksnog broja.
Možemo pisati
iArg z
z  e ue iv  | z | e .
Odavde je e u  | z | u  ln| z | i v  Arg z  arg z  2k , k  0, 1, 2, ... , tako

da je
w  Ln z  ln | z | iArg z
ili
w  Ln z  ln | z | i(arg z  2k ), k  0, 1, 2, ...
Za k  0 imamo glavnu vrijednost logaritma

w  ln z  ln | z | i arg z ,    arg z   .
Primjer 25: Ako je z  x i x  0 , tada je arg x  0 , pa je ln z  ln x .

Ako je z  x i x  0 , tada je ln z  ln | x | i  .
Logaritam kompleksnog broja ima sljedeća dva svojstva:
Ln (z1  z 2 )  Ln z1  Ln z 2 ,
z
Ln 1  Ln z1  Ln z 2 , z 2  0.
z2

Primjer 26: ln(1  i )  ln 2  i ;
4

Ln(1  i )  ln 2  i(  2k ), k  0, 1, 2, ...
4
Primjer 27: Riješiti jednačinu: a) e z  2  0 , b) e z  2i  0 .
Rješenje: a) Iz jednakosti e z  2 nalazimo da je z  Ln(2) .

Dalje je | 2 |  2, arg(2)   , pa je z  ln 2  i(  2k ), k  0, 1, ...
b) Iz jednakosti e z  2i dobijamo


z  Ln(2i )  ln 2  i(  2k ), k  0, 1, ...
2
U opštem slučaju, za svaki kompleksan broj  i komleksan broj z  0 , stepen z  se

Ln z
određuje po formuli z   e .
Slično, za proizvoljan kompleksan broj a  0 i proizvoljan komleksan broj z važi
zLn a
z
a e .
Zadaci za vježbu
B Odrediti realni i imaginarni dio kompleksnih brojeva, njihov moduo i odgovarajući

konjugovano kompleksni broj:
a) z  2  3i , b) z  i  2 , c) z  4 , d) z  2i
Rješenje:
a) x  Re z  2, y  I m z  3, | z | x 2  y 2  (2)2  32  4  9  13 ,
z  2  3i ;
b) z  2  i, Re z  2, I m z  1, | z | 22  (1)2  5,
z  2 i ;
c) z  4  4  0  i, Re z  4, I m z  0, | z |  | 4 | 4,
z  4 ;
d) z  2 i  0  2 i, Re z  0, Imz  2, | z || 2 | 2,
z   2i .
C Predstaviti u kompleksnoj ravni brojeve:

z1  2, z 2  3  4i, z 3  3i, z 4  2  2i, z 5  1,
z 6  4  5i, z 7  i, z 8  3  4i.
Rješenje:
Slika 13
D Napisati u trigonometrijskom obliku sljedeće kompleksne brojeve:

1 3
a) z  2 i 2 , b) z    i.
2 2
Rješenje:
a) x  2 , y 2, |z |  x 2  y 2  ( 2 )2  ( 2 )2  22  2.
z je u prvom kvadrantu, pa je
y 2 
  arctg  arctg  arctg1  .
x 2 4
Trigonometrijski oblik kompleksnog broja glasi

 
z  | z | (cos   i sin )  2(cos  i sin ) .
4 4
2 2
1 3  1   3 
b) x   , y  ,  
| z |       1 .
2 2  2   2 
z je u III kvadrantu, pa je
3

y 2  4
    arctg    arctg    arctg 3     .
x 1 3 3

2
4 4
Dakle, z  | z | (cos   i sin )  1(cos  i sin ).
3 3
30
 1i 3  .
E Izračunati  
 1  i 
z1
Rješenje: Neka je z1  1  i 3 , z 2  1  i i z  . Tražimo z 30 .
z2
Nađimo trigonometrijske oblike kompleksnih brojeva z1 i z 2 .
Za z1 je
y1 
x 1  1, y1  3 , | z |  12  ( 3 )2  2 , 1  arctg  arctg 3  ,
x1 3
pa je
 
z1  2(cos  i sin ) .
3 3
Za z 2 je
y2 1 
x 2  1, y2  1, | z |  12  12  2 , 2  arctg  arctg  arctg1  ,
x2 1 4
pa je
 
z2  2 (cos  i sin ) .
4 4
Dalje je
z1 | z1 | 2    
z  (cos(1  2 )  i sin(1  2 ))  (cos(  )  i sin(  ))
z2 | z2 | 2 3 4 3 4
   
z 2 cos  i sin  .
 12 12 
Konačno,
30
 1i 3   30 30   5 5 
   z 30  ( 2 )30 cos  i sin   215 cos  i sin 
 1  i  
 12 12  
 2 2 

 215 (0  i  1)  215 i.
F Za koji ugao treba rotirati tačku z 1  2 (2  i ) u kompleksnoj ravni, da bi se dobila

tačka z 2  3  i .
Rješenje: Treba, ustvari, naći kompleksan broj z  cos   i sin  , takav da je z1  z  z 2 .

Imaćemo
(2 2  i 2 )(cos   i sin )  3  i
 (2 2 cos   2 sin )  i( 2 cos   2 2 sin )  3  i


2 2 cos   2 sin   3


 2 cos   2 2 sin   1


1 1
Rješenje posljednjeg sistema je cos    , sin   , odakle je
2 2
1
sin  2
tg     1 ,
cos  1

2
3
pa je traženi ugao   .
4
n n
G Dokazati da je ( 3  i )n  2n (cos  i sin ).
6 6
Dokaz: Kompleksan broj z  3  i napišimo u trigonometrijskom obliku, pa onda na njega

primijenimo Moavrov obrazac:
x 3 , y  1, | z | x 2  y 2  ( 3 )2  (1)2  2 .
Kako je z u IV kvadrantu, to je
x 1  3  3 
  arctg  arctg  arctg    arctg  .
y 3  3  3 6
 
z  | z | (cos   i sin )  2(cos( )  i sin( )) .
6 6
Konačno je
 
( 3  i )n  z n  2n (cos n( )  i sin n( ))
6 6
n n n sin()   sin 
 2 (cos  i sin ).
6 6 cos()  cos 
H Izračunati: a) (3) 5
, b) (1  i )1i .
zLn a
Rješenje: Koristeći zapis a z  e  e z (ln|a |i (arg a 2k )), k   , nalazimo
5 5 Ln (3) 5 (ln|3|i (2k ))

a) (3) e e
5 (ln 3i 2k i )
e
5 (ln 3i ) 5 2k i
e
5 (ln 3i ) 5 2k i
e e
5 (ln 3i )
e  (e 2k i ) 5
e 2k i  1
5 (ln 3i ) 5
e 1
5 (ln 3i )
e .
b) (1  i )1i  e (1i )Ln (1i ) Neka je z  1  i i a  1  i .

(1i )[ln|a |i (arg a 2k )] x  Rea  1, y  I ma  1
e
(1i )[ln 2 i (

2k )] | a |  x 2  y 2  12  12  2 .
e 4
Kako je a u I kvadrantu, onda je
 
ln 2 i ( 2k )i ln 2 i 2 ( 2k ) y 1
e 4 4 arg a  arctg  arctg
x 1
  
ln 2 i 2k i i ln 2 1( 2k )
e 4 4  arctg1  .
4
 
ln 2 i ( ln 2 )2k i  2k 
e 4 4
 
 e ln 2
e
i(
4
ln 2 )
 e 2k i  e 4
2 k 
e ln x  x , x  0 .
 
i( ln 2 ) 2 k 
 2 e 4
 1e 4
 
2 k  i( ln 2 )
 2e 4 e 4
.
I Izračunati ln i .
Rješenje: Koristeći formulu ln z  ln | z | i arg z,    arg z   nalazimo

  i z i
ln i  ln1  i  0i  .
2 2 2 x  Rez  0
y  I mz  1
| z | 02  12  1
J Ako je z  x  iy i a  2  i , pokazati da jednačina zz  az  az  8  0 u

kompleksnoj ravni predstavlja kružnicu.
Dokaz: Zaista, zamjenom z i a u jednačinu zz  az  az  8  0 nalazimo

(x  iy )(x  iy )  (2  i )(x  iy )  (2  i )(x  iy )  8  0
 x 2  y 2  2x  2iy  ix  y  2x  2iy  ix  y  8  0
 x 2  y 2  4x  2y  8  0
 (x 2  4x )  (y 2  2y )  8  0
 (x  2)2  22  (y  1)2  12  8  0
 (x  2)2  (y  1)2  13
 (x  (2))2  (y  1)2  ( 13 )2 .
U pitanju je kružnica sa centrom u tački C (2,1) i poluprečnikom r  13 .
K Rastavi na kompleksne činioce sljedeće izraze:

a) x 2  y 2 , b) 16a 2  25 , c) m  2, m  0 .
Rješenje:
a) x 2  y 2  (x  iy )(x  iy ) ;
b) 16a 2  25  (4a )2  52  (4a  5i )(4a  5i ) ;
c) m  2  ( m )2  ( 2 )2  ( m  2 i )( m  2 i) .
n
 1i 
L Napisati u Ojlerovom obliku kompleksan broj z    , n    {0} .
 1  i 
Rješenje:
n n n n
 1i   (1  i )(1  i )   (1  i )2   2 
z          2    1  2i  i 
 (1  i )(1  i )  
 1  i   1  1   
2
2
n
 1  2i  1 
  
 2 
n
i

 n  4k
1,


i, n  4k  1
 

 1, n  4k  2


 i, n  4k  3


(k  0,1,2, ...)
n  4k : Re z  1, I m z  0, | z | 12  02  1,   0

n  4k  1 : Re z  0, I m z  1, | z | 1,  
2
n  4k  2 : Re z  1, I m z  0, | z | 1,   
3
n  4k  3 : Re z  0, I m z  1, | z | 1,   .
2
Dakle, Ojlerov oblik kompleksnog broja z je


e i 0 , n  4k


 i

 n  4k  1
e ,
2

z 

e i , n  4k  2

 3


i
e 2 , n  4k  3


M Odrediti skup svih tačaka koji zadovoljava nejedačine 3  | z  i |  5 .
Rješenje: Neka je z  x  iy , tada date nejednačine imaju oblik:

3  | x  iy  i |  5
tj.
3  | x  (y  1)i |  5  3  x 2  (y  1)2  5 /2
 32  (x  0)2  (y  (1))2  52
Kao što vidimo, date nejednačine zadovoljavaće sve tačke kružnog prstena ograničenog
koncentričnim kružnicama sa centrom u tački (0, 1) i poluprečnicima r1  3 i r2  5 , pri
čemu tom skupu pripadaju i sve tačke sa kružnica datih na slici
Slika 14
N Izračunati 3
i .
Rješenje: Prethodno napišimo trigonometrijski oblik kompleksnog broja z  i .


Očigledno je x  Re z  0, y  I m z  1, | z | 02  12  1,   , pa ako
2
primijenimo formulu
   2k    2k  
n
z  n | z | cos  i sin , (k  0,1,2, ... , n  1)
 n n 
dobijamo da je:
   

  2k   2k  

3
i  3 1 cos 2  i sin 2 , (k  0,1,2)
 3 3 
 

 
1) za k  0 , w 0  1  (cos 2  i sin 2 )  cos   i sin   3 1
 i,
3 3 6 6 2 2
2) za k  1 ,
 
 2  1  2  1
2 2 5 5 3 1
w1  cos  i sin  cos  i sin   i,
3 3 6 6 2 2
3) za k  2 ,
 
 2  2  2  2
2 3 3
w2  cos  i sin 2  cos  i sin  0  i  i.
3 3 2 2
O Riješiti jednačinu: a) w 6  64  0 , b) w 6  1  0 .
Rješenje:
w 6  64  0
w 6  64
w 6
64
Neka je z  64, | z |  | 64 | 64,   

   2k    2k  
w n | z | cos  i sin  n6
 n n 
   2k    2k  
w 6 64 cos  i sin  6
64  6
26  2
 6 6 
1) Za k  0 :
 20  20  
w 0  2  (cos  i sin )  2(cos  i sin )
3 3 6 6
3 1
 2(  i )  3  i.
2 2
2) Za k  1 :
  2 1    2 1  3 
w1  2  (cos  i sin )  2(cos  i sin 3 )
6 6 6 6
 
 2(cos  i sin )
2 2
 2(0  1  i )  2i.
3) Za k  2 :
 22  22 5 5
w2  2  (cos  i sin )  2(cos  i sin )
6 6 6 6
3 1
 2(  i )   3  i.
2 2
4) Za k  3 , w 3  ........ 5) Za k  4 , w 4  ........ 6) Za k  5 , w 5  ........

B Koristeći Ojlerov oblik kompleksnog broja, dokazati da je:

e i  e i e i  e i
cos   , sin   .
2 2i
C Za koji ugao treba zarotirati tačku z1  3  i da bi se dobila tačka z 2  1  3i ?
D Naći sva rješenja jednačine (2  5i )(z  1)4  3  7i .
E Dokazati jednakost (z n )  (z )n , n   .
F Pokazati da je za svaki prirodan broj k :

a) (1  i )nk realan broj,
b) (1  i )nk 2 imaginaran broj.
Rezultat:
Uputstvo: Koristeći trigonometrijski oblik kompleksnog broja
  
1i  2 cos  i sin 
 4 4 
i činjenicu da je sin k   0, cos k   (1)k dobija se da je:
a) (1  i )4k  (1)k 4k ,
b) (1  i )4k 2  (1)k 4k 2i .
G Odrediti trigonometrijske oblike kompleksnih brojeva

1  i tg  
z , w  1  cos   i sin , 0    .
1  i tg  2
   
Rezultat: z  cos 2  i sin 2 , w  2 cos cos  i sin  .
2  2 2 
H Koristeći Ojlerovu jednakost e i  cos   i sin  , pokazati da je

1 3
cos3 x  cos 3x  cos x .
4 4
Rješenje: Kako je e xi  cos x  i sin x , e xi  cos(x )  i sin(x )  cos x  i sin x , to je
1 xi 1 xi
cos x  (e  e xi ), sin x  (e  e xi )
2 2i
1 1 e 3xi  e 3xi 3 e xi  e xi
cos3 x  (e 3xi  3e xi  3e xi  e 3xi )  
8 4 2 4 2
1 3
 cos 3x  cos x .
4 4
I Koristeći Ojlerovu formulu, dokazati da je:

3 1
a) sin 3 x  sin x  sin 3x ,
4 4
1 1 3
b) sin 4 x  cos 4x  cos 2x  ,
4 2 8
1 1 3
c) cos4 x  cos 4x  cos 2x  ,
4 2 8
1 5 5
d) cos5 x  cos 5x  cos 3x  cos x .
16 16 8
J Izraziti sin 3x i cos 3x kao funkciju ugla x.
Rješenje: Polazeći od Moavrove formule

(cos x  i sin x )3  cos 3x  i sin 3x ,
dobija se:
cos3 x  3i cos2 x sin x  3 cos x sin2 x  i sin 3 x  cos 3x  i sin 3x ,
odakle, na osnovu jednakosti kompleksnih brojeva (realni dio jedak realnom, a imaginarni
imaginarnom), slijedi:
cos 3x  cos3 x  3 cos x sin2 x
sin 3x  3 cos2 x sin x  sin 3 x .
K Dokazati da je
cos 4x  cos4 x  6 cos2 x sin2 x  sin 4 x
sin 4x  4 cos3 x sin x  4 cos x sin 3 x .
L Dokazati da za svaki prirodan broj n važi jednakost

n
 1  i tg   1  i tg n 
   .
 1  i tg   1  i tg n 
M U skupu kompleksnih brojeva riješiti sljedeće jednačine:

a) z 3  8  0 ,
b) z 4  4  0 ,
c) z 6  1  0 ,
d) z 3  2  2i  0 ,
e) (2i  5)(z  2i )3  2  5i  0 ,
3
 1
f) 1    i ,
 z 
1
g) 4  0.
(z  1)4
Rezultat:
a) z1  2, z 2,3  1  i 3 ,
b) z1,2  1  i, z 3,4  1  i ,
k k
c) z k  6
1  cos  i sin , k  0,1,..., 5 ,
3 3
 3 3 

   2k    2k  
4 4 
d) z k  2 cos  i sin , k  0,1,2 ,
 3 3
 
 
2k   2k  
e) z k  cos  sin  2 i, k  0,1,2 ,
3  3 
   

   2k    2k  
1 1 cos 2 2 
f) z k    1  i sin ,
3
i  1  
 3 3 
  2k   
2 2 
4 sin
6
1     2k    2k  
g) z k   cos  i sin   1, k  0,1,2, 3 .
4
2  4 4 
N Odredi Re z i Im z kompleksnog broja

1i i 2 6(5  i ) 1
z    i 5  25 .
2  5i 5  2i 25 i
Rezultat: Re z  1 , Im z  0 .
O Uprostiti zapise sljedećih kompleksnih brojeva:

(1  2i )3
a) z   i 8  i 26  i 77 ,
i
60 30
 1i 3   
b) z    1  i 3  ,
   
 2   2 
24 10
 3 i   1i 
c) z       ,
 2   1  i 
12
 3 i 
d) z  (cos 2  i sin 2)   45
 .
 2 
Rezultat: a) z  2  10i ; b) z  2 ; c) z  0 ; d) z  1  i .
P Odredi kompleksan broj z  x  iy ako je:

z
a) 1  z :z 1,
z 1
z 1i
b) | z 2  2i |  4   1,
z 1i
z 1 1  2z  3 

c)   Re    1 .
2z  6 2  z  1 
1 1
Rezultat: a) z    i ; b) z  (1  i ) ; c) z  2  2i .
2 2
Q Šta predstavlja skup tačaka z u Guausovoj (kompleksnoj) ravni, ako je:

a) | z  3 |  5 ,
b) | z  2 |  | z  2 |  5 ,
c) | z  1 |  | z  1 |  | z  i 2 | ,
d) | z  1  i |  1 ?
Rezultat:
a) Kružnica, čija je jednačnina (x  3)2  y 2  25 .
b) Elipsa, čija je jednačina 36x 2  100y 2  225 .
3
c) z  i.
3
d) Krug K  {(x , y ) | (x  1)2  y 2  1} .
R Pokazati da je polinom f (x )  (cos   x sin )n  cos n   x sin n  djeljiv sa x 2  1 .
Uputstvo: Kako je x 2  1  (x  i )(x  i ) i

f (i )  (cos   i sin )n  cos n   x sin n   cos n   i sin n   cos n   i sin n   0,
kao i f (i )  0 , zaista slijedi da je f (x ) djeljivo sa x 2  1 .
S Nacrtati krivu čija je jednačina:

a) | z |  Re(i z )  4 ,
b) Im(z  i )  | z  1 | ,
2
c) z 2  z  2 ,
z i
d)  2,
z i
e) | z  i | 2  | z  i | 2 20 .
Rezultat:
x2
a) y  2;
8
1 1
b) y   (x  1)2  ;
2 2
c) x 2  y 2  1 ;
d) kružnica 3x 2  3y 2  10x  3  0 ,
e) x 2  y 2  9 .
T Predstaviti u kompleksnoj ravni brojeve z koji zadovoljavaju uslove:


a) | z  2 |  2  | arg z |  ,
4
b) | z  3 |  | z  3 |  10 ,
4 | z |
c) log3 2.
| z | 2
Rezultat:
a) {(x , y ) | (x  2)2  y 2  4}  {(x , y ) | y  x  y  x } ,

 x2 y2 

b) 
(x , y )   1
,

 25 16 

 
11
c)  |z |  4 .
5
ln i
U Izračunati: a) i , b) (1  i )1i , c) ( 3  i )1i .
n 
n n  
V Dokazati identitet (1  i )n  2 2 cos  i sin  .
 4 4 
W Dokazati da je skup svih tačaka koji zadovoljavaju nejednačinu

| z |2  | z | 1
log 3
2
z | z |
otvoreni krug poluprečnika 5 sa centrom u koordinatnom početku.
X Koja transformacija ravni C je data funkcijom f (z )  z ?
Y Ako je d (z 1, z 2 )  | z 1  z 2 | , dokazati da za proizvoljna tri kompleksna broja z 1, z 2 , z 3 važi

nejednakost trougla
d (z 1, z 3 )  d (z 1, z 2 )  d (z 2  z 3 ) .
z
Z Postoje li kompleksni brojevi z1 i z 2 takvi da z1 2   ?
Uputstvo: Izračunaj i i .
1.10. POLINOMI
1.10.1. Definicija i operacije
Definicija 16. Polinom po promjenljivoj x nad prstenom K je izraz

n
P (x )  an x n  an 1x n 1    a1x  a 0   ak x k ,
k 0
pri čemu je n   i a 0 , a1,  , an  K . Ako je an  0 , broj n se naziva stepenom poli-
noma P (x ) , u oznaci st P (x )  n ( deg P (x )  n ), sabirak an x n se naziva najstarijim čla-

nom tog polinoma, sabirak a 0 slobodnim članom, a koeficijent an najstarijim koeficijentom
polinoma P (x ) .
Polinomi po promjenljivoj x se označavaju na sljedeće načine:

P (x ), Q(x ), R(x ),  , p(x ), q(x ), r (x ),  , a(x ), b(x ), c(x ), 
Polinom čiji su svi koeficijenti jednaki nuli, tj. P (x )  0 , naziva se nula-polinom. Stepen
nula-polinoma nije definisan.
Ovdje K može biti bilo koji prsten. Međutim, mi ćemo posmatrati samo slučajeve kada
je K prsten cijelih (  ), racionalnih (  ), realnih (  ) ili kompleksnih brojeva (  ). Pri tome,
uvijek kada to nije posebno naglašeno, podrazumijevaćemo da je K polje kompleksnih
brojeva.
 Jednakost polinoma
Kako su polinomi ujedno i funkcije promjenljive x , mogu se posmatrati dvije definicije

jednakosti polinoma.
Neka je P (x )  an x n  an 1x n 1    a1x  a 0 i
Q(x )  bm x m  bm 1x m 1    b1x  b0 .
1o „Formalna“ jednakost:
P (x )  Q(x )  st P (x )  st Q(x )  (k )(0  k  st P (x )  ak  bk ) ;
2o „Funkcionalna“ jednakost:
P (x )  Q(x )  (x ) P (x )  Q(x ) .
Ove dvije definicije jednakosti polinoma su međusobno ekvivalentne.
Primjer 28. Odrediti koeficijente p , q i r tako da polinomi

P (x )  3x  px  5 i Q(x )  qx 3  4x 2  (r  1)x  5
3 2
budu jednaki.
Rješenje:
P (x )  Q(x )  3x 3  px 2  5  qx 3  4x 2  (r  1)x  5
P (x )  Q(x )  3  q   p  4  0  r  1
P (x )  Q(x )  p  4  q  3  r  1
n m max{n ,m }
Definicija 17.  ai x i   b j x j   (ak  bk )x k , pri čemu su, ako je n  m , svi
i 0 j 0 k 0
bm 1, bm 2 ,  , bn jednaki nuli i obratno, ako je n  m , svi an 1, an 2 ,  , am jednaki nuli.
n m m n
Definicija 18. a x  b x
i
i
j
j
 c x k
k
, gdje je
i 0 j 0 k 0
k
ck   a bk  a 0bk  a1bk 1    akb0 (uz sličnu napomenu kao u prethodnoj definiciji).
 0
Ako polinomi P (x ), Q(x ), P (x )  Q(x ), P (x )  Q(x ) nijesu nula-polinomi, onda je

st {P (x )  Q(x )}  max{st P (x ), st Q(x )} , st {P (x )  Q(x )}  st P (x )  st Q(x ) .
Primjer 29. Odrediti koeficijente A , B i C tako da je

x 5 A B C
   .
(x  1)(x  2)(x  3) x 1 x 2 x 3
Rješenje:
x 5 A B C
Iz    nalazimo da je
(x  1)(x  2)(x  3) x 1 x 2 x 3
 x  5  A(x  2)(x  3)  B(x  1)(x  3)  C (x  1)(x  2)

 x  5  A(x 2  5x  6)  B(x 2  4x  3)  C (x 2  3x  2)
 0  x 2  1  x  5  (A  B  C )x 2  (5A  4B  3C )x  (6A  3B  2C )
 A  B  C  0   5A  4B  3C  1  6A  3B  2C  5
 A  3  B  7  C  4
x 5 3 7 4
Dakle,    .
(x  1)(x  2)(x  3) x 1 x 2 x 3
Teorema 23. Skup svih polinoma nad prstenom K predstavlja prsten u odnosu na operacije
sabiranja i oduzimanja polinoma.
Neutralni element za sabiranje je nula-polinom, a suprotni element za polinom

n n
P (x )   ak x k je P (x )   (ak )x k .
k 0 k 0
1.10.2. Djeljivost polinoma
Algoritam za dijeljenje polinoma je veoma sličan postupku kod dijeljenja cijelih brojeva.
Podsjetimo se tog postupka na jednom primjeru.
Primjer 30.
(x 4  3x 3  x 2  2x  3) : (x 2  2x  2)  x 2  x  1
(x 44  2x 33
(x  2x
_____________________
(x 4  2x 3  2x 2  2x  3
(x 44  2x 33  2x 22  2x
(x  2x  2x  2x
_____________________
(x 4  2x 3  x 2  2x  3
(x 44  2x 33  x 22  2x  2
(x  2x  x  2_x_________
___________ 
(x 4  2x 3  x 2  2x  5
Kažemo da je količnik ova dva polinoma x 2  x  1 , a ostatak pri dijeljenju polinoma

jednak 2x  5 . Pogodno je da se to napiše u obliku
x 4  3x 3  x 2  2x  3  (x 2  2x  2)(x 2  x  1)  2x  5 .
Poznato je da važi sljedeća teorema.
Teorema 24. Za svaka dva polinoma A(x ) i B(x ) , takva da B(x ) nije nula-polinom,
jednoznačno je određen par polinoma Q(x ) i R(x ) , takvih da je
A(x )  B(x )  Q(x )  R(x ) ,
pri čemu je R(x ) nula-polinom ili je st R(x )  st B(x ) . Polinom Q(x ) se naziva količnik, a
R(x ) ostatak pri dijeljenju polinoma A(x ) polinomom B(x ) .
U prethodnom primjeru je Q(x )  x 2  2x  2 , R(x )  2x  5 .
Prirodno se uvodi sljedeća definicija.

Definicija 19. Polinom A(x ) djeljiv je polinomom B(x ) , u oznaci B(x ) | A(x ) , ako je ostatak
pri dijeljenju A(x ) sa B(x ) jednak nula-polinomu.
Primjer 31. (x  2) | (x 3  2x 2  3x  6) .
Zaista,
(x 3  2x 2  3x  6) : (x  2)  x 2  3
(x 33  2x 23
(x  2x
________________
(x 3  2x 3  3x  6
(x 33  2x 33  3x  6
(x  2x  3x 
________________
(x 3  2x 3  3x  6
Dakle, R(x )  0 .
Teorema 25 (Bezuova*). Ostatak koji se dobija pri dijeljenju

polinoma P (x ) polinomom x  a iznosi P (a ) .
Napomena 3: (x  a ) | P (x )  P (a )  0 .
Primjer 32. Ispitati da li je polinom P (x )  x 5  5x 4  x  5

djeljiv polinomima x  1, x  1, x  2, x  5 .
Rješenje:
Kako je P (1)  15  5  14  1  5  0 , P (1)  0 , P (2)  45 , P (5)  0 , po Bezu-
ovoj teoremi P (x ) je djeljiv sa x  1 , x  1 i x  5 , a pri dijeljenju sa x  2 daje ostatak
45 .
1.10.3. Nule polinoma. Osnovni stav algebre
Posebno značajan pojam u teoriji polinoma je pojam nule (korijena) polinoma, tj. ona
vrijednost  promjenljive x za koju polinom P (x ) dobija vrijednost nula, tj. P ()  0 .
Definicija 20. Nula (korijen) polinoma P (x ) je bilo koje rješenje jednačine P (x )  0 .
Primjer 33. Za polinom P (x )  x 5  5x 4  x  5 iz prethodnog primjera, nule su, očigledno,

1 , 1 i 5 , jer je P (1)  0 , P (1)  0 , P (5)  0 .
*
Étienne Bézout (1730-1783), francuski matematičar
Teorema 26. Broj  je nula polinoma P (x ) akko (x  ) | P (x ) , tj. P (x )  (x  )Q(x ) ,

za neki polinom Q(x ) .
Teorema 27. Ako su i  dvije različite nule polinoma P (x ) , tada

(x  )(x  ) | P (x ) , tj. P (x )  (x  )(x  )Q1 (x ) ,
za neki polinom Q1 (x ) .
Primjer 34. Kako je 1 nula polinoma P (x )  x 5  5x 4  x  5 , to iz

(x 5  5x 4  x  5) : (x  1)  x 4  4x 3  4x 2  4x  5
(x 55  5x 44
(x  5x
__________________________
(x 5  4x 4  4x 3  4x 2  4x  5
(x 55  4x 44  4x 23  4x 2  4x  5
(x  4x ___________________
_______ 2x  2x
(x 5  4x 4  4x 3  4x 2  4x  5
(x 55  4x 44  4x 33  4x 22  4x  5
 (x  4x  4x  4x 
__________________________
(x 5  4x 4  4x 3  4x 2  4x  5
(x 55  4x 44  4x 33  4x 22  4x  5
 (x  4x  4x  4x 
______________________ ____
(x 5  4x 4  4x 3  4x 2  5x  5
(x 55  4x 44  4x 33  4x 22  5x  5
 (x  4x _
______ ___________________
4x  4x  5x  5
(x 5  4x 4  4x 3  4x 2  5x  5
zaključujemo da je
x 5  5x 4  x  5  (x  1)(x 4  4x 3  4x 2  4x  5) .
Veoma je važan i pojam višestruke nule polinoma.
Definicija 21. Broj  je nula k - tog reda ( k - tostruka nula) polinoma P (x ), k   , ako je
(x  )k | P (x ) i (x  )k 1 | P (x ) ,
tj. P (x )  (x  )k Q(x ) , za neki polinom Q(x ) .
Teorema 28 (Osnovni stav algebre). Svaki polinom stepena n  1 sa koeficijentima iz polja

kompleksnih brojeva ima tačno n korijena u tom polju, pri čemu je svaki korijen računat
onoliko puta kolika je njegova višestrukost. Drugim riječima, taj polinom se može predstaviti u
obliku
P (x )  an (x   1 )(x   2 )(x   n ) ,
gdje su 1,  2 ,  ,  n  C njegove nule.

 Kanonska faktorizacija polinoma
Može se desiti da neki od brojeva 1,  2 ,  ,  n iz prethodne teoreme budu jednaki

među sobom. Zato se pomenuta faktorizacija polinoma može napisati u obliku
k k k
P (x )  an (x  1 ) 1 (x   2 ) 2 (x   m ) m P (x )  an (x  1 )(x   2 )(x   n ) ,
gdje su 1,  2 ,  ,  m međusobno različite nule polinoma P (x ) , redom višestrukosti
k1, k2 ,  , km , pri čemu je k1  k2    km  n  st P (x ) .
Primjer 35. Odrediti bar jedan polinom čije su nule:

a) 1  2 ,  2  1  i ,  3  4 ,  4  i ;
b) 1  1 je trostruka nula,  2  i je dvostruka nula.
Rješenje:
a) P1 (x )  (x  2)(x  (1  i ))(x  4)(x  (i ))  (x  2)(x  1  i )(x  4)(x  i ) ;
b) P2 (x )  (x  1)3 (x  (i ))2  (x  1)3 (x  i )2 .
To što svaki polinom n - tog stepena ( n  1 ) ima n korijena, ne znači da se oni mogu i
efektivno odrediti. Studentima su poznati algoritmi za rješavanje linearnih i kvadratnih
jednačina. Postoje, samo su mnogo komplilovane formule za rješavanje jednačina trećeg i
četvrtog stepena. Abel je 1824. godine dokazao da se jednačine stepena većeg ili jednakog pet
ne mogu u opštem slučaju riješiti tako da se rješenja izražavaju pomoću koeficijenata date
jednačine koristeći konačan broj algebarskih operacija.
1.10.4. Polinomi sa realnim koeficijentima
Izložićemo neka najkarakterističnija svojstva polinoma sa realnim, a zatim, specijalno, i

sa cjelobrojnim koeficijentima.
Teorema 29. Ako je  korijen polinoma P (x ) sa realnim koeficijentima, onda je i njemu

konjugovano kompleksan broj,  , korijen istog polinoma. Štaviše, ako je  korijen reda k ,
onda je i  korijen reda k .
Napomena 4: Ako polinom P (x ) sa realnim koeficijentima ima kompleksnih nula, onda je

njihov broj paran.
Teorema 30. Polinom sa realnim koeficijentima neparnog stepena ima bar jednu realnu nulu;
ako ih ima više, njihov broj je neparan.
Za polinome sa cijelim koeficijentima važe izvjesna tvrđenja koja omogućavaju nalaženje

svih cjelobrojnih, odnosno racionalnih korijena polinoma.
Teorema 31. Ako je cio broj  korijen polinoma P (x ) sa cjelobrojnim koeficijentima, tada je
 djelilac slobodnog člana tog polinoma.
Dokaz: Neka je P (x )  an x n  an 1x n 1    a1x  a 0 , a 0 , a1,  , an   i P ()  0 .
Iz a 0  (an  n 1    a1 ) slijedi  | a 0 .
Primjer 36. Za polinom P (x )  x 3  6x 2  11x  6 , prema prethodnoj teoremi, cjelobrojne

nule mogu biti samo 1,  2,  3,  6 (djelioci slobodnog člana, 6 ). Neposrednom
provjerom zaključuje se da je je P (1)  0 , P (2)  0 i P (3)  0 , i zatim da je
x 3  6x 2  11x  6  (x  1)(x  2)(x  3) .
Primjer 37. Polinom P (x )  3x 4  x 3  5x 2  2x  2 nema cjelobrojnih korijena. Kandidati

su 1,  2 .
Primjer 38. Neposrednom provjerom se zaključuje da polinom P (x )  x 3  2x 2  x  6 ima

samo jednu cjelobrojnu nulu, broj 3 , pa važi
x 3  2x 2  x  6  (x  3)(x 2  x  2) .
p
Teorema 32. Potreban uslov da je racionalan broj (NZD(p, q )  1, p, q  0) korijen
q
polinoma P (x )  an x n  an 1x n 1    a1x  a 0 sa cjelobrojnim koeficijentima
( a 0 , a1,  , an  0 ) je p | a 0 i q | an .
Primjer 39. Posmatrajući polinom 9x 3  6x 2  5x  2 zaključujemo da, ako on ima

p
racionalnih korijena oblika , NZD(p, q )  1 , prema prethodnoj teoremi, mora biti da
q
p | 2 i q | 9 , tj. p  {1,  2} i q  {1,  3,  9} .
Za nule datog polinoma, od racionalnih dolaze u obzir samo brojevi
1 1 2 2
1,  2,  ,  ,  ,  . Neposrednom provjerom nalazimo da su nule: x 1  1 ,
3 9 3 9
2 1
x2   i x3  .
3 3
1.11. PRIMJENA PROGRAMSKOG PAKETA „MAPLE“ KOD RASTAVLJANJA

POLINOMA NA ČINIOCE I NALAŽENJE NJEGOVIH NULA
Primjer 40. Rastaviti na činioce polinom P (x )  x 6  3x 5  6x 4  7x 3  5x 2  2x .
Rješenje:
> factor(x^6-3*x^5+6*x^4-7*x^3+5*x^2-2*x);
x (x  1) (x 2  x  2) (x 2  x  1)
Primjer 41. Riješiti jednačinu 2x 4  2x 2  3  0 .
Rješenje:
> solve (2*x^4-2*x^2-3=0, x);

1 1 1 1
− 2+2 7, 2+2 7,− 2−2 7, 2−2 7
2 2 2 2
> evalf(%);
-1.350139124, 1.350139124, -0.9071249395I , 0.9071249395I
B Naći količnik i ostatak pri dijeljenju polinoma A(x ) polinomom B(x ) , ako je:
a) A(x )  2x 4  3x 3  4x 2  5x  6, B(x )  x 2  3x  1
b) A(x )  x 3  3x 2  x  1, B(x )  3x 2  2x  1
c) A(x )  2x 5  5x 3  8x , B(x )  x  3 .
Rezultat:
a) 2x 2  3x  11 i 25x  5 ;
3 7 26 2
b) x i x ;
9 9 9 9
c) 2x  6x  13x  39x  109 i 327
4 3 2
C Da li je x  2 korijen polinoma P (x )  x 5  5x 4  7x 3  2x 2  4x  8 i kojeg je reda?
Rezultat: P (x )  (x  2)3 (x 2  x  1) , pa je x  2 korijen trećeg reda.

Uputstvo:
I način: Dokazati da je P (2)  0 i da su ostaci pri dijeljenju polinoma P (x ) polinomima
(x  2)2  x 2  4x  4 i (x  2)3  x 3  6x 2  12x  8 jednaki 0 , a da je ostatak pri
dijeljenju polinomom (x  2)4   različit od nule.
II način: Ako je P (2)  0 , onda se P (x ) podijeli sa x  2 . Ako je vrijednost količnika u tački

x  2 jednaka 0 , onda se taj količnik dijeli sa x  2 . Dalje se postupa isto sa njegovim
količnikom, kao u prethodnom slučaju, i sve tako dok se ne ispostavi da je vrijednost novog
količnika u tački x  2 različita od 0 . To će u našem slučaju biti
R(x )  x 2  x  1 , R(2)  22  2  1  7  0 .
Pa, kako smo prethodno dijelili tri puta i vrijednost količnika u

tački x  2 je bila 0 , to je P (x )  (x  2)3 (x 2  x  1) .
III način: Primjena Hornerove* šeme. Količnik polinoma

n
A(x )  an x  an 1x n 1
   a1x  a 0 i polinoma x  a je
n 1
polinom B(x )  bn 1x  bn 2x n 2    b1x  b0 , a ostatak
*
William George Horner (1786–1837), britanski matematičar
je R . Izraziti koeficijente polinoma B(x ) i ostatak R preko koeficijenata polinoma A(x ) i

broja a (traži se, zapravo, tzv. Hornerova šema).
Iz jednakosti
A(x )  (x  a )B(x )  R
 bn 1x n  (bn 2  abn 1 )x n 1  (bn 3  abn 2 )x n 2    (b0  ab1 )x  R  ab0
dobijamo:
an  bn 1 bn 1  an
an 1  bn 2  abn 1 bn 2  an 1  abn 1
an 2  bn 3  abn 2 bn 3  an 2  abn 2
ili
 
a1  b0  ab1 b1  a2  ab2
a 0  R  ab0 b0  a1  ab1 i R  a 0  ab0 .
Hornerova šema ima oblik:
an an 1 an 2  a2 a1 a0
a an an 1  abn 1 an 2  abn 2 a2  ab2 a1  ab1 a 0  ab0
      
bn 1 bn 2 bn 3 b1 b0 R
U našem slučaju odredimo, pomoću Hornerove šeme, ostatke pri dijeljenju polinoma
P (x ) i dobijenih količnika sa x  2 .
1 –5 7 –2 4 –8
2 1 –3 1 0 4 0
2 1 –1 –1 –2 0
2 1 1 1 0
2 1 3 7
Dobijamo
x 5  5x 4  7x 3  2x 2  4x  8  (x  2)(x 4  3x 3  x 2  4) 
x 5  5x 4  7x 3  2x 2  4x  8  (x  2)2 (x 3  x 2  x  2)  (x  2)3 (x 2  x  1).
Kako je x 2  x  1  7 , za x  2 , to je x  2 korijen trećeg reda.
IV način: Koristimo izvode o kojima će biti riječi kasnije.

Zaključi se da je P (2)  0 , a zatim se nađe:

P (x )  5x 4  20x 3  21x 2  4x  4, P (2)  0,
P (x )  20x 3  60x 2  42x  4, P (2)  0,
P (x )  60x 2  120x  42, P (2)  42.
Dakle, kako je P (2)  0 , P (2)  0 i P (2)  0 , to je x  2 korijen trećeg reda. Zato

je
P (x ) : (x  2)3    x 2  x  1 ,
pa je
P (x )  (x  2)3 (x 2  x  1) .
D Riješiti jednačinu:
a) 3x 3  11x 2  16x  10  0
b) x 4  5x 3  10x 2  10x  4  0
c) x 4  4x 3  8x 2  8x  4  0 ,
ako se zna da je x 1  1  i jedno njeno rješenje.
Rješenje:
a) Drugo rješenje je x 2  x 1  1  i , pa je polinom na lijevoj strani jednačine djeljiv sa
(x  x 1 )(x  x 2 )  x 2  2x  2 . Dijeljenjem dobijamo
3x 3  11x 2  16x  10  (x 2  2x  2)(3x  5)  0 ;
5
pa su sva rješenja date jednačine x 1  1  i , x 2  1  i i x 3  ;
3
b) x 1  1  i , x 2  1  i , x 3  1 i x 4  2 ;
c) x 1/2  1  i dvostruka rješenja.
E Naći sve cjelobrojne korijene polinoma P (x ) :

a) x 3  6x 2  15x  14
b) x 4  2x 3  8x 2  13x  24
c) 6x 4  19x 3  7x 2  26x  12
d) 25x 5  10x 4  x 3  19x 2  5x  6
e) x 4  4x 3  2x 2  12x  9
f) x 5  x 4  6x 3  14x 2  11x  3 .
Rješenje:
a) Kandidati za cjelobrojne korijene su djelioci broja 14 , a to su: 1,  2,  7,  14 .
Jedino je P (2)  0 , pa je x  2 jedini cjelobrojni korijen;
b) x  3 ;
c) Nema cjelobrojnih korijena;
d) Nema cjelobrojnih korijena;
e) x  1 i x  3 ;
f) x  3 i x  1 .
F Odrediti red cjelobrojnih korijena iz prethodnog zadatka.
Rješenje:
a) P (x )  (x  2)Q(x ) , gdje je Q(x )  x 2  4x  7 . Kako je Q(2)  3  0 , to je
x  2 korijen prvog reda polinoma P (x ) .
Slično postupamo i u ostalim slučajevima.
b) Prvog reda;
c) x  0 , x  1 i x  3 su nule drugog reda;
d) x  3 je nula prvog, a x  1 nula četvrtog reda.
Napomena: Najlakše je dijeliti polinome koristeći Hornerovu šemu
G Naći racionalne nule polinoma P (x ) :

a) 2x 3  3x 2  6x  4
b) 4x 4  7x 2  5x  1
c) 6x 4  19x 3  7x 2  26x  12 .
Rješenje:
p
a) Kandidati su brojevi oblika , pri čemu se p sadrži u 4 i q se sadrži u 2 , tj. ka-
q
ndidati su:
1 1 1 1 2 2 4 4
,  , ,  , ,  , ,  .
1 1 2 2 1 1 1 1
2
(Nijesu navedeni brojevi koji su se već pojavili, npr. )
2
1 1
Jedino je P    0 , pa je x  jedini racionalni korijen, i to prvog reda;
 2  2
1
a) Jedini korijen je x   , i to drugog reda;
2
1
b) Jednostruki racionalni korijeni su x  3 i x  .
2
H Riješi jednačine:
a) x 4  2x 3  4x 2  5x  6  0
b) x 4  3x 3  5x 2  5x  2  0
c) 2x 3  3x 2  16x  4  0 .
Rješenje:
1  i 3
a) x 1  2 , x 2  3 , x 3/4  ;
2
1i 7
b) x 1/2  1 , x 3/4  ;
2
1 1  i 3
c) x 1  , x 2/3  .
2 2
2.1. MATRICE
Ako je X skup nekih matematičkih objekata, onda svako preslikavanje skupa

{1,2, ... , m}  {1,2, ... , n } u skup X nazivamo matricom tipa m  n nad X . Takvo
preslikavanje ćemo predstaviti pomoću pravougaone tabele oblika
a 
 11 a12  a1n 
 a 
 21 a22  a2n 
    
 
am 1 am 2  amn 
imajući pri tom u vidu da je uređenom paru (i, j ) datom matricom pridružen objekat aij koji
se nalazi u i - toj vrsti (horizontalni red tabele) i j - toj koloni (vertikalni red tabele).
Dakle, matrica je tabela sastavljena od elemenata aij ( i  1,2, ... , m ; j  1,2, ... , n )
koji su raspoređeni u m vrsta i n kolona.
Za matricu koja ima m vrsta i n kolona kaže se da je pravodugaona matrica tipa
(formata, dimenzije) m  n .
Pravougaona matrica ukratko se označava sa
A  (aij ) (i  1,2, ... , m ; j  1,2, ... , n )
ili kraće sa
A  (aij )mn .
Takođe, u upotrebi su i oznake A  [aij ], A  || aij || i A  {aij } .

Kada su u matrici elementi realni brojevi, matrica je realna, a ako su joj elementi
kompleksni brojevi, matrica je kompleksna.
Primjer 1: Jedna matrica tipa 3  4 je

2 3 4 5
 
A  3 1 0 2 .
 
1 1 1 3
34
1. Ako je m  n , matrica se zove kvadratna matrica reda n . Takva je sljedeća matrica

a 
 11 a12  a1n 
a 
a22  a2n 
A   21 
    
 
an 1 an 2  ann 
Elementi a11, a22 , ... , ann pripadaju glavnoj dijagonali kvadratne matrice, dok elementi
a1na2,n 1, ... , an 1 pripadaju sporednoj dijagonali.
2. Ako je m  n  1 u pitanju je matrica tipa 1  1 koja se sastoji od jednog elementa. Ona

se poistovjećuje sa njenim jedinim elementom.
Primjer 2: A  (2)11 .
3. Matrica tipa 1  n , tj. matrica (a1 a2  an ) naziva se matrica – vrsta.
Primjer 3: A  (2 3 5)13 .
4. Matrica tipa m  1 , tj. matrica

b 
 1 
b 
 2 
  
 

bm 
naziva se matrica kolona.
Napomena 1: Matrice vrsta i matrice kolona nazivaju se i vektori.
5. Matrica čiji su svi elementi nule zove se nula – matrica i označava se sa O .

2. ELEMENTI LINEARNE ALGEBRE 99
6. Kvadratna matrica u kojoj su svi elementi van glavne dijagonale nula, a na glavnoj dijagonali
nijesu svi nula, zove se dijagonalna matrica:
a 
 11 0  0 
 0 a 
 0 
D   22

    
 
 0 0  ann 
2 0 0
 
Primjer 4: D  0 3 0 .
 
0 0 1
7. Dijagonalna matrica čiji su svi elementi na glavnoj dijagonali međusobno jednaki naziva se
skalarna matrica.
a 0  0
 
0 a  0

S   , a  0 .
    
 
0 0  a 
2 0 0
 
Primjer 5: S  0 2 0 .
 
0 0 2
8. Dijagonalna matrica čiji su svi elementi na glavnoj dijagonali jedinice, naziva se jednačina
matrica i objeležava se sa I . Često se u literaturi jedinična matrica objerležava sa E .
1 0

Primjer 6: I    jedinična matrica reda 2.
0 1
1 0 0
 

Primjer 7: I  0 1 0 jedinična matrica reda 3.
 
0 0 1
9. Kvadratne matrice oblika

  a 
a11 0  0   11 a12  a1n 
a   0 a 
 21 a22  0  ,  22
 a2n 

         
   
an 1 an 2  ann   0 0  ann 
zovu se trougaone matrice.
Prva od njih je donja (lijeva), a druga gornja (desna) trougaona matrica.
2 0 0  
  3 1 2
  
Primjer 8: T1  3 1 0, T2   0 4 1 .
   
1 2 4  0 0 2
10. Kad se u matrici A  (aij )mn sve vrste uzmu za kolone u istom poretku, a sve kolone za
vrste, takođe u istom poretku, dobija se transponovana matrica, u oznaci AT , koja je tipa
n  m tj. AT  (aij )nm .
2 3 1
 2 3 4 2  
   3 2 1 
Primjer 9: A   3 2 0 1  , AT    .
   4 0 2 
1 1 2 3   
34 2 1 3 
43
Važi: (AT )T  A .
2.1.1. Jednakost matrica
Dvije matrice su jednake, onda i samo onda, kada su istog tipa i ako su ima odgovarajući
elementi jednaki.
Drugim riječima, za dvije matrice A  (aij )mn i B  (bij )mn kažemo da su jednake i
pišemo
A  B akko aij  bij
za sve i  1,2, ... , m ; j  1,2, ... , n .
Teorema 1. Ako su A, B i C matrice istog tipa, tada važi:

i) A  A
ii) A  B  B  A
iii) A  B  B  C  A  C
(jednakost matrica je relacija ekvivalencije)

2.1.2. Operacije sa matricama
 Sabiranje i oduzimanje matrica
Sabiranje i oduzimanje matrica definiše se samo za matrice istog tipa. Matrice različitih
tipova se ne mogu sabirati i oduzimati.
Neka je A  (aij )mn , B  (bij )mn .
Zbir (razlika) matrica A i B , koji se označava sa A  B (A  B) je matrica
C  (cij )mn , čiji se elementi dobijaju sabiranjem (oduzimanjem) odgovarajućih elemenata

matrica A i B , tj.
cij  aij  bij , i  1,2, ... , m ; j  1,2, ... , n
to znači
(aij )mn  (bij )mn  (aij  bij )mn .
Primjer 10: Naći A  B i A  B ako je

1 2 3 1   
  3 2 1 0 

A  0 2 1 4  , 
B   1 2 3 1
   
3 1 2 1  1 2 0 1 
Rješenje:
1  (3) 22 3  1 1  0  2 4 2 1
   
A  B   0  1 2  2 1  3 4  (1)   1 0 4 3
   
 3  1 1  (2) 2  0 1  1   4 1 2 0
1  (3) 22 3  1 1  0   4 0 4 1 
 
 
A  B   0  1 2  2 1  3 4  (1)  1 4 2 5  .
   
 3  1 1  (2) 2  0 1  1   2 3 2 2
Teorema 2. Za matrice A, B i C i  (nula matrica) istog tipa, važi:

i) A  B  B  A (komutativnost)
ii) (A  B)  C  A  (B  C) (asocijativnost)
iii) A      A  A
 Množenje matrica brojem
Proizvod matrice A  (aij )mn i broja (skalara)  je A  (aij )mn  (aij )mn ,
tj.
a a12  a1n   a11 a12  a1n 
 11   
 a21 a22  a2n   a21 a22  a2n 
    .
         
    
am 1 am 2  amn  am 1 am 2  amn 
Dakle, matrica se množi brojem tako što se svaki njen element pomnoži tim brojem.
 3 2  9 6 
   
Primjer 11: 3  4 1   12 3 .
   
2 0   6 0 
Za svaku matricu A  (aij )mn postoji jedinstvena suprotna matrica

A  (1)A  (aij )mn , koja ima osobinu A  (A)   , gdje je  nula matrica tipa
m n .
Proizvod broja i matrice je komutativna i asocijativna operacija, a distributivna je u
odnosu na zbir brojeva, kao i na zbir matrica, tj. važi sljedeće tvrđenje:
Teorema 3. Za matrice A i B istog tipa i relane brojeve  i  važi:

i) A  A
ii) (A  B)  A  B ,
iii) (  )A  A  A ,
iv) ()A  (A) ,
v) 1 A  A .
 Množenje matrica
Proizvod matrica A i B , koji se označava sa AB , definisan je samo kada je broj kolona

matrice A jednak broju vrsta matrice B , tj. proizvod ima smisla samo ako je matrica A tima
m  n , a matrica B tipa n  p .
Ako je A  (aij )mn i B  (bij )np , tada je
AB  C  (cij )mp ,
gdje je cij  ai 1b1 j  ai 2b2 j  ...  ainbnj (i  1,2, ... , m ; j  1,2, ... , p) .
Dakle, element cij matrice C , koji se nalazi u presjeku i - te vrste i j - te kolone,

obrazuje se tako što se elementi i - te vrste matrice A pomnože odgovarajućim elementima
j - te vrste matrice B i dobijeni zbirovi saberu.
Šematski prikaz je
 
2 1 3  3 2 2
 
Primjer 12: A    , B  1 4 3
3 1 2  
23
 2 1 0
33
2  3  (1)(1)  3  2 2  2  (1)  4  3  1 2  2  (1)  3  3  0


A  B   
 3  3  1  (1)  2  2 3  2  1 4  2 1 3  2  1  3  2  0 
13 3 1
 
  
12 12 9 23
Napomena 2: Korisno je izložiti i sljedeću, Falk-ovu, šemu za množenje matrica.
zbir proizvoda odgovarajućih elemenata i - te vrste i j - te kolone

(cij  ai 1b1 j  ai 2b2 j  ...  ai nbnj , i  {1,2, ... , m}, j  {1,2, ... , p})
Provjeru izvršimo na prethodnom primjeru.
13 3 1

Dakle, C  A  B =   .
12 12 9
 3 2 1 2

Primjer 13: A   , B   
1 4  
3 1 
 9 4 5 6
 , BA   
AB    8 10  .
11 6   
Očigledno je AB  BA .
Dakle, u opštem slučaju ne važi AB  BA , tj. za množenje matrica ne važi zakon
komutacije, međutim, važi sljedeća teorema.
Teorema 4. Množenje matrica ima osobine:

i) (AB)C  A(BC) (asocijativnost)
ii) (A  B)C  AC  BC (distributivnost)
iii) A(B  C)  AB  AC (distributivnost)
iv) (AB)  (A)B  A(B) (  )
Teorema 5. Ako je A  (aij ) matrica tipa m  n , tada je:

i) I m  A  A ,
ii) A  I n  A .
Ako su A i I matrice istog tipa, piše se I  A  A  I  A .
 Stepen kvadratne matrice
Definicija 1. Stepen kvadratne matrice A se definiše na sljedeći način:


 I (n  0)


A 
n
 A (n  1) .



AA n 1
(n  2, 3,...)


Teorema 6. Ako su n i m prirodni brojevi, tada je

a) An  Am  An m ii) (An )m  Anm .
2.2. DETERMINANTE
Svakoj realnoj kvadratnoj matrici

a 
 11 a12  a1n 
a 
a22  a2n 
An   21 
    
 
an 1 an 2  ann 
pridružujemo jedan realan broj, u oznaci

a11 a12  a1n
a21 a22  a2n
det An ili ,
  
an 1 an 2  ann
koji nazivamo determinantom koja odgovara datoj matrici.

Ako se matrica sastoji iz jednog elementa a11 , tada je
det A1  det(a11 )  a11 .
Za kvadratnu matricu reda 2 je

a11 a12
det A2   a11a22  a12a21 ,
a21 a22
dok je za kvadratnu matricu reda 3
a11 a12 a13
det A3  a21 a22 a23  a11a22a 33  a12a23a 31  a13a21a 32  a13a22a 31  a11a23a 32  a12a21a 33 .
a 31 a 32 a 33
Determinante trećeg reda (i samo trećeg reda!) se

praktično najčešće računaju po tzv. Sarusovom∗ pravilu),
koje se lako može zapamtiti u jednom od sljedeća dva oblika:
∗
Pierre Frédéric Sarrus (1798–1861), francuski matematičar
1° Determinanti dopišemo prvu i drugu kolonu:
a11 a12 a13 a11 a12

a21 a22 a23 a21 a22  a11a22a 33  a12a23a 31  a13a21a 32  a13a22a 31  a11a23a 32  a12a21a 33 .
a 31 a 32 a 33 a 31 a 32
     
2° Napravimo proizvode po sljedećim shemama:
ne mijenjajući, pri tome, znake proizvodima prve sheme i mijenjajući znak proizvodima druge
sheme. Zbir ovih proizvoda će predstavljati traženu vrijednost determinante.
2 1
Primjer 14:  2  4  (3)  1  8  3  5 .
3 4
Primjer 15:
1 2 1 1 2
3 1 2 3 1  1  (1)  (1)  2  2  1  (1)  3  2 
1 2 1 1 2
(1)  (1)  1  1  2  2  2  3  (1)  0
Definicija 2. Minor elementa aij matrice An , u oznaci M ij , je determinanta reda n  1

matrice dobijene od matrice An , izostavljanjem elemenata i -te vrste i j -te kolone.
 
 2 1 3 
  2 1
Primjer 16: A   3 2 4  , M 23  .
  5 1
 5 1 2 
Definicija 3. Determinanta n - tog reda odgovarajuće kvadratne matrice An reda n je broj

n
 (1) ij
aij M ij , napisan u obliku kvadratne sheme:
i 1
a11 a12  a1n

a a22  a2n n n
det An  21   (1)i  j aij M ij   (1)i  j aij M ij .
   i 1 j 1
an 1 an 2  ann
Napomena 3: Prethodni razvoj se zove Laplasov* razvoj i ne zavisi od izbora vrste, odnosno
kolone.
Primjer 17:
2 3 1 2
3 1 2 2 1 2
1 2 1 4 21 2 2
 (1)  1  5 2 4  (1)  2  3 2 4
3 5 2 4
2 7 6 1 7 6
1 2 7 6
2 3 2 2 3 1
23 24
 (1)  (1)  3 5 4  (1)  4  3 5 2 .
1 2 6 1 2 7
ij
Definicija 4. Proizvod (1) M ij  Aij naziva se kofaktor ili algebarski komplement eleme-
nta aij determinante det An .
Dakle, može se napisati da je
n n
det An   aij Aij   aij Aij .
i 1 j 1
d1 0  0
0 d2  0
Primjer 18:  d1d2 dn .
  
0 0  dn
2 0 0
Primjer 19: 0 3 0  2  3  1  6 .
0 0 1
* Pierre-Simon, marquis de Laplace (1749–1827), francuski matematičar

2.2.1. Osnovna svojstva determinanti
Ako je A  (aij ) kvadratna matrica reda n , tada det A ima sljedeće osobine:
1° det A  det AT
2° Ako je i - ta kolona (vrsta) matrice A linearna kombinacija kolona (vrsta) P i Q , tj.

oblika
 1 P   2Q ,
tada je:
det A  1 det AP   2 det AQ ,
gdje su AP i AQ matrice dobijene iz matrice A , zamjenom i -te kolone (vrste) sa kolonom
(vrstom) P , odnosno Q .
3° Ako u matrici promijene mjesta ma koje dvije kolone (vrste), tada njena determinanta
mijenja znak.
4° Determinanta se množi brojem tako što se tim brojem pomnoži samo jedna vrsta
(kolona).
5° Ako su u matrici A dvije kolone (vrste) proporcionalne (jednake), tada je det A  0 .
6° Ako je jedna kolona (vrsta) matrice A linearna kombinacija ostalih kolona (vrsta),
tada je det A  0 .
7° Determinanta matrice A se ne mijenja ako ma kojoj koloni (vrsti) dodamo linearnu

kombinaciju ostalih kolona (vrsta) matrice A .
2.2.2. Rang matrice
U proizvoljnoj matrici (aij )mn možemo uočiti determinante, počev od prvog reda (sami
elementi matrice), pa sve do determinante reda k , gdje je k  min{m, n } . Svaku takvu
determinantu nazivamo minorom date matrice.
Kvadratna matrica A je regularna (nesingularna), ako je det A  0 , a neregularna
(singularna), ako je det A  0 .
Definicija 5. Rang matrice A , u oznaci rangA ili r(A) , je najveći red minora te matrice koji je
različit od nule.
Primjer 20: rang0  0 .
Napomena 4: Pri određivanju ranga matrice, polazi se od minora najnižeg reda (prvog,
drugog, trećeg, ...), dok se ne utvrdi najniži red r onih minora, koji su svi jednaki nuli, u tom
slučaju je rang razmatrane matrice r  1 .
Primjer 21: Naći rang matrice

2 1 0 2
 
A   1 2 1 4 .
 
1 3 1 6
2 1
Kako je, npr, 2  0 , to je rangA  1 . Dalje je, npr,  4  1  5  0 , pa je
1 2
rangA  2 .
Konačno,
2 1 0
1 2 1  4  1  6  1  0 ;
1 3 1
2 1 2
1 2 4  0 , jer su druga i treća kolona proporcionalne;
1 3 6
1 0 2
2 1 4  0 (proporcionalne su I i III kolona).
3 1 6
Dakle, rangA  2 .
Za matrice većeg reda, ovakav način nalaženja ranga je mukotrpan, pa ćemo se zadržati
na opisu jednog jednostavnijeg metoda.
2.2.3. Elementarne transformacije matrice
Radi lakšeg određivanja ranga matrice, pristupamo transformaciji matrice pri kojoj se ne
mijenja njen rang.
Definicija 6. Pod elementarnom transformacijom matrice podrazumijevamo bilo koji od slje-

dećih postupaka:
a) transponovanje matrice;
b) uzajamna zamjena mjesta dvaju vrsta (kolona);
c) množenje elemenata neke vrste (kolone) istim brojem različitim od nule;
d) dodavanje elementima jedne vrste (kolone) odgovarajućih elemenata neke druge
vrste (kolone), pomnoženih jednim istim brojem različitim od nule;
e) izostavljanje vrste (kolone) čiji su svi elementi jednaki nuli;
f) dodavanje nove vrste (kolone) čiji su svi elementi jednaki nuli.
Definicija 7. Za dvije matrice, A i B , ćemo reći da su ekvivalentne, u oznaci A  B , ako i

samo ako se jedna od njih može prevesti u drugu pomoću konačno mnogo uzastopnih
elementarnih transformacija.
Teorema 7. A  B  rangA  rangB .
Primjenom elementarnih transformacija, svaka matrica može se prevesti u ekvivalentnu

matricu sljedećeg oblika:
b b 
 11 12  b1k  b1n 
 0 b 
 22
 b2k  b2n 

     
 
 0 0  bkk  bkn  ,
 
 0 0  0  0 
 
     
 
 0 0  0  0 
gdje je b11b22 bkk  0 , odakle se zaključuje da je rang dobijene matrice jednak k , pa samim
tim i polazne matrice.
Primjer 22: Koristeći elementarne transformacije, odrediti rang matrice iz prethodnog pri-
mjera.
2 1 0 2  1 2 1 4  1 2 1 4  1 2 1 4

      
A   1 2 1 4  2
 1 0 2  0 5 2 10  0 5 2 10 .
       
1 3 1 6 1 3 1 6 0 5 2 10 0 0 0 0
1 2
Kako je  1  5  5  0 , i kako su sve determinante trećeg reda jednake 0, to je
0 5
rangA  2 .
2.2.4. Inverzna matrica
Definicija 8. Kvadratnu matricu X tipa n  n nazivamo inverznom matricom matrice A tipa

n  n , ako je:
AX  XA  Inn .
Inverznu matricu matrice A označavamo sa A1 .

Ako je Aij ( i, j  {1,2,..., n } ) algebarski komplement elementa aij matrice
a 
 11 a12  a1n 
a 
 a22  a2n 
,
21
A  
    
 
an 1 an 2  ann 
onda matricu
A A21  An 1 
 11 
A A22  An 2 
 12 
    
 
A1n A2n  Ann 
nazivamo adjungovanom matricom matrice A , i označavamo je sa adjA .
Teorema 8. Kvadratna matrica A ima inverznu matricu akko matrica A je regularna.

Ako je A regularna matrica, onda je:
1
A1  adjA .
det A
2 1 0 
 
Primjer 23: Matrica A   1 2 1 nema inverznu, jer se radi o singularnoj matrici.
 
1 3 1
1 1 
3 2   
 
  je A  
1
Primjer 24: Inverzna matrica matrice A   .
 2 2 1  3 
 2
3 2
Zaista, kako je det A   6  4  2  0 , to je posmatrana matrica regula-
2 2
rna, pa postoji njena inverzna matrica
1 A A21 
 11  .
A1  A
det A  12 A22 
Dalje je:
A11  (1)11 (2)  2 , A12  (1)12 2  2
A21  (1)21 2  2 , A22  (1)22 (3)  3
pa je, konačno:
1 2 2 1 1 

  
2 3  
1
A  3  .
2   1  
2
Napomena 5: Korisno je izložiti i Gausov algoritam za nalaženje inverznih matrica, koji koristi
elementarne transformacije matrica.
 a11 a12  a1n 1 0  0   1 0  0 b11 b12  b1n 

 
   0 1  0


a21 a22  a2n 0 1  0  b21 b22  b2n
(A | I )        

               
   
 an 1 an 2  ann 0 0  1   0 0  1 bn 1 bn 2  bnn 
   
A I I B=A1
 ( I | A1 ).
Provjerimo ovaj algoritam na prethodnom primjeru.
 3
 2 1 0  + 
3 2 1 2  /(−2)
(A | I )    
 2 2 0 1  /  2  2 2 0 1  +
    
A I
 1 2
 1 2  +  1 0 1 1 
 
 1 0
 1 1 
       .
0 2 2 3  /  1 0 2 2 3  / : 2  0 1 1 3 / 2 
 
I A1
Dakle,
1 1 
  ,
A1  
1 3 / 2
što je rezultat dobijen na uobičajen način.
Teorema 9. Za svake dvije regularne metrice, A i B , važi:

a) (AB)1  B1A1 ; b) (A1 )T  (AT )1 ;
1
c) (A1 )1  A ; d) det(A1 )  .
det A
2.3. SISTEM LINEARNIH ALGEBARSKIH JEDNAČINA
Pod linearnom algebarskom jednačinom od n nepoznatih x 1, x 2 , ..., x n podrazumijeva-

mo jednačinu oblika:
a1x 1  a2x 2  ...  an x n  b1 ,
gdje su a1, a2 , ..., an proizvoljni realni brojevi, koje zovemo koeficijentima date jednačine, a
b1 realan broj, koji nazivamo slobodnim članom iste.

Sistem S od ukupno m linearnih algebarskih jednačina od n nepoznatih je oblika:

 a11x 1  a12x 2  ...  a1n x n  b1



 a21x 1  a22x 2  ...  a2n x n  b2
(S ) 
 ,

 


a x  am 2x 2  ...  amn x n  bm

 m1 1
gdje su aij ( i  1,2,..., m ; j  1,2,..., n ) koeficijenti sistema (S ) , bi ( i  1,2,..., m )
slobodni članovi, a x 1, x 2 , ..., x n nepoznate. Ako je bi  0 za svako i  1,2,..., m , tada za
sistem (S ) kažemo da je homogen, a ako je bar jedan od brojeva bi  0 , za sistem (S )

kažemo da je nehomogen sistem.
Definicija 9. Za sistem (S ) od m jednačina sa n nepoznatih x 1, x 2 , ..., x n kaže se da je
saglasan ako postoji bar jedan skup vrijednosti x 1  1, x 2   2 , ..., x n   n za koje je
n
a ik
 k  bi ( i  1,2,..., m ).
k 1
Skup vrijednosti koje ispunjavaju prethodni uslov zove se rješenje sistema algebarskih
linearnih jednačina (S ) .
Za dva sistema oblika (S ) , koji ne moraju imati isti broj jednačina, kažemo da su
ekvivalentni, ako je svako rješenje jednog ujedno i rješenje drugog sistema, i obrnuto.
Ako sistem (S ) nema rješenje, tada kažemo da je on nemoguć (nesaglasan –
protivurječan). Ako sistem (S ) ima bar jedno rješenje, tada kažemo da je on saglasan (rješiv,
moguć).
Homogen sistem je uvijek saglasan, jer je x 1  x 2  ...  x n  0 jedno rješenje takvog
sistema koje se zove trivijalno rješenje. Ako je n -torka (c1, c2 , ..., cn ) brojeva rješenje
homogenog sistema, gdje je bar jedan od brojeva ci  0 , onda kažemo da je (c1, c2 , ..., cn )
netrivijalno rješenje homogenog sistema.
Postoje razni načini rješavanja sistema algebarskih linearnih jednačina. Prilikom

rješavanja vršimo neke transformacije, kao što su:
(a) zamjena mjesta dvije jednačine;
(b) množenje ma koje jednačine sistema brojem različitim od nule;
(c) dodavanje jedne jednačine, koje je prethodno pomnožena nekim brojem različitim
od nule, nekoj drugoj.
2.3.1. Kroneker – Kapelijeva teorema
Fundamentalno tvrđenje koje nam pruža sažet i potpun odgovor na pitanje da li je neki
sistem algebarskih linearnih jednačina saglasan ili ne, je Kroneker* – Kapelijeva* teorema.
Sistem (S ) se može zapisati u matričnom obliku:
AX  B ,
gdje su:
a 
 11 a12  a1n 
 a 
a22  a2n 
A   21  − matrica sistema (S ) ;
    
 
am 1 am 2  amn 
 x 
 1 
x 

X   2  − matrica nepoznatih;
  
 
x n 
 b 
 1
b 

B   2  − matrica slobodnih članova sistema (S ) .
   
 
bm 
* Leopold Kronecker (1823–1891), njemački matematičar

* Alfredo Capelli (1855–1910), italijanski matematičar
Pored ovih matrica, od interesa je posmatrati i tzv. proširenu matricu sistema, u oznaci
A p , koja se dobija jednostavnim dopisivanjem kolona-matrice slobodnih članova matrici A
sistema (S ) . Tako je:
a b1 
 11 a12  a1n
 a 
a22  a2n b2 
A p   21 .
     
 
am 1 am 2  amn bm 
Teorema 10 (Kroneker – Kapelijeva). Sistem (S ) je saglasan akko je rangA  rangA p .

Razlikujemo tri slučaja:
a) Sistem (S ) je saglasan i ima jedinstveno rješenje akko rangA  rangA p  n ;
b) Sistem (S ) je saglasan i ima beskonačno mnogo rješenja akko rangA  rangA p  n ;
c) Sistem (S ) je nemoguć akko rangA  rangA p .
Na osnovu prethodne teoreme izvodimo jednostavne zaključke o prirodi rješenja u vezi

sa homogenim sistemom

 a11x 1  a12x 2  ...  a1n x n  0



 a21x 1  a22x 2  ...  a2n x n  0

 .

 


a x  am 2x 2  ...  amn x n  0

 m1 1
Ovaj sistem je uvijek saglasan, jer je rangA  rangA p .
Teorema 11. Homogen sistem ima samo trivijalno rješenje akko rang njegove matrice je je-
dnak broju nepoznatih (determinanta sistema je različita od nule).
Teorema 12. Homogen sistem ima i netrivijalno rješenje akko rang njegove matrice je manji
od broja nepoznatih.
Napomena 6: Ako je r rang matrice A , onda determinanta svake njene regularne

podmatrice tipa r  r nazivamo bazisnim minorom matrice A .
Primjer 25: Primjenjujući Kroneker-Kapelijevu teoremu, lako se vidi da je sistem jednačina

2x  y  2z  1
x  2y  4z  2
 x  3y  6z  4
nemoguć (nesaglasan), jer je:
 
2 1 2
 
rangA  rang  1 2 4  2 ,
 
1 3 6
dok je, s druge strane
2 1 2 1
 

rangA p  rang  1 2 4 2  3 .
 
 
 1 3 6 4
Primjer 26: Homogen sistem jednačina

2x  3y  5z  0
2x  2y  5z  0
5x  8y  4z  0
ima samo trivijalno rješenje (0, 0, 0) , jer je:
2 3 1
1 1 0  6  0 .
1 1 4
2.3.2. Matrični metod
Posmatrajmo sistem od n linearnih algebarskih jednačina sa n nepoznatih:

 a x  a x  ...  a x  b
 11 1 12 2 1n n 1
 a x  a x  ...  a x  b
(S1 )  21 1 22 2 2n n 2
,
 

an 1x 1  an 2x 2  ...  ann x n  bn
koji se, kao što znamo, može zapisati u matričniom obliku kao:
AX  B ,
gdje je:
a   x  b 
 11 a12  a1n   1   1 
a  x  b 
a22  a2n   
A   21 , X   2  i B   2  .
        
     
an 1 an 2  ann  x n  bn 
Pod pretpostavkom da je matrica A regularna, množenjem jednačine AX  B sa A1

sa lijeve strane, dobijamo jedinstveno rješenje:
X  A1B .
Primjer 27: Sistem jednačina

2x  2y  2z  1
2x  3y  5z  2
5x  2y  2z  4
ima sljedeći matrični zapis:

2 1 2x  1
    
2 3 1y   2 .
    
0 2 2 z  4
    
1
2 1 2  8 6 5 
  1  
Znajući da je 2 3 1  4 4 2 , rješenje polazne jednačine nalazimo
0 2 2  4  4 4 4 
   
kao:
1
          
x  2 1 2 1  8 6 5 1  4 
y   2 3 1 2  1 4 4 22  1 ,
     
4 
  
   
z  0 2 2  4 4  3 
 4 4 4 
     
odakle slijedi da uređena trojka (4,  1, 3) predstavlja jedinstveno rješenje polaznog sistema
jednačina.
2.3.3. Kramerovo pravilo
Ako sa Aij ( 1  i  n ; 1  j  n ) označimo algebarske komplemente odgovarajućih
mjesta matrice A prethodnog sistema (S1 ) , onda možemo iskazati sljedeće tvrđenje:
Teorema 13. Ako je det A  0 , onda polazni sistem (S1 ) ima jedinstveno rješenje koje se
može izraziti pomoću formula:
1
x1  (b A  b2A21    bn An 1 )
det A 1 11
1
x2  (b A  b2A22    bn An 2 )
det A 1 12

1
xn  (b A  b2A2n    bn Ann ) .
det A 1 1n
Navedene formule su poznate u literaturi kao Kramerove*

formule, a samo tvrđenje kao Kramerovo pravilo.
Dokaz: Prema razmatranju iz prethodnog dijela, zapisujući

sistem (S1 ) u matričnom obliku
AX  B ,
nalazimo da se njegovo rješenje može predstaviti kao:
X  A1B ,
pa, navodeći A1 u eksplicitnom obliku, imamo:
 1 

 (b1A11  b2A21  ...  bn An 1 ) 
 x  A A21  
 An 1 b1   det A 
 1   11    1 
x  A A22   
 An 2 b2    
 2   1  12 (b
    det A 1 12
A  b A
2 22
 ...  b A )
n n2  ,

   det A         
   
    
x n  A1n A2n  Ann  
bn   1 

 (b1A1n  b2A2n  ...  bn Ann )
det A 
čime je dokaz završen.
Kramerove formule se često zapisuju u sljedećem obliku:

det A1 det A2 det An
x1  , x2  ,  xn  ,
det A det A det A
gdje je sa Ai označena matrica koja se dobija od matrice A , zamjenom njene i -te kolone
kolonom slobodnih članova
b 
 1 
b 
 2 
  
 
bn 
sistema (S1 ) . Pogodno je uvesti oznake:
det A  D, det A1  Dx , det A2  Dx , ... , det An  Dx .
1 2 n
*
Gabriel Cramer (1704–1752), švajcarski matematičar
Primjer 28: Riješiti sistem

2x  2y  3z  3
x  3y  2z  3 .
5x  2y  2z  4
Rješenje:
Pomoću Kramerovog pravila, najprije nalazimo
2 1 3
D  1 1 2  2  2  6  3  8  1  2
1 2 1
3 1 3
Dx  3 1 2  2
4 2 1
2 3 3
Dy  1 3 2  4
1 4 1
2 1 3
Dz  1 1 3  2,
1 2 4
a zatim izračunavamo
Dx 2 D 4 D 2
x   1, y  y   2, z  z   1,
D 2 D 2 D 2
i zaključujemo da sistem ima jedinstveno rješenje (1, 2,  1) .
2.3.4. Gausov algoritam
Dat je sistem od m linearnih jednačina sa n nepoznatih:


 a11x 1  a12x 2  ...  a1n x n  b1
 a x  a x  ...  a x  b
 21 1 22 2 2n n 2
,
 

am 1x 1  am 2x 2  ...  amn x n  bm
gdje je m  n , m  n ili m  n .
Gausova metoda se sastoji u sukcesivnom eliminisanju nepoznatih iz sistema i

transformacijom u trougaoni ili trapezni ekvivalentni sistem iz koga se dobija rješenje ili se
ustanovi da sistem nema rješenja.
Pretpostavimo da je koeficijent a11  0 . Isključimo nepoznatu x 1 iz svih jednačina
sistema, osim iz prve.
Da bismo to realizovali, potrebno je prvu jednačinu pomnožiti sa a21 / a11 i dodati je
drugoj jednačini, zatim prvu jednačinu pomnožiti sa a 31 / a11 i dodati je trećoj jednačini, itd.
Na taj način se umjesto polaznog sistema dobija ekvivalentan sistem
 a x  a x  ...  a x  b
 11 1 12 2 1n n 1
 a x  a (1)x  ...  a (1)x  b (1)
 21 1 22 2 2n n 2
.
 
 (1) (1) (1)
am 1x 1  am 2x 2  ...  amn x n  bm

Ako bi isti postupak ponovili k  1 puta, dobili bi sistem
 a11x 1  a12x 2  ...  a1n x n  b1


 a x  a (1)x  ...  a (1)x  b (1)
 21 1 22 2 2n n 2
.
 
 (k 1) (k 1) (k 1)
am 1x 1  akk x k  ...  akn x n  bk

Ako su svi koeficijenti dobijenog sistema jednaki nuli, a bar jedan slobodni član nije nula,
sistem nema rješenja.
Ako je k  n , sistem ima jedinstveno rješenje.
Ako je k  n sistem ima beskonačno rješenja. Tada su x k 1, ... , x n slobodne promjenljive
koje prenosimo na desnu stranu, a zatim se određuju vezane promjenljive x 1, ... , x k 1, x k .
Primjer 29: Gausovim metodom eliminacije riješiti sistem jednačina

2x  2y  3z  4
2x  3y  2z  3 .
2x  2y  2z  6
Rješenje:
Nakon množenja prve jednačine, redom, sa 2 i 2 , i njenim dodavanjem, redom,
drugoj i trećoj jednačini, dobijamo sistem
2x  2y  3z  4
2x  5y  7z  11 .
2x  5y  4z  2
Dodavanjem druge jednačine trećoj, dobijamo sistem

2x  2y  3z  4
2x  5y  7z  11 .
2x  2y  3z  9
Ovo je sistem trougaonog oblika, iz kojeg se neposredno dobija jedinstveno rješenje

(x , y, z )  (1, 2, 3) .
Zadaci za vježbu
B Koristeći osobine determinanata izračunati

3 1 2 3
4 1 2 4
1 1 1 1
4 1 1 5
Rješenje:
3 1 2 3 1 1 1 1 /(4) / (3) / (4)

4 1 2 4 4 1 2 4 +
 +
1 1 1 1 3 1 2 3 +
4 1 1 5 4 1 1 5
1 1 1 1 1 1 1 1
0 3 2 0 /(1) / (1) 0 3 2 0
 
0 4 1 0 + 0 1 1 0
+
0 3 3 1 0 0 1 1
1 1 1 1 1 1 1 1
0 1 1 0 /(3) 0 1 1 0
 
0 3 2 0 0 0 5 0
+
0 0 1 1 0 0 1 1
1 1 1 1 1 1 1 1
0 1 1 0 0 1 1 0
 
0 0 1 1 /(5) 0 0 1 1
0 0 5 0 + 0 0 0 5
 1  1(1)(5)  5 .
C Odredi rang matrice

1 2 1
 
A  1 2 5 
 
4 
5 4
Rješenje:
1 2 1 /(1)(5) 1 2 1  

  1 2 1
  
A  1 2 5  +  0 4 6  /(1 / 2)  0 2 3 /  3
  +    
5 4 4  0 6 9  0 6 9  +
1 2 1


 0 2 3 .
 
0 0 0 
1 2
Kako je  2  0 , to je rangA  2 .
0 2
D Naći rang matrice A u zavisnosti od realnog parametra k , ako je

 3 7 13 
 7
 
A  3 1 5 5  .
 
 5 4 8 2k  1
Rješenje:
7 3 7 13  + 1 1 3 3  /  3 / (5)

 
 
A  3 1 5 5  /  2  3 1 5 5  +
    +
 5 4 8 2k  1  5 4 8 2k  1
 3  1 1 3 
1 1 3  3
  1  
 0 2 14 4  /    0 1 7 2  /  1
   2   
0 1 7 2k  16 0 1 7 2k  16
+
1 1 3 3 

 
 0 1 7 2  .
 
0 0 0 2k  14
a) Ako je 2k  14  0  k  7 , onda je
1 1 3 3
 
A  0 1 7 2
 
0 0 0 0
1 1
pa je zbog  1  0, rangA  2 .
0 1
b) Ako je 2k  14  0  k  7 , zbog
1 1 3
0 1 2  1  1(2k  14)  0, rangA  3 .
0 0 2k  14
E U zavisnosti od realnog parametra a riješiti i diskutovati sistem jednačina

x  y  z  3
2x  ay  2z  4
x  2y  az  1
Rješenje:
1 1 1 1 1
D 2 a 2 2 a  a 2  2  4  a  4  2a  a 2  a  6  (a  3)(a  2).
1 2 a 1 2
3 1 1 3 1
Dx  4 a 2 4 a  3a 2  2  8  a  12  4a  3a 2  3a  18
1 2 a 1 2
 3(a 2  a  6)  3(a  3)(a  2).
1 3 1
Dy  2 4 2  2(a  3)
1 1 a
1 1 3
Dz  2 a 4  2(a  3).
1 2 1
Diskusija:
1° Neka je D  0  (a  3)(a  2)  0
 a  3  0 a  2  0
 a  3  a  2.
Za ove vrijednosti sistem ima jedinstveno rješenje koje nalazimo pomoću Kramerovih
formula:
Dx
3(a  3)(a  2) Dy 2(a  3) 2
x   3, y   ,
D (a  3)(a  2) D (a  3)(a  2) a 2
D 2(a  3) 2
z z  
D (a  3)(a  2) a 2
 2 2 
Traženo rješenje je (x , y, z )  3,  ,  .
 a  2 a  2 
2° Neka je D  0  a  3  a  2 .
a) Za a  3 je
Dx (3)  3(3  3)(3  2)  0
Dy (3)  2(3  3)  0
Dz (3)  2(3  3)  0
Kako su sve determinante jednake nuli, to sistem može, a ne mora imati rješenja.
Zamjenom a  3 u polazni sistem dobijamo sistem:
x  y  z  3
2x  3y  2z  4
x  2y  3z  1
koji rješavamo, na primjer, Gausovim metodom.

 x  y  z  3 /(2) / 1 
 x  y  z  3

 

 2x  3y  2z  4 +

 y  4z  2 / 1


 + 


x  2y  3z  1 
  y  4z  2 +
 

x  y  z  3



 y  4z  2



 0  0

Sistem ima beskonačno mnogo rješenja (saglasan je i neodređen). Kako je broj

nepoznatih 3, a broj jednačina koje su ostale 2, to je broj slobodnih promjenljivih 3  2  1 .
1 1
Slobodna promjenljiva je, na primjer z , jer je determinanta  1  0 , čiji su elementi
0 1
koeficijenti uz nepoznate x i y .
Dakle, zadnji sistem je ekvivalentan sa
x  y  z  3
 x  4z  2  z  3
 x  5z  5


   
 .
 y  4z  2
  y  4z  2
 y  4z  2

  
Neka je z   proizvoljan realan broj, tada je skup rješenja

R  {(5  5, 4  2, ) |   }
b) za a  2 je
Dx (2)  3(2  3)(2  2)  0
Dy (2)  2(2  3)  10  0
što znači da je sistem nesaglasan (nemoguć).
F U zavisnosti od realnog parametra a riješiti i diskutovati sistem jednačina

x  y  2z  1
3x  (1  a )y  3z  a
2x  2y  (1  a )z  1
Rješenje:
Dati sistem je ekvivalentan sistemu

x  y  2z  1
3x  (a  1)y  3z  a .
2x  2y  (a  1)z  1
Determinanta sistema je:
1 1 2 1 1
D  3 a 1 3 3 a  1  (a  1)(a  1)  6  12  4(a  1)  6  3(a  1)
2 2 a 1 2 2
 a 2  1  18  4a  4  6  3a  3,
tj. D  a 2  7a  10 .
Dalje je
1 1 2 1 1
Dx  a a  1 3 a a  1  (a  1)(a  1)  3  4a  2(a  1)  6  a(a  1)
1 2 a 1 1 2
 a 2  1  3  4a  2a  2  6  a 2  a,
Dx  3a  6  3(a  2);
1 1 2 1 1
Dy  3 a 3 3 a  a(a  1)  6  6  4a  3  3(a  1)
2 1 a 1 2 1
 a 2  a  12  4a  3  3a  3,
Dy  a 2  8a  12;
1 1 1 1 1
Dz  3 a  1 a 3 a  1  a  1  2a  6  2(a  1)  2a  3
2 2 1 2 2
 3a  7  2a  2  2a  3,
Dz  a  2  (a  2).
Diskusija:
1° Neka je D  0  a 2  7a  10  0
7 49  40
 a1/2 
2
73
 a1/2 
2
 a  5  a  2.
a) Za a  5 je:
Dx (5)  3(5  2)  9  0 , pa je sistem nesaglasan (nemoguć).
b) Za a  2 je:
Dx (2)  3(2  2)  0
Dy (2)  22  8  2  12  4  16  12  0
Dz (2)  (2  2)  0.
Kako su sve determinante jednake nuli, dobijenu vrijednost parametra zamjenjujemo u

polazni sistem:
x  y  2z  1 / (3) / (2)


3x  3y  3z  2 +

 +
2x  2y  z  1


x  y  2z  1
   3z  1 / (1) Broj slobodnih promjenljivih je 3  2  1

  3z  1
 +
x  y  2z  1
 1 2
 
10
 3z  1 0 1
 x  slobodna promjenljiva
 00

x  y  2z  1

  1
 z
 3
y  2z  1  x

  1
 z
 3
 2
y   1x
 3

 1
 z
 3

y  1  x  2  1  x
 3 3

 1
z  .
 3
Neka je x   ,    .
Sistem je saglasan i neodređen (ima beskonačno mnogo rješenja).
Skup rješenja je

 1 1 

S  
,  ,    
.


 3 3  


2° Neka je D  0  (D  0)
 (a  5  a  2)
 a  5  a  2.
Za ove vrijednosti sistem ima jedinstveno rješenje:

Dx 3(a  2) 3(a  2) 3
x    ,
D
a  7a  10 2
(a  5)(a  2) a 5
Dy
a 2  8a  12 (a  2)(a  6) a 6
y    ,
D (a  5)(a  2) (a  5)(a  2) a 5
Dz (a  2) 1
z   ,
D (a  5)(a  2) 5 a
tj.
 3 a 6 1 
(x , y, z )   , ,  .
 a  5 a  5 5  a 
G U zavisnosti od realnog parametra k , primjenom Kroneker – Kapelijeve teoreme ispitati

sistem
x 1  2x 2  2x 3  3x 4  5
x 1  2x 2  x 3  2x 4  1
x 1  2x 2  kx 3  5x 4  13
x 1  2x 2  3x 3  kx 4  9
Rješenje:
Primjenom elementarnih transformacija na vrstama i kolonama proširene matrice datog
sistema dobijamo ekvivalentne matrice:
1 2 2 3 5  /(1) 1 2 2 3 5 

  +  
1 2 1 2 1   0 0 1 1 4 /(k  2) / 1
A p    +  1 
+
1 2 k 5 13 + 0 0 k  2 2 8 
  +
 k 9 

k  3 4 
1 2 3 0 0 1
1 2 2 3 5  1 2 2 3 5 
   
0 0 1 1 4   0 0 1 1 4  /(1)
     
0 0 0 k  4 4k  16 /  1 0 0 0 k  4 4k  16 /(1)
0   
4k  16 /(1)
 0 0 k 4 0  + 0 0 0 0
1 2 2 3 5 

0 0 1 1 4 

  
0 0 0 k  4 4(k  4)

0 0 0 0 4(k  4)
a) Za 4(k  4)  0  k  4  0  k  4 je rangA  3 i rangA p  4 , pa je sistem

nesaglasan (nemoguć).
b) Ako je 4(k  4)  0  k  4 , onda je

1 2 2 3 5

0 
0 1 1 4
A p ~  ,
0 0 0 0 0
 
0 0 0 0 0
odakle se zaključuje da je rangA  rangA p , pa je dati sistem saglasan i neodređen.
Broj slobodnih promjenljivih je n  rangA  4  2  2 .

2 2
Bazisni minor je, na primjer, minor od koeficijenata uz x 2 i x 3 ,  2  0 , pa su
0 1
slobodne promjenljive x 1 i x 4 .
Dati sistem je ekvivalentan sistemu:
x  2x  2x  3x  5
 1 2 3 4

x 1  2x 2  2x 3  3x 4  4

2x  2x  5  x  3x
  2 3 1 4
2x 2  2x 3  4  x 4

2x  2(4  x )  5  x  3x
  2 4 1 4
2x 2  2x 3  4  x 4

2x  5  x  3x  8  2x  3  x  x
  2 1 4 4 1 4
 x 3  4  x 4


x  (3  x 1  x 4 )
 2 2

x 3  4  x 4 .
Ako je x 1   i x 4   (,   ) , tada je skup rješenja:

 (3    )
  

R,   
, , 4  ,  ,   
.

 2  

 
2.4. PRIMJENA PROGRAMSKOG PAKETA „MAPLE” U LINEARNOJ ALGEBRI
Primjer 30: Odrediti rang matrice A , u zavisnosti od realnog parametra a , ako je

 1 1 2
 
A   2 2 3 .
 
1 1 a 
Rješenje:
> with(linalg);
> A:=array(1..3,1..3,[[1,-1,2],[2,-2,3],[-1,1,a]]);
 1 -1 2
 
A :=  2 -2 3
 
-1 1 a
> rank(A);
2
> det(A);
0
Primjer 31: Odrediti broj linearno nezavisnih vrsta matrice

 3 2 1 2
 
A  1 2 2 1 .
 
 4 8 6 6
Rješenje:
> with(linalg):
> A := matrix(3,4, [3,2,1,2,-1,2,2,1,4,8,6,6]);
 3 2 1 2
 
A := -1 2 2 1
 
 4 8 6 6
> rank(A);
2
Primjer 32: Odrediti inverznu matricu matrice

1 a b 
 
A  0 1 0 .
0 0 1
 
Rješenje:
> with(linalg);
> A:=matrix([[1,a,b],[0,1,0],[0,0,1]]);
B:=inverse(A);
 1 a b
 
A :=  0 1 0 
 
 0 0 1
1 −a −b
 
B := 0 1 0 
 
0 0 1 
Primjer 33: Odrediti inverznu matricu matrice

1 3 5 7 

0 
1 2 3
A   .
0 0 1 2 
 
0 0 0 1 
Rješenje:
> with(linalg);
> A:=matrix([[1,3,-5,7],[0,1,2,-3],[0,0,1,2],[0,0,0,1]]);
B:=inverse(A);
1 3 -5 7
 
0 1 2 -3
A :=  

0 0 1 2
 
0 0 0 1
 
1 -3 11 -38
 
0 1 -2 7
B :=  
0 0 1 -2
 
0 0 0 1

Primjer 34: Izračunati Vandermondovu* determinantu

1 a a2 a3
1 b b2 b3
.
1 c c2 c3
1 d d2 d3
Rješenje:
> with(LinearAlgebra);
> V := <a,b,c,d>;
 a 
 
 b 
V :=  

 c 
 
 d 
 
> W:=VandermondeMatrix(V);
*
Alexandre – Théophile Vandermonde (1735–1796), francuski muzičar i hemičar
1 a a 2 a 3
 
1 b b2 b3

W :=  
1 c c 2 c 3 
 
1 d d 2 d 3

> factor(Determinant(W));
( −d + c ) ( b − d ) ( b − c ) ( −d + a ) ( a − c ) ( a − b )
Primjer 35: Riješiti i diskutovati, u zavisnosti od realnog parametra a , homogeni sistem

jednačina
ax  (a  3)y  z  0
x  ay  z  0
ax  4y  az  0
Rješenje:
> with(linalg);
> solve({a*x+(a-3)*y+z=0, -x+a*y-z=0, a*x-4*y+a*z=0});
z z
{ x = 0, y = 0, z = 0, a = a }, { a = 1, y = 0, x = −z, z = z }, { a = 2, y = , x = − , z = z },
3 3
{ a = -2, y = 3 z, x = −7 z, z = z }
> A:=matrix([[a,a-3,1],[-1,a,-1],[a,-4,a]]);
a a − 3 1
 
A := -1 a -1
 
a -4 a 
> det(A);
a3 − 4 a − a2 + 4
> factor(%);
(a − 1) (a − 2) (a + 2)
Primjer 36: Zavisno od vriejdnosti realnog parametra a , diskutovati i riješiti sistem linearnih
algebarskih jednačina
ax  y  z  1
x  ay  z  a
x  y  az  a2
Rješenje:
> with(linalg);
> d:=det(Matrix([ [a,1,1], [1,a,1], [1,1,a] ]));
dx:=det(Matrix([ [1,1,1], [a,a,1], [a^2,1,a] ]));
dy:=det(Matrix([ [a,1,1], [1,a,1], [1,a^2,a] ]));
dz:=det(Matrix([ [a,1,1], [1,a,a], [1,1,a^2] ]));
d := a 3 − 3 a + 2
dx := a 2 − 1 + a − a 3
dy := a 2 − 2 a + 1
dz := a 4 − 2 a 2 + 1
> d:=factor(det(Matrix([ [a,1,1], [1,a,1], [1,1,a] ])));
dx:=factor(det(Matrix([ [1,1,1], [a,a,1], [a^2,1,a] ])));
dy:=factor(det(Matrix([ [a,1,1], [1,a,1], [1,a^2,a] ])));
dz:=factor(det(Matrix([ [a,1,1], [1,a,a], [1,1,a^2] ])));
d := ( a + 2 ) ( a − 1 ) 2
dx := −( a + 1 ) ( a − 1 ) 2
dy := ( a − 1 ) 2
dz := ( a − 1 ) 2 ( a + 1 ) 2
> solve({a*x+y+z=1,x+a*y+z=a,x+y+a*z=a^2});
2x+1 x2
{ a = 1, x = x, y = −x − z + 1, z = z }, { a = − , y = x + 1, z = , x = x}
x+1 x+1
> solve({a*x+y+z=1,x+a*y+z=a,x+y+a*z=a^2},{x,y,z});
1 1 + a2 + 2 a a+1
{y = ,z= ,x=− }
a+2 a+2 a+2
Napomena 5: Očigledno je determinanta sistema jednaka nuli za a  1 ili a  2 . Vidi se

da za a  1 sistem ima beskonačno mnogo rješenja. Lako se pokazuje da je za a  2
sistem nemoguć. Međutim, MAPLE u tom slučaju ne prikazuje eksplicitno da je rješenje
nemoguće za a  2 , već prikazuje zapis oblika
2x+1 x2
{a = − , y = x + 1, z = , x = x}
x+1 x+1
Napomena 6: Pri određivanju slobodnih promjenljivih, kada sistem ima beskonačno mnogo
rješenja, nalazi se minor koji je različit od 0. Tada je promjenljiva, čiji koeficijenti ne pripadaju
koloni tog minora, slobodna promjenljiva. Za svaki izabrani minor oblik rješenja je drugačiji.
Studenti često izvode pogrešan zaključak da zadatak nijesu tačno riješili ako se njihovo
rješenje ne poklapa sa datim.
B U zavisnosti od realnog parametra  odredi rang matrice

2 1 3 4 2 
 
3 2 2 5 7 
A   .
3 4 8  23
 
5 6 10 3 33
C Data je matrica
 
 1 a 1 2 

A   2 1 a 5 
 
 1 10 6 1 
Odrediti rang matrice A za razne vrijednosti parametra a .
D Data je matrica
1 3 1 4 
 
4 a 10 1 
A   .
7 1 17 3 
 
 2 2 4 3 
Odrediti rang A za razne vrijednosti parametra a .
E Odrediti x tako da rang matrice

4 4 3 1 
 
 1 1 1 0 
 
 x 2 x 2 
 
 9 9 x 3 
bude jednak 3.
F Data je matrica
1 3 1 2 


A   2 6 3 4  .
 
 a b 6 2 
Odrediti parametre a i b tako da je rang A  2 .
G Data je matrica
1 0 3 8 2 
 
 2 3 1  5  1 
A    .
 6 7 4 3 1 
 
 3 a 9 21 b 
Odrediti parametre a i b tako da je rang A  3 .
H Odrediti vrijednost parametra  za koju matrica A ima najmanji rang

 3 1 1 4 
 
  4 10 1 
A   .
 1 7 17 3 
 
 2 2 4 3 
I Data je matrica
 1 3 4 1 

 
A   7 3 5 5  .
 
 2 2 3 m 
Odrediti m tako da je rang A  2 .
J Izračunati determinantu
1 z z2
z2 1 z ,
2
z z 1
1 3
gdje je z   i .
2 2
K Izračunati determinantu
1 1 1
1 m m2
1 m2 m
4 4
gdje je m  cos  i sin .
3 3
L Ne razvijajući determinantu
 2 (  1)2 (  2)2 (  3)2
2 (  1)2 (  2)2 (  3)2
,
2 (  1)2 (  2)2 (  3)2
2 (  1)2 (  2)2 (  3)2
naći njenu vrijednost.
M Bez prethodnog računanja, dokazati da je

a 2 (a  1)2 (a  2)2
b2 (b  1)2 (b  2)2  4(a  b)(a  c)(b  c) .
c2 (c  1)2 (c  2)2
N Dati sistem jednačina

2x  2y  2z  2
2x  2y  2z  4
3x  2y  2z  6
riješiti:
a) Gausovim metodom,
b) Kramerovim metodom,
c) Matričnim metodom.
O Primjenom Kroneker-Kapelijeve teoreme ispitati saglasnost sistema jedačina

3x  2y  3z  4u  11
2x  3y  5z  3u  3
3x  3y  2z  5u  8
3x  3y  8z  3u  14
i naći njegovo rješenje.
P U zavisnosti od vrijednosti realnog parametra m diskutovati i riješiti sistem linearnih

jednačina:
a) 3x  2y  4z  1 b) (m  1)x  (m  1)y  (m  1)z  2  a

2x  3y  2z  3 (m  1)x  (m  1)y  (m  1)z  2
3x  my  2z  4 (m  1)x  (m  1)y  (m  1)z  a
c) 2x  2my  3z  4 d) 6x  (m  2)y  2z  6
3x  2my  2z  3m mx  4y  2z  5
7x  4my  8z  11 6x  (m  2)y  2z  13
e) (m  2)x  4y  4z  6 f) x  (1  m )y  mz  m
(m  2)x  4y  4z  5 x  (1  m )y  mz  m
(m  v 6x  my  2z  13 x  (1  m )y  mz  2m
g) 2x  2y  2z  3
2x  my  2z  1
2x  2y  mz  6 .
Rezultat:
d) Za m  4  m  3 sistem ima jedinstveno rješenje
 1 1 
(x , y, z )   , , 6 .
 m  4 m  4 
Za m  4 sistem je nemoguć.
Za m  3 sistem ima beskonačno mnogo rješenja
 19  3 23  4 
 , ,  ,    .
 7 7 
f) Za m  0  m  1 sistem ima jedinstveno rješenje

 m2  1 2m 
(x , y, z )   , 1,  .
 m  1 m  1 
Za m  1 sistem je nemoguć.
Za m  0 sistem ima beskonačno mnogo rješenja
(,  , 0),    .
Q Dat je sistem linearnih jednačina

(3  m ) x  y  z  0
x  (3  m ) y  z  0
x  y  (3  m ) z  0
Odrediti parametar m tako da sistem ima netrivijalno rješenje.
R Za koje vrijednosti realnog parametra a sistem jednačina

x  y  z  0
ax  4y  z  0
6a x  (a  2) y  2 z  0
ima netrivijalna rješenja? Za nađene vrijednosti parametra a riješiti dati sistem.
Rezultat: a  4, a  3 .
3 4 
Za a  4 rješenje su (,  , 0),    , a za a  3,  ,  , ,    .
 7 7 
S U zavisnosti od realnog parametra m riješiti i diskutovati sistem jednačina:

x  (m  1) y  z  1
(2  m ) x  y  z  m 1
(m  2) x  (m  1) y  z  m
Rezultat:
 1 3m  1 
a) Za m  0  m  1 sistem ima jedinstveno rješenje (x , y, z )  1,  ,  .
 m m 
b) Za m  0 sistem je nemoguć.
c) Za m  1 sistem ima beskonačno mnogo rješenje (1  , 2  3, ),    .
T U zavisnosti od realnog parametra a riješiti i diskutovati sistem jednačina:

ax  y  z  1
x  ay  z  2
x  y  a z  3
Rezultat:
a) Za a  1  a  2 sistem ima jedinstveno rješenje
 1 2 3 
(x , y, z )   , ,  .
 a  1 a  1 a  1 
b) Za a  1 sistem je nemoguć.
 4 5 
c) Za a  2 sistem ima beskonačno mnogo rješenje   ,   ,  ,    .
   3 3 
U Dat je sistem linearnih jednačina

x  y  z  1
x  ay  z  a
2x  3y  az  1
Primjenom Kroneker – Kapelijeve teoreme provesti diskusiju u zavisnosti od parametra a .
V Diskutovati i riješiti sistem linearnih jednačina

x1  x2  2x 3  x4  1
2x 1  3x 2  2x 3  x4  0
5x 1  5x 2  2x 3  x4  b
gdje je b realni parametar.
W Odrediti parametar k tako da sistem

kx  3y  2z  1
x  (k  1)y  4
10y  3z  2
2x  ky  z  5
ima jedinstveno rješenje.
X Dat je sistem linearnih jednačina

x1  x2  mx 3  3
x1  mx 2  x3  2
mx 1  x2  x3  1
a) Primjenom Gausovog algoritma izvršiti diskusiju za razne vrijednosti parametra m .

b) Napisati ono jedinstveno rješenje koje se dobija za najmanju cjelobrojnu pozitivnu
vrijednost parametra m .
Y U zavisnosti od realnih parametara a i b diskutovati rješenja i u slučaju saglasnosti riješiti

sistem linearnih jednačina
2x  ay  z  2
4x  2y  (a  1)z  b
6x  y  5z  3
Z Diskutovati i riješiti sistem jednačina za razne vrijednosti parametra a :

x  y  az  2
x  ay  z  1
ax  y  z  1
8 Primjenom Gausovog algoritma ispitati i riješiti sistem linearnih jednačina u zavisnosti od

parametra m :
x1  4x 2  x 3  18x 4  18
x1  3x 2  x3  11x 4  10
mx 1  (m  1)x 2  2x 3  x4  2
(m  3)x 1  2x 2  x3  4x 4  m
9 U zavisnosti od realnog parametra k diskutovati i riješiti sistem linearnih jednačina

kx  y  z  1
x  (3  k ) y  z  k
kx  (k  1) y  z  1  k
: Dat je sistem jednačina

mx  y  3z  m 1
x  my  z  1
4x  3y  z  3
gdje je m parametar nezavisan od x , y i z . Diskutovati i riješiti sistem jednačina za različite

vrijednosti parametra m .
; Dokazati da sistem jednačina:

x  3y  4z  9 2x 1  4x 2  x3  1
x  y  z  1 x1  5x 2  3x 3  2
a) b)
3x  y  1 x1  x2  x3  1
x  z  3 3x 1  5x 2  5x 3  6
ima jedinstveno rješenje i odrediti ga.

< Primjenom Kroneker – Kapelijeve teoreme diskutovati rješenja sistema jednačina

x1  x2  b x3  3
2x 1  x2  3x 3  1
3x 1  3x 2  x3  a
za razne vrijednosti parametara a i b .
= U zavisnosti od realnog parametra a , Kramerovim pravilom riješiti i diskutovati sistem

jednačina
ax  2y  3z  a
2x  y  z  2
8x  ay  3z  4a
a Diskutovati sistem linearnih jednačina u zavisnosti od parametra a , a zatim ga riješiti

(a  1) x  y  z  a
(a  2) x  ay  2z  2a  1
(a  1) x  y  z  a 1
b Diskutovati rješivost sistema jednačina

x  ay  z  1
2x  y  az  3
x  z  b
u zavisnosti od parametara a i b . U slučaju kada postoje, naći rješenja.
c Odrediti za koje vrijednosti parametra a sistem jednačina

(5a  1)x  2ay  (4a  1)z  0
(4a  1)x  (a  1)y  (4a  1)z  0
2(3a  1)x  2ay  (5a  2)z  0
ima netrivijalna rješenje. Za najmanju vrijednost a naći opšte rješenje datog sistema.
d Odrediti parametar m tako da sistem jednačina

(3  m ) x  y  z  0
x  (3  m ) y  z  0
x  y  (3  m ) z  0
ima netrivijalna rješenja.
e Primjenom Kramerovog pravila riješiti i diskutovati sistem linearnih jednačina

x1  x2  x3  6
ax 1  4x 2  x3  5
6x 1  (a  2) x 2  2x 3  13
f Ispitati sistem linearnih jednačina

ax  a y  (a  1) z  a
ax  a y  (a  1) z  a
(a  1) x  a y  (2a  3) z  1
u zavisnosti od parametra a .
g Matričnom metodom riješiti sistem jednačina:
2x  y  z  8 2x  3y  z  3
a) x  3y  5z  16 , b) x  2y  3z  5.
3x  y  z  4 x  2y  3z  9
Za razne vrijednosti odgovarajućih parametara, riješiti i diskutovati sljedeće sisteme

jednačina (39 – 57):
h i
x  2y  az  1 x  y  z  2
2x  y  3z  2 2x  3y  z  1
x  y  4z  0 3x  4y  az  1
j k
x  y  2z  1 x  y  2z  3
2x  ay  z  0 x  2y  3z  1
3x  2y  az  1 3x  4y  az  a
l m
5x  2ay  z  a x  y  az  1
ax  10y  z  5 x  ay  z  a
5x  6y  z  2 ax  y  z  a2
n o
2
x  y  cz  c x  y  az  1
x  cy  z  c ax  y  z  1a
cx  y  z  1 x  ay  z  a
p q
4x  ay  z  0 2x  3y  z  3
2x  3z  1 x  y  2z  2m  1
2y  bz  2 x  3y  2z  2m  13
r s
6x  (a  2) y  2z  13 x  y  z  1
ax  4y  z  5 ax  2y  3z  1
x  y  z  6 a 2x  4y  9z  1
t
(e   2)x  y  (e   2)z  0
x  (e   2) y  z  0

x  y  (e  2)z  0
u
(5  a )x 1  2x 2  x3  1
2x 1  (2  a )x 2  2x 3  2
x 1  2x 2  (5  a ) x 3  1
v
x  (p  1)y  z  2p  1
(p  1) x  y  z  p
2x  y  z  1
w
(a  1)x  y  z  a
x  ay  2z  2a  1
(a  1)x  y  z  a 1
x
3x  (m  2) y  (m  2)z  3
(m  2) x  3y  (m  2) z  2m  1
(m  2) x  (m  2) y  3z  4m  1
y
ax  by  2z  1
ax  (2b  1) y  3z  1
ax  by  (b  3)z  2b  1
z
(k  1) x  (k  1) y  2z  k 2  2k  9
ky  kz  2k  2
(2k  2) x  (2k  1) y  (1  k )z  k
3.1. BESKONAČNI NIZOVI. KONVERGENCIJA
Pod konačnim nizom elemenata nekog skupa X podrazumijevamo konačan broj

elemenata tog skupa, poređanih jedan za drugim određenim redom.
Primjer 1: Neki nizovi od n elemenata skupa cijelih brojeva su:

a) 1,2, 3, ... , n ; b) 1, 4, 9, ... , n 2 ; c) 1, 1,1, 1, ... , (1)n .
Napomena 1: Ove nizove ne treba shvatiti kao podskupove skupa cijelih brojeva, već da je
važno voditi računa o tome gdje pišemo koji od ovih brojeva.
Pravila koja podrazumijevamo su:

a) redom ređanje prirodnih brojeva,
b) redom ređanje kvadrata prirodnih brojeva,
c) naizmjenično ređanje brojeva 1 i -1.
Dakle, konačan niz možemo definisati na sljedeći način:
Definicija 1. Konačan niz elmenata skupa X je funkcija a : {1,2, 3, ... , n }  X .
Ako zamislimo da je prethodni proces ređanja neograničen, dobićemo beskonačne nizove

a) 1,2, 3, ... , n, ... ; b) 1, 4, 9, ... , n 2 , ... ; c) 1, 1,1, 1, ... , (1)n1, ...
gdje smo tačkama naznačili da ovaj postupak nizanja treba shvatiti kao neograničen.
Ovdje smo termin beskonačni niz upotrijebili slobodno, na način koji najviše odgovara
našem dosadašnjem iskustvu, ali pošto se radi o jednom važnom pojmu, potrebno je da mu
damo što preciznije značenje,da ga definišemo:
Definicija 2. Funkcija a :   X , sa skupa prirodnih brojeva u skup X zove se beskonačni

niz elemenata iz (u) X .
Riječi beskonačni niz zamjenjivaćemo najčešće sa niz, a kada je X skup realnih brojeva,
govorićemo o nizu realnih brojeva ili brojevnom nizu.
Predstavljajući funkciju a :    strelicama, imaćemo
1 2 3  n 
   
a(1) a(2) a(3)  a(n ) 
   
a1 a2 a3 an
Kako je domen ove funkcije uvijek N , ona je određena ako pišemo samo vrijednosti
a(1), a(2), a(3), ... , a(n ), ... tj.

a1, a2 , a 3 , ... , an , ...
Ponovimo, niz ne treba shvatiti kao podskup skupa X , već po definiciji, kao funkciju u taj
skup.
Umjesto a1, a2 , a 3 , ... , an , ... niz ćemo često objeležavati sa (an )n  ili kraće sa (an ) .
Naravno, koristićemo i oznake (x n ),(yn ),(z n ), ... , (bn ),(cn ), ...
Element an zove se n-ti član niza, jer figuriše u zapisivanju na n-tom mjestu.
Kada je zakon pridjeljivanja dat formulom a(n ) , tada se a(n ) zove zakon opšteg člana.
Primjer 2:
Niz Zakon opšteg člana n-ti član
a) 1,2, 3, ... , n, ... a) a(n )  n a) an  n

b) 1, 4, 9, ... , n 2 , ... b) a(n )  n 2 b) an  n 2
c) 1, 1,1, 1, ... , (1)n1, ... c) a(n )  (1)n 1 c) an  (1)n 1
Razlika između zakona opšteg člana i n-tog člana je u tome što prvi treba shvatiti kao
funkciju, a drugi kao vrijednost te funkcije u tački n .
3. NIZOVI 151
Prethodni primjer ukazuje da niz možemo zadati ispitivanjem nekolko prvih članova,
zakonom opšteg člana i n-tim članom.
Brojevni niz možemo predstaviti i geometrijski, predstavljajući njegove članove tačkama
na brojevnoj pravoj.
Primjer 3:
Primjer 4:
1 n
d) a(n )  , e) a(n )  ,
n n 1
1 n
f) a(n )  (1)n  2
, g) a(n )  2
.
n n 1
Odgovarajuće slike su:
Primjećujemo da se u primjerima (d), (e), (f) i (g) članovi ovih nizova „skupljaju“ oko tačaka
(d) 0, (e) 1, (f) 0, (g) 0. Ali to nije slučaj u primjerima (a), (b) i (c), gdje ne postoji nijedna tačka
oko koje bi se skupljali svi članovi niza.
Nizove sa svojstvom da se njihovi članovi skupljaju oko neke tačke a zvaćemo
konvergentnim, a tačku okupljanja a njegovom graničnom vrijednošću.
Naravno, ovim nijesmo definisali pomenute pojmove, ali nas ovakva ideja o nizovima, čiji
se članovi skupljaju oko neke tačke, navodi na definicije koje će slijediti.
Šta treba da znači da se članovi niza (an ) skupljaju oko tačke a ? Preciznijom
formulacijom ove činjenice doći ćemo do definicije konvergentnog niza.
Definicija 3. Neka je   0 proizvoljan realan broj. Tada je  - okolina (epsilon okolina) tačke
a   interval:
(a  , a  )  {x | a    x  a  } ,
to je otvoreni interval dužine 2 sa centrom u tački a .
Primjer 5:
1 - okolina tačke 2 je (2  1, 2  1)  (1, 3) .
1 1 1 1 1 1
- okolina tačke je   ,    (0,1) .
2 2  2 2 2 2 
Primjer 6: Uzimajući u primjeru (d),  - okolinu tačke 0, tj. interval (, ) , vidimo da se
gotovo sav niz nalazi u toj okolini. Ovo treba da znači da su svi članovi ovog niza u (, ) , sem
njih konačno mnogo.
Definicija 4. Niz (an ) je gotovo sav u  - okolini tačke a ako postoji n 0   takav da
n  n 0  x n  (a  , a  ) .
n
Primjer 7: Niz an  (1) je gotovo sav (odnosno baš sav) u 3 - okolini tačke 1, a nije u 1 -
okolini tačke 1, jer beskonačno mnogo članova su van te okoline.
Definicija 5. Niz (an ) ima graničnu vrijednost a , ako je gotovo sav u svakoj  - okolini tačke a.
Slika 1
Prethodna definicija se može dati i u sljedećoj formi:
Definicija 6. Niz (x n ) konvergira ka a ako za proizvoljno   0 postoji n 0 ()   tako da

n  n 0  x n  (a  , a  ) .
Primjer 8:
x  (a  , a  )  a    x  a    | x  a |   .
Zato, imamo i sljedeću treću formu definicije konvergencije niza, koja je najčešće u
upotrebi, pogotovu kada treba odrediti graničnu vrijednost nekog niza.
Definicija 7. Niz (an ) konvergira broju a ako za proizvoljno   0 postoji n 0 () takvo da
n  n 0 ()  | an  a |   .
Tada za broj a kažemo, takođe, da je limes niza an , a za sam niz kažemo da je
konvergentan, odnosno da konvergira ka a , što označavamo sa
lim an  a , odnosno an  a
n 
3. NIZOVI 153
i čitamo: Limes od an kad n teži beskonačnosti, jednak je a , odnosno an teži ka a . Riječ

limes potiče od latinske riječi limes – granica.
Simbolički zapis poslednje definicije je
a  lim an  (  0)(n 0 ()  )(n  )(n  n 0 ()  | an  a |  ) .
n 
Za niz koji ne kovergira nijednom broju, kažemo da divergira, a da niz (an ) ne konvergira
ka a (bez obzira da li inače konvergira ili ne) označavamo pišući
an a .
Napomena 2: Kako n 0 zavisi od  , i po pravilu je tim veće što je  manje, pišemo n 0 () da bi
smo tu zavisnost naznačili, ali treba istaći da je najčešće važno utvrditi da takvo n 0 () postoji,
a ne procjenjivati koliko ono najmanje može da bude. Prema tome, striktno govoreći, bilo bi
pogrešno misliti da je n 0 () funkcija od  , već je to pri datom  bilo koji indeks koji u nizu (an )
„odsijeca rep“ sav sadrži u  - okolini broja a .
3.1.1. Svojstva konvergentnih nizova
Teorema 1. Konvergentan niz ne može imati dvije različite granične vrijednosti, tj.
ako an  a i a  b , onda an b .
Tvrđenje možemo formulisati i na sljedeći način:

Ako niz ima graničnu vrijednost, onda je ona jedinstvena.
Teorema 2. Ako an  a i bn  b i an  bn za sve n   , tada je a  b , tj.

lim an  a  lim bn  b  (n  )an  bn  a  b .
n  n 
Primjedba 1. an  bn  lim an  lim bn .

n  n 
Sljedeće tvrđenje se često koristi i popularno se zove „teorema o lopovu i dva milicionera“,
„teorema o sendviču“, „teorema o uklještenju“ ili jednostavno, „teorema o tri niza“.
Teorema 3. Ako x n  a, yn  a i an  cn  bn za sve n   , tada cn  a , tj.

lim an  a  lim bn  b  (n  )(an  cn  bn )  lim cn  a .
n  n  n 
Primjer 9: Ako je (n  N ) an  a , kažemo da je niz (an ) konstantan i pišemo a, a, ... , a, ...
Tada je lim an  a , tj. lim a  a .
n  n 
Primjedba 2. Uslov an  (a  , a  ) pri n  n 0 () , ne obuhvata prvih n 0  1 članova
a1, a2 , ... , an 1
niza (an ) , tj. oni ne utiču na konvergenciju (ma koliko taj broj bio veliki), već
0
samo „rep“ x n , x n 1
, ...
0 0
Formalno, dopisivanjem slijeva novih članova, ne utičemo na konvergenciju. Recimo, niz

a, a, ... , a, ... konvergira ka a , ali takođe i niz a1, a2 , ... , an 1, a, a, ... , a, ... za koji bi smo
0
rekli da je gotovo konstantan. Uopšte, kad imamo neku osobinu ili uslov vezan za konvergenciju
niza, može se shvatiti da će se odnositi na gotovo sve članove, a ne mora na njih konačno mnogo
sa početka.
Definicija 8. Niz (an ) koji konvergira nuli naziva se nula niz.
Iz ekvivalencije   an      | an |   slijedi
an  0  | an |  0 .
Često je lakše pokazati da | an |  0 nego da an  0 , iako te dvije činjenice znače isto.
1
Primjer 10: Pokažimo da je niz (an ) : an  nula niz.
n
Dokaz:
Treba dokazati da za svako   0 postoji n 0   takav da je | an  a |   , tj.
1
 0   , čim je n  n 0 .
n
1
Iz uslova  0   slijedi
n
1 1 1
 n  .
n n 
Fiksiramo li  , tada je
1
n0     1 .

 
3. NIZOVI 155
1 1 x  je cio broj, koji nije veći

Dakle, za svako n  n 0     1 je  0   , što  
 n
  od x .
znači da je x   x  x   1
   
1
lim  0.
n  n
(1)n
Primjer 11: Niz čiji je opšti član an  je nula niz.
n
(1)n 1 (1)n
Zaista, | an |    0  an   0.
n n n
(koristili smo činjenicu | an |  0  an  0 )
Primjer 12: Sljedeće ekvivalencije se često koriste u radu

an  a  an  a  0  a  an  0  | an  a |  0.
Napomena 3: Kako | an  a | možemo protumačiti kao rastojanje tačaka an i a izlazi da su

konvergentni nizovi oni kod kojih rastojanje između granične vrijednosti a i člana an teži nuli
sa sve većim indeksima n , tj. kada uzmemo sve poodmaklije članove (oni sa sve većim
indeksima), oni se sve manje razlikuju od granične vrijednosti a .
n
Primjer 13: lim 1.
n  n 1
n
Zaista, ako je an  , tada je
n 1
n 1 1
1  an  1    ,
n 1 n 1 n
1
pa je po teoremi o „lopovu i dva milicionera“ 0  lim(1  an )  lim  0,
n  n  n
tj.
lim(1  an )  0 ,
n 
odnosno, pišući na drugi način,

1  an  0  an  1 ,
pa je
n
lim 1.
n  n 1
 Ograničenost niza
Definicija 9. Niz (an ) je ograničen ako postoje brojevi m i M takvi da je za svako n  

m  an  M ,
tj. (an ) je ograničen ako je sav u nekom intervalu oblika [ m, M ] .
Primjedba 3:
1° Ako je L  max{ | m |, | M | } , tada je [m, M ]  [L, L ] , pa kada je (an ) ograničen
niz, postoji L  0 takav da je za sve n  N
L  an  L ili | an |  L .
2° Ako za svako n  N važi samo m  an , onda je niz (an ) ograničen sa gornje strane.
Primjer 14:
1
a) Niz an  je ograničen, jer je
n
0  an  1 .
 
m M
2
b) Niz an  n je ograničen samo sa donje strane, jer je 1  an .
n
c) Niz an  (1) n nije ograničen ni sa jedne strane.
Teorema 4. Konvergentan niz (an ) je ograničen. Obratno ne važi.
n
Primjer 15: Niz (an ) : an  (1) je ograničen, jer je sav u intervalu [1, 1] , ali nije
konvergentan.
 Monotonost niza
Definicija 10. Niz (an ) je rastući (opadajući) ako za svaki prirodan broj n važi
an 1  an (an 1  an ) .
Oznaka je: (an )  (a n
)  .
3. NIZOVI 157
Ukoliko su ove nejednakosti striktne, tj.

an 1  an (an 1  an ) ,
kažemo da je niz (an ) striktno (strogo) rastući (striktno opadajući).
Za niz (an ) koji je bilo rastući (striktno rastući), bilo opadajući (striktno opadajući), kažemo
da je monoton.
Primjedba 4. Napominjemo da uslov da je (an ) monoton niz možemo zamijeniti uslovom da je

gotovo monoton, tj. neki „rep“ niza (an ) predstavlja monoton niz.
Ako je niz (an ) pozitivan, tj. ako je (n  ) an  0 , onda je pri dokazu njegove
an 1
monotonosti praktično krenuti od izraza ili an 1  an , pri čemu se procjenjuje da li su
an
oni pozitivni (nenegativni) ili negativni (nepozitivni).
Primjer 16:
a) Niz an  n ( 1,2, 3, ... , n, ... ) je striktno rastući.
 1 1 
b) Niz an 
1 1, , , ... , 1 , ... je striktno opadajući.
 2 3 
n n 
c) Niz 1,1,2,2, 3, 3, 4, 4, ... je rastući.
1 1 1 1 1 1
d) Niz 1,1, , , , , , , ... je opadajući.
2 2 3 3 4 4
2n 1
Primjer 17: Ispitati monotonost niza koji je dat opštim članom an  , n  .
n!
Rješenje:
Kako je, očigledno, (n  ) an  0 , pogodno je krenuti od:
I način
2n 11 2n 1 2n 2n 2n  1 1 
an 1  an       
(n  1)! n! (n  1) n ! 2n ! n!  n  1  2 
2n 1n
   0.
n ! 2(n  1)
Dakle,
an 1  an  0  an 1  an  (an )  .
II način
n
2
an 1 (n  1)! 2n n ! 2
   1
an 2n 1
(n  1) n !2 n 1
n 1
n!
an 1
 1
an
 an 1  an | an  0
 (an ) 
1
Primjer 18: Niz an  (1)n nije monoton, ali jeste konvergentan, jer
n
1
| an |   0.
n
Primjer 19: Niz an  n jeste monoton, ali nije konvergentan.
Vezu između konvergentnih i monotonih nizova daje sljedeće tvrđenje:
Teorema 5. Ograničen i monoton niz (an ) je konvergentan.
3.1.2. Broj e kao granična vrijednost niza
Sada će nam pojam limesa poslužiti da pomoću njega definišemo jedan broj koji igra
značajnu ulogu u matematici i prirodno se pojavljuje u raznim situacijama.
Posmatrajmo niz
n
 1
an  1   ,
 n 
za koji ćemo pokazati da je rastući i ograničen.
Prema Bernulijevoj nejednakosti, za n  1 , biće
n
 
1  1   1  1
n  1
1 n
(1  x )  1  nx , x  1, n  
 
n 2  2
n n
n n
 1   1  1
 
 1   1    1 
 n   n  n
odakle
3. NIZOVI 159
n 1n n 1 1n 1n

 1  1  1   1  n  1 
an  1    1    1    an 1 1     
 n   n 
 n   n   n  1  n 1
 n 
  
 n  1 
pa (an ) raste. 
n 1
1 
 1  
 n  1 
Očigledno je (za n  1 )
n n
 1  1  Funkcija y  x n je rastuća za x  0 , pa
an  1    1    bn za
 n   n  1 
1 1
x1  1  , x2  1 
n n 1
Niz (bn ) je opadajući. biće x 1  x 2 i tako x 1  x 2
n n
Zaista, primjenjujući Bernlijevu nejednakost, imamo

n
 
1  1   1  n  1
1 n

1

1
 2  2 2
n 1  n 1 n n 1 1 n
n
n
tj.
n 1
 n 2  1  n  1 
   1    
 n 2  1 
  n  n 
n n 1
 n   n   n  1 
        
 n  1   n  1   n 
n n 1
 n   n  1 
      .
 n  1   n 
Prema tome,
n n 1
 1   1
bn  1    1    bn 1 .
 n  1   n 
2
Kako je bn  b2  2  4 i an  bn , biće an  4 , pa je niz (an ) ograničen.
Prema prethodnoj teoremi, niz (an ) je konvergentan.
Broj koji dobijamo kao graničnu vrijednost niza (an ) objeležavamo sa e , tj. pišemo
n
 1
e  lim 1   .
n   n 
Broj e uzimamo kao osnovu za prirodne logaritme i zovemo Ojlerov broj
( loge x  ln x , x  0 ).
Na osnovu nejednakosti an  4 , znamo da je 2  e  4 .

Može se dokazati da je e iracionalan broj; precizinije, e je transcedentan broj; što znači

da nije rješenje nijedne algebarske jednačine sa racionalnim koeficijentima.
Približno je
e  2, 718281828459045 .
Teorema 6. Monotono rastući (striktno rastući) niz ograničen sa gornje strane je konverge-ntan.
Teorema 7. Monotono opadajući (striktno opadajući) niz ograničen sa donje strane je konve-
rgentan.
3.1.3. Beskonačno mala i beskonačno velika veličina
Definicija 11. Nula niz (an ) nazivamo beskonačno mala veličina.

1
Primjer 20: Beskonačno male veličine su nizovi čiji su opšti članovi, na primjer, an  ,
n
(1)n
bn  .
n
Definicija 12. Ako za svaki pozitivan broj E postoji prirodan broj n 0 ako da za svaki prirodan
broj n
n  n 0  an  E (odnosno an  E ),
tada je granična vrijednost niza (an ) jednaka  (odnosno  ).
Definicija 13. Ako je granična vrijednost niza (an ) jednaka  ili  kažemo da je taj niz
beskonačno velika veličina.
Primjer 21:
2
a) Niz (an ) : an  n je beskonačno velika veličina.
Zaista, neka je E  0 proizvoljan realan broj, tada
an  E  n 2  E
n  E |n 
pa je za n 0 dovoljno uzeti n 0   E   1 .
 
Dakle, za n  n 0   E   1 je an  E , pa je lim an   , odnosno niz (an ) je
  n 

3. NIZOVI 161
1
b) Niz (an ) : an  ln je beskonačno velika veličina.
n
1
Zaista, neka je E  0 proizvoljno veliki broj, tada iz ln  E slijedi
n
1 1 1
 e E   E  n  eE .
n n e
Neka je n 0  e E   1 .
 
Dakle, za n  n 0  e E   1 je an  E , pa je lim an   , odnosno niz (an ) je
  n 
Teorema 8. Zbir konačno mnogo beskonačno malih veličina je beskonačno mala veličina.
Teorema 9. Neka je niz (an ) ograničen, a niz (x n ) beskonačno mala veličina, tada je niz čiji je
opšti član yn  an  x n beskonačno mala veličina.
3.1.4. Računanje sa graničnim vrijednostima
Granične vrijednosti možemo uvijek određivati po definiciji, ali je takođe moguće da na

osnovu nekih „poznatih“ graničnih vrijednosti (prethodno ćemo ih dokazati), koristeći pravila
računanja sa graničnim vrijedostima, dođemo brže do rezultata.
Definicija 14. Za dva niza (an ) i (bn ) , njihov zbir, razlika, proizvod i količnik su nizovi
a 
(an  bn ), (an  bn ), (an  bn ) i  n , bn  0 .
 bn 
Teorema 10. Ako je lim an  a i lim bn  b , tada je

n  n 
a) lim(an  bn )  lim an  lim bn  a  b ,

n  n  n 
b) lim(an  bn )  lim an  lim bn  a  b ,

n  n  n 
c) lim(an  bn )  lim an  lim bn  a  b ,

n  n  n 
an lim an a
d) lim  n 
 , b, bn  0 .
n  bn lim b b
n  n
Postoje izrazi kod kojih ne možemo primijeniti prethodnu teoremu. To se dešava kada pri
računu dobijemo tzv. neodređene izraze
 0
,   , , 0.
 0
Određivanje graničnih vrijednosti u ovakvim slučajevima postižemo transformacijama tih

izraza kojima se dobijaju novi izrazi na koje se može primijeniti prethodna teorema. Naravno,
koristimo račun iz skupa     {, } .
Napomena 4: Konvergentan niz ima osobinu da, što su članovi većeg indeksa, to se oni manje
razlikuju od njegove granične vrijednosti, pa prema tome i međusobno (slika 2).
Slika 2
Ovo ćemo preciznije izraziti sljedećom teoremom:
Teorema 11 (Košijev* uslov).

Svaki konvergentan niz (an ) zadovoljava uslov:
(  0)(n 0  )(m )(n )(m, n  n 0  | am  an |  ) .
Niz (an ) koji zadovoljava prethodni uslov zove se Košijev

ili fundamentalan niz.
Napomena 5: Iz praktičnih razloga se uzima da je m  n  p i u dokazima se za   0 i

proizvoljno p   , kraće od izraza | an p  an | .
Primjedba 5. Košijev uslov se može izraziti u obliku:
(  0)(n 0  N )(n )(n  n 0  | an  an |  ) ()

0
*
Augustin Louis Cauchy (1789–1857), francuski matematičar
3. NIZOVI 163
Zaista, polazeći od suprotnog u Košijevom uslovu () , imamo:

 (  0)(n 0  )(n )(n  n 0  | an  an |  ) p  q  p  q
0
 (x  y )  x  y
 (  0)(n 0  )(n )  ((n  n 0 )  | an  an |  )
0  (p)  p
 (  0)(n 0  )(n )(n  n 0  | an  an |  )
0
(kako se radi o svakom n 0  N , zamijenićemo ga za n , a n sa m )

 (  0)(n  )(m )(m  n  | am  an |  ) .
Primjer 22: Svaki divergentan niz (an ) zadovoljava uslov

(  0)(n )(m )(m  n  | am  an |  ) ()
1 1
Primjer 23: Niz čiji je opšti član an  1   ...  ne zadovoljava Košijev uslov, pa je
2 n
divergentan.
1
Zaista, koristeći uslov () , neka je   i za svako n   neka je m  2n .
2
Zadaci za vježbu
(1)n 1
B Koristeći definiciju granične vrijednosti niza, dokazati da je lim  0 , gdje je p  0 .
n  np
Dokaz:
Prema definiciji granične vrijednosti niza (an )n  potrebno je dokazati da
(  0)(n 0  )(n  n 0 ) | an  a |  ,
tj.da za svako   0 postoji n 0   takav da je

(1)n 1
 0   , čim je n  n 0 .
np
Odredimo n 0 za koji vrijedi prethodna nejednakost.

(1)n 1
Iz uslova  0   slijedi:
np
(1)n 1 1 1
     1  np  np 
n p
n p

1
 1 p
1
 (n )   
p p
  
1
 1 p
 n   
  
Fiksiramo li  , tada je
 1  x  je najveći cio broj, koji
 1  p   

n 0     1
    nije veći od x.
 
 
(1)n 1
takođe i za svako n  n 0 je  0   , što znači da je
np
(1)n 1
lim 0.
n  np
3. NIZOVI 165
2n  1 2
C Dokazati, po definiciji, da niz sa opštim članom an  ima graničnu vrijednost .
3n  2 3
Koliko je članova tog niza van  okoline njegove granične vrijednosti za   102 ?
Dokaz:
Neka je   0 . Tada,
2 2  2
an    ,   , tj. | an  | 
 3 3 
 3
za sve n   za koje je
2n  1 2 3(2n  1)  2(3n  2)
   
3n  2 3 3(3n  2)
6n  3  6n  4
 
9n  6
7
 
9n  6
7 7
  n  0
9n  6 9n  6
 7  (9n  6)
 7  9n   6
 9n   6  7
6  7
n 
9
2  6  7 
Prema tome, van  okoline tačke nalazi se   članova niza (a ) , a za
3  9  n n 
 
 6  7  2 1 2 1 
n  n0    1 svi članovi niza nalaze se u okolini   ,   .
 9   3 100 3 100 

Konkretno za   102  0, 01 je
 6  7     
n0     1   6  0, 01  7   1   7, 06   1  78, 44...  1  78  1  79
 9   9  0, 01   0, 09   
     
pa se 79 članova niza nalazi van njegove  okoline.

D Odrediti tačke nagomilavanja niza

an  cosn n , n   .
Rješenje:
Kako je funkcija kosinus periodična, n-ti član niza možemo napisati u obliku

 1, n  parno
an  cosn n    

 1, n  neparno

Tačke nagomilavanja niza su, dakle, 1, -1.

Stoga zaključujemo da je niz ograničen, ali divergentan (konvergentan niz ne može imati
dvije tačke nagomilavanja).
A
E Dokazati da je niz čiji je opšti član an  (k  0, A  ) , nula niz.
nk
Dokaz:
Treba dokazati da je lim an  0 . Neka je   0 proizvoljno. Kako je
n 
A |A|
| an  0 |  | an |  k
 ,
n nk
to je potrebno riješiti nejednačinu
|A| |A| |A|
  , odakle je | A |  n k  n k  n  k
n k
 
 |A| 
pa za n  n 0   k   1 važi

  
A A
 0   , tj. lim  0.
nk n  nk
5  3
Napomena 6: Na osnovu dokazanog zaključujemo da važi, npr. lim  0, lim 1
 0,
n  n n 
n2
2

lim 3 , ...
5
n  n
F Dokazati da je lim n a  1 , za svako a  1 .

n 
3. NIZOVI 167
Dokaz:
Ako je a  1 , to je očigledno lim n a  1 .
n 
Neka je a  1 . Tada je za sve prirodne brojeve ispunjeno n

a  1 pa možemo pisati
n
a  1  pn , pn  0
Koristeći Bernulijevu nejednakost dobijamo
a  (1  pn )n  1  n pn
 a  1  n pn
a 1
 0  pn 

0
n

0
 lim pn  0
n 
G Odrediti i upamtiti ganičnu vrijednost

lim (a 0n k  a1n k 1  ...  ak ), a 0 , a1, ... , ak  , k   .
n 
Rješenje:
 0 0
 a1 an 
k k 1
lim (a n  a1n  ...  an )  lim n a 0  k
 ...  k 
n  0 n   n n 
 lim a 0n k
n 

 , a 0  0


 , a0  0

 3 21 
♦ lim 2n  n  n  3  lim (2n )  2     .
100 2 100
n  
 2  n 
 3 3  3 3 3
♦ lim  n  2n 2  4n  3  lim n      .
n   2
 
 n  2 2
H Dokazati da je
 a
 0 , k  m
 b
a 0n k  a1n k 1  ...  ak a 0n k  0
lim  lim   0, k m .
n  b0n m  b1n m 1  ...  b m n  b0n m 
, k  m


Uputstvo: Dokaz neposredno slijedi na osnovu prethodnog zadatka.

2n 3  3n 2  4n  2 2n 3 2
♦ lim 3 2
 lim 3
 .
n  3n  2n  1 n  3n 3
4n 2  3n  1 4n 2 2
♦ lim 3 2
 lim 3
 lim 0.
n  2n  3n  4n  1 n  2n n  n
5n 2008  3n 4  2 5n 2008
♦ lim 8 6
 lim 8
 lim 5n 2000   .
n  n  2n  3 n  n n 
3n  1
I Dokazati da je niz (x n )n  , x n  konvergentan i naći njegovu graničnu
2n  1
vrijednost.
Dokaz:
Ispitajmo monotonost datog niza.
Kako je (n  ) x n  0 , to je za ispitivanje monotonosti pogodno krenuti ili od razlike
x n 1
x n 1  x n ili od količnika .
xn
3(n  1)  1 3n  1
Kako je x n 1  x n  
2(n  1)  1 2n  1
3n  4 3n  1 5
   0
2n  1 2n  1 (2n  1)(2n  1)
to je x n 1  x n , pa je niz monotono opadajući. Iz tog razloga najveći član niza je

31 1
x1   4 . S druge strane je (n  ) 0  x n  4 .
211
Dakle, niz (x n )n  kao ograničen i monoton konvergira pa možemo pisati lim x n  l .
n 
I način
3n  1 x 1
Ako riješimo jednakost x n  po n , dobijamo n  n .
2n  1 2x n  3
Ako zamijenimo ovu vrijednost u izraz za x n 1 ,
3(n  1)  1 3n  4
x n 1   ,
2(n  1)  1 2n  1
3. NIZOVI 169
11x n  9
dobijamo rekurentnu formulu za dati niz: x n 1  .
4x n  1
11x n  9
Iz lim x n 1  lim x n dobijamo lim  lim x n , odakle slijedi
n  n  n  4x n  1 n 
11l  9
 l  11l  9  4 l 2  l
4l  1
 4l 2  12l  9  0
 (2l  3)2  0
 2l  3  0
3
l  .
2
3n  1 3
Dakle, lim x n  lim  .
n  n  2n  1 2
II način
Postupiti kao u 2. zadatku.
III način
0
3n 1

3n  1 n n 3
lim  lim  .
n  2n  1 n  0
2
2n 1

n n
2n 1
J Ispitati monotonost niza koji je dat opštim članom x n  ,n .
n!
Rješenje:
I način
Očigledno je (n  ) x n  0 pa možemo krenuti od
2n 11
x n 1 (n  1)! 2n  n ! 2n n ! 2
    1.
xn 2 n 1
2 n 1
(n  1)! 2n
n 1
(n  1) n !
n! 2
x n 1
Dakle,  1  x n 1  x n pa je niz opadajući.
xn
II način
2n 2n 1 2n 1  2  2n 1 1  n 2n 1 (1  n )
x n 1  x n      1     0.
(n  1)! n! n!  n  1  n! n 1 (n  1)!
K Izračunati graničnu vrijednost

 1 1 1 1  .
lim     
n   2  5
 58 8  11 (3n  1)(3n  2) 
Dokaz:
Pokazaćemo da postoje konstante A i B takve da za svako k   važi:
1 A B A(3n  2)  B(3n  1)
  
(3n  1)(3n  2) 3n  1 3n  2 (3n  1)(3n  2)
.
(3A  3B )n  (2A  B )

(3n  1)(3n  2)

3A  3B  0 1 1
Iz sistema  dobijamo A  i B  .

2A  B  1 3 3

Dakle, za svako n važi:
1 1  1 1 
   
(3n  1)(3n  2) 3  3n  1 3n  2 
pa je
 1 1 1 1  
lim     
n    25 58 8  11 (3n  1)(3n  2) 
1 1 1 1 1 1 11 1  1 1 1 
 lim                  
n  3 

2 5  3  5 8  3  8 11  
3  3n  1 3n  2 
1 1 1 1 1 1 1 1 1 
 lim         
n  3  2 5 5 8 8 11 3n  1 3n  2 
 0

1 1 1 1 1 1
 lim       .
n  3  2 3n  2  3 2 6

3. NIZOVI 171
1  3  5    (2n  1)
L Izračunati L  lim .
n  (n  1)2
Rješenje:
Znajući formulu za zbir prvih n članova aritmetičkog niza
n 
2a  (n  1)d  ,
Sn 
2  1 
gdje je a1  1, d  3  1  2(5  3  2), dobijamo
n   n
2  1  (n  1)  2  2n
n2
L  lim 2  lim 2  lim
n  (n  1)2 n  (n  1) 2 n  (n  1)2
2
 
 n 

2 2
 n   1

 lim    lim  n      1.
 n  1 
n   n   0   1 
 n 1 
  
n n 
M Izračunati
n
L  lim 2  4 2  2 2 .
n 
Rješenje:
1 1 1
L  lim 2 2  2 4 2 2
n
n 
1 1 1
 
 lim 2 2 22 2n
n 
0
 1 n
1 
1  2 

2 1 Radi se o zbiru n članova geometrijskog niza
1
 lim 2 2 1
n  1  qn 4 1
1 1 S n  a1 , gdje je a1  1, q   .
2

1 1q 1 2
2 2 2
 2.
( n 2  1  n )( n 2  1  n ) ( n 2  1 )2  n 2
N lim( n 2  1  n )  lim  lim
n  n 
n2  1  n n 
n2  1  n
1 1
 lim  0.
n  2
n 1 n 
O lim( 3 1  2n  3 2n  1 )
n 
( 3 1  2n  3 2n  1 ) ( 3 1  2n )2  3 1  2n  3 2n  1  ( 3 2n  1 )2 
 lim  
n  ( 3 1  2n )2  3 1  2n  3 2n  1  ( 3 2n  1 )2
( 3 1  2n )3  ( 3 2n  1 )3
 lim
n  3
(1  2n )2  3 (1  2n )(2n  1)  3 (2n  1)2
1  2n  (2n  1) A3  B 3  (A  B )(A2  AB  B 2 )
 lim Razlomak proširujemo sa
n  3
(1  2n )2  3 4n 2  1  3 (2n  1)2
A2  AB  B 2 , gdje je
2
 lim A  3 1  2n i B  3 2n  1
n  3
(1  2n )2  3 4n 2  1  3 (2n  1)2
 0.
2n 1
 2 
P nlim  n  2n  1 
 

 n 2  4n  2 
2n 1
 n 2  2n  1 
 lim 1   1 

n 
 n 2  4n  2 
2n 1
 n  2n  1  (n 2  4n  2) 
2
 lim 1  
n 
 n 2  4n  2 
2n 1
 2n  1  
 lim 1  
n   n  4n  2 
2
2n 1
 n 2 4 n 2
e
2n 1  1
  

 2n 1 n2 4n 2 
   
1
 lim  1  2 



n  
 n  4n  2  
   
 2n  1 
 
 
(2n 1)(2n 1)
n 2 4 n 2
 lim e
n 
4n 2 1
n
n 2 4 n 2  1 
 lim e lim 1    e
n 
0
n  
 n 
n2 1
4 
2 2
n n
0
n2 4n 2
 
 lim e
2 2 2
n n n
n 
4
0
n
1
 lim e n
n 
 e4.
3. NIZOVI 173
Q lim(sin n  1  sin n )
n 
 
n 1  n n 1  n sin   sin   2 cos sin
 lim 2 cos sin 2 2
n  2 2
( n  1  n )( n  1  n ) lim cos n  a,  1  a  1
 lim 2A sin n 
n  2( n  1  n ) lim sin n  b,  1  b  1
n 
1
 lim 2A sin
n  2( n  1  n )
 2A  sin 0
1  A  1
 2A  0
 0.
R Naći lim n
3n  5n .
n 
Rješenje:
 n   
n
 3  3   1 i kako je
Kako je n
3 5n n
n 5    1  5 n
n
 5 
 5  

n
n 0x 1x  x (n  )
3 8
1     1 
n n
/ n  3  3
 
  3 3 8
 5  5   1  1 
 5  5  5  5 5
n
3 8
 1  n    1  n lim n
a  1, a  0
  5  5 n 
1 
1
n
3
 lim n    1  1
n   5 
slijedi da je
n
3
lim 3  5  lim 5    1  5  1  5 .
n n n
n
n  n   5 
1 1 1
S Dokazati konvergenciju niza čiji je opšti član an   2  ...  n .
3 1 3 1 3 1
Dokaz:
Da bi dokazali konvergenciju datog niza, dovoljno je dokazati da je monoton i ograničen.
1 1 1 1 1
an 1   2  ...  n  n 1  an  n 1
3 1 3 1 3 1 3 1 3 1
1
 an 1  an  n 1 0
3 1
 an 1  an
 (an ) 
1 1
Prvi član a1    m ovog strogo rastućeg niza je očigledno njegovo donje
3 1 4
ograničenje.
Kako je
1 1 1 1 1 1
an   2  ...  n   2  ...  n
3 1 3 1 3 1 3 3 3
  n 
1   1  
1    
3   3   1
  , kad n  
1 2
1
3
to je
1 1
(n  )  an  .
4 2
Dakle, niz (an ) je monoton i ograničen, pa konvergira.
T Primjenom Košijevog kriterijuma ispitati konvergenciju niza

1 1 1
xn  1  2
 2
 .
2 3 n2
Rješenje:
Neka je p proizvoljan prirodan broj.
Za proizvoljno   0 i svaki prirodan broj p imamo:
1 1 1 1 1 1
| x n p  x n |  1  2
 2
 2
 2
 2
 
2 3 n (n  1) (n  2) (n  p)2
 1 1 1 
 1  2  2    2 
 2 3 n 
1 1 1
 2
 2

(n  1) (n  2) (n  p)2
3. NIZOVI 175
1 1 1
 2
 2
 (n  1)2  (n  1)(n  1)
(n  1) (n  2) (n  p)2  n(n  1)
1 1 1
   
1

1
n(n  1) (n  1)(n  2) (n  p  1)(n  p) (n  2)2 n(n  1)
1 1 1 1 1 1 
     
n n 1 n 1 n 2 n  p 1 n p 2
(n  p) 
1
1 1 1 1 (n  p  1)(n  p)
     za n 
n n p n 
Dakle, niz je Košijev i samim tim konvergentan.

B Dokazati da je lim n n  1 .
n 
 3 1n  3 1n 
C Izračunati lim   .

n   n

D Primjenom Košijevog kriterijuma ispitati konvergenciju niza

cos1! cos 2! cos n !
xn    , n
1 2 23 n(n  1)
E Primjenom Košijevog kriterijuma dokazati konvergenciju niza čiji je opšti član:

sin1 sin 2 sin n
a) x n   2  ...  n ,
2 2 2
b) x n  2
 2
 ...  ,
1 2 n2
c) x n  a 0  a1q  ...  anq n , n  0,1,2, ... , gdje je
| ak |  M , k  0,1,2, ... ; | q | 1 , M - pozitivan realan broj.

cos1 cos 2 cos n
d) x n   2  ...  n .
2 2 2
F Primjenom Košijevog kriterijuma dokazati divergenciju niza čiji je opšti član

1 1 1
xn    ...  .
ln 2 ln 3 ln n
G Dokazati konvergenciju niza čiji je opšti član:

1 1 1
a) x n   2  ...  n ,
4 1 4 2 4 n
1 1 1
b) x n   2  ...  n ,
6 1 6 1 6 1
1 1 1
c) x n   2  ...  n ,
7 1 7 1 7 1
1 1 1
d) x n   2  ...  n .
8 1 8 1 8 1
3. NIZOVI 177
H Naći graničnu vrijednost

1 1 1
 2 
1
lim 2 2 2n .
n  1 1 1
1  2 
3 3 3n
12  32  ...  (2n  1)2

I lim .
n  22  42  ...  (2n )2
J Dokazati da je lim x n  1 ako je

n 
1 1 1
xn    ...  .
2 2 2
n  ln1 n  ln 2 n  ln n
Uputstvo: Koristiti teoremu o tri niza.
n 1
 2 n 1 
K nlim   .
  n 1  n 1 
 
L lim
n 
 n n  n n .
 1 1  . 1 
M lim    ...  
n   1  6
 6  11 (5n  4)(5n  1) 
 
2  n  1  4  n  1  6  n  1  ...  2n  n  1  (2n  2)  n  1 

 3 32 33 3n 3n 1 
N lim .
n 
5n 2  2n  3
O lim n(ln(n  1)  ln n ) .
n 
 n 1 
P lim n  3  1 .
n  
 n 
Q Naći granicu niza (x n )

1 1 1
xn    ...  .
3 3 3
n 1 3
n 2 3 3
n n
Uputstvo: Koristiti teoremu o tri niza.
3n  2 3
R Dokazati, po definiciji, da niz sa opštim članom an  ima graničnu vrijednost .
5n  4 5
Koliko je članova van  okoline njegove granične vrijednosti za   103 ?
n 1
 n 2  3n  3 

S Izračunati nlim
 
 .
 n  n  1 
2
1 2 n
T Izračunati lim .
n  3n 2  2n  1
U Naći graničnu vrijednost lim(n  2  n 2  2n  3 ) .

n 
(2)n  3n  5n 1
V Izračunati lim .
n  (2)n 1  5n 1
Uputstvo: Dokazati daje lim q n =0, ako je 1  q  1 .
n 
n
W lim 2
.
n 
n n  n
 1  3  5  ...  (2n  1) 
X lim   n  .
n   n 2 
(n  2)!  (n  1)!
Y lim .
n  (n  3)!
Z Naći lim an , ako je

n 
  sin n   sin n   sin n   sin n 

(n  1)    3    4    5  ...    (2n  3) 
  n   n   n   n  
an  .
1 1 1 (1)n 2 
n 4  1  (n 2  1)     ...  

4 8 16 2n 2 
4.1. REALNE FUNKCIJE REALNE PROMJENLJIVE
Ako je f : A  B takva funkcija da su A i B podskupovi skupa  realnih brojeva,

kažemo da je to realna funkcija realne promjenljive. Izraz realna funkcija znači da su
vrijednosti f (x ), x  A realni brojevi, a izraz realne promjenljive znači da je promjenljiva x
takođe realan broj. Umjesto ovog dugačkog izraza, upotrebljavaćemo kraće riječ funkcija i
podrazumijevati o kakvim funkcijama je riječ.
4.1.1. Načini zadavanja funkcije
Realne funkcije realne promjenljive se najčešće zadaju analitički, tabelarno ili grafički.
1° Analitički način je jedan od najboljih načina zadavanja funkcija, jer se ispisuju formule koje
određuju njihov zakon pridruživanja, pa se, matematičkim operacijama, lako određuje
vrijednost funkcije f (x ) za određenu vrijednost argumenta x .
Primjer 1: f (x )  x 2 , g(x )  1  x 2 , h(x )  log x .

Oblast definisanosti funkcija, koje su date analitičkim izrazima, određuje se kao

maksimalan podskup skupa realnih brojeva nad kojim zakon pridruživanja ima smisla u skupu
 , a za kodomen uzimamo skup svih realnih brojeva.
Tako su domeni funkcija datih gornjim formulama
Df  (, ), Dg  [1,  1], Dh  (0, ) .
♦ Funkcija može biti zadata i sa nekoliko formula. U tom slučaju u svakoj formuli mora biti
naglašena oblast definisanosti u kojoj ta formula definiše funkciju.
Primjer 2: Funkcija f (x )  | x | , koja je definisana za svako x   , obično se piše u obliku

x , x  0

| x |   0, x  0

 x , x  0

♦ Funkcija je zadata eksplicitno, ako je njen analitički izraz napisan u obliku (riješen je po y )
y  f (x ) .
♦ Funkcija je zadata implicitno, ako je njen analitički izraz napisan u obliku

F (x , y )  0
y)
(nije riješen po
Primjer 3: 2x  3x 2 ln y  1  0 .
♦ Funkcija može biti zadata i parametarski. To je slučaj kada su obje promjenljive x i y

izražene preko treće pomoćne promjenljive t , koja se naziva parametar, na sljedeći način:


x  x (t )


y  y(t ),   t  

Sa parametarskog oblika se može preći (ali ne uvijek) na eksplicitni, odnosno implicitni

oblik, eliminacijom parametara.
Primjer 4: Neka je funkcija zadata parametarskim jednačinama

x  t 1  y  t2  2 .
Eliminacijom parametra t (bira se pogodniji oblik), na primjer

x  t 1  t  x 1 ,
dobija se eksplicitni oblik

y  (x  1)2  2  x 2  2x  3 .
4. REALNE FUNKCIJE REALNE PROMJENLJIVE 183
Primjer 5: Ako je kriva zadata parametarskim jednačinama



x  r cos t


y  r sin t, t  [0,2]

Implicitni oblik jednačine je

x 2  y2  r 2 .
Zaista,
x 2  y 2  (r cos t )2  (r sin t )2  r 2 cos2 t  r 2 sin2 t
 r 2 (cos2 t  sin2 t )  r 2  1  r 2 .
Napomena 1: Kriva čija je jednačina x 2  y 2  1 je

kružnica i ona je relacija, a ne funkcija.
Date parametarske jednačine biće jednačine funkcije,

ako dodamo još uslov y  0 ili y  0 .
Za y  0 dobija se jednačina gornje polukružnice
y  1  x 2 , dok se za y  0 dobija jednačina donje
polukružnice y   1  x 2 .
Sa eksplicitnog oblika y  f (x ) može se preći na
parametarske tako što se stavi x  t , pa parametarske
jednačine glase


x  t
 Slika 1

 y  f (t )

2° Funkcija se često zadaje tabelarno u slučajevima kada nemamo egzaktno datu

funkcionalnu zavisnost, već podatke dobijamo putem nekog eksperimenta, tj. nekim
mjerenjima. Ovakav način zadavanja je čest u tehnici, tj. uopšte u praksi.
x x1 x2 ... xn ...
y y1 y2 ... yn ...
Tablice se koriste i u slučajevima kad već postoji analitički oblik funkcije.
1 3
Primjer 6: y   x . x 2 1 0 1 2 3 ...
2
1 1 27
y 4 0  4  ...
2 2 2
3° Grafički način prikazivanja funkcija je veoma koristan za ispitivanje ponašanja funkcija.
Definicija 1. Za funkciju f : A  B ( A, B   ) skup

G f  {(x , f (x )) | x  A}
se zove graf funkcije.
Funkcije se vrlo često proučavaju pomoću njihovih grafika. Pri tom na x - osu redovno
nanosimo vrijednosti nezavisno promjenljive, a na y - osu vrijednosti funkcije. Na taj način se
dobija skup G f tačaka ravni.
Slika 2
Grafičko predstavljanje funkcija je posebno značajno, jer se tako uočavaju mnoga

svojstva funkcije.
Konstrukcija grafa funkcije nije uvijek prosta. U daljem proučavanju upoznaćemo
metode matematičke anlize koje omogućavaju kompletno ispitivanje ponašanja funkcije i
crtanje njenog grafa.
4.1.2. Neke osobine funkcija
Ispitivanje funkcija započinjemo nalaženjem njenog domena (oblasti definisanosti).
1° Nula funkcije
Broj a  Df je nula funkcije y  f (x ) ako je f (a )  0 .

Geometrijski, ako grafik siječe x - osu u tački (a, 0) , tada je
a nula funkcije.
Nulu funkcije y  f (x ) nalazimo rješavanjem jednačine Slika 3
y  0  f (x )  0 .
Primjer 7: Nule funkcije y  x 2  4 su x 1  2 i x 2  2 .

Zaista,
y  0  x2  4  0
 x2  4
 x 1/2  2.
2° Presjek sa y - osom
Ako je 0  Df , onda grafik funkcije y  f (x ) siječe y - osu u

tački (0, f (0)) .
Ako 0  Df , onda grafik funkcije y  f (x ) ne siječe y - osu.
Slika 4
2
Primjer 8: Data je funkcija f (x )  2x  1 .
Kako 0  Df   , to je
f (0)  2  02  1  1 ,
pa je presječna tačka date funkcije i y - ose tačka (0, 1) .
1
Primjer 9: f (x ) 
x
0  Df  (, 0)  (0, ) ,
pa funkcija f (x ) ne siječe y - osu.
4.1.3. Monotonost funkcije
Definicija 2. Funkcija f : A  , A   , naziva se monotono rastućom (striktno – strogo

rastućom) na skupu A , ako važi
(x 1, x 2  A)(x 1  x 2  f (x 1 )  f (x 2 ))
( f (x 1 )  f (x 2 ))
Odgovarajuće slike su
Slika 5 Slika 6
Definicija 3. Funckija f : A  , A   , naziva se monotono opadajućom (striktno – strogo

opadajućom) na skupu A , ako važi
(x 1, x 2  A)(x 1  x 2  f (x 1 )  f (x 2 ))
 f (x )  f (x )
1 2
Odgovarajuće slike su
Slika 7 Slika 8
Funkcija f : A  , A   je monotona na skupu A ako je na tom skupu bilo

rastuća, strogo rastuća, opadajuća, strogo opadajuća.
Kad je f rastuća, pišemo f  , a kada je opadajuća, f  .
Napomena 2: Funkcija f : (a, b)   je dio po dio monotona na intervalu (a, b) ako postoji
konačno tačaka c1  c2    cn , takvih da je f monotona na svakom od intervala
(a, c1 ], [c1, c2 ], ... , [ cn ,b ) .
Pri dokazivanju da je funkcija monotona na nekom intervalu uvijek se kreće od razlike

f (x 2 )  f (x 1 ) ili f (x 1 )  f (x 2 ) .
2
Primjer 10: Funkcija f (x )  x  1 je monotono rastuća na intervalu (0, ) , a monotono
opadajuća na intervalu (, 0) .
Zaista, kako je
f (x 2 )  f (x 1 )  x 22  1  (x 12  1)  (x 2  x 1 )(x 2  x 1 ) .
Za x 1, x 2  (0, )  x 1  x 2  x 2  x 1  0  x 2  x 1  0 nalazimo da je
f (x 2 )  f (x 1 )  0  f (x 1 )  f (x 2 ) ,
dok za x 1, x 2  (, 0)  x 1  x 2  x 2  x 1  0  x 2  x 1  0 nalazimo da je

f (x 2 )  f (x 1 )  0  f (x 1 )  f (x 2 ) .
3° Znak funkcije
Definicija 4: Funkcija f : A  , A   , je pozitivna (nenegativa) ako je f (x )  0

( f (x )  0) za svako x  A , a negativna (nepozitivna) ako je f (x )  0 ( f (x )  0) za svako
x A.
Geometrijski gledano, f je pozitivna na skupu A ako je njen grafik iznad x - ose, a

negativna je na tom skupu ako je grafik ispod x - ose.
Slika 9 Slika 10
Grafik nenegativne (nepozitivne) funkcije dodiruje x - osu i nalazi se iznad (ispod) nje.
Funkcija na domenu može biti i pozitvna i negativna.
Slika 11
x 1
Primjer 11: Odrediti znak funkcije y  .
x2 1
x 1
a) y  0  0 | Df  (, )
x2 1
 x 1  0
x 1
 x  (1, )
b) y  0  x  (,1) .
5° Ograničenost funkcije
Definicija 5: Funkcija f : A  , A   je ograničena odozgo ako postoji broj M takav da

je
(x  A) f (x )  M ,
a ograničena odozdo je ako postoji broj m takav da je
(x  A) f (x )  m .
Slika 12 Slika 13
Primjer 12: Funkcija y  x 2 je ograničena sa gornje strane, jer je

( x   ) y  0 .

M
Slika 14
Primjer 13: Funkcija y  e x je ograničena sa donje strane, jer je
( x   ) y  0 .
Definicija 6. Funkcija f : A  , A   je ograničena ako

postoje brojevi m i M takvi da je
Slika 15
(x  A) m  f (x )  M ()
Slika 16
Primjer 14: Funkcija f (x )  sin x je ograničena u intervalu (, ) , jer je

(x  R)(1  sin x  1) .
 
m M
Napomena 3: Ako je L  max{| m |, | M |} , onda uslov () ima oblik

(x  A) | f (x ) |  L .
6° Parne i neparne funkcije
Definicija 7. Za skup A   kažemo da je simetričan ako za svako x  A broj x takođe

pripada A . Funkcija f : A   definisana na simetričnom skupu A je parna ako za svako
x  A važi f (x )  f (x ) , a neparna ako je za svako x  A ispunjeno f (x )  f (x ) .
Očigledno, grafik parne funkcije ima osobinu da je simetričan u odnosuna y - osu, a

grafik neparne funkcije da je simetričan u odnosu na koordinatni početak. Ta osobina olakšava
skiciranje grafika takvih funkcija.
Slika 17 Slika 18
Primjer 15: Skupovi A  (0, ) i B  (, 1)  (0, ) nijesu simetrični, dok su
skupovi C  (, ) i D  (, 2)  (2,2)  (2, ) simetrični.
Napomena 4: Ako je za skup A koji je predstavljen na x - osi, y - osa osa simetrije, onda je
on simetričan. U protivnom nije simetričan.
Primjer 16: Domen funkcije f (x )  cos x je skup (, ) koji je simetričan, pa kako je
f (x )  cos(x )  cos x  f (x ) ,
to je funkcija parna.
3
Primjer 17: Funkcija f (x )  x je neparna, jer je Df  (, ) simetričan skup i
f (x )  (x )3  x 3  f (x ) .
x
Primjer 18: Funkcija f (x )  e je ni parna ni neparna.
7° Periodične funkcije
Definicija 8. Funkcija f : A  , A   , je periodična ako postoji takav realan broj T  0

da je
(x  A) f (X  T )  f (x ).
Broj T zove se period funkcije f .
Najmanji pozitivan broj T (ako postoji) za koji važi navedena osobina naziva se osnovni
period funkcije f .
Primjer 19: Funkcije f (x )  sin x i f (x )  cos x imaju period T  2k , k   i osnovni

period w  2 .
Zaista,
sin(x  2k )  sin x sin(x  2)  sin x
i
cos(x  2k )  cos x cos(x  2)  cos x
Primjer 20: Funkcije f (x )  tg x i f (x )  cos x imaju period T  k , k   i osnovni

period w   .
4.2. ELEMENTARNE FUNKCIJE
Definicija 9: Osnovnim elementarnim funkcijama nazivaju se sljedeće funkcije:

a) funkcija – konstanta, y  c , gdje je c   fiksiran broj,

b) stepena funkcija y  x , gdje je    fiksirano,
x
c) eksponencijalna funkcija y  a , gdje je a  0 i a  1 fiksno,
d) logaritamska funkcija y  loga x , gdje je a  0 i a  1 fiksno,
e) trigonometrijske funkcije: y  sin x , y  cos x , y  tg x , y  ctg x ,
f) ciklometrijske funkcije:
y  arcsin x , y  arccos x , y  arctg x , y  arcctg x .
 Grafici osnovnih elementarnih funkcija
Funkcija – konstanta
f : R  {c}, c  
Slika 19

Stepena funkcija y  x
1°   N
a)  je neparan
f :
Slika 20 Slika 21
b)  je paran
f :    0  [ 0,  )
Slika 22

2°     {n | n  }
a)  je neparan
f :  \ {0}   \ {0}
Slika 23
b)  je paran
f :  \ {0}     (0, )
Slika 24
3°   Q
1
a)   , n
2n
f :  0   0
Slika 25
1
b)   ,n
2n  1
f :
Slika 26
p
c)   , p  0 paran, q  1 neparan
q
f :    0
Slika 27
p
d)   , p  q , p neparan, q paran
q
f :  0   0
Slika 28
Napomena 5: Grafici stepene funkcije se nazivaju politropnim krivim linijama.
Primjer 21: U termodinamici je stepenom funkcijom izražen tzv. Puasonov zakon

p  cv  ( c i  su konstantne)
Za   1 dobija se Bojl – Mariotov zakon

pv  c (c  const )
1
Primjer 22: f  x 2   .
x2
Ovaj grafik je u vezi sa Njutnovim zakonom o

privlačenju dva tijela.
Slika 29
Eksoponencijalna funkcija
f :     , f (x )  a x , a  0, a  1
1° 0  a  1
Slika 30
2° a  1
Slika 31
x
Primjer 23: f (x )  e .
Slika 32
Primjer 24: Hiperboličke funkcije su:

a) sinus hiperbolički
e x  e x
sh x 
2
Slika 33
b) kosinus hiperbolički
e x  e x
ch x 
2
Slika 34
c) tangens hiperbolički
sh x e x  e x
th x   x
ch x e  e x
Slika 35
d) kotangens hiperbolički
ch x 1 e x  e x
cth x    x
sh x th x e  e x
ch2 x  sh2 x  1
1 1
ch2 x  2
, sh2 x  (x  0),
1  th x cth2  1
sh x ch x
th x  , cth x  .
ch x sh x
Slika 36
Napomena 6: Može se pokazati da lanac, napravljen od homogenog materijala, učvršćen na

krajevima, pod dejstvom sile teže, zauzima položaj koji se može izraziti funkcijom
y  k ch x , k  0 . Zbog toga se funkcija y  ch x zove lančanica.
Logaritamska funkcija
f :    , f (x )  loga x , a  0, a  1
1° 0  a  1
Slika 37
2° a  1
Slika 38
ln x  loge x
Primjer 25: f (x )  ln x
e  2, 71
Slika 39
Trigonometrijske funkcije
1° f :   [1,1], f (x )  sin x
Slika 40
2° f :   [1,1], f (x )  cos x
Slika 41
  
3° f :  \ 
(2k  1) k    
 2 
 
Slika 42
4° f :  \ {k  | k  }  , f (x )  ctg x
Slika 43
Ciklometrijske funkcije
  
1° f : [1,1]   ,  , f (x )  arcsin x
 2 2
 
Slika 44
2° f : [1,1]  [0, ], f (x )  arccos x
Slika 45
  
3° f :    , , f (x )  arctg x
 2 2 
Slika 46
4° f :   (0, ), f (x )  arcctg x .
Slika 47
 Elementarne funkcije
Funkcije koje se mogu dobiri iz osnovnih elementarnih funkcija pomoću aritmetičkih

operacija i obrazovanjem složenih funkcija, nazivaju se elementarnim funkcijama.
Primjer 26: Elementarne funkcije su:

x e x  1  .
f (x )  1  x 2 , g(x )  , h(x )  sin ln 1  
1x3  x 
a) Jedna od najprostijih klasa elementarnih funkcija su polinomi, koji su funkcije oblika

Pn (x )  an x n  an 1x n 1  ...  a1x  a 0 ,
brojevi ai (i  0,1,2, ... , n ) su koeficijenti polinoma.
b) Racionalna funkcija je količnik dva polinoma

Pn (x )
R(x )  ,
Qm (x )
gdje je n stepen polinoma Pn (x ) , a m stepen polinoma Qm (x ) . Ona je takođe elementarna

funkcija.
Ako je m  0 , R(x ) je polinom, koji se zove cijela racionalna funkcija.

Ako je n  m , R(x ) se zove prava razlomljena racionalna funkcija.

Ako je n  m , R(x ) se zove neprava razlomljena racionalna funkcija.
c) Za elementarnu funkciju y  f (x ) kaže se da je algebarska ako zadovoljava jednačinu

Pn (x )y n  Pn 1 (x )y n 1  ...  P1 (x )y  P0 (x )  0 ,
gdje su Pi (x ) (i  0,1, ... , n ) polinomi od x .
Primjer 27: Sve racionalne funkcije su algebarske.
Funkcije koje nijesu racionalne, već su date analitičkim izrazom koji sadrži operaciju
korjenovanje (stepenovanjem racionalnim brojem koji se ne svodi na cio broj), mogu takođe
biti algebarske, to su takozvane algebarske iracionalne funkcije.
Primjer 28: Funkcija y  x 

3
x 2  1 je algebarska funkcija, jer je rješenje jednačine
y 3  3xy 2  3x 2y  x 3  1  0 .
d) Sve ostale elementarne funkcije koje nijesu algebarske nazivaju se elementarnim

nealgebarskim funkcijama ili transcedentnim.
Primjer 29: U klasu transcedentnih funkcija spadaju eksponencijalne, logaritamske, trigono-

metrijske, ciklometrijske i stepene funkcije
f (x )  x  , gdje    .
4.2.1. Klasifikacija funkcija

4.2.2. Operacije sa funkcijama
Neka su f1 : A   i f2 : A  , A   dvije date funkcije.
Funkcija f : A   , data sa f (x )  f1 (x )  f2 (x ) , naziva se zbir funkcija f1 i f2 i

objeležava se sa f1  f2 .
Funkcija f : A   takva da je f (x )  f1 (x )  f2 (x ) naziva se proizvod funkcija f1 i f2 ,
f1 (x ) f1
u oznaci f1  f2 , a ona za koju je f (x )  količnik funkcija f1 i f2 , u oznaci .U
f2 (x ) f2
poslednjem slučaju, pretpostavlja se da je f2 (x )  0 , za x  A .
4.3. GRANIČNA VRIJEDNOST FUNKCIJE
Graničnu vrijednost funkcije definisaćemo na način sličan onome kako smo definisali
graničnu vrijednost niza. Posmatrajmo funkciju f : (a, b)   , čiji je domen otvoren interval
sa granicama a i b . Ova funkcija nije definisana u tački b . Neka je (x n ) niz tačaka iz (a, b)
koji konvergira granici b . Niz vrijednosti funkcije f u tim tačkama biće niz  f (x n ) i može se
desiti da on konvergira nekom broju A . Ovaj broj je prirodno uzeti za graničnu vrijednost
funkcije f u tački b . Ali, A ne smije zavisiti od toga koji smo niz (x n ) odabrali.
Slika 48
Neka je funkcija f definisana na nekom skupu X   , i neka je x 0 takva tačka da

svaka njena  - okolina sadrži tačke skupa X različite od x 0 , tj. (x 0  , x 0  )  X   .
Tako, na primjer, ako je skup X otvoren interval, (a, b) tačka x 0 može biti jedna od tačaka
a ili b .
Definicija 10 (Hajne *).

Za broj A kažemo da je granična vrijednost funkcije f (x )
u tački x 0 , ako za svaki niz (x n ) , x n  x 0 , vrijednosti
argumenta x koji konvergira ka x 0 , odgovarajući niz  f (x n )
vrijednosti funkcije konvergira ka A i pišemo lim f (x )  A .

x x 0
Definicija 11 (Koši).
Za broj A kažemo da je granična vrijednost funkcije f (x ) u tački x 0 , ako za svaki   0
postoji pozitivan broj   () takav da za svako x , za koje je 0  | x  x 0 |   , važi
| f (x )  A |  
i pišemo
lim f (x )  A .
x x 0
Dakle,
A  lim f (x )  (  0)(  ()  0)(x )(0  | x  x 0 |    | f (x )  A |  ).
x x 0
Navedene definicije su ekvivalentne.
Teorema 1. Ako funkcija f (x ) ima u tački x  x 0 graničnu vrijednost, tada je ta granična

vrijednost jedinstvena.
Primjer 30: f (x )  c , c  const

lim f (x )  c
x x 0
 
lim 1  1 , lim 3  3
, ...
 x 0 2 2 x 2 3 3 

Primjer 31: Pokazaćemo da je

lim x 2  1 .
x 1
*
Heinrich Eduard Heine (1821–1881), njemački matematičar
U tom cilju izaberimo proizvoljni interval koji sadrži tačku 1 (tačka kojoj teži x ), npr.
1 3
interval  ,  .
 2 2 
1 3
Za svako x   ,  važi
 2 2 
5
| f (x ) A |  | x 2  1 |  | (x  1)(x  1) |  | x  1 |  | x  1 |  | x 1 |.
  2
1
x2
5
Dalje, iz | x  1 |   nalazimo da je 1
x 
3
 x 11
3
2 2 2 2
5
2  x 1
| x 1 |   () . 2
5
2
Ako izaberemo   0 proizvoljno i stavimo da je   , tada za svako x za koje je
5
| x  1 |   važi da je | x 2  1 |   , što znači da je zaista
lim x 2  1 .
x 1
Napomena 7: Koristeći formulu

An  B n  (A  B )(An 1  An 2B  ...  B n 1 )
i proizvoljnu okolinu za tačku a , npr. (a  p, a  p), p  0 , slično prethodnom primjeru,

može se dokazati da važi
lim x k  a k i lim cx k  ca k , c  const, k   .
x a x a
Takođe je lim x  a .
x a
( lim x 4  24  16, lim(3x 5 )  3(1)5  3 )

x 2 x 1
1
Primjer 32: Funkcija f (x )  sin (slika 49) nema graničnu vrijednost u tački x  0 , jer niz
x
2
(x n ) vrijednosti argumenata xn  , n  0,1, ..., x n  0 konvergira ka 0, a
(2n  1)
odgovarajući niz  f (x ) ,
n
(2n  1)  
f (x n )  sin  sin n     cos n   (1)n
2  2 
vrijednosti funkcije nema graničnu vrijednost.
Slika 49
4.3.1. Jednostrane granične vrijednosti
Neka je funkcija f (x ) definisana u desnoj poluokolini tačke x 0 , tj. na nekom intervalu

(x 0 , x 0  ),   0 .
Definicija 12. Za broj A kažemo da je granična vrijednost funkcije f (x ) sa desne strane tačke
x 0 , ako za svaki niz (x n ), x n  x 0 , koji konvergira ka x 0 , niz vrijednosti funkcije  f (x n )
konvergira ka broju A .
Oznaka: lim f (x )  A ili lim f (x )  A ili f (x 0  0)  A .
x x 0  0 x x 0 
Prethodna definicija je ekvivalentna sljedećoj definiciji:
Definicija 13. Za broj A kažemo da je granična vrijednost funkcije f (x ) sa desne strane tačke
x 0 , ako za svaki broj   0 postoji broj   ()  0 takav da za svako x za koje je
x 0  x  x 0   važi
| f (x )  A |   .
Analogno se definiše granična vrijednost funkcije f (x ) sa lijeve strane tačke x 0 .

Definicija 14. Za broj A kažemo da je granična vrijednost funkcije f (x ) sa lijeve strane tačke
x 0 , ako za svaki broj   0 postoji broj   ()  0 takav da za svako x , za koje je
x 0    x  x 0 , važi
| f (x )  A |   .
Oznaka: lim f (x )  A ili lim f (x )  A ili f (x 0  0)  A .

x  x 0 0 x x 0 
Teorema 2. lim f (x ) postoji akko postoje jednostrane granične vrijednosti lim f (x ) i

x x 0 x x 0  0
lim f (x ) i pri tome je

x  x 0 0
lim f (x )  lim f (x )  lim f (x ) , tj.

x  x 0 0 x x 0  0 x x 0
lim f (x )  A  lim f (x )  lim f (x )  A .

x x 0 x x 0  0 x  x 0 0
Primjer 33: Za funkciju


 1, x  0



sgn x   0, x  0



 1, x  0

jednostrane granične vrijednosti su očigledno
lim sgn x  1 i lim sgn x  1 .

x  0 x  0
Zaista, ako je (x n ) proizvoljan niz vrijednosti argumenta x , koji konvergira ka 0 , pri

čemu je x n  0 (x n  0) , tada je
lim sgn x n  lim 1  1 ,

x  0 x  0
odnosno
lim sgn x n  lim(1)  1 .
x  0 x  0
Kako su one različite međusobno, ne postoji lim sgn x .

x 0
4.3.2. Granične vrijednosti funkcije na beskonačnosti
Definicija 15: Neka je funkcija f definisana na intervalu (a, ) . Za broj A kažemo daje
granična vrijednost funkcije kad x   , ako za svaki broj   0 postoji broj M  0
takav da za svako x  M važi
| f (x )  A |   .
Oznaka: lim f (x )  A .
x 
Analogno se definiše granična vrijednost funkcije f (x ) kada x   .
Definicija 16: Neka je funkcija f (x ) definisana na intervalu (, a ) . Broj A nazivamo

graničnom vrijednošću funkcije f (x ) kad x   , ako za svaki broj   0 postoji broj
M  0 takav da za svako x  M važi
| f (x )  A |   .
Oznaka: lim f (x )  A .
x 
Napomena 8: Kada nije bitno da li x teži  ili  , pisaćemo kratko x   .
c
Primjer 34: Ako je f (x )  , c  , k   , tada je
xk
lim f (x )  0 .
x 
Zaista, neka je   0 proizvoljan broj. Iz

c c |c |
| f (x )  A |  k
0  k
 
x x xk
nalazimo da je
|c | |c |
xk  x  k M.
 
Dakle,
 |c |   c 
(  0)M  k  0(x )x  M  k  0   ,
    x 
pa je
c
lim  0.
x  xk
3

5  3 2
Konkretno, lim  0, lim  lim  0.
x  x3 x  2x 5 x  x5
c
Primjer 35: lim  0, c  , k   .
x  xk
Dokaz je analogan prethodnom.
2 1
Konkretno, lim  0, lim 0.
x  x x  2 x 2008
4.3.3. Operacije sa graničnim vrijednostima
Teorema 3. Neka je lim f (x )  A, lim g(x )  B, A, B   . Tada je:

x z 0 x z 0
a) lim ( f (x )  g(x ))  lim f (x )  lim g(x )  A  B ;

x z 0 x z 0 x z 0
b) lim( f (x )  g(x ))  lim f (x )  lim g(x )  AB ;

x z 0 x z 0 x z 0
lim f (x )
f (x ) x z 0 A
c) lim   , B  0.
x z 0 g(x ) lim g(x ) B
x z 0
Specijalno, ako je lim f (x )  A,   , k   , tada je:

x z 0
a) lim f (x )   lim f (x )  A ;
x z 0 x z 0
k k k
b) lim [ f (x )]  [ lim f (x )]  A ;
x z 0 x z 0
c) lim k f (x )  k lim f (x )  k A .
x z 0 x z 0
Primjer 36: lim x n  lim(x  x  x )  lim x  lim x  lim x  a  a  a  a n .

x a x a x a x a x a
Primjer 37: lim(bn x n  bn 1x n 1  ...  b1x  b0 )  bn  a n  bn 1a n 1  ...  b1a  b0 .

x a
Primjer 38: lim(an x n  an 1x n 1  ...  a1x  a 0 )  lim an x n ; ai  , i  0,1,2, ... , n .

x  x 
Zaista,
 0 0 0
 an 1 a a 0 
n
lim(an x  an 1x n 1 n
 ...  a1x  a 0 )  lim x an   ...  n11  n 
x  x   x x x 
n
 lim an x .
x 
Primjer 39:
a x n  an 1x  ...  a 0 a xn
lim n m  lim n m , ai  , i  0,1,2, ... , n ;
x  b x
m
 bm 1x  ...  b0 x  b x
m
bj  , j  0,1,2, ... , m.
4.3.4. Beskonačno male i beskonačno velike funkcije (veličine)
Definicija 17: Za funkciju f kažemo da je beskonačno mala u tački x  x 0 (x  x 0 ) ako je
lim f (x )  0 .
x x 0
Teorema 4. Neka su f i g beskonačno male veličine kad x  x 0 . Tada su

f ,   R, f  g i f  g beskonačno male veličine kad x  x 0 .
Teorema 5. Neka je f beskonačno mala veličina kad x  x 0 i neka je g ograničena funkcija

u nekoj okolii tačke x 0 , sa izuzetkom možda same tačke x 0 . Tada je funkcija f  g
beskonačno mala veličina kada x  x 0 .
Teorema 6. Realan broj A je granična vrijednost funkcije f u tački x 0 akko kad x  x 0

postoji beskonačno mala veličina (x ) tako da važi
f (x )  A  (x ), x  x 0 .
Definicija 18: Za funkciju f (x ) kažemo da je beskonačno velika veličina (funkcija) kad x  x 0 ,

ako za svaki dovoljno veliki pozitivan broj K postoji pozitivan broj (K ) takav da za svako x
za koje je
0  | x  x 0 |   važi | f (x ) |  K .
Oznaka: lim f (x )   () .

x z 0
1
Primjer 40: Ako je data funkcija f (x )  , tada je
x 1
1
lim  .
x 1 x  1
1
Zaista, neka je K dovoljno veliki pozitivan broj, tada iz | f (x ) |  K , tj. iz K
x 1
slijedi
1 1
 K  1  K | x 1 |  | x 1 |   (K ) .
| x 1 | K
1
U ovom slučaju je (K )  .
K
 1   1 1 
Dakle, (K  0)  (x )| x  1 |    K  , pa je
 K   K x 1 
1
lim  .
x 1 x 1
1 1
Primijetimo da je lim   , a lim   .
x 10 x 1 x 1 0 x 1
Teorema 7. Ako je funkcija f (x ) beskonačno velika veličina kad x  x 0 , tj. važi

1
lim f (x )    lim  0.
x x 0 x x 0 f (x )
1
Teorema 8. Ako je funkcija f (x ) beskonačno mala kad x  x 0 , tada je funkcija
f (x )
beskonačno velika kad x  x 0 , tj. važi:
1
lim f (x )  0  lim  .
x x 0 x x 0 f (x )
Teorema 9. Ako je lim f (x )  A, lim g(x )  B i u nekoj okolini tačke x 0 važi f (x )  g(x ) ,
x x 0 x x 0
tada je A  B .
Teorema 10. Ako je lim f (x )  A, lim g(x )  A i ako u nekoj okolini tačke x 0 važi
x x 0 x x 0
f (x )  h(x )  g(x ) , tada je

lim h(x )  A .
x x 0
Napomena 9: I za ovu teoremu se mogu primijeniti popularni nazivi kao i za odgovarajuću

teoremu za nizove.
Definicija 19: Funkcija f (x ) je beskonačno velika kad x   ako za svaki proizvoljno veliki
broj K  0 , postoji takav broj M  0 da za svako x za koje je | x |  M važi
| f (x ) |  K .
Oznaka: lim f (x )   .
x 
Ovdje mogu nastupiti četiri slučaja:
lim f (x )  , lim f (x )  , lim f (x )  , lim f (x )   .
x  x  x  x 
Primjer 41: Neka je f (x )  x n , n  N , tada je
lim f (x )   .
x 
Zaista, neka je K  0 proizvoljno veliki broj.
Iz | f (x ) |  K , tj. iz | x n |  K slijedi
| x |n  K  | x |  n K  M ,
pa važi
(K  0)(M  n K  0)(x )(| x |  M  |x n |  K ) ,
tj.
lim x n   .
x 
Dakle,
lim x n   ,
x 
a može se pokazati da je i

, n neparan
lim x n  

x  
 , n paran

Konkretno,
lim x 5  , lim x 2008   .
x  x 
Primjer 42: lim cos x  1 .

x 0
Dokaz:
Poznato je da je za svako 
| sin  |  1 i 0  | sin  |  |  | .
Uočimo dalje da je
x 1  cos x
x sin 
| cos x  1|  2 sin2 2 2
2  1  cos x  2 sin2
x
2
x x x x |x |
odakle nalazimo | cos x  1 |  2 sin  sin  2 sin sin  2 1  | x |.
2 2 2 2 2
Dakle, za svako   0 , postoji   0 ,    , takvo da za svako x za koje je

0  | x  0 |   , ispunjeno | cos x  1 |   , što dokazuje naše tvrđenje.
sin x
Primjer 43: Ako je f (x )  , tada je lim f (x )  1 .
x x 0
 
Zaista, sa slike 50 zaključujemo da važi 0  x  
 2 
POBA  POAB  POAD ,
tj.
1  sin x 1 x 1  tgx
  / 2
2 2 2
 sin x  x  tgx
sin x
 sin x  x  ,
cos x
Slika 50
odnosno
x 1 1 sin x cos x 
1     0x   sin x  0  cos x  0
sin x cos x 1 x 1 2
sin x
 cos x  1
x
sin x
 lim cos x  lim  lim 1
x  0 x  0 x x  0
sin x
 1  lim 1
x  0 x
sin x
 lim 1 | na osnovu prethodne teoreme
x  0 x
sin(x )  sin x sin x
Kako je funckija f (x ) parna, jer je f (x )     f (x ) ,
x x x
sin x
to je lim 1.
x  0 x
sin x
Dakle, lim  1.
x 0 x
4.3.5. Metoda smjene
Teorema 11 (o smjeni kod limesa).

Neka postoje lim f (x )  u 0 , lim g(u )  A i neka je f (x )  u 0 za svako x  x 0 iz
x x 0 u u0
neke  - okoline tačke x 0 . Tada je

lim g  f (x )  A .
x x 0
sin ax u
Primjer 44: Da bi odredili lim uvodimo smjenu ax  u , odakle je x  . Kad
x
x 0 a
x  0 , tada u  a  0  0 , pa je
sin ax sin u a sin u sin u
lim  lim  lim  a lim  a 1  a .
x 0 x u  0 u u  0 u u  0 u
a
sin x
Primjer 45: Naći lim .
x 1 x  1
Uvedimo smjenu x  1  u  x  u  1 .
Kada x  1 , tada u  1  1  0 , pa je
sin x sin (u  1) sin(u  )
lim  lim  lim
x 1 x  1 u 0 u u  0 u
 sin u
 lim
u 0 u
sin u
  lim 
u 0 u
   1
 .
Primjer 46:
sin(sin x ) sin(sin x ) sin x
lim  lim 
x 0 x x 0 sin x x
sin(sin x ) sin x
 lim  lim
sin x
x 0 x  0 x
sin(sin x ) smjena
 lim 1 sin x  u
x 0 sin x
sin u x  0  u  sin 0  0
 lim
u 0 u
 1.
4.3.6. Upoređivanje beskonačno malih veličina
Definicija 20: Ako su f (x ) i g(x ) beskonačno male veličine kad x  x 0 , tj.

lim f (x )  lim g(x )  0 ,
x x 0 x x 0
i ako postoji konačna granična vrijednost

f (x )
lim  A, A  0 ,
x x 0 g(x )
tada se kaže da su f (x ) i g(x ) dvije beskonačno male veličine istog reda.
Primjer 47: Funkcije sin x i x su beskonačno male veličine istog reda kad x  0 , jer je
sin x
lim 1 0.
x 0 x
f (x )
Definicija 21: Ako su f (x ) i g(x ) beskonačno male veličine kad x  x 0 i lim  0,
x x 0 g(x )
tada kažemo da je f (x ) beskonačno mala višeg reda u odnosu na g(x ) , u oznaci
f (x )  o g(x ) .
f (x )
Ako je lim   , tada se kaže da je g(x ) beskonačno mala višeg reda u odnosu
x x 0 g(x )
na f (x ) , tj.
g(x )  o  f (x ) .
Definicija 22. Ako su f (x ) i g(x ) beskonačno male veličine kad x  x 0 , funkcija f (x )

predstavlja beskonačno malu veičinu k-tog reda u odnosu na g(x ) ako je
f (x )
lim A 0, A je konačan broj.
x x 0 [g(x )]k
2
Primjer 48: Date su funkcije f (x )  x i g(x )  3x .
x2 x2 1
Kako je lim x 2  lim(3x )  0 i lim 2
 lim 2
 , to je x 2 beskonačno
x 0 x 0 (3x ) x  0 9x
x 0 9
mala trećeg reda u odnosu na 3x , kad x  0 .
f (x )
Ako je lim  0 , kažemo da funkcija f (x ) sporije raste od funkcije g(x ) ( g(x )
x  g (x )
brže raste od f (x ) ) kod x   i to označavamo sa:

f (x )  g(x ), x   .
Jedna skala sve brže rastućih funkcija kad x   je

x
... ln(ln x )  ln x ...  n x  ...  x  x  x 2  ...  x n  ...  e x  ee  ...
Definicija 23. Ako su f (x ) i g(x ) beskonačno male veličine kada x  x 0 , tada one
predstavljaju ekvivalentne beskonačno male veličine ako je
f (x )
lim  1,
x x 0 g(x )
što označavamo sa f (x )  g(x ) , x  x 0 .
Primjer 49: sin x  x , x  0 .
sin x
Zaista, lim  1.
x 0 x
Definicija 24. Beskonačno male veličine f (x ) i g(x ) kad x  x 0 su neuporedive ako ne

f (x )
postoji lim i ako on iznosi  .
x x 0 g(x )
Teorema 12. Ako su f (x ) i g(x ) dvije ekvivalentne beskonačno male veličine kad x  x 0 ,
tada je njihova razlika f (x )  g(x ) beskonačno mala višeg reda u odnosu na bilo koju od
funkcija f (x ) i g(x ) , tj.
f (x )  g(x )  o  f (x ) ,
odnosno
f (x )  g(x )  o g(x ) .
Zaista,
f (x )  g(x )  g(x ) 
lim  lim 1    1  1  0 .
x x 0 f (x ) x x 0 
 f (x ) 
Slično je
f (x )  g(x )
lim  0.
x x 0 g(x )
4.3.7. Važnije granične vrijednosti
1° Ako je f elementarna funkcija i x 0 pripada njenoj oblast definisanosti, tada je

lim f (x )  f (x 0 ) .
x x 0
sin x ako (x )  0 , kada x  x 0 , onda je

2° lim 1
x 0 x sin (x )
lim 1
x x 0 (x )
ax  1 a  (x )  1
3° lim  ln a, a  0, a  1 lim
x x 0 (x )
 ln a, a  0, a  1
x 0 x
x  x 0  (x )  0
ex  1 e  (x )  1
lim 1
4° lim 1 x x 0 (x )
x 0 x x  x 0  (x )  0
loga (1  (x )) 1
loga (1  x ) 1 lim  , a  0, a  1
5° lim  , a  0, a  1 x x 0 (x ) ln a
x 0 x ln a x  x 0  (x )  0
ln(1  x ) ln(1  (x ))

lim 1
6° lim 1 x x 0 (x )
x 0 x x  x 0  (x )  0
1
lim 1  (x ) (x )  e
1
7° lim(1  x ) x
e x x 0
x 0 x  x 0  (x )  0
 (x )
 1 
lim 1 
x
 1   e
8° lim 1    e x x 0 
 (x ) 

x   x  x  x 0  (x )  0
1  cos (x ) 1
lim 
1  cos x 1 x x 0
(x )
2
2
9° lim 
x 0 x2 2 x  x 0  (x )  0
(1  (x ))k  1
(1  x )k  1 lim  k, k  
10° lim  k, k   x x 0 (x )
x 0 x x  x 0  (x )  0
4.3.8. Postupak nalaženja graničnih vrijednosti elementarnih funkcija
U nekim slučajevima se može naći granična vrijednost elementarne funkcije u datoj tački
neposrednom primjenom teorema o operacijama sa graničnim vrijednostima. Međutim, ove
teoreme se često ne mogu neposredno primijeniti, već je potrebno izvršiti određene
transformacije izraza.
0
Neodređeni oblik  
 0 
Ako je lim f (x )  lim g(x )  0 , onda se teorema o graničnoj vrijednosti količnika

x x 0 x x 0
f (x ) 0
ne može neposredno primijeniti, jer se dobija neodređeni oblik .
g(x ) 0

Neodređeni oblik  
  
f (x )
Ako je lim | f (x ) |  lim | g(x ) |   , količnik može da ima, a može i da nema,
x x 0 x x 0 g(x )
graničnu vrijednost u tački x 0 , zavisno od oblika funkcija f (x ) i g(x ) .
Neodređeni oblik (  0)
Ako je lim | f (x ) |   i lim g(x )  0 ili lim f (x )  0 i lim | g(x ) |   , tada se

x x 0 x x 0 x x 0 x x 0
teorema o graničnoj vrijednosti proizvoda f (x )  g(x ) ne može nepsredno primijeniti.

Pogodna transformacija je
 
 
g(x )   f (x ) 
f (x )  g(x )  
  .
1  1 

f (x )  g(x ) 
Neodređeni oblik (  )
Ako je lim f (x )   i lim g(x )   ili lim f (x )   i lim g(x )   , tada

x x 0 x x 0 x x 0 x x 0
se teorema o graničnoj vrijednosti razlike f (x )  g(x ) ne može neposredno primijeniti.

Pogodna transformacija je
g(x )
1
 g(x )  f (x )
f (x )  g(x )  f (x )1   
 f (x )  1
f (x )
ili
f (x )
1
 f (x )  g(x )
f (x )  g(x )  g(x )  1 
 g(x )  1
g(x )
Obično se ispred zagrade iznosi manji izraz.
Napomena 10: O tri preostala neodređena oblika, 00 , 1 i 0 , biće riječi nakon izlaganja o
neprekidnim funkcijama.
4.4. NEPREKIDNOST FUNKCIJE
Prije precizne definicije pojma neprekidnost funkcije u tački posmatrajmo grafike

funkcija:

1, x  0


1
c) y  sgn x  
2
a) y  x , b) y  ,  0, x  0
x 


 1, x  0

Obratimo pažnju na crtanje njihovih grafika. Naime, da li grafik ovakvih funkcija možemo
nacrtati ne odvajajućih olovku od papira, tj. neprekidnim kretanjem olovke po papiru?
Slika 51 Slika 52 Slika 53

2
Funkciju y  x je moguće nacrtati jednim potezom, pa ćemo reći da je ona neprekidna,
1
ili da je neprekidna u svakoj tački. Kod crtanja grafika funkcije y  morali bi smo odvojiti
x
olovku od papira da bi smo nacrtali grafik za vrijednost x  0 . Možemo reći da je funkcija
1
y neprekidna u svakoj tački intervala (, 0) i svakoj tački intervala (0, ) , dok u
x
tački x  0 nije definisana.
Funkcija y  sgn x je definisana za svako x , ali je neprekidnost narušena u tački x  0 .
Za takvu tačku kažemo da je tačka prekida funkcije.
Napomena 11: Pogrešno je misliti da je funkcija prekidna ako se grafik „kida“. Istina, kod
neprekidnih funkcija, čiji su domeni intervali, grafik ne može da se kida, kako ćemo kasnije
ustanoviti. Takođe, nema smisla govoriti o neprekidnosti u tačkama u kojima funkcija nije
definisana.
Definicija 25. Za funkciju f : A   realne promjenljive kažemo da je neprekidna u tački

x 0  A ako
(  0)(  0)(x  A)(| x  x 0 |   | f (x )  f (x 0 ) | ) .
Primjećujemo odmah da definicija neprekidnosti ima sličnosti sa definicijom granične

vrijednosti funkcije u tački. No, postoje i neke važne razlike. Prvo, tačka x 0  A u kojoj se
govori o neprekidnosti funkcije f ne mora biti tačka nagomilavanja skupa A - ona, naprotiv,
može biti izolovana tačka tog skupa, tj. može imati osobinu da u nekoj okolini nema drugih
tačaka skupa A , osim nje same. Jasno je da se u tom slučaju ne može govoriti o graničnoj
vrijednosti lim f (x ) ; jasno je, takođe, da je u tom slučaju funkcija f uvijek neprekidna u
x x 0
tački x 0 . No, to je trivijalni slučaj.
Primjer 50: Dokažimo, po definciji, da je funkcija f (x )  sin x neprekidna na skupu  .
Dokaz: Neka je x 0   proizvoljna tačka i   0 proizvoljan realan broj.
Iz
x  x0 x  x0
| f (x )  f (x 0 ) |  | sin x  sin x 0 |  2 cos sin
2 2
x  x0 x  x0
 | 2 | cos sin
2 2
x  x0
 2 1  | x  x0 |  
2
zaključjujemo da je dvoljno uzeti da je     0 , pa je, na osnovu definicije neprekidnosti

funkcije, funkcija sin x neprekidna.
Napomena 12: U dokazu smo koristili nejednakost | sin x |  | x | koja se jednostavno, geo-
metrijski, provjerava sa trigonometrijske kružnice.
4.4.1. Geometrijska interpretacija neprekidnosti
Ma kako bio uzak pojas ograničen pravama y  f (x 0 )   i y  f (x 0 )   postoji

takav broj  da se sve tačke grafika, za vrijednosti argumenata
x  (x 0  , x 0  ) ,
sadrže u unutrašnjosti tog pojasa, pri čemu tačka A(x 0 , f (x 0 )) pripada grafiku funkcije
y  f (x ) .
Slika 54
Između neprekidnosti funkcije f u tački x 0 i njene granične vrijednosti u toj tački

postoji veza koju ćemo iskazati sljedećom teoremom.
Teorema 13. Neka je f : A   funkcija realne promjenljive i x 0  A tačka negomilavanja

skupa A . Tada su sljedeća tvrđenja ekvivalentna:
a) funkcija f je neprekidna u tački x 0 ,
b) lim f (x )  f (x 0 ) ,
x x 0
c) za svaki niz (x n ), x n  A , za koji je lim x n  x 0 , važi lim f (x n )  f (x 0 ) .

n  n 
Ekvivalentnost uslova a) i b) slijedi neposredno iz definicije neprekidnosti i definicije

granične vrijednosti funkcije u tački x 0 , dok je b) ekvivalentno sa c) na osnovu Košijeve i
Hajneove definicije granične vrijednosti.
Često se pojam neprekidnosti funkcije u tački definiše na sljedeći način:
Definicija 26. Neka je funkcija f definisana u nekoj okolini tačke x 0 , ako je

lim f (x )  f (x 0 )
x x 0
tada je f neprekidna u tački x 0 .
4.4.2. Neprekidnost sa lijeve i desne strane
Definicija 27. Neka je funkcija f definisan u nekoj okolini tačke x 0 . Ako je

lim f (x )  f (x 0 ) ,
x  x 0 0
tada je f neprekidna sa lijeve strane u tački x 0 .
Definicija 28. Neka je funkcija f definisana u nekoj okolini tačke x 0 . Ako je

lim f (x )  f (x 0 ) ,
x x 0  0
tada je f neprekidna sa desne strane u tački x 0 .
Teorema 14. Neka je funkcija f definisana u nekoj okolini tačke x 0 . Funkcija f je

neprekidna u tački x 0 akko je neprekidna sa lijeve i desne strane u tački x 0 , tj. ako važi
lim f (x )  lim f (x )  f (x 0 ) .
x  x 0 0 x x 0  0


sin 1 , x  0
Primjer 51: Funkcija f (x )    x nije neprekidna u tački 0, ma kako izabrali


 a , x  0


1
vrijednost a  R , jer kako smo ranije pokazali ne postoji lim sin .
x 0 x


x sin 1 , x  0

Primjer 52: Funkcija f (x )   x je neprekidna.


 0, x  0


1 1
Zaista, kako je x beskonačno mala veličina, a funkcija sin ograničena, sin 1,
x x
to je
lim f (x )  0  f (0) .
x 0
Slika 55
Definicija 29. Ako je funkcija f definisana na skupu D neprekidna u svakoj tački tog skupa,
kažemo da je f neprekidna na skupu D .
Definicija 30. Ako funkcija f nije neprekidna u tački x 0 , kažemo da je x 0 tačka prekida
funkcije, a za funkciju f kažemo da je prekidna u tački x 0 .
Tačkom prekida funkcije f zovemo i tačku y kojoj funkcija nije definisana, a svaka
njena  - okolina sadrži tačke oblasti definisanosti funkcije f .
4.4.3. Tipovi tačaka prekida
1° Ako postoj konačna lijeva i desna granična vrijednost funkcije f u tački x 0 i pri tom važi
lim f (x )  lim f (x )
x  x 0 0 x x 0  0
i
lim f (x )  lim f (x )  f (x 0 ) ,
x  x 0 0 x x 0  0
tada je tačka x 0 tačka prekida prve vrste,

funkcije f .
Slika 56 Slika 57
2° Ako u tački x  x 0 bar jedan od jednostranih graničnih vrijednosti funkcije f ne postoji,

ili je beskonačna, tada je tačka x 0 tačka prekida druge vrste, funkcije f .
1
Primjer 53: Funkcija f (x )  sin ima u tački x  0 prekid druge vrste.
x
Napomena 13: Ako funkcija f ima u tački x  x 0 beskonačnu graničnu vrijednost, ova tačka
predstavllja tačku prekida.
Primjer: Za funkciju f (x )  ln x , x  0 je tačka prekida druge vrste.
1
Primjer 54: Za funkciju f (x )  , x  0 je tačka prekida druge vrste.
x
3° Ako u tački x 0 postoji lim f (x ) , ali je različit od f (x 0 ) , ili funkcija nije definisana u tački
x x 0
x 0 , onda je x 0 otklonjiv (prividan) prekid funkcije prve vrste.
Termin „otklinjiv“ prekid je u vezi sa činjenicom da se u slučaju takvog prekida može

definisati nova funkcija f (kaže se da je funkcija f može dodefinisati) pomoću
  f (x ), X  A \ {x 0 }

f (x )  
x x f (x ), x  x 0
lim
 0
koja je neprekidna u tački x 0 , a sa funkcijom f se poklapa u svim ostalim tačkama njenog
domena.
sin x
Primjer 55: Funkcija f (x )  nije definisana u tački x  0 , te f (0) nema smisla i
x
tačka x  0 predstavlja tačku prekida ove funkcije. Zato tačka x  0 ne pripada grafiku
pomenute funkcije.
No, za funkciju f (x ) postoji konačna granična vrijednost

sin x
lim  1.
x 0 x
Dodefinišemo li funkciju f (x ) na sljedeći način:



  sin x , x  0
f (x )  
 x


 1, x  0


tada će ova funukcija biti neprekidna u tački x  0 , jer je ovdje lim f (x )  1  f (0) .
x 0
4° Tačka x 0 koja nije otklonjiv prekid prve vrste funkcije, funkcije f zove se tačka skoka
funkcije f u tački x 0 .
Teorema 15. Ako je funkcija f neprekidna u tački x 0 , onda je ona ograničena u nekoj okolini
tačke x 0 .
Teorema 16 (o algebarskim kombinacijama neprekidnih funkcija).

Ako su funkcije f i g neprekidne u tački x 0 , tada su i funkcije
f
a) f  g , b) f  g , c) f  g , d) (g(x 0 )  0)
g
takođe neprekidne u tački x 0 .
Teorema 17 (o neprekidnosti složene funkcije).

Ako su f : A  B i g : B   neprekidne funkcije, neprekidna je i složena funkcija
g  f : A   (A, B  ) .
Teorema 18. Neka je f : A   rastuća (opadajuća) funkcija, pri čemu je A interval. Ako
je skup vrijednosti f (A) takođe interval, tada je f neprekidna.
Na osnovu prethodne dvije teoreme se može dokazati sljedeće teorema.
Teorema 19. Sve elementarne funkcije su neprekidne u svakoj tački svoje oblasti defini-
sanosti.
Primjer 56: Funkcije

x 1
f1 (x )  x 2  x sin x  e x
 ln(arctg x ) , f2 (x )  sin(x 2  1) ,
f3 (x )  ax  1 , f4 (x )  | cos x | , f5 (x )  arctg(loga x )
neprekidne su za svako x  (0, ) .
Primjedba 1. Pošto je kod neprekidnih funkcija za tačke x 0 , koje pripadaju domenu

lim f (x )  f (x 0 ) ,
x x 0
tj. ovaj limes se dobija neposrednom zamjenom promjenljive x sa x 0 , sad možemo da

odredimo limes bez pozivanja na definiciju granične vrijednosti.
Tako imamo:
Primjer 57:

lim x  4  2, lim arcsin x  arcsin1 
, lim arctg x  arctg 0  0,
x 4 x 1 2 x 0
lim loga x  loga 1  0, lim a x  a 0  1, a  0, a  1.

x 1 x 0
Primjedba 2: Pošto je kod neprekidnih funkcija:

    
lim g  f (x )  g  f (x 0 )  g  lim f (x )  g  f  lim x  ,
x x 0 x  x 0   x x 0 
to sa limesom možemo ulaziti pod znak funkcije i izlaziti ispod znaka funkcije.
Primjer 58:
x
a) lim a  1  lim(a x  1)  a 0  1  2 ,
x 0 x 0
 
b) lim arctg(loga x )  arctg lim loga x  arctg(loga 1)  arctg 0  0 ,
x 1 x 1
lim f (x )
f (x )
c) lim e e x x0
.
x x 0
 Još jedna definicija neprekidnosti funkcije
Neka je funkcija y  f (x ) definisana u intervalu (a, b) . Uočimo proizvoljnu tačku x

tog intervala i označimo sa x priraštaj argumenta funkcije f (x ) , tj. takav realan broj, da se
tačka x  x takođe nalazi u intervalu (a, b) . Broj y  f (x  x )  f (x ) ćemo nazvati
priraštajem funkcije f (x ) u tački x koji odgovara priraštaju argumenta x .
Slika 58
Primjer 59: Odredimo priraštaj funkcije:

x
a) y  ax  b , b) y  e , c) y  sin x .
Rješenje:
a) y  f (x  x )  f (x )
 a(x  x )  b  (ax  b)
 ax  a x  b  ax  b
 a x
b) y  f (x  x )  f (x )
 e x x  e x
 e x  e x  e x
 e x (e x  1)
c) y  sin(x  x )  sin x
x  x  x x  x  x
 2 cos sin
2 2
  x   x
 2 cos x   sin .
 2  2
2
Primjer 60: Nađimo priraštaj funkcije f (x )  2x  4x  3 u tački x  2 , kojoj odgovara
1
priraštaj x  .
2
Rješenje:
y  f (x  x )  f (x )
 1
 f 2    f (2)
 2 
5
 f    f (2)
 2 
2
5 5
 2    4   3  (2  22  4  2  3)
 2  2
13
 .
2
Definicija 31. Funkcija f : D  R je neprekidna u tački x 0 ako važi

lim y  0 ,
x  0
x 0 x  D
tj.
(  0)(  0)(x  x 0  x  D )(| x |   | y |  ) .
Geometrijski, uslov neprekidnosti funkcije y  f (x ) u tački x 0 sastoji se u tome da

malim priraštajima argumenata u tački x 0 odgovaraju mali priraštaju funkcije u tačke x 0 .
3
Primjer 61: Funkcija f (x )  x je neprekidna za svako x   .
Zaista, kako je
y  f (x  x )  f (x )
 (x  x )3  x 3
 3x 2 x  3x (x )2  (x )3
 x (3x 2  3x x  (x )2 ),
to je
lim y  lim x (3x 2  3x x  (x )2 )
x  0 x  0
 0  3x 2
 0,
pa je funkcija f (x ) neprekidna na  .
Primjer 62 (stepeno – eksponencijalni izraz):

v (x )
U okviru ovog primjer posmatraćemo limes funkcije [u(x )] , gdje ćemo pretpostaviti
da postoje
lim u(x )   i lim v(x )   .
x x 0 x x 0
Uočimo prvo formulu u v  e v ln u , jer kad logaritmu-

[u(x )] v (x )
e v (x ) ln u (x )
. jemo dobija se
v ln u  v ln u ,
a ln je „1-1“
Tada je, uzimajući u obzir neprekidnost funkcija e x i ln x ,
lim v (x ) ln u (x )
lim[u(x )]v (x )  lim e v (x ) ln u (x )  e x x0
x x 0 x x 0
 
lim v (x )  lim ln u (x )  ln lim u (x )
x  x 0 
 e x x0 x x0
e

 e  ln   e ln     | A  e ln A , A  0
Dakle, imaćemo
lim v (x )
  x x0
lim[u(x )]v (x )   lim u(x ) .
x x 0 x x 0 
Korespodentni neodređeni slučajevi su ovdje:

00 , 1 i 0 .
Primjer 63: lim(arcsin x )ln x  10  1 .

x 1
x
 x  3 
Primjer 64: lim   je neodređenog oblika 1 .
x  
 x  2 
Takvi se limesi svode na limes koji određuje broj e . Naime, biće
x x
 x  3   x 3 
lim    lim 1   1
x   x  2  x   x 2 
 
x
 1  
 lim 1  
x  
 x  2 
x
 (x 2)
1 
 1 
 x 2 
 lim 1   

x   x  2 
 e 
 
x
 lim e x 2
x 
x
lim
 e x  x 2
x
lim
 e x  x
 e1
 e.
4.4.4. Osnovne teoreme o neprekidnim funkcijama
Već smo istakli da je funkcija f : A  , A   neprekidna na skupu A ako je ona

neprekidna u svakoj tački tog skupa.
Skup svih funkcija f : A   , koje su neprekidne na A , označavamo sa C (A) .

Specijalno, ako je A  [a,b ] , skup C (A) označavamo sa C [a, b ] .
Primjedba: Ako je neka funckija f definisana na skupu širem od [a, b ] , da bi njena restrikcija
f [a ,b ]
pripadala C [a, b ] dovoljno je da f bude neprekidna na (a, b) , neprekidna s desna u
tački a i neprekidna s lijeva u tački b .
Primjer 65: Ako je funckija f (x ) definisana na segmentu [a, b ] , tada ona može biti
neprekdina u intervalu (a, b) ali je prekidna na segmentu [a, b ] (slika 59).
Slika 59
Definicija 32. Za realnu funkciju f kažemo da je dio-po-dio neprekidna na [a, b ] ako postoji
konačno mnogo tačaka
a  x 0  x 1  ...  x n  b
tog segmenta, takvih da je definisana na svakom od intervala (x i 1, x i ), i  1,2, ... , n , i ima
lijeve, odnosno desne limese u njihovim krajevima.
Teorema 20 (Prva Vajerštrasova).

Ako je f  C [a,b ] , tada je ona ograničena na tom segmentu, tj. postoji broj L  0 da je
| f (x ) |  L
za sve vrijednosti argumenta a  x  b .
Neprekidna funkcija u intervalu može biti i neograničena u tom intervalu.
   
Primjer 66: Funkcija f (x )  tg x neprekidna je u intervalu  , 
 2 2  , ali je neograničena
na njemu.
Teorema 21 (Druga Vajerštrasova).

Neka je f  C [a,b ] , tada funkcija f (x ) na odsječku [a, b ] dostiže svoju najmanju i
najveću vrijednost, tj. postoje tačke c, d  [a,b ] takve da je
f (x )  f (x )  f (d ) za svako x  [a,b ]
Slika 60
Primjer 67: Funkcija f (x )  x definisana za x  (0,1) nema ni najveću ni najmanju vrijedost

na (0,1) .
Slijede još dvije Bolcano – Košijeve teoreme.
Teorema 22. Ako je f  C [a,b ] i f (a )f (b)  0 , tada postoji tačka x 0  (a,b) takva da je
f (x 0 )  0 .
Slika 61 Slika 62
Teorema 23 (o međuvrijednostima funkcije).

Ako je f  C [a,b ] , tada za svaki broj C koji se nalazi između brojeva f (a ) i f (b) postoji
broj c  (a, b) takav da je f (c)  C .
( Svaka neprekidna funkcija na segmentu [a, b ] koja dobija vrijednost A i B (A  B ) dobija
i sve vrijednosti između A i B )
5
Primjer 68: Funkcija f (x )  x  x  1 ima bar jednu nulu u intervalu (0,1) .
Zaista, funkcija f (x ) je neprekidna na segmentu [0,1] i
f (0)  05  0  1  1, f (1)  15  1  1  1 ,
 
a b
tj.
f (0)  f (1)  1  1  1  0
pa na osnovu Bolcano – Košijeve teoreme f (x ) ima bar jednu nulu i intervalu (0,1) .
 Ravnomjerna neprekidnost
Definicija 33. Za funkciju f : A   kažemo da je uniformno (ravnomjerno) neprekidna na

skupu A   ako za svako   0 postoji pozitivan broj   () , takav da za svake dvije
tačke x 1, x 2 skupa A koje su na rastojanju manjem od  , važi | f (x 1 )  f (x 2 ) |   . Dakle,
uslov ravnomjerne neprekidnosti funkcije f na skupu A se može zapisati kao
(  0)(  0)(x 1, x 2  A)(| x 1  x 2 |    | f (x 1 )  f (x 2 ) |   ) .

Teorema 24 (Kantorova *).

Ako f  C [a,b ] , onda je ona ravnomjerno neprekidna na
tom intervalu.
Primjer 69: Funckija f (x )  sin x ravnomjerno je neprekidna

na  , što slijedi iz
| f (x 1 )  f (x 2 ) |  | sin x 1  sin x 2 |
x1  x 2 x1  x 2
 2 cos sin  | x1  x 2 |
2 2
za sve x 1, x 2   .
4.5. ASIMPTOTE GRAFIKA FUNKCIJE
Postoje četiri vrste asimptota grafika funkcije:

- vertikalne,
- horizontalne,
- kose,
- krivolinijske.
Definicija 34. Neka je funkcija f (x ) definisana na

beskonačnom intervalu (a, ) . Za pravu čija je
jednačina y  kx  n kažemo da je kosa asimptota
grafika funkcije y  f (x ) kad x   , ako razlika
ordinata tačke na grafiku i odgovarajuće tačke na
pravoj teži nuli kad x   , tj. ako je
lim [ f (x )  (kx  n )]  0 .
x  Slika 63
Geometrijski, prethodni uslov znači da je grafik proizvoljno blizak pravoj y  kx  n kad

x   , tj. da se „priljubljuje“ uz grafik ali ga ne dodiruje.
Analognu definiciju dajemo i za slučaj kada x   .
Definicija 35. Neka je funkcija f (x ) definisana na intervalu (, a ) . Za pravu čija je jednačina
y  kx  n kažemo da je kosa asimptota grafika funkcije y  f (x ) kad x   , ako je
lim [ f (x )  (kx  n )]  0 .
x 
*
Georg Ferdinand Ludwig Philipp Cantor (1845 –1918), njemački matematičar
Napomena 14: Grafik funkcije može imati istu kosu asimptotu kad x   i x   (u
tom slučaju pisaćemo x   ili samo x   ).
x  a kažemo da je vertikalna asimptota grafika funkcije

Definicija 36. Za pravu čija je jednačina
y  f (x ) ako je bar jedan od limesa lim f (x ) ili lim f (x ) jednak  ili  .
x a 0 x a 0
Primjer 70: Mogu nastupiti sljedeći slučajevi
Slika 64
Primjedba 3: Tačke („kandidati“) u kojima funkcija y  f (x ) može imati vertikalnu asimptotu

su rubne tačke oblasti definisanosti (osim  i  ).
Funkcija y  f (x ) može da nema vertikalnu asimptotu, može da ima jednu, dvije pa čak
i njih bezbroj.
Primjer 71:
y  x 2 nema vertikalnu asimptotu
y  ln x ima vertikalnu asimptotu x  0

y  tg x ima bezbroj vertikalnih simptota x   k , k  Z .
2
Napomena 15: Grafik funkcije y  f (x ) ne može sjeći njenu vertikalnu asimptotu.
Teorema 25. Da bi grafik funkcije y  f (x ) imao kosu asimptotu y  kx  n kad x ,

potrebno je i dovoljno da psotoje sljedeće dvije granične vrijednosti
f (x )
k  lim i n  lim [ f (x )  kx ] .
x  x x 
Ako je k  0 , a n konačan realan broj, tada asimptotu čija je jednačina y  n

zovemo horizontalna asimptota.
Dakle, za nju važi lim f (x )  n ili lim f (x )  n .

x  x 
Mogu nastupiti sljedeći slučajevi:
Slika 65
Napomena 16: Ako je k    n   grafik funkcije, nema ni kosih nih horizontalnih

asimptota.
Grafik funkcije može sjeći i horizontalnu i kosu asimptotu.
Grafik funkcije y  f (x ) može da nema horizontalnih i kosih asimptota može da ima po
jednu ili najviše po dvije.
Primjer 72:
y  x 3 nema ni horizontalnih ni kosih asimptota
y  e x ima horizontalnu asimptotu y  0
y  arctg x ima dvije horizontalne asimptote
 
y  iy .
2 2
Primjer 73: Grafik na slici 66 ima dvije kose asimptote. Slika 66
x4 1
Primjer 74: Funkcija y  ima krivolinijsku
x2
2
asimptotu čija je jednačina y  x .
Zaista,
x4 1 1 1
y 2
 x2  2
i lim  0.
x x x  x2
Slika 67
Zadaci za vježbu
B Dokazati da je, po definiciji granične vrijednosti funkcije, xlim(ax  b)  ax 0  b .

x
0
Dokaz:
Treba dokazati da
(  0)(  ()  0)(x )(0  | x  x 0 |    | f (x )  A |  ) ,
gdje je f (x )  ax  b i A  ax 0  b .
Zaista, neka je   0 proizvoljan realan broj. Tada je:
f (x )  A  ax  b  (ax 0  b)
 ax  b  ax 0  b
 ax  ax 0
 a(x  x 0 )
 a x  x0 .

Uslov f (x )  A   će biti ispunjen ako je a x  x 0    x  x 0  .
|a |

Dakle, traženo  je   , pa važi:
|a |
  
(  0)   0(x )(0  x  x 0    ax  b  (ax 0  b)  )
 |a | 
 lim(ax  b)  ax 0  b .
x x 0
C Odredi za koje   0 iz nejednačine 0  x  x 0   slijedi f (x )  A   , ako je

x 3 4
f (x )  , x  1, A  i   0, 001 .
2x  1 0 3
Rješenje:
x 3 4
Očigledno je da treba dokazati da je lim  i za   0, 001 naći
x 1 2x  1 3
odgovarajuće  .
Neka je   0 , tada iz
x 3 4
f (x )  A  
2x  1 3
3(x  3)  4(2x  1)
f (x )  A 
3(2x  1)
3x  9  8x  4)
f (x )  A 
3(2x  1) Posmatrajmo neku okolinu tačke 1, npr.
5x  5 okolinu datu na slici
f (x )  A 
3(2x  1)
5(x  1)
f (x )  A  x  (0,1)  (1,2)
3(2x  1)
Neka je x  1 /  2
5 x  1
f (x )  A   2x  2
3 2x  1  2x  1  3
5 x 1  2x  1  3
f (x )  A   1 1
3 2x  1   .
2x  1 3
5 1 5
  x 1  x 1
3 3 9
5 9
slijedi x 1   
9 5
9
za x  1    .
5
Dakle,
9 9 0, 009
     0, 001   0, 0018 .
5 5 5
D lim (a 0x n  a1x n 1    an 1x  an )  lim a 0x n .

x  x 
Dokaz:
 0 0 0
 a an 1 an 
lim (a 0x n  a1x n 1    an 1x  an )  lim x n a 0  1   
x  x 
 x x n 1 x n 
A
lim (a 0x n  a1x n 1    an 1x  an )  lim a 0x n . lim  0, k  0
x  x  x  xk
Konkretno:
lim (5x 2007  3x 200  3x  1)  lim (5x 2007 )  5()2007  5()   .
x  x 
 a
 0 , n m
 b
 0
a 0x n  a1x n 1    an 
E L  xlim   0 , n m
 b0x m  b1x m 1    bm 


  , n m

Dokaz:

 a0

 , n m

 b0


a 0x n  a0
L  lim 
xlim , n m
x  b0x m 
  b x m n


0
 a

 lim 0 x n m , n  m

x  b
 0

 a

 0
, n m

 b


0
a 0x n 
L  lim 
0 , n m
x  b0x m 





 , n m



Кonkretno:
2x 2  3x  3 2x 2 2
lim 2
 lim 2
 ,
x  3x  4x  1 x  3x 3
4x 3  3x 2  2 4x 3
lim  lim  lim 2x  2()   ,
x  2x 2  4x  1 x  2x 2 x 
5x 3  4x 2  3 5x 3 5 5 5
lim  lim  lim    0 .
x  5
2x  4x  2 x  2x 5 x  2x 2
2() 2

x2 1
F Izračunati lim .
x 1 2x 2  x  1
Rješenje:
I način
 0 
 0 
x2 1 (x  1)(x  1) Pn (x ) (x  a )Rn 1 (x )
lim  lim lim  lim
x 1 2
2x  x  1 2x  2x  x  1
x 1 2 x a Qm (x ) x a (x  a )Sm 1 (x )
(x  1)(x  1) (x  1)(x  1) Rn 1 (x )
 lim  lim  lim
x 1 2x (x  1)  (x  1) x 1 (x  1)(2x  1) x a Sm 1 (x )
x 1 11 2
 lim   .
x 1 2x  1 21 1 3
Napomena 17: Trinom 2x 2  x  1 se može rastaviti na još nekoliko načina.
II način
2x 2  x  1  0
2x 2  x  1  a(x  x 1 )(x  x 2 )
1 3
x 1/2  1
4 2x 2  x  1  2(x  1)(x  )
x1  1 2
2x 2  x  1  (x  1)(2x  1)
1
x2  
2
III način
(2x 2  x  1) : (x  1)  2x  1

2
Dakle, 2x  x  1  (x  1)(2x  1) .
x4 x3 x 1 x 3 (x  1)  (x  1)
G lim  lim
x 1 x 3  5x 2  7x  3 x 1x 3  x 2  4x 2  4x  3x  3
(x  1)(x 3  1)
 lim 2
x 1 x (x  1)  4x (x  1)  3(x  1)
(x  1)(x  1)(x 2  x  1)
 lim
x 1 (x  1)(x 2  4x  3)
(x  1)(x 2  x  1)
 lim
x 1 x 2  x  3x  3
(x  1)(x 2  x  1)
 lim
x 1 x (x  1)  3(x  1)
(x  1)(x 2  x  1)
 lim
x 1 (x  1)(x  3)
x2  x 1
 lim
x 1 x 3
12  1  1

1 3
3
 .
2
xn 1
H Izračunati lim , m, n   .
x 1 xm 1
Rješenje:
n 1
n
Koristeći formulu x  1  (x  1)(x  x n 2    x 2  x  1) , slijedi
xn 1 (x  1)(x n 1  x n 2    x 2  x  1)
lim  lim
x 1 xm 1 x 1 (x  1)(x m 1  x m 2    x 2  x  1)
xn 1 x n 1  x n 2    x 2  x  1
lim  lim
x 1 xm 1 x 1 x m 1  x m 2    x 2  x  1
xn 1 n
lim m
 .
x 1 x 1 m
x2 1
2
x 1 x x    x  
I xlim  lim
 x 1 x  x 1 (zbog kvadratnog korijena)

x x
x2 1
(x )2
 lim
x  1  0
x2 1
  lim
x  x2
1
  lim 1
x  x2
 1
 1 ,
ili
 1  0
x 2 1  2  |x | 1 2
1
x2 1  x  x
lim  lim  lim
x  x 1 x   1  x   0
x x    1 
x  x  1  
  x 
|x | x
 lim  lim  1 .
x  x x  x
J lim
x 
 x 2  2x  1  x 2  7x  3 
 lim
 x 2  2x  1  x 2  7x  3  x 2  2x  1  x 2  7x  3 
x 
x 2  2x  1  x 2  7x  3
   
2 2
x 2  2x  1 x 2  7x  3 x    x 2  2x  1  0
 lim
x 
x 2  2x  1  x 2  7x  3 x    x 2  7x  3  0
x 2  2x  1  (x 2  7x  3)
 lim
x 
x 2  2x  1  x 2  7x  3
5x  2
 lim
x 
x 2  2x  1  x 2  7x  3
0
5x 2

 lim x x
x 
x 2  2x  1 x 2  7x  3

x x
5
 lim
x 
x 2  2x  1 x 2  7x  3

(x )2 (x )2
5 5 5
 lim   .
x 
2
0
1
0
7
0
3
0
1  1 2
1  2  1  2
x x x x
sin 3x 3 sin 3x
K lim  lim
x 0 2x x  0 2  3x
sin x
3 sin 3x 3 3 lim 1
 lim  1  .
x 0 x
2 x 0 3x 2 2 sin F (x )
lim 1
F (x ) 0 F (x )
sin ax
L Izračunati L  lim ; a, b   , b  0 .
x 0 sin bx
Rješenje:
sin ax
ax 
L  lim ax  lim ax  1  a .
x 0 sin bx x  0 bx  1 b
bx 
bx
3x 5 sin 4x sin 4x
 354
3x  5 sin 4x x x 4x
M lim  lim  lim
x 0 x  sin 7x x 0 x sin 7x x 0 sin 7x
 17
x x 7x
3  20  1 17
  .
1  7 1 8
sin x  sin a
N lim 
x a x a
x a x a
2 cos sin
2 2  
 lim sin   sin   2 cos sin
x a x a 2 2
a a x a x a
2 cos sin sin
 lim 2 2  cos a lim 2  cos a  1  cos a .
x a x a x a x a
2
2 2
1  cos x 1
O Dokazati i upamtiti da je lim 2
 .
x 0 x 2
Dokaz:
x 1  cos x x 1  cos x
Kako je sin  , onda je sin2  , odnosno
2 2 2 2
x
1  cos x  2 sin2 .
2
Dalje je
2 2
x    
 sin x  1  sin
x
 
2
2 sin 

1  cos x 2  lim 2  2   2 lim  2 
lim  lim 
x 0 x2 x 0 x2 x 0 
 x  x 0 
 x 
  2 
   2 
2
 x 
 sin  2
1
 2 lim   2   2  1  1  2  1  1 .
x 0  2
  2 
 x  4 2
 
2 
1  cos F (x ) 1
Napomena 18: Takođe je lim 2
 .
F (x ) 0 F (x ) 2
 0  1  cos(sin x )

 0  sin2 x 
1  cos(sin x ) sin2 x sin2 x 1  cos(sin x )
P lim  lim  lim 
x 0 x2 x 0 x 2 x 0 x2 sin2 x
2
 sin x   1  12  1  1 .
 lim  
x 0  x  2 2 2
2x 1 2x 1
 2x 2  3x  1    
 
2x 2  3x  1
1
3 3
Q lim  2   lim 1   1
x   2x  x  2  x  

2
   2x  x  2
2x 1
 2x 2  3x  1  (2x 2  x  2)  3
 lim 1  
x  
 2x 2  x  2 
2x 1
 2x 2  3x  1  2x 2  x  2  3
 lim 1  
x  
 2x 2  x  2 
2x 1
 1

2 x 1
 3
 2 x 1 2 x 2 x  2 
 2 x 2 x  2
 4 x 2  2 x 2x 1
2x  1 
2 x 1 2 x 1

 
 lim 1  2
2 x 2 x  2 3 6 x 2 3 x  6
   lim e  lim e
x   2x  x  2   x  x 
 
 
 2 2

4 x  1 4 x  1 4 x 2 4 2
lim lim  
6 x 2 3 x  6 x  6 x 2  3 x  6 x  6 x 2 6 3
 lim e e e e e .
x 
ctg x
 
1

 1
(cos x 1) 
 cos x 1

 lim 1  (cos x  1)
ctg x
R lim(cos x ) 
x 0 x 0  
 
lim (1 cos x ) ctg x
(cos x 1)(ctg x ) x 0
 lim e e
x 0
cos x (1 cos x )1
lim (1 cos x ) lim
x 0 sin x x 0 sin x
e e lim cos x  cos 0  1
x 0
(1 cos x )
x2
lim x2 1
x 0 sin x x2 2
x lim 
x x 0 x 1
e e
1
lim x
x 0 2
e  e0  1 .
 0 
 
ln(1  sin x )  0  sin x  ln(1  sin x ) sin x ln(1  sin x )
S lim  lim  lim 
x 0 x x 0 x  sin x x 0 x sin x
 11  1 .
 ln(1  x ) 

Korišćeno je : lim  1 , tj. 
x 0 x 
 
ln(1  F (x ))
 lim  1
 F (x ) 0 F (x ) 
 0 

 0 
ln cos x ln(1  (cos x  1))
T lim  lim
x 0 x x 0 x
ln cos x (cos x  1)ln(1  (cos x  1))
lim  lim
x 0 x x 0 x  (cos x  1)
ln cos x (1  cos x ) ln(1  (cos x  1))
lim  lim(x ) 
x 0 x x 0 x2 cos x  1
ln cos x 1
lim  0   1  0 .
x 0 x 2
e sin x  1 sin x  (e sin x  1) sin x e sin x  1

U lim  lim  lim   11  1 .
x 0 x x 0 x  sin x x 0 x sin x
 ex  1 
Korišćeno je : lim  1 , tj.
 x 0 x 
 
 e F (x )  1 
 lim  1 
 F (x ) 0 F (x ) 
eax  ebx eax  1  ebx  1

V lim  lim
x 0 sin x x 0 sin x
eax  1  (ebx  1)
 lim
x 0 sin x
ax  (eax  1) bx  (ebx  1)

 lim ax bx
x 0 sin x
x
x
a  (eax  1) b  (ebx  1)

x ax bx
 lim 
x 0 x sin x
x
a  1 b  1
  a b .
1
23x  1 3(23x  1) 3 23x  1 3

W lim  lim   lim  ln 2 .
x 0 4x x 0 4  3x 4 x 0 3x 4
 ax  1 
Korišćeno je : lim  ln a , a  0 , tj.
 x 0 x 
 a F (x )  1 
 lim  ln a 
 F (x ) 0 F (x ) 
 1 
1 2 (1  2x ) 2  1
1  2x  1 (1  2x )  1 2
 
X lim  lim  lim  .
x 0 3x x 0 3x x 0 3  2x
1
2 (1  2x ) 2  1 2 1 1
  lim   
3 x  0 2x 3 2 3
 (1  x )  1 
Korišćeno je : lim   , tj. 
 x 0 x 
 (1  F (x ))  1 
 lim   
 F (x ) 0 F (x ) 
1  3x  3 1  2x 1  3x  1  3 1  2x  1
Y lim  lim
x 0 4x x 0 4x
1  1 
(1  3x ) 2  1  (1  2x ) 3  1
 
 lim
x 0 4x
 1 1 
 (1  (3x )) 2  1 (1  2x ) 3
 1 
 lim   

x 0
 4x 4x 
 
 1 1 
 (1  ( 3x )) 2
 1 (1  2x ) 3
 1 
 lim (3)   

x 0
 4( 3x ) 2  2x 
 
3 1 1 1 3 1 13
       .
4 2 2 3 8 6 24
x 3 3 3 3
Z lim 3
 lim 3
 lim 3
 3
   .
x  30 (x  3)  0 (3    3)  0 () (0 ) 0
0 0
2x 2  x  1 2(3   )2  (3   )  1
8 lim  lim
x 30 x 2  5x  6  0 (3  )2  5(3  )  6
2(3)2  (3)  1
 lim
9  6  2  15  5  6
 0
18  3  1 20
 lim 2
 lim 0
 0    0
(  1)
20 20
 lim    .
 0 0  (1) 0
2 2
 1 0  1 
2     1
2   1
2x 2
1
 2 
1
 
0
 2  
1
9 lim
x 2
 lim
2
e e  lim e
1 1  2x  0  1   0 1  1  2
1  2   
x  0
2
 2 
1
 1 2 1
 lim 2 e 2  lim e    2   .
 0 2  0 4 e
: Dokazati da je funkcija
 1  x  3 1x
 , x 0
f (x )   x
 1
 , x 0
 6
neprekidna na  .
Dokaz:
Kako su funkcije 1, x , x, 3
x , njihove algebarske kombinacije i kompozicije
neprekidne funkcije za x  0 , to je i funkcija f (x ) neprekidna za x  0 . Ispitajmo
neprekidnost u tački x  0 .
Kako je
1x  3 1x 1  ()  3 1  ()

lim f (x )  lim  lim
x  0 x  0 x  0 ()

1  ()  1  3 1  ()  1 
 lim
 0 
 1 1 
 (1  ()) 2  1 (1  ())  1 
 1  1  1
3
 lim   
 0
    2 3 6
 
i
1x  3 1x 1   3 1 
lim f (x )  lim  lim
x  0 x  0 x  0 

1   1 1   1
3

 lim
 0 
 1 1 
 (1  ) 2  1 (1  )  1 
 1  1  1 ,
3
 lim   
 0
    2 3 6
 
slijedi da je
1
lim f (x )  lim f (x )  f (0)  .
x  0 x  0 6
Dakle, f (x ) je neprekidna u tački x  0 , pa je neprekidna na skupu  .
; Odrediti realan broj a tako da funkcija


 1  x 1
 , x 0

f (x )  
 x

 a , x 0


bude neprekidna na skupu  .

Rješenje:
Kako su funkcije 1, x , x i njihove algebarske kombinacije i kompozicije neprekidne
funkcije za x  0 , to je i funkcija f (x ) neprekidna za x  0 . Da bi funkcija bila neprekidna i
za x  0 , treba da važi:
lim f (x )  lim f (x )  f (0)  a .

x  0 x  0
Kako je
 1 
1  ()  1  (1  ()) 2  1 
lim f (x )  lim  lim   1
x  0  0   0   2
 
 
i
 1 
1   1  (1  ) 2  1 
lim f (x )  lim  lim   1 ,
x  0  0   0   2
 
 
1
to je a  .
2
< Odrediti realne parametre a i b tako da funkcija f definisana sa:


 

 2 sin x , x 

 2

  

f (x )   a sin x  b,   x 

 2 2

 

 cos x , x


 2
bude neprekidna na skupu realnih brojeva.
Rješenje:
 
Očigledno, funkcija je, kao elementarna, neprekidna u tačkama x   ix .
2 2

Treba odrediti parametre a i b tako da funkcija bude neprekidna u tačkama x  i
2

x   . Kako je
2
      
lim f (x )  lim 2 sin x  lim 2 sin     2  f    2 sin  

x  

x  0
 0  2   2   2 
2 2
    
lim f (x )  lim (a sin x  b)  lim a sin     b   a  b

x  
2

x  
2
 0 
  2  

to je za neprekidnost funkcije f u tački x   , potrebno i dovoljno da je:
2
a  b  2 (1)
Slično,
lim f (x )  lim (a sin x  b)  a  b
 
x  x 
2 2
i
 
lim f (x )  lim cos x  0  f    cos

x 

x 

2  2
2 2

pa da bi funckija f bila neprekidna u tački x  , mora biti zadovoljen uslov:
2
a b  0 (2)
Iz (1) i (2) dobijamo a  1 i b  1 .
= Dokazati da je funkcija
 3x 2  81
 , x 2
 x
f (x )   9  81
 1
 , x 2
 2
neprekidna na  .
Dokaz:
Kako su funkcije 2, x , 81, 3x , 9x i njihove algebarske kombinacije i kompozicije
neprekidne funkcije za x  2 , to je i funkcija f (x ) neprekidna za x  2 . Ispitajmo
neprekidnost u tački x  2 .
Kako je
322  81 34  3  81
lim f (x )  lim f (2  )  lim  lim 
x 20  0  0 92  81  0 92  9  81
81(3  1) 3  1 1 1 1
 lim 
 lim  
 lim 
 0

 0 81(9  1)  0 (3  1)(3  1)  0 3 1 3 1 2
i
322  81
lim f (x )  lim f (2  )  lim
x 2  0  0 92  81  0
 
81(3  1) 3 1 1 1 1
 lim  lim   lim    ,
 0 81(9  1)  0 (3  1)(3  1)  0 3  1 11 2
i kako važi
1
lim f (x )  lim f (x )  f (0)  ,
x 20 x 2  0 2
to je funkcija f (x ) neprekidna u tački x  0 , pa, samim tim, i na skupu  .
a Naći vertikalnu asimptotu grafika sljedećih funkcija:

1 1
a) y  2
, b) y  .
x  3x  2 4 x2
Rješenje:
a) Lako se nalazi da je domen funkcije
D  (,1)  (1,2)  (2, ) .
Tačke u kojima funkcija može imati vertikalnu asimptotu su 1 i 2 .

Kako je
1 1
lim 2
 lim 2
Važno!
x 10 x  3x  2  0 (1  )  3(1  )  2
1
 lim
 0 2  
lim f (x )  lim f (x 0  )
1 x  x 0 0  0
 lim lim f (x )  lim f (x 0  )
 0 (  1) x x 0  0  0
1

0  (1)
1
   ,
0
to slijedi da je x  1 vertikalna asimptota grafika date funkcije. Nije potrebno računati i

lim f (x ) . Dovoljno je da je bar jedan od jednostranih limesa  i  . Takođe je
x 10
1 1 1 1
lim  lim  lim  lim   ,
x 2  0 2
x  3x  2  0 2
(2  )  3(2  )  2  0 2
   0 (  1)
pa je i x  2 vertikalna asimptota.
2
b) D  {x | 4  x  0} , pa je D  (2,2) .
Kandidati su tačke 2 i 2 .
Kako je
1 1
lim 2
 lim
x 2
4 x  0
4  (2  )2
1
 lim
 0
4  2
1
 lim
 0 (4  )
1

0  (1)
1

04
1

0
  .
to je x  2 vertikalna asimptota.
Napomena: Zbog domena nijesmo mogli tražiti lim f (x ) , jer 2  0  D .

x 20
Slično se dobija da je i x  2 vertikalna asimptota.
b Odrediti horizontalne asimptote grafika sljedećih funkcija:

x2 1 x
a) y  2
, b) y  , c) y  arcctg x .
2x  3 2
x 1
Rješenje:
a) Kako je
x2 1 x2 1
lim 2
 lim 2
 ,
x  2x  3 x  2x 2
1
to je y  horizontalna asimptota.
2
Ne moramo tražiti i lim y , dovoljno je pokazati da bar jedan od lim y ili lim y
x  x  x 
konačan broj.
x x
b) lim  lim
x  2
x 1 x   1 
x 2 1  2 
 x 
x x    x  0
 lim
x  1 | x |  x
|x | 1
x2
x 1 x    x  0
 lim  1
x  1 1 | x |  x
x 1
x2
pa je y  1 horizontalna asimptota.
c) y  0 i y   su horizontalne asimptote.
Napomena 19: Pri detaljnom ispitivanju funkcija nije potrebno posebno tražiti horizontalnu
asimptotu. Dobićemo je, ako postoji, kao specijalni slučaj ( k  0 , n - konačan broj) traženja
kose asimptote.
c Naći kosu asimptotu grafika funkcije y  xe x .
Rješenje: D  (, 0)  (0, ) .

Prava y  kx  n je kosa asimptota ako je
1
1
f (x ) xe x
k  lim  lim  lim e x  e 0  1
x  x x  x x 
1 () 1
n  lim [ f (x )  kx ]  lim [xe x  x ]  lim x (e x  1)
x  x  x 
1
( 0)
e x 1 1
 lim | (x )   0, x  
x  1 x
x
 1.
Dakle, y  kx  n  1  x  1 , tj. y  x  1 je kosa asimptota grafika funkcije.
Napomena 20: Nekada je potrebno razdvojiti slučajeve x   i x   , što zavisi od

oblika neodređenosti. Takođe, ako u zapisu domena D ne figuriše  , onda je
f (x )
k  lim i n  lim [ f (x )  kx ] , a ako ne figuriše  , onda je
x  x x 
f (x )  f (x ) 
k  lim i n  lim   kx  .
x x   
 x
x 

d Odrediti vrste prekida funkcije f (x ) određene sa


 1

 , x   \ {0,1}

f (x )  
x
 1 e 1x

 0, x  {0,1}


Rješenje:
Očigledno, funkcija je neprekidna na skupu  \ {0,1} kao kompozicija neprekidnih
funkcija.
Kako je
1 1 x 1 ex  1
lim x
 lim 1
 lim   lim 1
x  0 x  0 x x  0 x x 0 x
1  e 1x 1 e 1x
x

x 1x
1x
i
1 x 1
lim x
 lim   ,
x  0 x  0 x
1 e 1x
to je tačka x  0 , tačka prekida druge vrste.

Kako je:
1 1 1
lim x
 lim 1
 lim 1
0
x 1  0  0
1  e 1x 1  e 1(1) 1 e 
i
1 1
lim x
 lim 1
 1,
x 1  0
1 e 1x
1 e 
to je tačka x  1 , tačka prekida prve vrste i ovaj prekid je neotklonjiv, jer je

lim f (x )  lim f (x ) .
x 1 x 1
e Ispitati neprekidnost funkcije

 1 1
 
 x x  1 , x   \ {1, 0,1}

 1 1
f (x )   
 1  x x


 0, x  {1, 0,1}

Rješenje:
Jasno je da je funkcija f (x ) neprekidna na  \ {1, 0,1} kao elementarna. Kako je
1 1

x x 1  x 1
1 1 x 1

x 1 x
i
x 1 1    1 2  
lim f (x )  lim  lim  lim   ,
x 1 x 1 x 1  0 1    1  0 
to je x  1 tačka prekida druge vrste.
Kako je
x 1
lim f (x )  lim  0  f (1) ,
x 1 x 1 x 1
to je funkcija neprekidna u tački x  1 .
Slično,
x 1
lim f (x )  lim  1  f (0)
x 0 x 0 x 1
pa je tačka x  0 tačka prekida prve vrste; očigledno, ovo je tačka otklonjivog prekida.
x 1 1
B Dokazati, po definiciji granične vrijednosti funkcije, da je lim  .
x  2x  3 2
C Izračunati sljedeće granične vrijednosti:

x2 1 1
a) lim ;
x 0
x 2  16  4
3
1 x  3 1x
b) lim ;
x 0 x
cos 2x  3 cos 3x
c) lim .
x 0 4x
D Naći:
x 2 1
2
 3x 2  2 
1 1
c) lim  2
1x x2
a) lim x ; b) lim(cos x ) ;  ; d) lim 1  4x .
2x
x 1 x   3x  4 
x 0
  x 0
E Odrediti vrijednost realnog parametra a tako da je funkcija


 1


x 1
2 , x 1
f (x )  

 1

 a 2x 2  ax  , x 1

 4
neprekidna na  .
F Odrediti A tako da je funkcija


 2
ex  1

 , x 0

f (x )  
 1  cos x

 A , x 0


neprekidna u tački x  0 .
G Odrediti a, b i c tako da funkcija

2  x , x  1

 24  6x
f (x )   , 1  x  1
 x
ax 2  bx  c, x  1

bude neprekidna na  .
H Odrediti paramater a tako da funkcija


 cos(xeax )  cos(xe ax )

 , x 0
f (x )   x3


 2, x 0


bude neprekidna u tački x  0 .
I Odrediti realne parametre a , b i c tako da funkcija data sa


1  e x , 0x



x  a, 2  x  0
f (x )  
 2

bx  cx  8, 4  x  2



x  4, x  4

bude neprekidna na skupu  .
J Odrediti parametar a tako da funkcija

 1  x  1
 3 , x 0
f (x )   1  x  1
 a, x  0

K Za koje će vrijednosti realnog paramtera a funkcija f (x ) biti neprekidna, ako je


 (1  x )n  1

 , x 0
f (x )   x


 a, x  0


ln(1  x )  ln(1  x )
L Data je funkcija f (x )  . Odrediti f (0) tako da funkcija f (x )
x
bude neprekidna za x  0 .

ax 3  b, x  1  1
(e 2x  x ) x , x  0
M f (x )   N f (x )  

 x 2, x  1 

  ea , x  0
e x , x 0 
 1  cos x
  , x 0
O f (x )  ax  b, 0  x  2 
P f (x )   2x 2
 

log2 x , x  2  a, x  0
 

 
 sin 3x
 2x  1, x  1 
Q f (x )   2 R f (x )   2x , x  0


ax  1, x  0 


  a, x  0


 e x 2  1

S f (x )   1  cos x , x  0

 a, x  0
T Odrediti tipove tačaka prekida sljedećih funkcija u tački x 0 :

1
a) f (x )  arctg , x0  0 ;
x
2
b) f (x )  arctg , x 1;
x 1 0
1
c) f (x )  x 3
, x0  3 .
2 1
U Pokazati da Dirihleova (karakteristična) funkcija


1, ako x  


0, ako x  


nije neprekidna ni u jednoj tački x  R , tj. ima prekid druge vrste u svakoj tački.
Uputstvo: U svakoj  - okolini proizvoljne tačke x 0  R postoji beskonačno mnogo i

racionalnih i iracionalnih brojeva, pa limes u toj tački ne postoji.
V Uporediti beskonačno male funkcije f (x ) i g(x ) :

x2
a) f (x )  , g(x )  1  cos x , x  0 ;
2
x3
b) f (x )  x  , g(x )  sin x , x  0 ;
6
1 1  1 
c) f (x )  2  , g(x )  ln 1  2 , x   ;
x 2x 4
 x 
1 x2
d) f (x )    , g(x )  e x 1  1, x  1;
2 2
1 sin x
e) f (x )  
, g(x )  , x   .
x x2
Rezultat: a) – d) f (x )  g(x ) .
e) za   2 g(x ) je beskonačno mala višeg reda u odnosu na f (x ) . Za   2, f (x ) i
g(x ) su neuporedivo beskonačno male.
W Ako o  f (x ) označava beskonačno malu višeg reda u odnosu na f (x ) (x  x 0 ) ,

dokazati sljedeća pravila za računanje:
a b c
a) o (x )  o (x )  o (x ), a,b  0, c  min{a,b}, x  0 ;
a b a b
b) o (x )  o (x )  o (x ), a,b  0, x  0 ;
a a
c) k  o (x )  o (x ), k  R, a  0, x  0 ;
 a a 
d) x  o (x )  o (x ),   a, x  0 ;
a  a 
e) [o (x )]  o (x ), a,   0, x  0 .
Uputstvo: b) Treba pokazati da je o (x a )o (x b ) beskonačno mala višeg reda od x a b kad

a b
o (x ) o (x )
x  0 , tj. treba pokazati da je lim  0.
x 0 x a b
a b
o (x ) o (x ) o (x )
a
o (x )
b
No, lim  lim   0  0  0 , jer o (x a ) , tj. o (x b )
x 0 x a b x 0 xa xb
označava beskonačno malu višeg reda od x a , tj. x b , to je
a b
o (x ) o (x )
lim  lim  0.
x 0 xa x 0 xb
5.1. IZVOD FUNKCIJE
Definicija 1. Izvod funkcije y  f (x ) u tački x intervala (a,b) naziva se konačan limes količnika
y
kad x teži nuli, ako taj limes postoji, i označava se sa y ' ili sa f '(x ) .
x
Dakle, po definiciji je
y f (x  x )  f (x )
y '  f '(x )  lim  lim .
x  0 x x  0 x
Napomena 1: Često se priraštaj označava sa x  h , pa se piše

f (x  h )  f (x )
f '(x )  lim .
h 0 h
Takođe, piše se i
f (x )  f (x 0 )
f '(x 0 )  lim .
x x 0 x  x0
Primjer 1:
f (x  x )  f (x ) c c
1° f (x )  c, c  const. f '(x )  lim  lim  0.
x  0 x x  0 x
2° Izvod funkcije f (x )  x  ,    \ {0}, x  0 je
f (x  x )  f (x )
f '(x )  (x  )'  lim
x  0 x
(x  x )  x 
 lim
x  0 x


  
 1  x   1  x

x    x  
 x  0  0
 lim  x 
x  0 x x (1  x )  1
lim 
x 0 x
x
 x 1 .
Za   1 je, f (x )  x , x '  1  x 0  1 .
1
1 1 2 1 1
Za   je, f (x )  x ,( x )'  x  .
2 2 2 x
h  h 
cos x 
2 sin 
sin(x  h )  sin x 2 
 2 
3° (sin x )'  lim  lim  cos x
h 0 h h 0 h
2
2
h  h 
2 sin sin x  
cos(x  h )  cos x 2  2 
4° (cos x )'  lim  lim   sin x
h 0 h h 0 h
e x h  e x e x (e h  1)
5° (e x )'  lim  lim  ex  1  ex .
h 0 h h 0 h
5.1.1. Geometrijsko tumačenje
Izvod funkcije y  f (x ) u tački x 0 predstavlja

koeficijent pravca tangente grafika te funkcije u tački M 0
na grafiku sa apscisom x 0 .
Dakle,
f (x 0  x )  f (x 0 )
k  tg   lim  f '(x 0 ) .
x  0 x Slika 1
5. DIFERENCIJALNI RAČUN FUNKCIJA JEDNE REALNE PROMJENLJIVE 259
Jednačina tangente grafika funkcije y  f (x ) u tački M 0 (x 0 , y 0 ) je

t : y  y 0  f '(x 0 )(x  x 0 )

k
a normale
1
n : y  y0   (x  x 0 ), f '(x 0 )  0 .
f '(x 0 )
Primjer 2: Napišimo jednačinu tangente i normale grafika funkcije f (x )  x 4 u tački M (2,16) .
Kako je, na osnovu primjera 1, f '(x )  4x 41  4x 3 , to je

k  f '(2)  4  23  32 ,
pa je jednačina tangente
y  16  32(x  2) ,
odnosno
32x  y  48  0 .
1
Jednačina normale je y  16   (x  2) .
32
5.1.2. Mehaničko tumačenje
Izvod funkcije s  s(t ) u tački t0 predstavlja trenutnu brzinu (u momentu t0 ) tijela koje
se kreće pravolinijski po zakonu s  s(t ) .
s(t0  t )  s(t0 )
Dakle, v(t0 )  lim .
t  0 t
Slika 2
1 2
Primjer 3: Kretanje pri slobodnom padu tijela dato je jednačinom s  gt . Nađimo brzinu
2
tijela u trenutku t0 :
s(t0  t )  s(t0 )
v(t0 )  s '(t0 )  lim
t  0 t
1 1
g(t0  t )2  gt0
 lim 2 2
t  0 t
g
 lim(2t  t )
2 t 0 0
 gt0
5.1.3. Lijevi i desni izvod funkcije. Beskonačni izvod
Definicija 2. Neka je funkcija f definisana u intervalu (x  , x ] (odnosno [x , x  ) ) za neko

0.
Ako postoji
f (x  x )  f (x ) ' f (x  x )  f (x ) '
lim f (x ) (odnosno lim  f (x ) )
x  0 x x  0 x
on se zove lijevi (odnosno desni) izvod funkcije f u tački.
Teorema 1. Potreban i dovoljan uslov da funkcija f , definisana u okolini tačke x , ima u tački
' ' ' '
x izvod je f (x )  f (x ) i tada je f '(x )  f (x )  f (x ) .
Primjer 4: Ispitati da li funkcija f (x )  | sin x | , koja je definisana u okolini tačke x  0 , ima

u toj tački izvod.
' '
Rješenje: Na osnovu prethodne teoreme treba da izračunamo f (0) i f (0) .
' f (0  x )  f (0) | sin(0  x ) |  | sin x |

f (0)  lim  lim
x  0 x x  0 x
| sin x |  sin x
 lim  lim  1.
x  0 x x  0 x
'
Slično se nalazi da je f (0)  1 .
' '
Kako je f (0)  f (0) to funkcija f (x )  | sin x | nema izvod u tački x  0 .
Slika 3
5.1.4. Geometrijska interpretacija lijevog i desnog izvoda
'
 '

Lijevi (desni) izvod funkcije y  f (x ) u tački x 0 , f (x 0 ) f (x 0 ) , je koeficijent pravca
lijeve (desne) polutangente grafika te funkcije u tački M 0 na grafiku, sa apscisom x 0 .
Slika 4
Definicija 3. Neka je funkcija y  f (x ) definisana u okolini tačke x . Ako je

y  
lim    lim y  
x 0 x 
x  0 x 
tada kažemo da funkcija ima u tački x pozitivan (negativan) beskonačan izvod. To se simbo-
lički označava sa f '(x )   ( f '(x )   ).
2
Primjer 5. Funkcija f (x )  x 3 je definisana i neprekidna za svako x   . U tački x  0 je:
2 2
' (x ) 3  0 3 1 1
f (0)  lim  lim    i
x  0 x x  0 3
x 0
' 1 1
f (0)  ...  lim    .
x  0 3
x 0
Napomena 2: Prethodni rezultati ukazuju da je prava x  0 ( y - osa) tangenta grafika funkci-

2
je y  x 3
u tački O (0, 0) . Geometrijski posmatrano, to znači da se grafik funkcije, sa obje
strane, približava x - osi pod uglom od 90 kad x  0 i x  0 , tj. „priljubljuje“ se y - osi.
5.1.5. Diferencijabilnost
Definicija 4. Za funkciju y  f (x ) se kaže da je diferencijabilna u tački x ako se y može

napisati u obliku
y  A x  (x ) x , ()
gdje je A realan broj, a funkcija (x ) je beskonačno mala kad x  0 .
Napomena 3: y iz (  ) se može napisati u obliku

y  A x  o (x ) (x  0)
Teorema 2. Funkcija f je diferencijabilna u tački x akko ima izvod f '(x ) u toj tački.
Primjedba. Formula () se može napisati u obliku

y  f '(x ) x  (x )x .
Teorema 3. Ako je funkcija f diferencijabilna u tački x , onda je ona i neprekidna u toj tački.
Obrnuto ne važi.
Primjer 6: Funkcija y  | x | je neprekidna u tački x  0 , ali nije diferencijabilna u tački x  0
, jer su lijevi i desni izvod u tački x  0 različiti.
Zaista,
' | 0  x |  | 0 | | x | x
y (0)  lim  lim  lim  1
x  0 x  x  0 x x  0 x
'
y (0)  ...  1.
Primjedba 1. Funkcija čiji grafik ima „šiljak“ u nekoj tački (slika 5), nije diferencijabilna u apscisi
te tačke.
Slika 5
5.2. OSNOVNE TEOREME O IZVODIMA
 Pravila diferenciranja
Teorema 4. Ako funkcije u i v imaju izvode u '(x ) i v '(x ) u tački x , onda i funkcije u  v ,
u
uv , (v (x )  0 ) imaju izvode u toj tački. Tada je:
v
1° (cu(x ))'  cu '(x ), c  const ,
2° (u  v )(x )  u '(x )  v '(x ) ,
3° (uv )'(x )  u '(x ) v(x )  u(x ) v '(x ) ,
'
4° 
u  (x )  u '(x ) v(x )  u(x ) v '(x ) .
 v 
 v 2 (x )
Napomena 4: Gornje jednakosti kraće zapisujemo u obliku

'
u   u ' v  uv ' .
(cu )'  cu ', (u  v )'  u ' v ', (uv )'  u ' v  uv ', 
 v  v2
Primjer 7:
a) Izvod funkcije f (x )  tg x je
'
 sin x  (sin x )' cos x  cos x (cos x )' cos x cos x  sin x ( sin x )
f '(x )     
 cos x  2
sin x cos2 x
cos x  sin2 x
2
1
 2
 .
cos x cos2 x
'
 cos x  (cos x )' sin x  cos x (sin x )'  sin2 x  cos2 x 1
b) (ctg x )'       .
 sin x  2
sin x 2
sin x sin2 x
5.2.1. Izvod kompozicije funkcija
Teorema 5. Neka je funkcija y  f (x ) diferencijabilna u tački x i funkcija z  g(y ) difere-

ncijabilna u tački y  f (x ) . Tada je funkcija z  (g  f )(x ) diferencijabilna u tački x i pri tom
važi (g  f )'(x )  g '(y ) f '(x ) .
Primjer 8: Da bi našli izvod funkcije a x (a  0, a  1) , napišimo je u obliku

x
a x  e ln a  e x ln a ili
z  a x  ey , y  x ln a .
Prema prethodnoj teoremi je

z '  (e y )'(x ln a )'  e y ln a ,
tj.
(a x )'  a x ln a, x   .
Primjer 9: Neka je u  ( fn  fn 1    f1 )(x ) . Označimo sa

y1  f1 (x ) , y2  f2 (y1 ) , ... , yn  fn (yn 1 ) .
' '
Tada je u '(x )  fn (yn 1 ) f '(yn 2 ) ... f1 (x ) .
Dokaz slijedi primjenom matematičke indukcije.
Primjer 10: Korišćenjem prethodne dvije teoreme jednostavno nalazimo izvode hiperboličkih
funkcija:
'
 e x  e x  1 1 x 1
(sh x )'  
 2
  (e x  e x )' 
 2 2
 
(e )' (e x )'  (e x  e x (x )')
2
(e x  e x )
  ch x
2
'
 e x  e x  1 e x  e x
(ch x )'     (e x  e x (x )')   sh x
 2  2 2
'
 sh x  (sh x )' ch x  sh x (ch x )' ch2 x  sh2 x 1

(th x )'      
 ch x   2 2
ch x ch x ch2 x
'
 ch x  (ch x )' sh x  ch x (sh x )' sh2 x  ch2 x (ch2 x  sh2 x )
(cth x )'       
 sh x  sh2 x sh2 x sh2 x
1
 2 .
sh x
5.2.2. Izvod inverzne funkcije
Teorema 6. Neka je y  f (x ) neprekidna strogo monotona funkcija u nekoj okolini tačke x i

neka je x  f 1 (y ) njena inverzna funkcija. Ako je funkcija f (x ) diferencijavilna u tački x i
1
f '(x )  0 , onda je funkcija f (y ) diferencijabilna u tački y  f (x ) .
Pri tom važi

1
( f 1 (y ))'  .
f '(x )
Napomena 5: Pri izračunavanju izvoda, poslednju formulu je pogodnije napisati u obliku

1
f '(x )  1 .
f (y )
Primjer 11: Funkcija y  loga x (a  0, a  1) je inverzna funkciji x  a y pa primjenom

formule iz napomene imamo
1 1 1
(loga x )'  y
 y
 .
(a )' a ln a x ln a
1 1 1
Za a  e nalazimo (ln x )'  (loge x )'    .
x ln e x 1 x
Primjer 12: Odredimo izvode inverznih trigonometrijskih funkcija

arcsin : [1,1]   , arccos : [1,1]   , arctg :    , arcctg :    .
Prema poslednjoj teoremi, uz napomenu da funkcija arcsin i arccos u tačkama

x  1 nemaju izvod, imamo:
1 1 1 1
(arcsin x )'     , x  (1,1),
(sin y )' cos y 1  sin y 2
1x2
1 1 1 1
(arccos x )'     , x  (1,1),
(cos y )'  sin y  1  cos2 y 1x2
1 1 1 1
(arctg x )'    2
 , x  ,
(tg x )' 1 1  tg y 1  x2
cos2 y
1 1 1 1
(arcctg x )'     , x  .
(ctg y )' 1 1  ctg2 y 1  x2

sin2 y
Primjer 13: Area funkcije su funkcije inverzne hiperboličkim funkcijama.
1° arsh x :   
arsh x  ln(x  x 2  1 )
arsh („area sinus hiperbolički“)
1
(arsh x )'  , x .
1  x2
Slika 6

2° a) arch x : [1, )   0
arch x  ln(x  x 2  1 )
b) arch x : [1, )  0
arch x  ln(x  x 2  1 )
Slika 7 Slika 8
Unije prethodne dvije funkcije označava se sa y  arch x i to je relacija, a ne funkcija.
arch („area kosinus hiperbolički“)

1
(arch x )'   2
, x 1
x 1
Slika 9
3° arth : (1,1)  
1 1x
arth x  ln
2 1x
arth („area tangens hiperbolički“)
1
(arth x )'  , |x | 1
1  x2
Slika 10
4° arcth : (,1)  (1, )   \ {0}

1 x 1
arcth x  ln
2 x 1
arcth („area kotangens hiperbolički“)
1
(arcth x )'  , | x |  1.
1x2
Slika 11
Tablica izvoda elementarnih funkcija
Funkcija f (x ) Izvod f '(x ) Važi za

1. c  const 0 x
2. x 1 x
3. x x 1   , x  0
p
  , q neparno, x  0
q
p
  1, q neparno, x  
q
4. 1/ x 1 / x 2 x 0
5. x 1/ 2 x x 0
6. a x x
a ln a a  0, a  1, x  
1 a  0, a  1, x  0
7. loga x
x ln a
8. sin x cos x x
9. cos x  sin x x
1 
10. tg x x  k , k  
cos2 x 2
1 x  k , k  
11. ctg x 
sin2 x
1 |x | 1
12. arcsin x
1 x2
1 |x | 1
13. arccos x 
1 x2
1
14. arctg x x
1  x2
1
15. arcctg x  x
1  x2
16. sh x ch x x
17. ch x sh x x
1
18. th x x
ch2 x
1
19. cth x  x 0
sh2 x
1
20. arsh x  ln(x  1  x2 ) x
1  x2
1
21. arch x  ln(x  x2 1 )  x 1
x2 1
1 1x 1 |x | 1
22. arth x  ln
2 1x 1 x2
1 x 1 1 |x | 1
23. arcth x  ln
2 x 1 1 x2
5.3. LOGARITAMSKI IZVOD
Ako je data funkcija y  ln f (x ) , gdje je f (x ) pozitivna diferencijabilna funkcija, tada je

f '(x )
y '  [ln f (x )]'  ()
f (x )
Poslednji izraz se zove logaritamski izvod funkcije f (x ) u tački x . On je pogodan za na-

laženje izvoda nekih složenijih funkcija.
Primjer 14: Nađimo izvod stepeno – eksponencijalne funkcije y   f (x )

g (x )
, gdje su f (x ) i
g(x ) diferencijabilne funkcije i f (x )  0 .
y   f (x )
g (x )
/ ln
 ln y  ln  f (x )
g (x )
()
 ln y  g(x )ln  f (x ) / '
y' f '(x )
  g '(x )ln  f (x )  g(x )  | na osnovu ()
y f (x )
g (x )  g(x ) 
 y '   f (x )  g '(x )ln f (x )  f '(x )  .
 f (x ) 
 
Napomena 6: Za nalaženje izvoda stepeno – eksponencijalnog izraza pogodnije je iskoristiti

() odakle je y  e g (x ) ln f (x ) . Dalje se nalazi izvod složene e - ove funkcije.
(A  e ln A , A  0)
Primjer 15:
I način
y  xx / ln
 ln y  x ln x / '
y' 1
  1  ln x  x 
y x
 y '  y (ln x  1)
 y '  x x (ln x  1).
II način
x
Izvod funkcije y  x , x  0 je
  x
'
y '  e ln x  (e x ln x )'  e x ln x  (x ln x )'
x  1
 e ln x 1  ln x  x  
 x 
x
 x (ln x  1).
5.4. IZVOD FUNKCIJE ZADATE IMPLICITNO
Neka je funkcija y  f (x ) , koja ima izvod u tački x , zadata implicitno jednačinom

F (x , y )  0 ()
'
Tada se izvod y '(x )  yx može naći diferenciranjem jednačine () , a zatim riješiti dobijenu
jednačinu po y ' .
Napomena 7: Dakle, prilikom traženja izvoda gdje god stoji napisano y , sjetimo se da je to
samo kratka oznaka za f (x ) i da je to prema tome neka funkcija od x i da izvod treba tražiti
po pravilu za izvod složene funkcije.
Napomena 8: Jednačinom F (x , y )  0 definisana je relacija koja ne mora uvijek biti funkcija.

Takođe, jednačina krive linije () je identitet ( y  f (x ) ),a identiteti se mogu diferencirati.
Zaista, neka je I (x )  0 identitet. Tada je
I (x )  0  I (x  x )  0
 I (x  x )  I (x )  0 / : x
I (x  x )  I (x )
 0
x
I (x  x )  I (x )
 lim 0
x  0 x
 I '(x )  0.
'
Primjer 16: Naći yx ako je y  xe y  1  0 .
Rješenje: Diferenciranjem nalazimo
y ' (1  e y  xe y  y ')  0  0
 y ' e y  xe y y '  0
 y '(1  xe y )  e y
ey
y' | y  xe y  1  0  1  xe y  y
1  xe y
ey
y' .
y
Napomena 9: Već smo naglasili da jednačinom F (x , y )  0 ne mora biti data funkcija.
Da u ovom slučaju nije data funkcija, lako zaključujemo ako datu jednačinu riješimo po
x.
y
Zaista, iz y  xe y  1  0 slijedi da je xe y  y  1 , odnosno x  (y  1)e .
Grafik ove funkcije x  f (y ) (crta se na uobičajen način, uzimajući u obzir da su x i y
zamijenili uloge) dat je na slici 12.
Slika 12
Ako zamislimo da je x argument, onda očigledno grafik krive, čija je jednačina

F (x , y )  0 nije grafik funkcije, jer postoje vertikalni „štapići“ koji na dva mjesta sijeku grafik.
y
Iz x  (y  1)e nalazimo
' y
x y  1  e y  (y  1)(e y )  e y (1  y  1)   .
ey
Po pravilu izvoda, za inverznu funkciju nalazimo

' 1 1 ey
yx  '
  ,
xy y y
 y
e
što je isti rezultat kao u prethodnom slučaju.
Napominjemo, pomoću matematičkog aparata sa kojim danas raspolažemo, nije moguće
iz date jednačine y  xe y  1  0 eksplicitno naći y .
5.5. IZVOD FUNKCIJE ZADATE PARAMETARSKIM JEDNAČINAMA
Ako je funkcija y  f (x ) definisana na segmentu [a, b ] parametarskim funkcijama

x  (t ), y  (t )
koje su definisane i neprekidne na odgovarajućem segmentu [ ,  ] , pri čemu je još funkcija

x  (t ) strogo monotona na [, ] (ima inverznu funkciju), tada važi:
Teorema 7. Ako su  '(t ) i  '(t ) redom izvodi funkcija x  (t ) i y  (t ) u tački t  [ ,  ]
i ako je  '(t )  0 , tada funkcija y  f (x ) ima izvod
 '(t )
f '(x )  ()
 '(t )
u odgovarajućoj tački x  (a,b) .
 
' '
Napomena 10: Umjesto yt   '(t ) i x t   '(t ) često se redom piše y i x pa se umjesto
() često piše
 
'
y ' yt y
f '(x )  
ili yx  '
 
.
x xt x
Primjer 17: Naći yx' ako je funkcija zadata parametarski

 x  t ln t


 y  ln t , t  0
 t
Rješenje:
1
 ln t 
'  t  (ln t )  1
1 1  ln t
Kako je x t  1  ln t  t   ln t  1 i yt     t
' '
 ,
t  t  t 2
t2
t
to je
1  ln t
'
' yt t2 1  ln t
yx    2 .
xt
'
1  ln t t (1  ln t )
5.6. DIFERENCIJAL FUNKCIJE
Neka je funkcija y  f (x ) diferencijabilna u tački x . Tada priraštaj funkcije možemo

napisati u obliku
y  f '(x )x  o (x ) (x  0) ()
Definicija 5. Glavni dio priraštaja f '(x ) x diferencijabilne funkcije u tački x , pri priraštaju
x , je diferencijal funkcije f u tački x pri priraštaju x ; oznaka d f (x ) .
Dakle, d f (x )  f '(x ) x .
Ako je f (x )  x , onda je
d f (x )  1  x ili d (x )  x (d x  x ) .
Zato se često piše

dy
d y  f '(x )dx |y'  f '(x ) 
dx
Teorema 8: Postoji diferencijal funkcije y  f (x ) u tački x akko je funkcija f (x ) diferencija-

bilna u tački x .
Napomena 11: Iz () zaključujemo da je, kad x  0 ,
y  f '(x ) x ()
odnosno
y  d y .
Primjer 18:
a) Diferencijal funkcije y  arctg x je

1 dx
d y  y ' dx  2
dx  .
1x 1  x2
4
b) Diferencijal funkcije s  e t je
4 4
d s  s ' dt  et  4t 3 dt  4t 3et dt .
5.6.1. Mehanička i geometrijska interpretacija diferencijala
Mehanički, diferencijal date funkcije s  s (t ) možemo shvatiti kao put koji bi tijelo,
krećući se pravolinijski po zakonu s  s (t ) , prešlo ako bi se u toku vremenskog intervala t
kretalo ravnomjerno, brzinom koju je imalo u momentu t ( v(t )  s '(t ) ). Zaista,
d s  s '(t ) t  v(t ) t .
Geometrijski, diferencijal d y funckije y  f (x ) jednak je

priraštaju ordinate tangente na krivu y  f (x ) u tački M (x , y ) .
Napomena 12: PQ  y  d je veličina koju smo ranije

označili sa (x )  0 . Slika 13
5.6.2. Invarijantnost forme diferencijala
Diferencijal funkcije f (x ) ima isti oblik, bez obzira da li je x nezavisno promjenljiva ili
zavisi od druge nezavisno promjenljive.
Zaista, neka je y  ( f  g )(t ) kompozicija funkcija x  g(t ), y  f (x ) , pri čemu je
funkcija g diferencijabilna u tački t , a f diferencijabilna u tački g(t ) . Tada je
d y  ( f  g )'(t )dt  f '(x ) g '(t )dt  f '(x )dx .


dx
5.6.3. Pravila izračunavanja diferencijala
Teorema 9. Ako su funkcije u  u(x ) i v  v(x ) diferencijabilne u tački x , onda važi:

1° d (u  v )  du  dv ,
2° d (uv )  udv  vdu ,
 u  vdu  udv
3° d    , v  v(x )  0 .
 v v2
Primjer 19:
a) Ako je u  c  du  c ' dx  0, c  const .
b) d (cu(x ))  (cu(x ))' dx  cu '(x )dx  c du .
5.6.4. Primjene diferencijala
Na osnovu formule y  d y (x  0) , odnosno formule y  f '(x ) x dobijamo

f (x  x )  f (x )  f '(x ) x (x  0)
Napomena 13: Pomoću poslednje formule mogu se približno izračunavati vrijednosti funkcija u
pojedinim tačkama. Osnovni nedostatak približnih formula koje se dobijaju na osnovu posle-
dnje formule je nemogućnost da se procijeni greška približnih izračunavanja koja se na njima
baziraju.
Primjer 20: Izračunajmo približno ln1,1 .

Prema formuli
f (x  x )  f (x )  f '(x ) x
za funkciju f (x )  ln x imamo
1 1
ln(x  x )  ln x   x (x  0) | (ln x )' 
x x
Kako je ln1,1  ln(1  0,1) stavimo da je x  1, x  0,1 (za x se biraju vrijednosti

bliske nuli), pa dobijamo
1
ln1,1  ln1   0,1  0  0,1  0,1 .
1
5.7. IZVODI VIŠEG REDA
Definicija 6: Prvi izvod, prvog izvoda, funkcije y  f (x ) u tački x , ukoliko postoji, zovemo
(2)
drugim izvodom funkcije y  f (x ) u tački x i objeležavamo ga sa f "(x ) ili f (x ) .
Dakle, po definiciji je y "  (y ')' , odnosno

f "(x )  [ f '(x )]' .
Potpuno analogno se definišu treći, četvrti, ... , n-ti izvod funkcije y  f (x ) u tački x ,
(3)
ukoliko postoje, i objeležavaju se, redom, f '''( f (x )), f (4) (x ), f (5) (x ), ... , f (n ) (x ) , tj. važi
y (n )  [y (n 1) ]' ,
odnosno
f (n ) (x )  [ f (n 1) (x )]' ,
(0)
pri čemu je f (x )  f (x ) (izvod reda 0).
Napomena 14: Za n-ti izvod funkcije y  f (x ) se upotrebljava još i oznaka

d n f (x ) dn
ili f (x ) .
dx n dx n
Definicija 7. Ako funkcija f ima konačne izvode zaključno do reda n na skupu A   , tada za
f kažemo da je n - puta diferencijabilna na tom skupu.
3 2
Primjer 21: Naći sve izvode funckije f (x )  x  2x  4x  1 .
Imamo da je za svako x
f '(x )  3x 2  4x  4, f "(x )  6x  4, f '''(x )  6, f (4) (x )  0, f (5) (x )  0, ...
Napomena 15: Uopšte, n-ti izvod funkcije y  a 0  a1x  ...  an x n je

y (n )  an n ! .
Primjer 22:
1° y  e x  y (n )  e x .
x (n )
2° y  a  y  a x lnn a, a  1, a  1 .
Primjer 23: Naći n-ti izvod, n   , funkcije f (x )  sin x .

 
f '(x )  cos x  sin x  
 2 
   
f "(x )  cos x    sin x  2  
 2   2 
    
f '''(x )  cos x  2    sin x  3  .
 2   2 
  
Uočavamo da bi n-ti izvod, n   , mogao biti f (n ) (x )  sin x  n  .
 2 
  
Za n  1 tvrđenje je tačno, jer je f '(x )  sin x  1    cos x .
 2 
Pretpostavimo da je za k  N ,
 
f (k ) (x )  sin x  k  ,
 2 
pa dokažimo da je
 
f (k 1) (x )  sin x  (k  1)  .
 2 
Zaista,
   
f (k 1) (x )  cos x x  k   sin x  (k  1)  .
 2   2 
Na taj način smo matematičkom indukcijom dokazali da je za svako n  

 
(sin x )(n )  sin x  n  .
 2 
Drugi izvod funkcije y  f (x ) koja je zadata parametarski x  (t ) i y  (t ) je

   
" y x y x
yx  
.
3
x
Zaista, iz
    
y ' ' y x y x
y' 
 (y )t 
2
x x
   

' ' ' y x y x '
 (y )x  x t  | xt  x
2
x
   
" y x y x
 yx 
3
x
Teorema 10. Ako su u i v n-puta diferencijabilne funkcije i c konstanta, onda je

(n )
1° (cu )  cu (n ) ,
(n )
2° (u  v )  u (n )  v (n ) ,
n n   n   n   n 

3° (uv )(n )     u (n i )v (i )    u (n )v    u (n 1)v ' ...    uv (n ) .
  0   1   n 
 i 
i 1 
Poslednja od navedenih formula je tzv. Lajbnicova * formula.
Na primjer:
 
x  r cos t, x  r sin t, x  r cos t
 
y  r sin t, y  r cos t, y  r sin t

y r cos t
y'    ctg t

r sin t
x
   
y x y x r sin t(r sin t )  (r cos t )r cos t
y" 
3 (r sin t )3
x
r 2 sin2 t  r 2 cos2 t r 2 (sin2 t  cos2 t ) 1
 3 3
 3 3
 .
r sin t r sin t r sin 3 t
Napomena 16: Drugi izvod vrlo često ne tražimo pomoću obrasca

   
y x y x
y" 
x3
već odmah iz prvog izvoda diferenciranjem lijeve i desne strane po x ili po t .
Na primjer:

x  r cos t, x  r sin t

y  r sin t, y  r cos t

y
y' 
  ctg t.
x
a) Diferenciranjem ovog rezultata po x , dobijamo:

' ' ' '
(y ')x  ( ctg t )x  ( ctg t )t  tx
1  1 
   
2 
sin t  r sin t  ' 1 1 1
tx   
' 
1 xt r sin t
 x
r sin 3 t
*
Gottfried Wilhelm Leibniz (1646–1716), njemački polimatematičar
b) Diferenciranjem prvog izvoda po t , dobijamo:

' '
(y ')t  ( ctg t )t
 1 
(y ')x  x t   
' '

 sin2 t 

1
y " x 
sin2 t
1
y "(r sin t ) 
sin2 t
1
y"
r sin 3 t
Drugi izvod funkcije zadate implicitno nalazimo iz prvog izvoda po istom postupku kao što
smo prvi izvod nalazili i date jednačine.
Na primjer, ako je data jednačina x 2  y 2  r 2 , diferenciranjem nalazimo
2x  2y y '  0 ()
x
y'
y
  x 
y  x  
(x ' y  xy ') (y  xy ')   y  x 2  y2 r2
y"     .
y2 y2 y2 y3 y3
Napomena 17: Drugi izvod možemo često lakše naći iz neuređene jednačine za prvi izvod (u
našem slučaju () )
2x  2y y '  0 / '
 2  2(y ' y ' y(y ')')  0 / : 2
 1  (y ')2  y y "  0
 y y "  1  (y ')2
  2
  x  
1    

(1  (y ')2 )   y   x 2  y2
y"   .
y y y3
Primjer 24: Odrediti drugi izvod funkcije

a) y  x 1  x 2 , b) y  x ln x , c) y  x (sin(ln x )  cos(ln x )) .
Rješenje:
x 1  2x 2
a) y '  (x 1  x 2 )'  1  x2   (1  x 2 )' 
2 1  x2 1  x2
'
 1  2x 2   (1  2x )' 1  x  (1  2x )( 1  x )'
2 2 2 2
y "  (y ')'   
 1  x 2  ( 1  x 2 )2
(1  2x 2 )2x
4x 1  x 2 
2 1  x2 x (3  2x 2 )
  .
1  x2 (1  x 2 ) 1  x 2
1
b) y '  1  ln x  x   ln x  1
x
1
y" , x 0.
x
c) y '  1(sin(ln x )  cos(ln x ))  x (cos(ln x )  (ln x )' sin(ln x )(ln x )')

1 1 
 sin(ln x )  cos(ln x )  x  cos(ln x )  sin(ln x )
 x x 
 2 cos(ln x )
2
y "  2 sin(ln x )(ln x )'   sin(ln x ) .
x
Primjer 25: Naći n-ti izvod funkcije y  x 2e x .
Rješenje: Kako je
(e x )(n )  e x , (x 2 )'  2x , (x 2 )"  2, (x )'''  0, ... , (x 2 )(n )  0, n  3 ,
to prema Lajbnicovoj formuli nalazimo
 n       
 n  n  n 
y (n )   (e x )(n ) x 2   (e x )(n 1) (x 2 )'  (e x )(n 2) (x 2 )''  (e x )(n 3) (x 2 )'" 0  ...  0
 0   1   2   3  
0
n(n  1) x
 1  e x x 2  ne x  2x  e 2
2
 e x (x 2  2nx  n(n  1)).
 n   n  n (n  1)!
   n! n!   n!
 0  0 !(n  0)!  1  n !  1,  1   1!(n  1)!  (n  1)!  n,
   
 n  n(n  1)(n  2)! n (n  1)
   
 2 
  2 ! (n  2)! 2
5.8. DIFERENCIJALI VIŠEG REDA
Definicija 8. Neka je funkcija y  f (x ) definisana i n-puta diferencijabilna u intervalu (a, b) .

Diferencijal n-tog reda funkcije y  f (x ) , u oznaci d n y , je
d n y  f (n ) (x )(dx )n ()
Često se n-ti diferencijal piše u obliku

d n y  f (n ) (x )dx n ,
n n
gdje po dogovoru važi da je (dx )  dx .
Napomena 18: Ako dx smatramo konstantom, jer nije funkcija od x , onda je

d n y  d (d n 1y ), d 0y  y .
d ny
Napomena 19: Ranije smo ukazali da se n-ti izvod funkcije f objeležava sa , što je sada
dx n
d ny
jasno na osnovu () , jer je f (n ) (x )  .
dx n
Primjer 26: Za funkciju y  e x n-ti izvod je y (n )  e x , pa je

d n y  e x dx n .
Primjer 27: Diferencijali višeg reda nemaju svojstvo invarijantnosti pri zamjeni promjenljivih.
Zaista, neka su funkcije y  f (x ), x  x (t ) dvaput diferencijabilne.
d 2y  f " x (t )dt 2 .
Kako je
f " x (t )  [ f '(x (t ))]'  [ f '(x ) x '(t )]'  f "(x )(x '(t ))2  f '(x )x " t ,
to je
d 2y  f "(x )(x '(t ))2 dt 2  f '(x ) x "(t )dt 2 ()
Ako se uzme u obzir da je

dx  x '(t )dt 2
i d x  x "(t )dt ,
2
onda se jednakost () može napisati u obliku

d 2y  f " dx 2  f '(x )dx 2 ,
odakle slijedi da drugi dfiferencijal ne posjeduje svojstvo invarijantnosti.
5.9. OSNOVNE TEOREME DIFERENCIJALNOG RAČUNA
Definicija 9. Kaže se da realna funkcija f , definisana u nekoj okolini tačke c   , ima u toj
tački lokalni maksimum (minimum) ako postoji okolina U  (c  , c  ) tačke c tako da je
za svako x  U ispunjeno
f (x )  f (c)  f (x )  f (c)
Slika 14 Slika 15
U tački c je strogi lokalni maksimum (minimum), ako je

f (x )  f (c)  f (x )  f (c), x  U \ {c} .
Slika 16 Slika 17
Primjer 28: Funkcija



 0, x  0
  5 
f (x )   sin x , x  0, 
  2 

 5
 0, x 
2
 3
ima strogi lokalni maksimum u tački x  , strogi lokalni minimum u tački x  . Loka-
2 2
3 5
lni maksimum u tački x  . Lokalni maksimum u tački x  , a lokalni minimum u ta-
2 2

čki x  0 . U tačkama x  a , a  su lokalni maksimumi, a u tačkama x  b, b  0
2
lokalni minimum.
Slika 18
Napomena 20: Tačke (strogog) lokalnom maksimuma i (strogog) lokalnlnom minimuma se

nazivaju tačke (strogih) lokalnih ekstremuma (ekstrema).
5.9.1. Fermaova teorema
Teorema 11. Ako je funkcija f diferencijabilna u tački c i u

toj tački ima lokalni ekstremum, onda je f '(c)  0 .
Geometrijski, Fermaova * teorema može da se

interpretira na sljedeći način. Ako je f diferencijabilna
funkcija u intervalu (a, b) i ako u tački c  (a, b) funkcija ima
ekstremum, tada je tangenta grafika funkcije y  f (x ) u
tački (c, f (c)) paralelna apscisnoj osi ( x - osi).
Slika 19
*
Pierre de Fermat (1601–1665), francuski advokat
Definicija 10. Neka je funkcija f diferencijabilna na intervalu (a, b) . Tačke x  (a,b) za koje je
f '(x )  0 zovu se stacionarne tačke funkcije f .
Definicija 11. Stacionarne tačke funkcije f na nekom intervalu i tačke u kojima f ' nije defi-
nisan, zovu se kritične tačke.
Sve stacionarne tačke su kritične, a obrnuto ne važi.
Napomena 21:
1° Obrnuta teorema ne važi, tj. jedna funkcija f može da bude diferencijabilna u datom
intervalu (a, b) i da je f '(c)  0 , gdje c  (a, b) , ali funkcija u tački c nema ekstrema. Na
3
primjer funkcija f (x )  x je diferencijabilna u  i f '(0)  0 , ali u x  0 funkcija nema
ekstremuma.
2° Pretpostavka u Fermaovoj teoremi da je funkcija f diferencijabilna je bitna, što
pokazuje primjer funkcije f (x )  | x | , koja ima ekstrema u tački x  0 , ali u toj tački nije
diferencijabilna.
Teorema 12. Neka je f neprekidna na segmentu [a, b ] i diferencijabilna u intervalu (a, b) . Ako
su c1, c2 , ... , ck svi brojevi intervala (a, b) , tako da je f '(ci )  0, i  1,2, ... , k , onda
najmanji od brojeva
f (a ), f (c1 ), f (c2 ), ... , f (ck ), f (b)
je najmanja vrijednost funkcije f na segmentu [a, b ] , a najveći od njih je najveća vrijednost

funkcije na istom segmentu.
Oznake: min f (x ), max f (x ) .
x [a ,b ] x [a ,b ]
4 2
Primjer 29: Funkcija f (x )  x  8x  1 je neprekidna na segmentu [3, 3] i diferencijabi-
3
lni u intervalu (3, 3) . Kako je f '(x )  4x  16x to iz jednačine f '(x )  0 dobijamo
rješenje c1  2, c2  0, c3  2 .
Dalje je
f (3)  10, f (2)  15, f (0)  1, f (2)  15, f (3)  10 .
Dakle, najmanju vrijednost min f (x )  15 funkcija dostiže u tačkama x  2 i

x [3,3]
x  2 , a najveću max f (x )  10 u tačkama x  3 i x  3 .

x [3,3]
5.9.2. Rolova teorema
Teorema 13. Neka je funkcija f neprekidna na segmentu [a,b ] ,

diferencijabilna u intervalu (a, b) i f (a )  f (b) . Tada u intervalu
(a,b) postoji tačka c ,takva da je f '(c)  0 .
Geometrijski, pod uslovima Rolove * teoreme postoji tačka
c  (a,b) , takva da je u tački (c, f (c)) grafika tangenta
paralelna x - osi.
Napomena 22: Rolova teorema daje dovoljne uslove postojanja

stacionarnih tačaka funkcije f (x ) .
Ako neka od pretpostavki iz Rolove teoreme nije ispunjena, onda to tvrđenje ne mora biti
tačno. Na primjer:
a) Ako je funkcija prekidna (slika 20) Rolova teorema ne važi.
b) Ako u intervalu (a, b) izvod svuda nije konačan (slika 21), teorema takođe ne važi; ovdje
je izvod u tački M beskonačan, jer je tangenta normalna na osu Ox .
c) Ako funkcija u svakoj tački intervala (a, b) nema određen izvod, teorema takođe ne važi
(slika 22); u ovom slučaju u tački M postoje dvije tangente i izvod nije određen (ima dvije
vrijednosti: lijevi izvod koji odgovara lijevoj tangenti i desni izvod koji odgovara desnoj
tangenti).
Slika 20 Slika 21 Slika 22
Primjedba 2. Ako je u Rolovoj teoremi f (a )  f (b)  0 , onda između dvije nule funkcije leži
bar jedna nula prvog izvoda.
*
Michel Rolle (1652–1719), francuski matematičar
5.9.3. Lagranžova teorema
Teorema 14. Ako je funkcija f neprekidna na segmentu [a,b ] i

difere-ncijabilna u intervalu (a, b) , onda postoji c  (a, b) , tako
da je
f (b)  f (a )
 f '(c) ()
b a
Napomena 23: Često se u formulaciji ove teoreme umjesto c

piše  , a uslov () se zapisuje u obliku
f (b)  f (a )  (b  a ) f '() .
Lagranžova teorema zove se često i teorema o srednjoj vrijednosti.
Geometrijski, Lagranžova * teorema znači, da, ako je kriva y  f (x ) neprekidna za

x  [a,b ] i u svakoj tački intervala (a,b) ima tangentu, onda postoji tačka c  (a,b) , takva da
je tangenta u tački (c, f (c)) paralelna sječici koja sadrži tačke (a, f (a )) i (b, f (b)) .
Slika 23
Primjer 30: Dokažimo nejednakost

| sin x  sin y |  | x  y |, x , y   .
Dokaz:
Neka je y  x . Funkcija f (x )  sin x je neprekidna na skupu  pa prema tome i na
segmentu [y, x ] , a takođe je diferencijabilna na  pa prema tome i u intervalu (y, x ) . Na taj
način funkcija f (x )  sin x ispunjava uslove Lagranžove teoreme na segmentu [y, x ] , a prema
istoj postoji tačka c  (y, x ) takva da je
*
Joseph – Louis Lagrange, rođen kao Giuseppe Lodovico Lagrangia (1736–1813), italijanski matematičar
sin x  sin y  (x  y )cos c, y  c  x , f (x )  sin x

a  y, b  x
( f (b)  f (a )  (b  a ) f '(c))
f '(x )  cos x
f '(c)  cos c
odakle je
| sin x  sin y |  | x  y || cos c |  | x  y | . | cos x |  1
Primejdba 3: Ako se primijeni Lagranžova teorema na funkciju f (x )  sin x na segmentu

[0, x ] dobija se poznata nejednakost | sin x |  | x | .

y
 Posljedica Lagranžove teoreme
Ako je funkcija f : (a,b)   diferencijabilna u (a, b) i f '(x )  0 ( f '(x )  0) za

x  (a,b) , onda ona raste (opada) na (a,b) . Ako je f '(x )  0 ( f '(x )  0) za x  (a,b) , onda
funkcija f strogo raste (opada) na (a, b) .
Zaista, neka su x 1, x 2  (a,b) i x 1  x 2 . Na osnovu Lagranžove teoreme postoji
c  (x 1, x 2 ) tako da važi f (x 2 )  f (x 1 )  f '(c)(x 2  x 1 ) .
No, kako je f '(c)  0 ( f '(c)  0) , to je f (x 1 )  f (x 2 ) ( f (x 1 )  f (x 2 )) . Slično važi u
drugom slučaju.
Primjedba 4: Ovaj stav daje dovoljne uslove za strogo rastenje (opadanje) koji nijesu i
neophodni.
5.9.4. Košijeva teorema
Teorema 15. Ako su funkcije f i g neprekidne na segmentu [a,b ] , diferencijabilne u (a, b) i

g '(x )  0 za x  (a,b) , onda postoji tačka c  (a,b) , tako da je
f (b)  f (a ) f '(c)
 .
g(b)  g(a ) g '(c)
Primjedba 5: Lagranžova teorema je specijalan slučaj Košijeve teoreme. Dobija se iz Košijeve

teoreme za g(x )  x .
Košijeva teorema se koristi pri dokazu Lopitalovih pravila, koja imaju važnu ulogu u teoriji
graničnih vrijednosti funkcija.
5.10. LOPITALOVA* PRAVILA
Teorema 16. Neka su funckije f i g diferencijabilne u intervalu (a, b) i pri tom je g '(x )  0
za x  (a,b) i neka je
lim f (x )  lim g(x )  0 .
x a  0 x a  0
Ako postoji (konačan ili beskonačan)

f '(x )
lim ,
x a  0 g '(x )
f (x )
onda postoji i lim i važi jednakost
x a  0 g(x )
f (x ) f '(x )
lim  lim .
x a  0 g(x ) x a  0 g '(x )
Napomena 24. Važi slična teorema i za slučaj da x  b  0 , samo svuda u formulaciji teoreme
treba, umjesto x  a  0 , napisati x  b  0 .
Teorema 17. Neka su funkcije f i g diferencijabilne u intervalu (a, ) i pri tom je g '(x )  0
f '(x )
za x  (a, ) i neka je lim f (x )  lim g(x )  0 . AKo postoji lim , tada postoji
x  x  x  g '(x )
f (x )
i lim i važi
x  g(x )
f (x ) f '(x )
lim  lim .
x  g(x ) x  g '(x )
Napomena 25: Važi slična teorema i za slučaj x   , samo što je u pitanju interval (, a )
ii svuda u formulaciji teoreme treba, umjesto x   , napisati x   .
0
Napomena 26: Prethodne dvije teoreme rješavaju neodređene izraze oblika .
0
*
Guillaume François Antoine, marquis de l'Hôpital (1661–1704), francuski matematičar
Teorema 18. Neka su f i g diferencijabilne funckije u intervalu (a, b) i pri tome je g '(x )  0
za x  (a,b) i neka je lim f (x )  lim g(x )   () .
x a  0 x a  0
f '(x ) f (x )
Ako postoji lim , onda postoji i lim i važi jednakost
x a  0 g '(x ) x a  0 g(x )
f (x ) f '(x )
lim  lim .
x a  0 g(x ) x a  0 g '(x )
Napomena 27: Važi slična teorema za slučaj x  b  0 .
Teorema 19. Neka su f i g diferencijabilne u intervalu (a, ) i pri tome je g '(x )  0 za
f '(x )
x  (a, ) i neka je lim f (x )  lim g(x )   . Ako postoji lim , onda
x  x  x  g '(x )
f (x )
postoji i lim i važi
x  g(x )
f (x ) f '(x )
lim  lim .
x  g(x ) x  g '(x )
Napomena 28: Ako su f i g diferencijabilne na intervalu (, a ) , tada važi slična teorema za
slučaj x   .

Napomena 29: Prethodne dvije teoreme rješavaju neodređene izraze oblika .

Često se umjesto prethodne četiri teoreme formuliše samo jedna Lopitalova teorema,
koja glasi:
Teorema 20. Neka su funkcije f i g diferencijabilne u nekoj okolini tačke a , osim možda u
samoj tački a , i neka je g '(x )  0 za svako x  a iz te okoline. Ako, kad x  a (ili
f '(x )
x   ), funkcije istovremeno teže 0 ili  () i postoji lim , tada postoji
x a g '(x )
f (x )
lim i pri tome je
x a g(x )
f (x ) f '(x )
lim  lim .
x a g(x ) x a g(x )
Napomena 30: Lopitalova teorema se može primjenjivati više puta prilikom nalaženja određene
granične vrijednosti, ako izvodne funkcije f '(x ) i g '(x ) ( f "(x ) i g "(x ) ) itd. zadovoljavaju
uslove Lopitalove teoreme, tj. važi
f '(x ) f "(x )
lim  lim .
x a g '(x ) x a g "(x )
Primjedba 6: Lopitalova pravila daju dovoljne, ali ne i potrebne uslove za postojanje limesa i
0 
primjenjuju se isključivo na neodređene izraze oblika i .
0 
Međutim, i ostali neodređeni oblici 0  ,   , 1 , 00 i 0 se mogu svesti na
prethodna dva i primijeniti Lopitalova teorema. O oblicima 0   i    već je bilo riječi.

Ako se funkcija F (x )  [ f (x )]g (x ), f (x )  0 pojavljuje u nekom od oblika 1 , 00 , 0 ,
tada je
g (x ) lim g (x ) ln[ f (x )]
lim F (x )  lim e ln[ f (x )]  e x a .
x a x a
Primjer 31:
x  sin x
1° Formalnom primjenom Lopitalovog pravila na lim dobija se
x  x  sin x
1  cos x
lim koji ne postoji. No, dati limes se može napisti u obliku
x  1  cos x
x sin x sin x
 1
x  sin x
lim  lim x x  lim x  1.
x  x  sin x x  x sin x x  sin x
 1
x x x
 0   0 
   
 0   0 
x  sin x (x  sin x )' 1  cos x (1  cos x )'
2° lim 3
 lim 3
 lim 2
 lim
x 0 x (Lop .) x  0 (x )' x 0 3x (Lop .) x  0 (3x 2 )'
 0 
 0 
 
sin x (sin x )' cos x 1
 lim  lim  lim  .
x 0 6x ( Lop .) x  0 (6x )' x  0 6 6
  
 
(0  )   
ln x (ln x )'
3° lim x ln x  lim  lim '
x  0 x  0 1 (Lop.) x 0 1 
 
x  x 
1
x g
 lim  lim (x )  0 | f g 
x  0 1 x  0 1
 2
x f
1 () 1
4° lim (x  xe x )  lim x (1  e x )
x  x 
1 1 g
0 1
1 e x (1  e x )'  g  f
 lim  lim f  g  f 1   
x  1 x 
 1 
'  f  1
 
x  x  f
1 
1 
e x   2 
 x  1
 lim  lim (e x )  0
x  1 x 
 2
x
     
     
n   n n 1  
x (x )' nx n! 0
5° lim  lim  lim    lim   0.
x  e x (Lop .) x  x
(e )' x  e x (Lop .) x  e x

  
  
 
x 
(x  )' x n 1
6° lim  lim  lim  lim x    (za svako   0 )
x  ln x x  (ln x )' x  1 x 
0
  1
1 1 ln(1 sin x )  0   cos x
1
lim 1 sin x
1
lim
ln(1 sin x ) x
7° lim(1  sin x ) x
 lim e e x 0 x
 e x 0 1
 e 1  e.
x 0 x 0 (Lop .)
00
x ln x x lim x ln x
8° lim x  lim e  e x 0  e0  1 | slučaj 3°
x 0 x 0
   1
1 ( 0 ) 1 ln x    x
lim lim
9° lim
x
x
x  lim x x
 lim e ln x  e x  x
 e x  1
 e0  1 .
x  x  x  (Lop .)
5.11. TEJLOROVA FORMULA
Definicija 12. Neka je funckija f n – puta diferencijabilna u tački a .

Polinom
f '(a ) f "(a )
Tn (x )  f (a )  (x  a )  (x  a )2  ... 
1! 2!
f (n ) (a )
 (x  a )n
n!
je Tejlorov * polinom stepena n za funkciju f u tački a .
Teorema 21. Za funkciju f , koja je n puta diferencijabilna u tački a , i njen Tejlorov polinom
stepena n u tački a važi:
'
f (a )  Tn (a ), f '(a )  Tn (a ), ... , f (n ) (a )  Tn(n ) (a ) .
Sada ćemo formulisati jednu od veoma značajnih teorema matematičke analize, prema
mišljenju mnogih matematičara, jednu od najznačajnih.
Teorema 22. Neka je funkcija f n-puta neprekidno diferencijabilna na segmentu [a,b ] i u

(n )
intervalu (a, b) ima (n  1) - vi izvod ( f je diferencijabilna), onda postoji   (a, b) takvo da
je
f '(a ) f "(a ) f (n ) (a )
f (x )  f (a )  (x  a )  (x  a )2  ...  (x  a )n  Rn (x , ) ,
1! 2! n!
f (n 1) ()(x  a )n 1
gdje je Rn (x , )  .
(n  1)!
Izraz Rn 1 (x , ) zove se ostatak u razvoju funkcije f po Tejlorovoj formuli u Lagranžo-

vom obliku.
Dakle, možemo pisati
f (x )  Tn (x )  Rn .
Napomena 31:
1° Često se koristi   a   (x  a ), a    1 , pa je
f (n 1) (a   (x  a ))
Rn (x , )  (x  a )n 1 .
(n  1)!
*
Brook Taylor (1685–1731), engleski matematičar
2° U upotrebi je i Košijev oblik ostatka

f (n 1) (a   (x  a ))
Rn (x , )  (x  a )n 1 (1  )n .
n!
3° Ako je x „blizu“ a , onda će Rn biti „malo“, u stvari, može se dokazati da je
Rn  o ((x  a )n ), x  a ,
što predstavlja Peanov * oblik ostatka. Zato se Tejlorova formula

koristi za aproksimaciju funckije f lokalno, u okolini tačke a .
Dakle,
f (x )  Tn (x ) ,
u nekoj okolini tačke a . Tada je potrebno odrediti gornju granicu

greške, tj. broj od koga je manja apsolutna vrijednost ostatka
Rn (x ) .
4° Ukoliko je stepen polinoma Tn (x ) veći, to je ostatak Rn , kojeg ćemo jednostavno

označavati sa Rn (x ) , sve manje. Kad n   , tada u nekoj okolini tačke x  a ostatak
Rn (x )  0 .
U tom slučaju je
 f (n ) (a ) 
f (x )  lim  f (a )  f '(a )(x  a )  ...  (x  a )n 
n 
 n! 
i kaže se da je funkcija f (x ) razvijena u beskonačan Tejlorov red

f "(a ) f (n ) (a )
f (x )  f (a )  f '(a )(x  a )  (x  a )2  ...  (x  a )n  ...
2! n!
5° Tejlorova teorema predstavlja prirodno uopštenje Lagranžove teoreme, tj. Lagranžova

teorema je specijalan slučaj Tajlotove teoreme i dobija se iz nje za n  0 .
*
Giuseppe Peano (1858–1932), italijanski matematičar
5.12. MAKLORENOVA FORMULA
Ako je u Tejlorovoj formuli a  0 , dobijamo

Maklorenovu * formulu
f "(0) 2 f (n ) (0) n
f (x )  f (0)  f '(0) x  x  ...  x  Rn (x ),
2! n!
gdje je
f (n 1) (x )x n 1
Rn (x )  , 0   1
(n  1)!
(Lagranžov oblik ostatka)
ili
f (n 1) (x ) x n 1 (1  )n
Rn (x )  , 0   1
n!
(Košijev oblik ostatka)
ili
Rn (x )  o (x n ), 0    1
(Peanov oblik ostatka)
4 3
Primjer 32: Koristeći Tejlorovu formulu, razložiti polinom P (x )  3x  4x  9x  1 po ste-
penima binoma (x  2) .
Rješenje:
Biće
P (x )  3x 4  4x 3  9x  1 i P (2)  1,
P '(x )  12x 3  12x 2  9 i P '(2)  39,
P "(x )  36x  24x 2
i P "(2)  96,
P '''(x )  72x  24 i P '''(2)  120,
P (4) (x )  72 i P (4) (2)  72,
pa Tejlorova formula, u ovom slučaju, glasi:

P '(2) P "(2) P '''(2) P (4) (2)
P (x )  P (2)  (x  2)  (x  2)2  (x  3)3  (x  2)4
1! 2! 3! 4!
39 96 2 120 3 72 4
 1 (x  2)  (x  2)  (x  2)  (x  2)
1! 2! 3! 4!
 1  39(x  2)  48(x  2)2  20(x  2)3  3(x  2)4 .
*
Colin Maclaurin (1698–1746), škotski matematičar
Primjer 33: Dokazati da ako je a   nula reda n polinoma P (x ) stepena m , onda se P (x )

n
može napisati u obliku (x  a ) Q(x ) , gdje je Q(x ) polinom stepena m  n i Q(a )  0 .
Dokaz:
Ako polinom P (x ) razvijemo po Tejlorovoj formuli u okolini tačke a , imaćemo:
P (n ) (a ) P (m ) (a )
P (x )  (x  a )n  ...  (x  a )m ,
n! m!
(n 1)
jer je a nula reda n polinoma P (x ) , pa je P (a )  ...  P (a )  0 , tj.
 P (n ) (a ) P (n 1) (a ) P (m ) (a ) 
P (x )  (x  a )m   (x  a )  ...  (x  a )m n  .
 n ! (n  1)! m! 
Jasno je da je
P (m ) (a ) P (n 1) (a ) P (n ) (a )
Q(x )  (x  a )m n  ...  (x  a ) 
m! (n  1)! n!
(m ) P (n ) (a )
polinom (m  n ) - tog stepena, jer je P (a )  0 , a takođe je Q(a )   0.
n!
Dakle, možemo izvesti zaključak:
Realan broj a je nula reda n polinoma P (x ) stepena m akko postoji polinom Q(x )
n
stepena m  n takav da je Q(a )  0 i P (x )  (x  a ) Q(x ) .
Primjer 34:
1° Za funkciju e x je:
f (x )  e x , f '(x )  e x , ... , f (n ) (x )  e x , f (n 1) (x )  e x i
f (0)  1, f '(0)  1, ... , f (n ) (0)  1, f (n 1) (x )  e x , 0    1
pa na osnovu Maklorenove formule dobijamo

x2 xn
ex  1  x   ...   Rn (x ) ,
2! n!
a ostatak u Lagranžovom obliku je

x n 1
Rn (x )  e x , 0    1 .
(n  1)!
Dakle,
x2 xn
ex  1  x   ...  . ()
2! n!
2° Izračunajmo približno e , stavljajući x  1 u () . Tada se dobija

1 1 1
e  1   ...  .
1! 2! n!
Greška kooja se pri tom čini, procjenjuje se pomoću nejednakosti

1n 1 1 3
| Rn (1) |  e 1  e  ,
(n  1)! (n  1)! (n  1)!
gdje je za e uzet broj 3 za gornju granicu i prilikom majoriranja stavljamo   1 .
3° Dokažimo da je broj e iracionalan.

m
Pretpostavimo suprotno, da je e racionalan broj oblika e  , m, n  N , n  2 .
n
Prema primjeru 2° imamo
1 1 1
e  1   ...   Rn
1! 2! n!
 1 1 1 
 n ! e  1    ...    n ! Rn
 1! 2! n ! 
 n ! Rn  .
1
S druge strane, iz jednakosti Rn  e  se dobija, stavljajući   0 , odnosno
(n  1)!
  1 da je
1 e
 Rn 
(n  1)! (n  1)!
1 3
  Rn  / n !
(n  1)! (n  1)!
n! 3n !
  n ! Rn 
(n  1) n ! (n  1) n !
1 3
  n ! Rn 
n 1 n 1
 0  n ! Rn  1 |n 2
što je kontradikcija.
Dakle, e je iracionalan broj.
x
4° Pomoću Maklorenovog polinoma petog stepena za funkciju f (x )  e izračunati pri-
bližno e 1/3 i procijeniti gornju granicu učinjene greške.
Rješenje:
Prema 1° je
x2 x3 x4 x5
ex  1  x     ,
2! 3! 4! 5!
tada je
x 6 x
R6  e , 0    1.
6!
1
Za x  dobijamo
3
2 5
1 1  1   
e 1/3  1      ...  1  1  .
3 2  3  
120  3 
1
Ostatak za x  je
3
6
 1 
  1
 3  1
 e3 2 1 1
R6  e 3
     105 .
6! 6! 729 120  729 43740 100000
Dakle, može se uzeti da je R6  106 , što znači da

2 5
1 11 1  1 
1     ...    ()
3 2  3  120  3 
izračunava e 1/3  3 e tačno na četiri prve decimale. Iz tog razloga, kad računamo () dovoljno
je računati do pete decimale, pa nalazimo da je
e1/3  1, 39563 .
5° Koristeći Peanov oblik ostatka, aproksimativna formula za e x je

x x2 xn
ex  1    ...   o (x n ), x  0 .
1! 2! n!
5.13. ISPITIVANJE FUNKCIJA POMOĆU IZVODA
 Raštenje i opadanje funkcija
Teorema 23. Diferencijabilna funkcija f (x ) u intervalu (a, b) raste (opada) akko je

f '(x )  0 (f '(x )  0) za x  (a,b) .
Teorema 24. Diferencijabilna funckija f (x ) u intervalu (a, b) strogo raste (strogo opada)
akko je
f '(x )  0 (f '(x )  0) .
Za rastuću funkciju se kaže da je neopadajuća, a za opadajuću da je nerastuća.
Jedan praktičan kriterijum za iznalaženje intervala monotonosti funkcije sastoji se iz

sljedećih faza:
1° Izračunajmo izvod f ' date funkcije f .

2° Odredimo tačke iz oblasti definisanosti funkcije u kojima je prvi izvod nula ili ne postoji
(kritične tačke funkcije f u odnosu na f ' ).
3° Kritičnim tačkama razbijamo oblast definisanosti funkcije f na intervale, tj. odredimo
intervale u kojima f ' ne mijenja znak.
4° Na svakom od tih intervala odredimo znak funkcije f ' .
5° Na onim razmatranim intervalima na kojima je f '  0 funkcija f raste, a na onim na
kojima je f '  0 funkcija f opada.
Primjer 35: Naći intervale monotonosti funkcije f (x )  x ln x .
Rješenje:
1° f '(x )  ln x  1 .
2° Oblast definisanosti date funkcije je interval (0, ) . Izvod f ' postoji u svakoj tački
intervala (0, ) . Nule funkcije f ' nalazimo iz jednačine
f '(x )  ln x  1  0 ,
1
odakle je x  kritična tačka.
e
 1 1 
3° Intervali u kojima f ' ne mijenja znak su 0,  i  ,  .
 e   e 
4° f '(x )  0  ln x  a  0
 ln x  1  x  D
 x  e 1  x  D
1 
 x   , ,
 e 
 1
f '(x )  0 , za svako x  0,  .
 e 
 1 1 
5° Na intervalu  0,  funkcija f opada, dok na intervalu  ,  raste.
 e   e 
5.13.1. Lokalne ekstremne vrijednosti
Već smo istakli da je potreban uslov da funkcija f ima ekstremnu vrijednost u tački c da
je f '(c)  0 . Navedimo sada i neke dovoljne uslove.
Teorema 25. Neka je funkcija f definisana u nekoj okolini (c  , c  ) tačke c i diferenci-

jabilna na skupu (c  , c  ) \ {c} .
1° Ako pri prolazu kroz tačku c izvod funkcije ne mijenja znak, onda f u tački c nema lokalni
ekstremum.
2° Ako pri prolazu kroz tačku c izvod funkcije f mijenja znak, onda u tački c ima strogi loka-lni
ekstremum, i to:
a) ako f ' pri prolazu kroz c mijenja znak iz pozitivnog u negativni, onda je c tačka stro-
gog lokalnog maksimuma za f ;
b) ako f ' pri prolazu kroz tačku c mijenja znak iz negativnog u pozitivan, onda je c ta-
čka strogog minimuma za f .
Slika 24
Primjer 36: U prethodnom primjeru smo ustanovili da funkcija f (x )  x ln x strogo opada za

 1 1 
x  0,  i strogo raste za x   ,  .
 2   e 
1
Dakle, f (x ) ima strogi minimum u tački x  ,
e
1 1 1 1
f    ln   .
 e  e e e
1 1 Slika 25
Tačka strogog minimuma je M min  ,   .
 e e 

 x, x  0
Primjer 37: Funkcija f (x )  | x |  
 ima izvod svuda, osim za x  0 .

 x, x  0


 1, x  0
f '(x )  


 1, x  0

odakle se vidi da je f '(x )  0 za x  0 i f '(x )  0 za x  0 . Dakle, f (x ) ima strogi

minimum u tački x  0, f (0)  0 , tj. tačka strogog minimuma je M min (0, 0) . Međutim, u
tački x 0 funckija nema izvod.
Teorema 26. Neka je funkcija f zajedno sa prvih n  1 izvoda neprekidna u nekoj okolini tačke
(n )
c i u toj okolini postoji f (x ) . Neka je pri tom
f '(c)  f "(c)  ...  f (n 1) (c)  0, f (n ) (c)  0 .
Tada:
1° Ako je n neparan broj, u tački c nema ekstremne vrijednosti.
2° Ako je n neparan broj, u tački c funckija ima lokalni ekstremum. Pri tom, ako za
f (n ) (c)  0 , u tački c je strogi minimum, a ako je f (n ) (c)  0 , u tački c je strogi maksimum.
Posledica 1. Neka je funkcija f zajedno sa svojim prvim izvodom f ' neprekidna u nekoj okolini
tačke c i u toj tački postoji f " . Neka je pri tom f '(c)  0 . Ako je f "(c)  0 ( f "(c)  0) ,
onda funckija f (x ) u tački c ima strogi lokalni maksimum (minimum).
1
Primjer 38: Već smo dokazali da funckija f (x )  x ln x ima u tački x  strogi minimum
e
1 1
f     . Provjerimo to isto, na osnovu prethodne teoreme
 e  e
1 1 1 1
f '(x )  ln x  1, f '(x )  0  x  , f "(x )  , f "    e  0,
e x  e  1
e
1
pa u tački x  funkcija f (x ) zaista ima minimum.
e
5.13.2. Kritične tačke funkcije
Već smo kazali da su kritične tačke funckije f nule prvog izvoda i tačke u kojima prvi izvod
nije definisan. Nas zanimaju tačke u kojima nije definisan prvi izvod.
Mogu nastupiti sljedeći slučajevi:
Slika 26 Slika 27 Slika 28 Slika 29
U ovim slučajevima je
a  lim f (x )  lim f (x )  b .
n c 0 n c  0
Ako su a i b konačni brojevi, onda se prvo određuju koordinate „šiljaka”

K i (c, f (c)), k  1,2, 3, 4
a zatim nalaze jednačine tangenti t1 i t2 i nakon toga se crtaju.
Ako je a   i b   ili a   i b   , onda se grafik i sa jedne i sa druge
strane „priljubljuje“ uz normalu u tački c .
Odgovarajući slučajevi su:
Slika 30 Slika 31
Primjer 39: Ako je lim f (x )   () i lim f (x )   () , onda u tački (c, f (c))
n c 0 n c  0
grafik ima oblike:
Slika 32 Slika 33
Ako funkcija ima u intervalu (a, b) izvod ma kog reda, tada za nalaženje ekstrema iste
funkcije praktično postupamo na sljedeći način:
1° Izračunajmo prvi izvod f ' funkcije f .
2° Izračunajmo korijene jednačine f '(x )  0 koji pripadaju intervalu (a, b) .
(n 1)
3° Za svaku tačku x i iz 2° odredimo izvod f (x ) tako da je
f '(x i )  f "(x i )  ...  f (n )
(x i )  0, f (n 1) (x i )  0 .
Tada za n  1 - paran broj funkcija u tački x i ima minimum za f (n 1) (x i )  0 . Ako je n  1 -

neparan broj, funkcija f u tački x i nema ekstrema.
Primjer 40: Odredićemo, pod uslovom da postoje, ekstremne vrijednosti funkcije

f (x )  (x  3)2 (x  2)3 ,
koja je definisana za svako x  (, ) .
1° Izvod f '(x )  5(x  3)(x  2)2 (x  1) je i definisan i neprekidan za svako x  (, ) ,
što znači da je moguć ekstrem funkcije f samo u tačkama u kojima je f '(x )  0 .
2
2° f '(x )  0  5(x  3)(x  2) (x  1)  0
 x  3  0  x  2  0  x 1  0
 x  2  x  1  x  3
3° f "(x )  10(x  2)(2x 2  4x  1), f "(2)  0 .
Dakle, samo na osnovu drugog izvoda ne možemo zaključiti da li funkcija f (x ) u tački

x  2 ima ekstrem ili ne. Iz tog razloga tražimo treći izvod:
f '''(x )  30(2x 2  3), f '''(2)  150 .
Kako je n  1  3 neparan broj, to funkcija f (x ) u tački x  2 nema ekstrem.

Kako je f "(1)  90  0 , to funkcija u x  1 ima maksimum fmax (1)  108 , tj. tačka
maksimuma je M max (1,108) .
Dalje je f "(3)  250  0 , pa funkcija u x  3 ima minimum fmin (3)  0 , tj. tačka mi-
nimuma je N min (3, 0) .
II način
Odredimo intervale monotonosti funkcije f (x ) .

a) Rastenje
f '(x )  0  5(x  3)(x  2)2 (x  1)  0 (x  2)2  0, x  
 (x  3)(x  1)  0  x  2  0
(x  3)(x  1)  x 2  4x  3
 x  (,1)  (3, )  x  2 a 1 0 
 x  (, 2)  (2,1)  (3, ) (x  3)(x  1)  0
x  3x 1
b) Opadanje
f '(x )  0  x  (1, 3) ostatak od domena
Slika 34
Zaključujemo da funkcija f (x ) ima maksimum u x  1 ,

fmax (1)  (1  3)2 (1  2)3  4  27  108 ,
a minimum u x  3 ,
fmin (3)  (3  3)2 (3  2)3  0 .
5.13.3. Konveksnost funkcija
Definicija 13. Nadgraf funkcije f : (a, b)   je skup GN  {(x , y ) | x  (a,b)  y  f (x )} ,

a podgraf je skup GP  {(x , y ) | x  (a,b)  y  f (x )} .
Slika 35 Slika 36
Definicija 14. Funkcija f : (a, b)   je konveksna ako je njen nadgraf GN konveksan, a ko-
nkavna ako je njen podgraf GP konveksan.
Napomena 32: Postoje i druge definicije konveksnih i konkavnih funkcija. Dajemo još tri defi-
nicije.
Definicija 15. Funkcija f : (a, b)   je konveksna (konkavna) na intervalu (a, b) ako su sve
njene tačke iznad (ispod) bilo koje njene tangente na tom intervalu.
Slika 37 Slika 38
Definicija 16. Funkcija f : (a, b)   naziva se konveksnom ako za proizvoljne x 1, x 2  (a,b)

važi
f (1x 1   2x 2 )  1 f (x 1 )   2 f (x 2 ) ,
gdje je    2  1, 1  0,  2  0 .
Ako za x 1  x 2 i 1 2  0 umjesto  važi znak  za funkciju f se kaže da je strogo

konveksna. Ukoliko umjesto znaka  stoji znak  (odnosno  ) funkcija je konkavna (odnosno
strogo konkavna).
Definicija 17. Za funkciju y  f (x ) , koja je neprekidna na intervalu (a, b) , kažemo da je

konveksna (konkavna) u odnosu na pozitivan smjer y - ose ako za ma koje dvije tačke
x 1, x 2  (a,b), x 1  x 2 je
 x x   x x f (x 1 )  f (x 2 ) 
 f (x 1 )  f (x 2 )   1 
f  1 2
   f 
2
   .
 2  2   2  2 
Napomena 33: Funkciju koja je konveksna zovemo i konveksnom na dolje, dok se konkavna
funkcija zove i konveksna na gore. U daljem izlaganju zadržaćemo prvobitne termine.
Teorema 27. Funkcija f : (a, b)   koja je dva puta diferencijabilna na (a, b) je konveksna
(konkavna) na (a, b) akko je za sve x  (a, b) f "(x )  0 (f "(x )  0) .
Napomena 34: U slučaju stroge konveksnosti (konkavnosti) nejednakosti

f "(x )  0 ( f "(x )  0) se zamjenjuju nejednakostima f "(x )  0 (f "(x )  0) .
Teorema 28. Ako je drugi izvod funkcije f pozitivan (negativan) i funkcija neprekidna u tački c ,
tada postoji takva okolina tačke c , u kojoj je grafik funckije f konveksan (konkavan).
2
Primjer 41: Funkcija f (x )  x ln x je definisana u intervalu D  (0, ) .
Kako je f "(x )  2 ln x  3 , to je:
a) f "(x )  0  2 ln x  3  0
3
3 
 ln x    x  e 2  x  (e 3/2 , )
2
pa je funkcija f (x ) strogo konveksna u ovom intervalu.
3/2
b) f "(x )  0  x  D \ (e , )  x  (0,e 3/2 )
pa je funkcija strogo konkavna u ovom intervalu.
5.13.4. Prevojne tačke
Definicija 17. Za tačku P (x 0 , f (x 0 )) grafika funkcije f kažemo da je prevojna tačka, ako

postoji takva okolina tačke x 0 , da je sa jedne strane grafik konveksan, a sa druge konkavan (slika
39).
Slika 39
Teorema 29. Neka je funkcija f diferencijabilna u nekoj okolini (x 0  , x 0  ) tačke x 0 i
dvaput diferencijabilna u (x 0  , x 0  ) \ {x 0 } . Ako f "(x ) mijenja znak pri prolazu
argumenta kroz tačku x 0 , onda je P (x 0 , f (x 0 )) prevojna tačka grafika funkcije y  f (x ) .
Teorema 30. Neka je funkcija f zajedno sa prvih n izvoda neprekidna u nekoj okolini tačke x 0
(n 1)
i u toj okolini postoji f (x ) . Neka je pri tom f "(x 0 )  ...  f (n ) (x 0 )  0, f (n 1) (x 0 )  0 .
Ako je n  1 neparan broj, onda je P (x 0 , f (x 0 )) prevojna tačka grafika funkcije y  f (x ) .
x
Primjer 42: Odredimo prevojne tačke grafika funkcije f (x )  xe .
Rješenje:
Oblast definisanosti funkcije f (x ) je D  (, ) .
Funkcija f (x ) u D ima izvod ma kog reda.
f '(x )  e x  xe x .
x
1° f "(x )  e (x  2)
2° f "(x )  0  e x (x  2)  0  x 0  2 |e  0 e  0
x x
3° f '''(x )  e x (3  x ), f "'(x 0 )  f '''(2)  e 2 (3  2)  e 2  0
f (2)  2e 2 .
Kako je n  1  3 neparan broj, slijedi da je P (2, 2e 2 ) prevojna tačka grafika funkcije
f (x )  xe x .
II način
Odredimo intervale konveksnosti – konkavnosti funkcije f (x ) :
a) Konveksnost
f "(x )  0  e x (x  2)  0 |e  0
x
 x 2  0
x 2
 x  (2, ).
b) Konkavnost
f "(x )  0  x  D \ (2, )
 x  (, 2)
Slika 40
Kako 2  D , a funckija pri prolazu argumenta kroz 2 mijenja koneksnost konkavnost, to

je tačka P (2, f (2)) , tj. P (2, 2e 2 ) prevojna tačka grafika funkcije y  f (x ) .
  
Prilikom detaljnog ispitivanja toka funkcije f (x ) i crtanja njenog grafika primjenjivaćemo

sve prethodno izloženo o funkcijama, poštujući pri tome određeni redoslijed u radu. Tada je
potrebno dati odgovore na sljedeća putanja:
1° Oblast definisanosti (domen);

2° Nule funkcije (presječne tačke grafika sa x - osom);
3° Presjek grafika sa y - osom;
4° Znak funkcije;
5° Parnost – neparnost, a po potrebi periodičnost funkcije;
6° Ponašanje funkcije na krajevima (granicama) domena;
7° Asimptote funkcije;
8° Prvi izvod funkcije;
9° Monotonost funkcije;
10° Ekstremne vrijednosti funkcije;
11° Drugi izvod funkcije;
12° Konveksnost – konkavnost funkcije;
13° Prevojne tačke;
14° Grafik funkcije.
Prilikom crtanja grafika funkcije dobro je unositi podatke sljedećim redoslijedom:
1° Nule funkcije;
2° Presjek grafika sa y - osom;
3° Asimptote;
4° Ponašanje funkcije na krajevima domena;
5° max, min ;
6° Prevojne tačke.
5.14. PRIMJENA ASIMPTOTSKIH RAZLAGANJA
Osnovna asimptotska razlaganja kad x  0 su:

x x2 x
1° e x  1    ...   o (x n ) ,
1! 2! n!
x x3 (1)n 1 x 2n 1
2° sin x    ...   o (x 2n ) ,
1! 3! (2n  1)!
x2 x 2n
3° cos x  1   ...  (1)n  o (x 2n 1 ) ,
2! (2n )!
x2 x3 (1)n 1 x n
4° ln(1  x )  x    ...   o (x n ) ,
2! 3! n
(  1) 2 (  1)...(  n  1) n
5° (1  x )  1  x  x  ...  x  o (x n ) .
2! n!
Pri primjeni asimptotskih formula treba znati:

xm
1° x m  o (x n ), m  n , jer je lim  lim x m n  0 . Iz istog razloga je i
xn
x 0 x 0
kx  o (x ), m  n, k   .
m n
n
2° Ako u razvoju nekog izraza figuriše o (x ) , onda se svi članovi x m , m  n izostavljaju
m
iz razloga što je x  o (x n ) i o (x a )  o (x b )  o (x c ), c  min{a,b} .
a b a b
3° x o (x )  o (x ).
4° o (x a )o (x b )  o (x a b ) .
5° k o (x n )  o (x n ) .
n n
6° o (o (x ))  o (x ) .
7° Neka je
f (x )  ak x k  ak 1x k 1  ...  an x n  o (x n ) i
g(x )  bs x s  bs 1x s 1  ...  bm (x m )  o (x m )
za x  0 . Tada:
a) Zbir f (x )  g(x ) ima razlaganje reda p za x  0 , gdje je p  min(m, n ) . Da bi dobili

razlaganje funkcije f (x )  g(x ) dovoljno je sabrati desne strane razlaganja za f (x ) i g(x ) i
odbaciti ona sabirke čiji je stepen veći od p .
b) Proizvod f (x )  g(x ) ima razlaganje reda p za x  0, gdje je
p  min(m  k, n  s ) . Da bi dobili razlaganje funkcije f (x )  g(x ) dovoljno je pomnožiti
desne strane od f (x ) i g(x ) , a zatim odbaciti sabirke čiji je stepen veći od p .
n n n
o (x ) o (x ) o (x )
8°  0, x  0, p  n , jer je  x n p  00  0.
xp xp xn
n
o (x )
9°  0  o (1)  0, x  0 .
xn
  
x2
B Izračunati lim .
x 0 5
1  5x  (1  x )
Rješenje:
Primjenom i asimptotske formule
(  1) 2 (  1)(  n  1) n
(1  x )  1  x  x  ...  x  o (x n ), x  0
2! n!
nalazimo da je
 1
 1  1
 
1
1
5 5
5
1  5x  (1  5x )  1  (5x ) 
5
(5x )2  o (x 2 )
5 2!
 1  x  2x 2  o (x 2 )
Napomena 35: Kako je kod datog limesa x 2 najveći stepen od x van korijena, to je izraz
5
1  5x dovoljno razviti zaključno sa članom x 2 .
Zamjenom u dati limes L nalazimo
x2
L  lim
x 0 1  x  2x 2  o (x 2 )  1  x
x2
 lim
x 0 2x 2  o (x 2 )
x2 1 1
 lim   .
x 0 2
x (2  o (1)) 2  0 2
x  3 2x
C Naći lim .
x 1 x2 1 Ako x  a , uvodimo smjenu
x  a  t , jer kad
Rješenje: x a t  0 .
Uvodimo smjenu x  1  t  x  t  1 kad
Da bi primijenili asimptotske
x  1  t  1  1  0 . Tada je formule, upravo tre-ba da
promjenljiva teži nuli.
x  3 2x 1 t  3 1t
lim 2
 lim
x 1 x 1 t 0 (t  1)2  1
(1  t )1/2  (1  (t ))1/3
 lim
t 0 t 2  2t
1  1 
1 t  o (t )  1  (t )  o (t )
2  3 
 lim
t 0 2t  o (t )
1 1 t 2  2t  2t  o (t ) , jer je
1  t  o (t )  1  t  o (t )
 lim 2 3 t 2  o (t ) . Kako je imenilac
t 0 2t  o (t ) beskonačno ma-la prvog reda, to
5 treba napisati razlaganje prvog
t  o (t ) reda za brojilac.
 lim 6
t 0 2t  o (t )
5 
t   o (1) 5
6  5
 lim  6  .
t  0 t (2  o (1)) 2 12
D Naći lim ( x 2  x  xe1/x ) .

x 
Rješenje:
1 1
Uvedimo smjenu  t  x  . Kad x    t  0 .
x t
Tada je
  1 
2 
lim ( x  x  xe )  lim 
2
1/x    1  1 et 
 t  
x  t 0 
 t t 
 1t 1 
 lim   et 
t 0 
 t t 
t
1  t e
 lim
t 0 t
(1  t )1/2  e t
 lim
t 0 t
1  t 
1  t  o (t )  1   o (t )
2  1! 
 lim
t 0 t
t
  o (t )
 lim 2
t 0 t
 1 
t   o (1)

 2 
 lim
t 0 t
1
 0
2
1
 .
2

Napomena 36: Koristili smo pored, već poznate, asimptotske formule za (a  x ) i formulu
x x2 xn
ex  1    ...   o (x n ) .
1! 2! n!
1  sin x
E lim (  0,   0) .
x

(1  sin x )(1  sin  x )
2
Rješenje:

Uvedimo smjenu sin x  1  t . Tada t  0 za x  .
2
Slijedi,
1  sin x 1  (1  t )
lim  lim
x

(1  sin x )(1  sin  x ) t 0
[1  (1  t ) ][1  (1  t ) ]
2
1  (1  (  )t  o (t ))
 lim
t 0 [1  (1  t  o (t ))][1  (1  t  o (t ))]
(  )t  o (t )
 lim
t 0 (t  o (t ))(t  o (t ))
(  )t  o (t )
 lim
t 0
t 2    o (t 2 )  o (t 2 )  o t 2 )
(  )t  o (t )
 lim
t 0
t 2  o (t 2 )  o (t 2 )  o (t 2 )
(  )t  o (t )
 lim
t 0
t 2  o (t 2 )
t [(  )  o (1)]
 lim
t   o (1)
t 0



 1 1   lim x  sin x

2 2
F lim  2  2  x 0
x 0  sin x x  x 2 sin2 x
2 2
 x3   x3  nema člana sa x 4 , pa umjesto
sin x  x 
2
 o (x 4 )  x   o (x 3 )
 3!   6  o (x 4 ) možemo pisati o (x 3 )
2
 x 3   x 3 
 x    2 x 

o (x 3 )  (o (x 3 ))2
 6   
 6 
1 4 1 6 1
 x2  x  x  2xo (x 3 )  x 3o (x 3 )  o (x 3 )  o (x 3 )
3 36 3
1 4 1 6
 x2  x  x  o (x )  o (x 4 )  o (x 6 )
4
3 36
1 4 1 6
 x2  x  x  o (x 4 )
3 36
1 4
 x2  x  o (x 4 )
3
 1 
x 2  x 2  x 4  o (x 4 ) 1
x 2  x 2  x 4  o (x 4 )
 3  3
 lim  lim
x 0  1  x  0 1
x 2 x 2  x 4  o (x 4 ) x 4  x 6  o (x 6 )
 3  3
1 
1 4
x  o (x 4 ) x 4   o (1) 1
0
3 
 3 
 3 1
 lim  lim   .
x 0 1 x  0  x 2  1 0  0 3
x 4  x 6  o (x 6 ) x 4 1   x 2o (1)
3  3 

Zadaci za vježbu
B Naći asimptote grafika sljedećih funkcija:

x 2  5x  6
a) f (x )  ,
2x  1
x 1
b) f (x )  ,
x 1
c) f (x ) 
3
x 3  6x 2 .
Rješenje:
Za određivanje asimptota grafika funkcije potrebno je prethodno naći domen te funkcije.
a) Df  {x | 2x  1  0}
1
2x  1  0  x 
2
 1 1 
Df  ,    , 
 2   2 
1
Vertikalna asimptota: Kandidat za vertikalnu asimptotu je jedino x  (tačka ruba dome-na,
2
koja je različita od  i  ).
Kako je
2 2
     1 
 1    5  1    6   1
2
x  5x  6 
2

 
2

  2   5  2  6
lim  lim  lim
1 2x  1  0 1   0 1  2  1
x  0
2 
2     1
 2 
1 5 15
 6
 lim 4 2  lim 4  
 0  2  0 2
1
to je x  vertikalna asimptota grafika date funkcije.
2
Kose asimptote: Neka je y  kx  n jednačina kose asimptote.

x 2  5x  6
f (x ) 2x  1 x 2  5x  6 1
Iz k  lim  lim  lim 2
 .
x  x x  x x  2x  x 2
n  lim [ f (x )  kx ]
x 
 x 2  5x  6 1 
 lim   x 
 2x  1 2 
x 
2
2(x  5x  6)  x (2x  1)
 lim
x  2(2x  1)
2x 2  10x  12  2x 2  x
 lim
x  4x  2
9x  12
 lim
x  4x  2
9

4
1 9
slijedi da je y  x  jednačina kose asimptote.
2 4
Napomena 37: Ne mora se posebno određivati da li funkcija ima horizontalnu asimptotu. Nju
ćemo dobiti iz kose, ako je k  0 , a n konačan broj.
 x 1 
b) D   x  0 
 x 1 
 
x 1
 0  ...
x 1
 x  (, 1)  [1, )
D  (, 1)  [1, )
Vertikalne asimptote: Kandidati su x  1 i x  1 .

Iz
x 1 1    1 2   2
lim  lim  lim      i
x 10 x 1  0 1    1  0  0
x 1 1   1  0
lim  lim  lim   0
x 1 0 x 1  0 1  1  0 2 2
zaključujemo da je x  1 vertikalna asimptota.
Kose asimptote: y  kx  n
x 1
f (x ) x 1 1
k  lim  lim  0
x  x x  x 
x 1
n  lim [ f (x )  kx ]  lim [ f (x )  0  x ]  lim  1  1.
x  x  x  x 1
Umjesto kose asimptote imamo horizontalnu asimptotu y  kx  n  0  x  1 , tj. y  1 .
c) D  (, )
Vertikalnih asimptota nema (to je uvijek slučaj kada je domen funkcije skup  ).
Kose asimptote: y  kx  n
f (x ) 3
x 3  6x 2 x 3  6x 2
Kako je k  lim  lim  lim 3  3
1 1 i
x  x x  x x  x3
n  lim [ f (x )  kx ]
x 
 lim [ 3 x 3  6x 2  x ]
x 
( 3 x 3  6x 2  x )( 3 (x 3  6x 2 )  x 3 x 3  6x 2  x 2 )
 lim
x  3 (x 3  6x 3 )  x 3 x 3  6x 2  x 2
 
3
3
x 3  6x 2 x3
 lim
x  3
(x 3  6x 2 )2  x 3 x 3  6x 2  x 2
6x 2
 lim
x  3
(x 3  6x 2 )2  x 3 x 3  6x 2  x 2
x2
6 2
 lim x
3 (x 3  6x 2 )2
x 
x 3 x 3  6x 2 x2
 
x2 x2 x2
6

111
 2,
to je kosa asimptota y  x  2 .
C Data je funkcija
 2
x sin 1 , x  0
f (x )   x

 0, x 0
Da li postoji f '(0) ?
Rješenje:
Kako je
1
(x )2 sin
f (0  x )  f (0) f (x ) x
lim  lim  lim
x  0 x x  0 x x  0 x
1 lim sin x  A,
 lim x sin 0 x 
x  0 x 1  A  1
to postoji f '(0) i važi f '(0)  0 .
D Odrediti parametre a i b za koje je funkcija


a  bx 2 , | x |  1


f (x )  
 1

 , |x | 1

 |x |

svuda diferencijabilna.
Rješenje:
Kako je
 1
 , x  1
 x
| x |  1  1  x  1
f (x )  a  bx 2 , 1  x  1
 | x |  1  x  1  x  1
 1
 , x 1
 x
to je data funkcija, očigledno, diferencijabilan u tačkama x  1 i x  1 .

Odredićemo parametre a i b tako da funkcija f (x ) bude diferencijabilna i u tačkama
x  1 i x  1 .
Ako postoji f '(1) , onda je data funkcija neprekidna u tački x  1 , tj. važi:
lim f (x )  lim f (x )  f (1) .
x 1 x 1
1
Kako je lim f (x )  lim  1 i lim f (x )  lim(a  bx 2 )  a  b , to ako postoji
x 1 x 1 x x 1 x 1
f '(1) , onda važi

a b  1 (1)
' '
Na osnovu definicije, f '(1) postoji akko postoje f_ (1) i f (1) i ako važi:
' '
f_ (1)  f (1) .
Kako je:
1
1
' f (1  x )  f (1) 1  x
f (1)  lim  lim  1
x  0 x x  0 x
i
' f (1  x )  f (1) f (1  )  f (1)
f_ (1)  lim  lim
x  0 x  0 
a  b(1  )2  1
 lim
 0 
 b 2  2b  
 a  b  1 
 lim   
 0   
 
 (b   2b) 
 0 
 lim    | a b  1
 0  
  
 2b
to f '(1) postoji akko je:
2b  1 i a  b  1 ,
3 1
odakle se lako dobija da je a  i b  .
2 2
3 1
Pokažimo još da za a  ib   postoji i f '(1) .
2 2
Kako je:
 1 
f (1  )  f  
' f (1  x )  f (1)  1 
f (1)  lim  lim
x  0 x  0 
a  b(  1)2  1
 lim
 0 
 b 2  2b  
 a b 1 
 lim   
 0   
 
 (b   2b) 
0 
 lim   
 0  
  
 2b
 1
 2  
 2 
 1.
S druge strane,
1
1
' f (1  )  f (1) a  b(1  )2  1   1
f_ (1)  lim  lim  lim  1,
 0   0   0 
pa je jasno da postoji i f '(1) .
E Data je funkcija

 x
 (x  )e , x  0
f (x )   2

x  x  1, x  0


Odrediti parametre  i  za koje je funkcija diferencijabilna na skupu  .
Rješenje:
Očigledno, funkcija je diferencijabilna u svakoj tački x  0 , kao kombinacija diferencija-
bilnih funkcija.
Dakle, treba odrediti parametre  i  tako da funkcija bude diferencijabilna u tački
x  0.
Ako postoij f '(0) , onda je funkcija f (x ) neprekidna u tački x  0 , tj. važi:
lim f (x )  lim f (x )  f (0) (1)
x  0 x  0
Kako je
lim f (x )  lim(x  )e x  
x  0 x  0
i
lim f (x )  lim (x 2  x  1)  1  f (0)    02    0  1 ,
x  0 x  0
to, na osnovu (1) zaključujemo da je   1 . Na osnovu definicije, f '(0) postoji akko postoje
' '
f_ (0) i f (0) i ako važi:
' '
f_ (0)  f (0) (2)
Kako je:
' f (0  x )  f (0) (x )2  x  1  1
f (0)  lim  lim 
x  0 x x  0 x
i

' f (0  x )  f (0) f ()  1 (  )e  1
f_ (0)  lim  lim  lim
x  0 x  0   0 

(  1)e  1 e  e   1
 lim  lim   lim  1 
 0   0   0 
to na osnovu (2) zaključujemo da je 1     , tj.

1
 .
2
1
Dakle, za   1 i   funkcija f (x ) je diferencijabilna na  .
2
F Po definiciji odrediti izvode sljedećih funkcija u proizvoljnoj tački x   :

x
a) f (x )  xe , b) f (x )  2x  1 .
Rješenje:
f (x  x )  f (x )
a) f '(x )  lim
x  0 x
(x  x )e x x  xe x
 lim
x  0 x
xe xe x  xe x  e x  xe x
 lim
x  0 x
 x e x  1 
 lim xe  e xe x 
x  0
 x 
 xe x  1  e x  1 x
e 1
x
lim 1
 (x  1)e x 0
x
f (x  x )  f (x )
b) f '(x )  lim
x  0 x
2(x  x )  1  2x  1
 lim
x  0 x
2x  2x  1  2x  1
 lim
x  0 x
( 2x  2x  1  2x  1 )( 2x  2x  1  2x  1 )
 lim
x  0 x ( 2x  2x  1  2x  1 )
2x  2x  1  (2x  1)
 lim
x  0 x ( 2x  1  2x  1 )
2x
 lim
x  0 x  2 2x  1
1

2x  1
G Kako je c '  0 ( c  const ), tada je 5 '  0, ( 3 )'  0, (  e)'  0 .
H Iz (x  )'  x 1 slijedi

(x 5 )'  5x 51  5x 4 ,
(x 7 )'  7x 71  7x 8 ,
2 2 23 5
 2  3 1 2 2 3
( 3 x 2 )'  (x 3
)'   x  x 3
 x .
3 3 3
I Naći izvod funkcije:

5
a) y  4x  3 cos x  2 ,
3 1
b) f (x )   arcctgx  4  5x  2 ,
x 2
c) f (x )  3 log 2
x  5ctgx  2x 3 .
Rješenje:
51
a) y '  4  5x  3( sin x )  0  20x 4  3 sin x ,
 1  1  1 
b) f '(x )  3    
2     4  5 ln 5  0
x
 x  2  1  x 2 
3 1
   4  5x ln 5 ,
x2 2(1  x 2 )
1  1  3 5 6
c) f '(x )  3   5     6x 31    4 .
x ln 2 
 sin2 x  x ln 2 2
sin x x
J Odrediti izvod funkcije:

x 2  5x  6 ln x  2
a) y  x ln x , x
b) f (x )  (e  x )tg x ,
2
c) y  , d) y  .
x 1 ex  1
Rješenje:
a) y '  ( x )' ln x  x (ln x )' (uv ) '  u ' v  uv '
1 1
 ln x  x  2
x ( x ), x 0
2 x x
ln x 1 ln x  2
  
2 x x 2 x
x 2 x 2
b) f '(x )  (e  x )' tg x  (e  x )(tg x )'
1
 (e x  2x ) tg x  (e x  x 2 )
cos2 x
x 2
e x
 (e x  2x ) tg x 
cos2 x
'
(x 2  5x  6)'(x  1)  (x 2  5x  6)(x  1)' u   u ' v  uv '
c) y '  
(x  1)2  v  v
2
(2x  5)(x  1)  (x 2  5x  6)  1

(x  1)2
2x 2  2x  5x  5  x 2  5x  6 x 2  2x  1
 
(x  1)2 (x  1)2
(ln x  2)'(e x  1)  (ln x  2)(e x  1)'

d) y ' 
(e x  1)2
1 x
(e  1)  (ln x  2)e x
 x
(e x  1)2
e x  1  x (ln x  2)e x

x (e x  1)2
K Ako je y  (3  x 2 )5 , onda je
y '  5(3  x 2 )51 (3  x 2 )' | (u ) '  u
  1
u '
2 4
 5(3  x )  2x
 10x (3  x 2 )4 .
L f (x )  3 2  ln x ,
1 1 2
1 1 1  1
f '(x )  ((2  ln x ) 3 )'  (2  ln x ) 3 (2  ln x )'  (2  ln x ) 3 ( )
3 3 x
1 1
 2
 .
3x 3 (2  ln x )2
3x (2  ln x ) 3
M f (x )  sin3 x , | sin x  (sin x )

3 3
f '(x )  3 sin 31 x (sin x )'

 3 sin2 x  cos x .
N f (x )  arc tg5 x ,
f '(x )  5arc tg51 x  (arc tg x )'
1
 5arc tg4 x 
1  x2
4
5arc tg x
 .
1  x2
1
O y  ln(1  e x ) , | (ln u ) '  u '
u
1 ex
y' (1  e x )'  .
1  ex 1  ex
x
P y e | (e ) '  e  u '
u u
x
y' e ( x )'
x 1
e 
2 x
e x
 .
2 x
Q f (x )  sin(cos2 (tg3 x )) | (sin u ) '  (cos u )  u '

f '(x )  cos(cos2 (tg3 x ))  [cos2 (tg3 x )]'
 cos(cos2 (tg3 x ))  2 cos21 (tg3 x )(cos(tg3 x ))'
 cos(cos2 (tg3 x ))  2 cos(tg3 x )[ sin(tg3 x )](tg3 x )'
1
 2 cos(cos2 (tg3 x ))cos(tg3 x )sin(tg3 x )  3 tg2 x  .
cos2 x
R Naći izvod funckije y  ln(1  sin2 x )  2 sin xarc tg(sin x ) .
Rješenje:
1
y' (1  sin2 x )' 2[(sin x )' arc tg(sin x )  sin x (arc tg(sin x ))']
1  sin2 x
2 sin21 x  (sin x )' 1
 2
 2[cos xarc tg(sin x )  sin x  (sin x )']
1  sin x 1  (sin x )2
2 sin x cos x sin x cos x
 2
 2[cos xarc tg(sin x )  ]
1  sin x 1  sin2 x
 2 cos x  arc tg(sin x ).
ln x x ln x
S Dokazati da je (arc tg x 2  1  2
)'  , x 1.
x 1 (x 2  1)3
Dokaz:
ln x 1
(arc tg x 2  1  2
)'  ( x 2  1 )'
x 1 1  ( x 2  1 )2
(ln x )' x 2  1  ln x ( x 2  1 )' 1 1
  2
  2x 
2
( x 1 ) 2
1  x 1 2 x2 1
1 1 x2 1 x ln x
x 2  1  (ln x ) 2 x 
x 2
2 x 1 x x x2 1
  
x2 1 x2 x2 1 x2 1
x ( x 2  1 )2  x 2 ln x
 
x2 x2 1 x (x 2  1) x 2  1
1 x 2  1  x 2 ln x
 
x x2 1 x (x 2  1) x 2  1
x 2  1  x 2  1  x 2 ln x

x (x 2  1) x 2  1
x ln x x ln x x ln x
 2 2
  .
(x  1) x  1 (x  1)2 x 2  1
2
(x 2  1)3
T Naći izvod funkcije y  x (ln x )1cos x .
Rješenje:
y  x (ln x )1cos x / ln
1cos x
 ln y  ln x  ln(ln x )
 ln y  ln x  (1  cos x )ln(ln x ) / '
y' 1
 (1  cos x )' ln(ln x )  (1  cos x )ln(ln x )
'
 
y x
 1 1 1 
y'y   (sin x )ln(ln x )  (1  cos x )  
 x ln x x 

1  1  cos x 
 y '  x (ln x )1cos x 1  x (sin x )ln(ln x ) 
x  ln x 


1cos x  1  cos x 
 y '  (ln x ) 1  x (sin x )ln(ln x )  .
 ln x 
 
'
U Naći yx ako je:
2 2
a) x  y  4x  10y  2 ,
b) arctg y  y  x  0 ,
c) ln x  e y /x  3 .
Rješenje:
a) x 2  y 2  4x  10y  2 / '
 2x  2y y ' 4  10y '  0
 (2y  10)y  4  2x / : 2
2x
y' .
y 5
b) arctg y  y  x  0 / '
1
 2
 y ' y ' 1  0 / (1  y 2 )
1y
 y ' (1  y 2 ) y ' 1  y 2  0
 y 2y '  y 2  1
y2  1
y' 2
 1  y 2 .
y
c) ln x  e y /x  3 / '
'
1
y  y
    0

 e x
x  x 
x
y
1  y 'x y 1
 e x 2
 0 / x2
x x
y y
 
 x  xe x
y ' ye x
0
y y
 
 xe x
y '  ye x
x
y
 y
ye x
x y
y' y
 e x .
 x
ex x
V Naći drugi izvod funkcije:

x 2  3x  1 1
a) y  , b) y  (x 2  1)e x .
2x 2  x
Rješenje:
(x 2  3x  1)'(2x 2  x )  (x 2  3x  1)(2x 2  x )'
a) y ' 
(2x 2  x )2
(2x  3)(2x 2  x )  (x 2  3x  1)(4x  1)

(2x 2  x )2
4x 3  2x 2  6x 2  3x  4x 3  x 2  12x 2  3x  4x  1 5x 2  4x  1
  .
(2x 2  x )2 (2x 2  x )2
(5x 2  4x  1)'(2x 2  x )2  (5x 2  4x  1)[(2x 2  x )2 ]'

y "  (y ')' 
((2x 2  x )2 )2
(10x  4)(2x  x )  (5x 2  4x  1)  2(2x 2  x )21 (2x 2  x )'
2 2

(2x 2  x )4
(10x  4)(2x  x )  2(5x 2  4x  1)(2x 2  x )(4x  1)
2 2

(2x 2  x )4
(2x 2  x )[(10x  4)(2x 2  x )  (5x 2  4x  1)(8x  2)]

(2x 2  x )3
20x  10x  8x  4x  40x 3  10x 2  32x 2  8x  8x  2
3 2 2

(2x 2  x )3
20x 3  24x 2  12x  2
 .
(2x 2  x )3
1 1
b) y '  (x 2  1)' e x  (x 2  1)(e x )'
1 1
1
 2xe x  (x 2  1)e x ( )
x2
1
x2 1
 e x (2x  )
x2
1 1
1
 e x (2x  1  )  e x (2x  1  x 2 ).
x2
1 1
y "  (e x )'(2x  1  x 2 )  e x (2x  1  x 2 )'
1 1
1 1
 e x ( )(2x  1  )  e x (2  2x 3 )
x2 x2
1 2x
1 2 1 
 e  2  2  4  2  3
x 
 x x x x 
 
1 3 2 4
2x  x  1  2x  2x
ex
x4
1
2x  2x  x 2  2x  1 x
4 3
 e .
x4
W Naći f (n ) (0) ako je f (x )  arctg x .
Rješenje:
1 2
Iz f '(x )  2
slijedi f '(x )  (1  x )  1 , pa prema Lajbnicovoj formuli, za n  1 ,
1x
nalazimo:
 n   n   n 
    (n 1)  (n 2)
 0  f '(x ) (1  x )   1  f '(x ) (1  x 2 )'   f '(x )
(n )
2
(1  x 2 )"  0
     2
 
(1  x 2 )'  2x , (1  x 2 )"  (2x )'  2, (1  x 2 )'''  2 '  0, ... , (1  x 2 )(n )  0, n  3
n(n  1) (n 1)
 1  f (n 1) (x )(1  x 2 )  nf (n ) (x )  2x  f (x )  2  0
2
 (1  x 2 )f (n 1) (x )  2nxf (n ) (x )  n(n  1)f (n 1) (x )  0
 f (n 1) (0)  n(n  1)f (n 1) (0) f (0)  0
f '(0)  1
 0, n  2k, k  
 f (n ) (0)  
 (1)k (2k )!, n  2k  1, k    {0}

X Ne koristeći elektronska pomagala, izračunati približno vrijednosti:

a) 4, 03 ,
b) 3 25 ,
c) arc tg1, 05 ,
d) cos 61 .
Rješenje:
Za x blisko nuli koristimo formulu
f (x 0  x )  f (x 0 )  f '(x 0 )x ()
a) U ovom slučaju posmatraćemo funkciju f (x )  x u tački x 0  x , gdje je

1
x 0  4, x  0, 03 . Kako je f '(x )  , to formula (  ) ima oblik
2 x
1
x 0  x  x 0  x .
2 x0
Stavljajući da je x 0  4, x  0, 03 , dobijamo
1
4, 03  4   0, 03  2, 0075 .
2 4
1 1 2
1 1 1 3 1
b) f (x )  3
x x 3, f '(x )  x 3
 x  3 2 .
3 3 3 x
1 2
3 x 0  x  3 x0  x , x 0  1, x  
3 x 3 2
0
27
 
2  2  1  2 
3
25  3
27  2  3 27 1    3 3 1   3  3 1  3 2  
 27  27  3 1  27 
 2  79 79
 3 1    3    2, 9259.
 81  81 27
1
c) f (x )  arc tg x , f '(x ) 
1  x2
1
arc tg1, 05  arct tg( 1  0, 05)  arc tg1   0, 05
||
x0
||
x
1  12
 0, 05   0,1 3,14  0,1 3,24
      0, 81.
4 2 4 4 4
d) f (x )  cos x , f '(x )   sin x

     
cos 61  cos(60  1)  cos     cos  ( sin ) 
 3 180  3 3 180
|| ||
x0 x
1 3 
    0, 4849.
2 2 180
Y Koristeći Lopitalovo pravilo nalazimo:

 0 
 0  1
1  cos x (1  cos x )' sin x 1 1
a) lim 2
 lim 2
 lim  1  .
x 0 x x 0 (x )' x 0 2x 2 2
 0 
 0 
(1  x )  1 [(1  x )  1]' (1  x )1
b) lim  lim  lim  .
x 0 x x 0 x' x 0 1
 0 
 0 
x
a 1 (a x  1)' a x ln a
c) lim  lim  lim  ln a.
x 0 x x 0 x' x 0 1
 0 
 0 
x 3  4x (x 3  4x )' 3x 2  4 8
Z lim 4 3
 lim 4 3
 lim 3 2
 .
x 2 x  2x  3x  6 x 2 (x  2x  3x  6)' x 2 4x  6x  3 11
  
  
1
0
ln x (ln x )'
8 lim x ln x  lim  lim  lim x  lim(x )  0 .
x  0 x  0 1 x  0 1 x  0 1 x  0
( )'  2
x x x
1
1 1
e x 1
9 xlim (xe  x )  lim x (e  1)  lim
x x
 x  x  1
x
1
 0 
  1 1
 0  e x ( ) 1
(e  1)'
x
x 2  lim e x  e 0  1.
 lim  lim
x  1 x  1 x 
( )'  2
x x
1 1 1 
: lim (x  x 2 ln(1  ))  lim x 2   ln(1  )
x  x 
x
x  x 
1  1
 ln 1  
x  x 
 lim
x  1
x2
1  1
(  ln 1  )'
  0
 
0
x  x 
 lim
x  1
( 2 )'
x
1 1  1 
 2   
x 1  x2 
1
 lim x
2
x  (x )'
 

1  1 
 2 1  
x   x 1 
 
 x 
 lim
x  2x 3
 

1 1  x 
 
x  1 
x2
 lim
x  2
x3
3
x x 1x
 lim 
x  2x 2
x 1
x 1
 lim 
x  2 x 1
1 x 1 1
 lim   1  .
x  2 x 1 2 2
1
1 1
ln x 1x
; lim x 1x  lim e
x 1 x 1
1
lim ln x
e x 1 x 1
A  e ln A , A  0
ln x
lim
 e x 1 1x
 0 
 
 0  (ln x ) '
lim
(1x ) '
e
x 1
1
lim x
e x 1 1
1
e
1
 .
e
sin x
sin x (0 ) 1  1 
1  ln  lim sin x ln 
0
lim sin x (ln 1 ln x )  lim (sin x ) ln x
< lim    lim e  x
e
x  0  x
e
x  0
e
x  0
x  0 
x  x  0
1
ln x
 lim (ln x ) ' x
(0) x  0 1  lim  lim sin2 x
lim
x  0 (sin1 x ) '
x  0  sin2 x  cos x
e
1
 e e
x  0
sin x
e x cos x
1
sin x lim sin x
lim sin x
e  e 0  1.
x x  0
e
x  0
0 1
( sin x )
1 (1 ) 1 1 ln(cos x ) 0 cos x
lim ln(cos x ) lim lim
= lim(cos x ) sin x
 lim e ln(cos) sin x
e x 0 sin x
 e x 0 sin x
 e x 0 cos x
x 0 x 0
 sin x 0
lim
e x 0 cos2 x
 e 1  1.
a Koristeći Lagranžovu teoremu dokazati sljedeće nejednakosti:

a) arc tg b  arc tg a  b  a, a  b
x
b)  ln(1  x )  x , x  0 .
1x
Dokaz:
a) Radi se o funkciji f (x )  arc tg x , koja je na intervalu (a, b) diferencijabilna i neprekidna na
odsječku [a,b ] , pa prema Lagranžovoj teoremi postoji tačka c iz intervala (a, b) tako da važi:
f (b)  f (a )  (b  a )f '(c) , tj.
1 1
arc tg b  arc tg a  (b  a )  (b  a )  1  b  a f '(x ) 
2
1  c2 1x
2 1
 arc tg b  arc tg a  b  a 1c  1 
2
1
1c
b) Primijetimo da je ln(1  x )  ln(1  x )  ln1 . U piranju je funkcija f (x )  ln x , koja je

diferencijabilna na intervalu (1,1  x ) i neprekidan na odsječku [1, 1  x ] pa prema
Lagranžovoj teoremi postoji c  (1, 1  x ) tako da važi
1
f (1  x )  f (1)  (1  x  1)f '(c) f '(x ) 
x
1
ln(1  x )  ln1  x  1 1 1
c 1c 1x   
x 1 c 1x
ln(1  x )  1 1
c   1 /x  0
x 1x c
  ln(1  x )  x . 
x

x
x
1x 1x c
b Kako glasi Maklorenova formula za funkciju f (x )  sin x ?
Rješenje:
  
a) Kako je (sin x )(n )  sin x  n , n   , imamo
 2 
n
f (n ) (0)  sin ,
2
pa je za
f (2k 1) (0)  (1)k 1, f (2k ) (0)  0, k  1,2, ...
Kako za ovu funkciju za svako n   i svako x   važi

f '(0) f "(0) 2 f (n ) (0) n f (n 1)
f (x )  f (0)  x x  ...  x  (x ) x n 1, 0    1 ,
1! 2! n! (n  1)!
uzimajući za n neparan broj, tj. n  2k  1, k  1,2, ... dobijamo

x3 x5 (1)k 1 x 2k 1 (1)k cos(x ) 2k 1
sin x  x    ...   x ,
3! 5! (2k  1)! (2k  1)!
jer je
   
f (n 1) (x )  f (2k ) (x )  sin x  (2k  1)   sin x  k   
 2   2 
 cos(x  k )
 (1)k cos x .
Zamjenljujući k sa n , dobija se
x3 x5 (1)n 1 x 2n 1 (1)n cos(x )x 2n 1
sin x  x    ...   ,
3! 5! (2n  1)! (2n  1)!
odnosno primjenjujući Peanov oblik ostatka, dobijeno asimptotsku formulu

x3 x5 (1)n 1 x 2n 1
sin x  x    ...   o (x 2n ), x  0 .
3! 5! (2n  1)!
Prema tome, ako sinusnu funkciju aproksimiramo Maklorenovim polinom stepena 2n  1 , za

učinjenu grešku R2n 1 dobijamo
2n 1
| (1)n cos(x )x 2n 1 | |x |
| R2n 1 |   ()
(2n  1)! (2n  1)!
| x |n
S obzirom da je lim  0 , zaključujemo da je greška R2n 1 po apsolutnoj vrije-
n  n!
dnosti sve manja što je n veće, pa je i aproksimacija sve bolja, i to bez obzira kom intervalu
pripada x .
 1 1  1
a) Na primjer, za x   , , tj. | x |  za n  1 dobijamo sin x  x  R1 , pa je na
 2 2  2

osnovu (  ) ,
3
 1 
 
| x |3  2  1 1
| R1 |      0, 02 .
3! 3! 6 50
Ako smanjimo interval greška će biti manja.

1  1 1 
Recimo, ako je | x |  , tj. x   , , imamo
10  10 10 
 
3
 1 
 
| x |3  10  1 1
| R1 |      0, 0001 .
3! 3! 6000 10000
 1 1
Pokažimo sada da se na intervalu  ,  može sin x aproksimirati Maklorenovim
 2 2
 
polinomo tako da greška bude manja od 0, 005 , ali će zato stepen polinoma biti veći.
 1 1
Za svako n   is vako x   ,  na osnovu (  ) važi
 2 2
 
2n 1
 1 
 
| x |2n 1  2  1
| R2n 1 |    2n 1 .
(2n  1)! (2n  1)! 2 (2n  1)!
Ostaje nam, dakle, da odredimo n tako da bude | R2n 1 |  0, 005 , tj.

1
r (n )  2n 1
 0, 005 .
2 (2n  1)!
Tada je
1 1 1 1 1
r (1)    0, 02..., r (2)  5    0, 0003  0, 005 ,
3
2  3! 48 2  5! 32  120 3840
pa je dovoljno za n uzeti 2.
Prema tome, ako prihvatimo aproksimaciju

x3 1  1 
sin x  x   x  x 3,  1 
3! 6  2  x  2 
tada je učinjena greška sigurno manja od 0, 005 .

Napomena 38: Na slici su pomoću

kompjutera nacrtane krive y  sin x i
1 3
y x x na intervalu [, ] . Na
6
slici 41 se ne primjećuje bilo kakva razlika
 1 1
između tih linija na intervalu  ,  .
 2 2 

Slika 41
x 2  3x  5
c Ispitati tok i nacrtati grafik funkcije f (x )  .
x 1
Rješenje:
(1) Oblast definisanosti

D  {x | x  1  0}
x  1  0  x  1
D  (, 1)  (1, )
(2) Nule funkcije (presjek sa x - osom)

x 2  3x  5
f (x )  0  0
x 1
 x 2  3x  5  0  x  D
3  9  20
 x 1/2   x D
2
3  11 Nule su kompleksne, pa grafik ne siječe
 x 1/2   x D
2 x - osu

(3) Presjek sa y - osom

0  D , pa funkcija siječe y - osu.
02  3  0  5 5
f (0)    5. Presječna tačka je R(0, 5) .
0 1 1
(4) Znak funkcije

x 2  3x  5
a) f (x )  0   0  x  (1, )
x 1
2
) x  3x  5  0
a 10 
2
x  3x  5  0
3 11
x 1/2 
2
) x  1  0  x  1
b) f (x )  0  x  (, 1) .
(5) Parnost – neparnost
Potreban uslov parnosti – neparnosti nije ispunjen, jer domen D nije simetričan skup u
odnosu na koordinatni početak, pa je funkcija ni parna ni neparna.
(6) Ponašanje funkcije na krajevima domena
x 2  3x  5 x2
a) lim  lim  lim x   .
x  x 1 x  x x 
0 0
x 2  3x  5 (1   )2  3(1   )  5 (1)2  3(1)  5
b) lim  lim  lim
x 10 x 1  0 1    1  0 
9 9
 lim    .
 0  0
0 0
x 2  3x  5 (1   )2  3(1   )  5 (1)2  3(1)  5
c) lim  lim  lim
x 1 0 x 1  0 1    1  0 
9
   .
0
x 2  3x  5 x2
d) lim  lim  lim x   .
x  x 1 x  x x 
(7) Asimptote
a) Vertikalna: x  1 , jer je lim f (x )   .

x 10
b) Kose: y  kx  n
x 2  3x  5
f (x ) x 1 x 2  3x  5 x2
k  lim  lim  lim  lim  1.
x  x x  x x  x2  x x  x 2
1
 x 2  3x  5 
n  lim [ f (x )  kx ]  lim   1  x 
x  x 
 x 1 
2
x  3x  5  x (x  1)
 lim
x  x 1
x 2  3x  5  x 2  x
 lim
x  x 1
4x  5
 lim
x  x 1
4x
 lim
x  x
 4.
Dakle, kosa asimptota je y  kx  n  1  x  (4) , tj. y  x  4 .
(8) Prvi izvod

(x 2  3x  5)'(x  1)  (x 2  3x  5)(x  1)'
f '(x ) 
(x  1)2
(2x  3)(x  1)  (x 2  3x  5)  1 2x 2  2x  3x  3  x 2  3x  5
 
(x  1)2 (x  1)2
x 2  2x  8
f '(x )  .
(x  1)2
(9) Monotonost
a) Rast
x 2  2x  8
f '(x )  0  0 | (x  1)  0, x  D
2
(x  1)2
 x 2  2x  8  0
 x  (, 4)  (2, ).
a 10 
2
x  2x  8  0
2  4  32 2  6
x 1/2  
2 2
x 1  2, x 2  4
b) Opadanje
f '(x )  0  x  (4, 1)  (1,2) .
(10) Ekstremne vrijednosti
(4)2  3(4)  5 16  12  5 33
fmax (4)     11 , M max (4, 11)
4  1 3 3
22  3  2  5 465 3
fmin (2)    1, N min (2,1)
2 1 3 3
(11) Drugi izvod

'
 x 2  2x  8  (x 2  2x  8)'(x  1)2  (x 2  2x  8)((x  1)2 )'
f "(x )  ( f '(x ))'    
 (x  1) 
2
((x  1)2 )2
(2x  2)(x  1)2  (x 2  2x  8)  2(x  1)  1

(x  1)4
(x  1)[(2x  2)(x  1)  2(x 2  2x  8)] 2x 2  2x  2x  2  2x 2  4x  16
  .
(x  1)4 (x  1)3
18
f "(x ) 
(x  1)3
(12) Konveksnost – konkavnost
a) Konveksnost
18
f "(x )  0  0 | 18  0
(x  1)3
 (x  1)3  0  x  D
 x  1  0  x  D  x  1  x  D  x  (1, ).
b) Konkavnost: f "(x )  0  x  (, 1) .
(13) Prevojne tačke
1  D , pa nema prevojnih tačaka
(14) Grafik
Slika 42
ln x
d Ispitati tok i nacrtati grafik funkcije f (x )  .
x
Rješenje:

D  {x | x  0  x  0  x  0}
D  (0, )

ln x
f (x )  0  0
x
 ln x  0  x  D
 x  e0  x  D
x 1  T
x 1

0  D , pa nema presjeka sa y - osom.
(4) Znak funkcije

ln x
a) f (x )  0  0 x  0, x  D
x
 ln x  0  x  D
 x  e0  x  D
x 1  x D
 x  (1, )
b) f (x )  0  x  (0,1) .
Zbog nesimetričnosti domena u odnosu na koordinatni početak, funkcija je ni parna ni

neparna.
ln x 
a) lim   
x  0 x 0
  
  1
  
ln x (ln x )'
x
b) lim  lim  lim
x  x x  ( x )' x  1
2 x
2 x 2 x
 lim  lim
x  x x  ( x )2
2 2
 lim   0 .
x  x 
(7) Asimptote
a) Vertikalna
x  0 , jer je lim f (x )   .
x  0
b) Kosa: y  kx  n
f (x ) 0
k  lim  0 | x   , jer je domen (0, )
x  x 
n  lim [ f (x )  kx ]  lim [ f (x )  0  x ]  lim f (x )  0 .
x  x  x 
y  kx  n  0  x  0 , tj. y  0 je desna horizontalna asimptota.
(8) Prvi izvod

(ln x )' x  ln x ( x )'
f '(x ) 
( x )2
1 1
x  (ln x )
x 2 x

x
x ln x 1 ln x
2
 
( x) 2 x x 2 x 2  ln x
   .
x x 2x x
(9) Monotonost
a) Rast
2  ln x
f '(x )  0  0 | 2x x  0, x  D
2x x
 2  ln x  0  x  D
  ln x  2  x  D
 ln x  2  x  D
 x  e2  x  D
 x  (0,e 2 ).
b) Opadanje
f '(x )  0  x  (e 2 , ) .
ln e 2 2 ln e 2
fmax (e 2 )    | ln e  1
e 2
e e
2 2 2
M max (e 2 , ) | e 2  7, 3;   0, 7
e e 2, 71
(11) Drugi izvod
'
 2  ln x 
1 1 3
f "(x )  
1
 | x x  x x 2
x 2
x 2
 2x x 
3
(2  ln x )' 2x x  (2  ln x )(2x 2 )'

(2x x )2
3
1 3 1
  2x x  (2  ln x )  2  x 2
 x 2
2
4x  x
1
2 x  3(2  ln x )x 2

4x 3
2 x  3(2  ln x ) x

4x 3
x (2  6  3 ln x )

4x 3
x (8  3 ln x )

4( x )6
3 ln x  8
 .
4( x )5
a) Konveksnost
3 ln x  8
f "(x )  0  0 | x  0, x  D
4( x )5
 3 ln x  8  0  x  D
8
 ln x   x D
3
8
 x e 3  x  D
8
 x  (e 3 , )
b) Konkavnost
8
f "(x )  0  x  (0,e 3 )
8
8 8
ln e 3 8 ln e 8 8
f (e ) 
3
 4
 4
, P (e 3 , )
8
3 3 4
e 3 e 3e 3 3e 3
(14) Grafik
Slika 43
1
e Ispitati tok i nacrtati grafik funkcije f (x )  (x  2)e 1x .
Rješenje:

D  {x | 1  x  0}
1x  0  x  1
D  (,1)  (1, )


1
f (x )  0  (x  2)e 1x  0
1
 x 2  0  x  D e 1x  0, x  D
 x  2.

0  D , pa funkcija siječe y - osu
1
f (0)  (0  2)e 10  2e
Presječna tačka je R(0, 2e) .
(4) Znak funkcije

1
a) f (x )  0  (x  2)e 1x  0
1
 x 2  0  x  D e 1x  0, x  D
x 2  x D
 x  (2, )
b) f (x )  0  x  (,1)  (1,2) .
Zbog nesimetričnosti domena u odnosu na koordinatni početak, funkcija je ni parna ni

neparna.

1
a) lim (x  2)e 1x    1  

x 
1 1
0 1(1 )
b) lim (x  2)e 1x
 lim(1    2)e
x 10  0
 1 
 lim e    e    .
 0 
 
1 1
0
c) lim (x  2)e 1x  lim(1    2)e 1(1)
x 1 0  0
 1 

 lim e    e   0.
 0 
 
d) lim (x  2)e 1x

   1   .
x 
(7) Asimptote
a) Vertikalna
x  1 , jer je lim f (x )  
x 10
b) Kose: y  kx  n
f (x ) (x  2) 11x
k  lim  lim e  11  1
x  x x  x
 1  ()  x 2 1 
n  lim [ f (x )  kx ]  lim (x  2)e 1x  x   lim x  e 1x  1
 x
x  x  x 
  
'
 x  2 1x
1  

1
x  2 1x
e
 0 
 1  0 
 e  1

(0  )
x  x
 lim  lim '
x  1 (Lop ) x 
 1 
 
x  x 
2 1
3x  6x  2 1x
 lim e  3  1  3.
x  x 2  2x  1
Dakle, kosa asimptota je y  kx  n  1  x  (3) , tj.
y  x 3.
(8) Prvi izvod

'
1  1 
f '(x )  (x  2)' e  (x  2)e 1x 
1x
 
1  '
1 
1
1x  
e 1x
 (x  2)e 
 1  x 
1   1 2
 e 1x 1  (x  2) 
1   e 1x x  x  1 .
 (1  x )2  (1  x )2
(9) Monotonost
a) Rast
1
x2 x 1
1
f '(x )  0  e 1x 2
e 1x , (1  x )  0, x  D
(1  x )2
 x2 x 1  0  x  D
 1  5   1  5 
 x  , 
 ,   
 2   2 
a 1 0 
x2  x 1  0
1 1 4
x 1/2 
2
1 5 1 5
x1  , x2 
2 2
b) Opadanje
 1  5   1  5 
f '(x )  0  x   ,1  1,  .
 2   2 
1
 1  5   1  5  1 1 5 2
3  5 1 5
    ,
fmax      2e  e
2
 2   2  2
1 5
 1  5 3  5 2   ...
 
M max  , e 1 5 
2
2
 2 2  3  5
e 1 5
 ...
2
1
 1  5   1  5  1 1 5 2
3  5 1 5
fmin      2e 2
 e
 2   2  2
1 5
 1  5 3  5 2

 ...
 2
N min  , e 1 5
 2
 2 2  3  5
e 1 5
 ...
2
(11) Drugi izvod

'
 1 x2 x 1  1
f "  e 1x   3x  4 e 1x
 (1  x )2  (1  x )4
a) Konveksnost
1
3x  4
1
f "(x )  0  e 1x  0 4
e 1x , (1  x )  0, x  D
(1  x )4
 3x  4  0  x  D
4
x   x D
3
4 
 x   , 
 3 
b) Konkavnost
 4
f "(x )  0  x  (,1)  1, 
 3 
Kako je
1
4 4  1 4 2 2
f      2e 3   e 3   3
 3   3  3 3e
4 2 
to je prevojna tačka P  ,  .
 3 3e 3 
(14) Grafik funkcije
Slika 44

GRANIČNIH VRIJEDNOSTI FUNKCIJA, RAZVIJANJA FUNKCIJA U
MAKLORENOV RED I ISPITIVANJA TOKA I CRTANJA GRAFIKA FUNKCIJE
ln x  1
Primjer 43: Izračunati graničnu vrijednost lim .
x e x e
Rješenje:
> Limit( (ln(x)-1)/(x-exp(1)), x=exp(1) )=limit( (ln(x)-1)/(x-exp(1)),

x=exp(1) );
ln( x ) − 1 ( -1 )
lim =e
x → (e ) x−e
2
cos x  e x
Primjer 44: Izračunati graničnu vrijednost lim .
x 0 x2
Rješenje:
> limit((cos(x)-exp(x^2))/x^2, x=0);

-3
2
x
 1x 
Primjer 45: Izračunati graničnu vrijednost lim   .
x  
 2  x 
Rješenje:
> limit(((1+x)/(2+x))^x, x=infinity);

( -1 )
e
Primjer 46: Izračunati lijevu i desnu graničnu vrijednost funkcije

 sin 3x
 , x 0
f (x )   2x
 x  3 , inače.
 2  x
Rješenje:
> f:=piecewise(x>0,sin(3*x)/(2*x),(x+3)/(2-x));
 1 sin( 3 x ) 0<x

2 x
f := 
 x+3
 otherwise
 2−x
> Limit(f, x=0, left)=limit(f, x=0, left);

 1 sin( 3 x ) 0<x

2 x 3
lim  =
x → 0-  x + 3 2
 otherwise
 2−x
> subs(x=0,f);
> eval(f, x=0);
3
2
> Limit(f, x=0, right)=limit(f, x=0, right);
 1 sin( 3 x ) 0<x

2 x 3
lim  =
x → 0+  x+3 2
 otherwise
 2−x
Primjer 47: Naći Maklorenov razvoj funkcije

x x
f (x )  cos2  sin2 .
2 2
Rješenje:
> f := x -> (cos(x/2))^2-(sin(x/2))^2;
2 2
1 1
f := x → cos  x  − sin x 
2
  2 
> series(f(x), x=0);
1 1
1 − x 2 + x 4 + O( x 6 )
2 24
Primjer 48: Naći Maklorenov razvoj funkcije

1
f (x )  4 x .
2
Rješenje:
> f := x -> sqrt(4-x/2);

1
f := x → 4− x
2
> series(f(x), x=0);
1 1 2 1 3 5 7
2− x− x − x − x4 − x 5 + O( x 6 )
8 256 4096 262144 4194304
Primjer 49: Ispitati tok i nacrtati grafik funkcije

2(x  1)2 1
f (x )  e x 1 .
2x  1
Rješenje:
> f := x -> 2*(x-1)^2/(2*x-1)*exp(1/(x-1)):

f_prime := diff( f(x), x):
f_sec := diff( f_prime, x):
normal(f(x));
factor(normal(f_prime));
factor(normal(f_sec));
#plot( f(x), x=-2..4, y=-4..4, discont=true);
#implicitplot({y=f(x),y=x-1/2},x=-2..4,y=-4..4,color=blue);
plot( [f(x),x-1/2,1000*(x-1/2),1000*(x-1)], x=-2..4, y=-4..4,
discont=true, color=[red,blue,green,green]);
nf:=[solve(f(x)=0, {x})];
pf:=[solve(f(x)>0, {x})];
mf:=[solve(f(x)<0, {x})];
I_izvod;
np:=[solve(f_prime=0, {x})];
pp:=[solve(f_prime>0, {x})];
mp:=[solve(f_prime<0, {x})];
II_izvod;
nd:=[solve(f_sec=0, {x})];
pd:=[solve(f_sec>0, {x})];
md:=[solve(f_sec<0, {x})];
lijevo;
k:=limit( f(x)/x, x=-infinity);
n:=limit( f(x)-k*x, x=-infinity);
desno;
k:=limit( f(x)/x, x=infinity);
n:=limit( f(x)-k*x, x=infinity);
vrijednosti;
evalf(1-1/sqrt(2));
eval(f(x) , x=1-1/sqrt(2));
evalf(%);
evalf(1+1/sqrt(2));
eval(f(x) , x=1+1/sqrt(2));
evalf(%);
evalf(-2/exp(1));
 1 
 x − 1 
2
2 (x − 1) e
2x−1
 1 
 x − 1 
2e ( 2 x2 − 4 x + 1 )
( 2 x − 1 )2
1 
 
 x − 1 
2e ( 1 − 2 x + 2 x2 )
( 2 x − 1 )3 ( x − 1 )2
Slika 45
nf := [ { x = 1 }, { x = 1 } ]
1
pf :=  { x < 1, < x }, { 1 < x } 
 2 
1
mf :=  { x < } 
 2 
I_izvod
 2 2 
np :=  { x = 1 + }, { x = 1 − } 
 2 2 
 2 2 
pp :=  { x < 1 − }, { 1 + < x } 
 2 2 
 1 2 1 2 
mp :=  { x < , 1 − < x }, { x < 1, < x }, { 1 < x, x < 1 + } 
 2 2 2 2 
II_izvod
1 1 1 1
nd :=  { x = + I }, { x = − I } 
 2 2 2 2 
1
pd :=  { x < 1, < x }, { 1 < x } 
 2 
1
md :=  { x < } 
 2 
lijevo
k := 1
-1
n :=
2
desno
k := 1
-1
n :=
2
vrijednosti
0.2928932190
(− 2 )
e
1− 2
-0.5869357183
1.707106781
( 2)
e
1+ 2
1.703764092
-0.7357588824
Primjer 50: Nacrtati grafik funkcije

ln(| x |) 1
f (x )   .
x x
Rješenje:
> f:=x -> ln(abs(x))/x+1/x;

ln( x ) 1
f := x → +
x x
> plot(f(x), x=-5..8, y=-10..10, discont=true);
Slika 46
Primjer 51: Nacrtati grafik funkcije

x 3  3x
f (x )  .
x2 1
Rješenje:
> f:=x -> (x^3-3*x)/(x^2-1);

x3 − 3 x
f := x →
x2 − 1
> plot(f(x), x=-8..8, y=-10..10, discont=true);
Slika 47
B Dokazati sljedeće asimptotske formule:

x2 x4 (1)n 2n
a) cos x  1    ...  x  o (x 2n 1 ), x  0 ,
2! 4! (2n )!
x2 (1)n 1 x n
b) ln(1  x )  x   ...   o (x n ), x  0 ,
2 n
(  1) 2 (  1)...(  n  1) n
c) (1  x )  1  x  x  ...  x  o (x n ), x  0 ,
2! n!
x3
d) tg x  x   o (x 4 ), x  0 .
3
C Koristeći asimptotske formule dokazati:

e  x  e x 1
a) lim  1, b) lim (x  x2  x )   ,
x 0 sin x  sin  x  2
2
x ln(1  2x )  sin x e x cos x  1
c) lim  1, d) lim  1,
x 0 x2 x 0 x
ln x e x sin x  x (1  x ) 1
e) lim  1 , f) lim  ,
x 1 x cos x  1 x 0 x 3
3
1  1 1  1
g) lim x 3/2 ( x  1  x 1 2 x )   , h) lim     .
x  4 x 1  ln x x  1  2
D Naći izvod funkcije:

2 5
a) f (x )  e x ln x ; b) f (x )  x 2  ln2 2x ;c) f (x )  e(1x )
2 x2 1
d) f (x )  ln (2 sin x  1) ; e) f (x )  3 .
x2 1
E Data je funkcija

 x 2  x, x  0

f (x )   x

ae  b, x  0


Odredi konstante a i b tako da funkcija f (x ) bude diferencijabilna u tački x  0 .

F Data je funkcija
 x 3 , x 2
f (x )  
mx  n, x  2

Odrediti parametre m i n tako da funkcija f (x ) bude diferencijabilna za x  2 .
G Ispitati diferencijabilnost sljedećih funkcija:

 2x 2 , x 0

a) f (x )  
4x  a, x  0

 e x , x 1

b) f (x )   , a, b   .
ax  b, x  1

H Naći prvi izvod sljedećih funkcija:

a) y  sin 3 2x 2 ,
4 3 2
b) y  arctg ln (x  1) ,
c) y  logx (3x  4) ,
x
d) y  3 arctg e  ln(1  e x ) ,
ln x
e) y  arctg x 2  1  ,
x2 1
f) y  e x arctg e x  x  ln 1  e 2x .
I Naći prvi i drugi izvod sljedećih funkcija

ln x  1
a) y  ,
ln x  1
1  x 2x
b) y  e ,
1x
ln2 x  2 ln x
c) y  ,
x
x x
d) y  ,
x 1
x 2  3x  3
e) y  .
x 1
J Po definiciji odrediti izvode sljedećih funkcija u proizvoljnoj tački x   :

2x  3
a) y  3
3x  1 , b) y  4x 2  2 , c) f (x )  ,
x2  5
2 3
d) f (x )  cos x , e) f (x )  x sin x , f) f (x )  2x  3x  1
K Naći izvod funkcije:

a) y  logex x , x  0 , b) y  logx 2 2 1 , c) y  log ln2 x .
sin2 x  3
loga b
Uputstvo: Znajući da je loga b  , biće
logc a
loge f ln f
y  logg f   ,
loge g ln g
pa se izvod funkcije y nalazi kao izvod količnika.
L Dokazati da je:
 
'
a) (sin x )x  (sin x )x (ln sin x  x ctg x ), x  (2k   (2k  1)), k   ,
 
ln x arcsin x
b) (x arcsin x )'  x arcsin x  , 0  x  1 ;

 1  x  2
x
 2 
c) (x x 2x x 2 )'  x x 2x x 2 ln 2   1  ln x , x  0 ;
 x 
1  ln x
d) ( x x )'  x
x , x 0;
x2
'
 x x
 x    x   x 
e)       ln x  ln(x  1)  1   ;
 x  1    x  1   x  1 
 
 
'
f) (cos x )sin x  (cos x )sin x (cos x ln cos x  sin x tg x ) .
'
M Naći yx , ako je:
y
a) x sin y  y cos x  1 , b) arctg  ln x 2  y 2 ,
x
2 2 2 2 2 2 x 2
c) (x  y )  a (x  y ) , d) e cos y  y ln(1  x )  x  y  0 ,
e) x 2  y 2  2xy  4 .
Rezultat:
' y sin x  sin y ' x y ' 3xy 2  x 3
a) yx  ; b) yx  ; c) g x  ;
cos x  x cos y x y 3x 2y  y 3
y
e x cos y 
 2x
' 1  x x y
d) yx  x ; e) y '  .
e sin y  1  ln(1  x ) x y
'
N Naći yx , ako je:
3 9
a) x  3t  9t, y  t ;
b) x  n sin t  sin nt, y  n cos t  cos nt ;
c) x  2 ln ctg x , y  tg t  ctg t ;
d) x  a (t  sin t ), y  a (1  cos t ) ;
3 3
e) x  a cos t, y  b sin t ;
2
f) x  ln(1  t ), y  arctg t ;
t
g) x  e sin t, y  et cos t ;
h) x  sin t cos 2t , y  cos t cos 2t ;
sin 3 t cos2 t
i) x  , y .
cos 2t cos 2t
Rezultat:
' ' t8
sin t  sin nt ' k
a) yx  ; b) yx  ; c) yx  ctg 2t, t  , k ;
t2  1 cos nt  cos t 2
' t ' b k
d) yx  ctg , t  2k , k   ; e) yx   tg t, t  , k ;
2 a 2
' 1 ' cos t  sin t '
f) yx  , t  0; g) yx  ; h) yx   tg 3t ;
2t cos t  sin t
i) y '   ctg 3t .
"
O Naći yx , ako je:
a) x  a cos t, y  b sin t ; b) x  a(t  sin t ), y  a(1  cos t ) ;
3 3
c) x  a cos t, y  b sin t ; d) x  a(cos t  t sin t ), y  a(sin t  t cos t ) ;
e) y  sin 2t, y  sin2 t .

Rezultat:
" b " 1 " b
a) yx   2 3
; b) yx   ; c) yx  ;
a sin t t 4 3a sin t cos4 t
2
4a sin
2
" 1 " 1
d) yx  3
; e) yx  .
a t cos t 2 cos3 2t
P Dokazati da je za proizvoljan prirodan broj n :

 n  
a) (cos x )(n )  cos x   ;
 2 
 (n )
b) (x )  (  1)...(  n  1)x n (  ) ;
(1)n 1 (n  1)!
c) (ln x )(n )  ;
xn
(n  1)!
d) ln(a  x )
(n )
 ;
(a  x )n
(n  1)!
e) ln(x  1)  (1)n 1 ;
(x  1)n
x (n )
f) (xe )  e x (n  x ) ;
(n )
1 n!
g)    (1)n ;
 x  x n 1
(1)n 1  1  3  5  (2n  3)
h) ( x )(n )  ;
2n x 2n 1
kx (n )
i) (e )  k ne kx .
(1)n
Q Dokazati da je x n 1e1/x   n 1
e 1/x .
x
R Naći n-ti izvod funkcije f (x )  sin 4x cos 2x .

    
Rezultat: f (n ) (x )   6n sin 6x  n    2n sin 2x  n    .
1
  

 2 
2  2  
1
Uputstvo: Iskoristiti identitet sin  cos   sin(  )  sin(  ) .
2
S Dokazati da je
(n )
  (1)n a n n !
 1  ,
 ax  b 
 (ax  b)n 1
a zatim naći n-ti izvod funkcije
2x  3
f (x )  2
.
x  5x  6
7(1)n 1 n ! 9(1)n n ! 7(1)n 1 n ! 9(1)n n !

Rezultat: f (n ) (x )   f (n ) (x )   .
(x  2)n 1 (x  2)n 1 (x  3)n 1
2x  3 7 9
Uputstvo:   .
2
x  5x  6 x 2 x 3
T Naći f (n ) (0) , ako je

f (x )  arcsin x .
U Koristeći Lajbnicovu formulu naći četvrti izvod funkcije

y  e x cos 2x .
V Izračunati sljedeće granične vrijednosti:

6  1 
tg x  2 
a) lim x 12 ln x ; b) lim (sin x ) ; c) lim (2  x )e (2x )  x  ;
x 0
x
 x   
2  
1 1 
d) lim    ; 3
e) lim (x  ln x ) .
x  0 
x sin x  x 
W Koristeći formulu o približnom izračunavanju priraštaja funkcije njenim diferencijalom,

pokazati da je:
a) sin(x  x )  sin x  x cos x ,
x
b) 3
x  x  3
x  ,
3 x 2dz 3
c) e x x  e x  x  e x .
X Približno izračunati:
a) 3
8, 02 ; b) 4
80 ; c) 10
1000 ; d) tg 46 ;
e) sin 29 ; f) arcsin 0, 51 ; g) arctg1, 05 .
Y Primjenom Lagranžove teoreme dokazati nejednakosti:


a)     tg b  tg   2(  ), 0      ,
4
x
b)  arctg x  x , x  0 ,
1  x2
1  1  1
c) (b  a )  arctg 1    arctg 1    b  a, 0  a  b  1,
5  a   b 
 
d)  0, 045  arctg1,1   0, 05 ,
4 4
x
e)  ln(1  x )  x , x  0 ,
1x
p 1
f) pb (a  b)  a p  b p  pa p1 (a  b), 0  b  a, p  1 ,
b a b a b a 
g)  arctg , 0 a b  ,
1 b 2
1  ab 1a 2
2
b a b a 
h) 2
 ctg a  ctg b  2
, 0 a b  ,
sin b sin a 2
i) | sin x  sin y |  | x  y |, x, y   ,
j) | arctg x  arctg y |  | x  y |, x, y   .
Z Dokazati da je za 0  x  y
x y
1  ln y  ln x  1.
y x
8 Dokazati da je za 0  q  p
p q p p q
 ln  .
p q q
9 Dokazati da je za x  0
1  1 1
 ln 1    .
1x 
 x  x

: Dokazati da je za 0  b  a  .
2
a b a b
2
 tg a  tg b  .
cos b cos2 a
; Naći najmanji i najveću vrijednost funkcije

f (x )  x 4  2x 2  5, x  [2,2]
Rezultat: min f (x )  4, max f (x )  13 .

x [2,2] x [2,2]
< Naći najmanju i najveću vrijednost funkcije na datom odsječku:

3 1x
a) f (x )  x  6x , x  [3, 4] ; b) f (x )  arctg , x  [0,1] .
1x
Rezultat:
a) min f (x )  f (3)  9, max f (x )  f (4)  40 ;
x [3,4] x [3,4]

b) min f (x )  f (1)  0, max f (x )  f (0)  .
x [0,1] x [0,1] 4
= Koristeći Tejlorovu formulu razložiti polinoma:

5 4 3 2
a) P (x )  x  2x  x  x  2x  1 po stepenima binoma (x  1) ,
4 3 2
b) P (x )  2x  5x  3x  8x  4 po stepenima binoma (x  2) .
Rezultat:
3 4 5
a) P (x )  3(x  1)  3(x  1)  (x  1) ,
2 3 4
b) P (x )  15(x  2)  11(x  2)  2(x  2) .
a Koristeći Maklorenovu formulu dokazati da je za 0    1 :

x2 x4 x 2n
a) cos x  1    ...  (1)n  R2n 1 (x ) ,
2! 4! (2n )!
x 2 n 2
R2n 1 (x )  (1)n 1 cos x ;
(2n  2)!
x2 x3 xn
b) ln(1  x )  x    ...  (1)n 1  Rn (x ) ,
2 3 n
(1)n x n 1 (1  )n
Rn (x )  ;
(1  x )n 1
 (  1) 2 (  1)...(  n  1) n
c) (1  x )  1  x x  ...  x  Rn (x ) ,
1! 2! n!
(  1)...(  n )
Rn (x )  (1  )n x n 1 (1  x )n 1 .
n!
b Aproksimirati funkciju y  1  x Maklorenovim polinomom drugog stepena. Zatim,

približno izračunati 1,1 i odrediti u kojim se granicama kreće učinjena greška.
x x2
Rezultat: 1x  1  ; 1,1  1, 04875, | R |  0, 0000625 .
2 8
c Procijeniti apsolutnu grešku u približnim formulama:

4
a) e 2x  1  2x  2x 2  x 3 , x  [1,1] ;
3
x x2
b) 1  x  1   , x  [0,1] .
2 8
1
Rezultat: a) 4,9261 , b) .
16
d Primjenom Tejlorove formule izračunati:

a) e sa tačnošću do 103 ,
9
b) ln sa tačnošću do 102 .
10
623 1
Rezultat: a) , b)  .
384 10
n
(1)k
e Koliko sabiraka treba uzeti u približnoj formuli e 1   da učinjena greška ne
k 0 k!
4
bude veća od 10 ?
Rezultat: 7.
f Koliko sabiraka treba uzeti u približnoj formuli

n
11 1
log   (1)k 1 k
10 k 1 10 k
da učinjena greška ne bude veća od 103 ?
Rezultat: 3.
g Koristeći Maklorenovu formulu dokazati valjanost sljedećih formula:

x x2
a) 1  x  1   ,
2 8
x4
b) cos2 x  1  x 2  ,
3
3x 2 11x 3
c) ln(e x  x )  2x   ,
2 6
x2 x3 x5
d) x 1  x 2  cos x ln(1  x )    ,
2 3 5
x2 x4 x6
e) ln(cos x )     ,
2 12 15
x x x2
f) x  1  ,
e 1 2 12
x3 x5
g) arctg x  x   ,
3 5
x2 x3
h) ln(1  sin x )  x   .
2 6
h Odrediti intervale rašćenja odnosno opadanja funkcija:

x2 1
a) y  x 2  6x  8 , b) y  2
, c) y  x 2  2 ln x ,
(x  1)
ex 2 x 2
d) y  ln 1  x 2 , e) y  , f) y  x e ,
x
g) y  x 2 ln x .
Rezultat:
a) y  za x  (3, ) , y  za x  (, 3) ;
b) y  za x  (1,1) , y  za x  (, 1)  (1, ) ;
c) y  za x  (1, ) , y  za x  (0,1) ;
d) y  za x  0 , y  za x  0 ;
e) y  za x  1 , y  za x  1 ;
f) y  za x  (, 1)  (0,1) , y  za x  (1, 0)  (1, ) ;
1/2
g) y  za x  (e , ) , y  za x  (0,e 1/2 ) .
i Odrediti lokalne ekstremne vrijednosti sljedećih funkcija:

ln2 x ex
a) y  x 2e x , b) y  , c) y  ,
x (x  3)2
x2
d) y  ln 1  x 2  arctg x , e) y  2 ln(1  x )  x .
2
Rezultat:
a) y min  0 za x  0 , y max  4e 2 za x  2 ;
b) y min  0 za x  1 , y max  4e 2 za x  e 2 ;
1
c) y min  za x  1 ;
4e

d) y min  ln 2  za x  1 ;
4
e) funkcija nema ekstrema.
j Ispitati konveksnost i konkavnost i odrediti prevojne tačke sljedećih funkcija:

x
a) y  x 5  5x  5 , b) y  2
, c) y  x 3 ln x  1 ,
1x
3x  2 x 1
d) y  xe 2x  1 , e) y  ln .
3 x
Rezultat:
a) x  (0, ) - funkcija konveksna, x  (, 0) - funkcija konkavna. Prevojna tačka
je P (0, 5) ;
b) x  (,  3 )  (0, 3 ) – funkcija konkavna, x  ( 3 , 0)  ( 3 , ) –
 3 , P (0, 0), P  3 , 3  ;
funkcija konveksna. Prevojne tačke su P1  3 ,   2 3 
 4   4 
5/6
c) x  (e , ) - funkcija konveksna, x  (0,e 5/6 ) - funkcija konkavna. Prevojna tačka
5/6
je P (e ,1  (5 / 6)e 5/6 ) ;
d) x  (1, ) - funkcija konveksna, x  (, 1) - funkcija konkavna. Prevojna
2
tačka je P (1,1  (1 / e )) ;
e) x  (2, ) - funkcija konveksna, x  (, 0)  (1,2) - funkcija konkavna. Prevojna
tačka je P (2,(4 / 3)ln 2) .
k Ispitati tok i nacrtati grafik sljedećih funkcija:

x 2  5x  6 2x  1
1° f (x )  x (2x  3)
2 2° y  2
3° y 
(x  4) (x  1)2
(x  5)3 x3 3x
4° f (x )  5° f (x )  6° y   3x
(x  7)3 x2 1 x 1
x5 x 1 | x 1 |
7° f (x )  2 2 8° y  9° y 
(x  1) 2
x  2x  2 x2
(1  x )3 x2  4 x 2  3x
10° y  2 11° y  12° f (x ) 
(1  x ) x2 1 x 4
3
13° y 
(x  3) (x  1)2 x2  x 2
2
14° y  15° y 
(x  2) x2 1 x 2
4
16° y 
x x3 x x 2  3x  3
3 17° y  18° y 
(1  x ) x 4 2
x 1
x 42
x 1 x2
19° f (x )  20° y  21° y 
x x2 x 2
x x3 1 x 2  2x  1
22° f (x )  23° y  24° y 
x2  4 x2 x 2
4
 1x  (x  1)(x  2) x2 x  6
25° f (x )   
26° y  27° y 
 1  x  (x  1)(x  2) x 2
(x  1)3 3x 6
28° f (x )  29° y  30° y  x  2 
(x  1)2 x 1 3
x 1
3
x  3x x 2  5x  7 x x
31° f (x )  2
32° f (x )  33° y 
x 1 x 2 x 1
35° x2
34° y  (x  4) x  1 36° f (x )  3
f (x )  3 x 3  x 2  x  1 1x
x ln x
37° f (x )  (x  3) 9  x 38° y  ln(1  e ) 39° y 
x
2 2 2
40° y  (1  x )ln x 41° f (x )  x ln(x  2) 42° f (x )  (x  1)ln (x  1)
x 1 ln2 x ln x  1
43° y  44° f (x )  45° f (x ) 
ln(x  1) x ln x  1
x ln x
46° y  47° y  x ln2 x 48° f (x )  (ln x  2)
ln x x
x2 ln x 1  ln x
49° y  50° y  51° y 
ln x x x
x 1  ln x
52° y  2 53° y  54° y  logx 2 3x 2 2
ln x x2
2 2 ln2 x  2 ln x
55° y  ln(x  1) 56° y  (x  1) ln(x  1) 57° y 
x
1
2 2
58° f (x )  x (1  2 ln x ) 59° f (x )  x ln x 60° f (x )  xe x 2
e x 1 1
61° y  62° f (x )  (x  8)e
2 x
63° y  e 1x
x 2
1  x 2x 2
1
64° f (x )  e 65° f (x )  xe x 66° y  xe x 1
1x
1 1
2
67° y  xe x 68° y  (x  2)e x 69° f (x )  xe (5x 2)x

x
2 x e x
70° f (x )  x 2e 2
71° y  (x  3)e 72° y 
x
1
1 2
 e 1x
73° y  x 2e x 74° y  xe x2
75° y 
1  x2
x 1 1
76° f (x )  e x 1 77° f (x )  (x  2)e 1x 78° y  e x

2
4 x  3
1 5 1
x 2  2x  3 x x 2  4  3x x2
79° y  e 80° f (x )  e 81° y  ex
x x x2  4
3e x  2 x x
82° y  83° y  x  84° y  e x ln(1x )
1  ex e 1 2
1
2
85° y  1  e x 86° f (x )  (x  1)e x
6.1. PRIMITIVNA FUNKCIJA I NEODREĐENI INTEGRAL
Definicija 1. Funkcija F : A   , gdje je A interval, naziva se primitivna funkcija ili integral

funkcije f : A   ako je
F '(x )  f (x ) , za svako x  A .
Definicija 2. Neodređeni integral funkcije f (x ) je familija F (x )  c njenih primitivnih funkcija
i označava se sa  f (x )dx .
Dakle,  f (x )dx  {F (x )  c | c  } ili, kako ćemo kraće objeležavati,
 f (x )dx  F (x )  c .
Teorema 1. Ako je funkcija f (x ) neprekidna, tada postoji
 f (x )dx .
6.1.1. Svojstva neodređenog integrala
Teorema 2. Neodređeni integral ima ova osnovna svojstva:

a) Ako funkcija f (x ) , definisana u intervalu (a, b) , ima neodređeni integral, tada je
d  f (x )dx  f (x )dx , x  (a,b) .
b) Za svaku funkciju F (x ) diferencijabilnu u intervalu (a, b) važi:
 dF (x )  F (x )  c .
c) Ako za funkcije f (x ) i g(x ) , definisane u intervalu (a, b) , postoje neodređeni integrali,
tada i za njihov zbir postoji neodređeni integral i važi
 [ f (x )  g(x )]dx   f (x )dx   g(x )dx .

d) Ako postoji neodređeni integral za funkciju f (x ) i ako je A  , A  0 , tada i za
funkciju Af (x ) postoji neodređeni integral i važi
 Af (x )dx  A f (x )dx .
6.1.2. Tablica osnovnih integrala
1.  dx  x  c
x 1
2.  x dx 
 1
c ;   1, x  0
1
3. x
dx  ln | x |  c, x  0
ax
4.  a x dx   c, a  0, a  1
ln a
 e dx  e  c
x x
5.
6.  cos x dx  sin x  c
7.  sin x dx   cos x  c
6. NEODREĐENI INTEGRAL 371
dx 
8.  cos x2
 tg x  c, x 
2
 k , k  
dx
9.  sin2 x
  ctg x  c, x  k , k  


dx  arcsin x  c ,  1  x  1
10.  1x2
 
 arccos x  c


dx 
 arc tg x  c
11.  

1x 2 
 arc ctg x  c

Napomena 1: Funkcije koje se iz elementarnih funkcija dobijaju pomoću sabiranja, oduzima-

nja, množenja i dijeljenja, kao i kompozicija primijenjenih konačan broj puta, nazivaju se fu-
nkcijama koje se izražavaju preko elementarnih u konačnom obliku. U širem smislu i one se
nazivaju elementarnim funkcijama.
Sve elementarne funkcije (u širem smislu) diferencijabilne su, a njihove su izvodne fu-
nkcije takođe elementarne (u širem smislu). Analogan stav ne važi za integrale.
6.2. NEKI INTEGRALI KOJI SE NE IZRAŽAVAJU POMOĆU ELEMENTARNIH FUNKCIJA
Postoje funkcije koje pripadaju navedenoj klasi, ali njihov neodređeni integral, iako
postoji, toj klasi ne pripada. Osnovni primjeri za ovo tvrđenje dati su, recimo, integralima:
2 ex sin x cos x
 e dx,     
x
sin x 2 dx , cos x 2 dx , n
dx , n
dx , dx
x x xn
Parcijalna integracija pokazuje da se ovi, poslednji, svode na tri osnovna:

ex dy
 x dx   ln y  liy („integralni logaritam“ ili „integralni eksponent“ - ei (x ) )
sin x
 x
dx  six („integralni sinus“)
cos x
 x
dx  cix („integralni kosinus“)
Takvoj grupi pripadaju i integrali Frenela *:

s(x )   sin x 2 dx ,
c(x )   cos x 2 dx
*
Augustin – Jean Fresnel (1788–1827), francuski fizičar
i Ojler – Puasonov integral *
2
(x )   e x dx .
Napisani integrali postoje, ali predstavljaju potpuno

nove funkcije, nesvodljive na elementarne.
Imajući u vidu izložene činjenice, mi ćemo se u nastavku
baviti samo neodređenim integralima elementarnih funkcija
u širem smislu, i to onim čija integracija može biti izvršena u
konačnom obliku, preko elementarnih funkcija.
Time postižemo dvije stvari. Prvo, stižemo do pojma
neodređenog integrala elementarne funkcije koji sam nije
elementarna funckija, a ipak postoji. Drugo, dolazimo do
pravog smisla izdvajanja pojedinih tipova neodređenih
integrala čija obrada slijedi.
Primjenom raznih smjena i parcijalne integracije, mnogi integrali se svode na integrale
date u tablici, odnosno izražavaju se u konačnom obliku preko elementarnih funkcija.
Međutim, i u teoriji i u praksi pojedine klase neodređenih integrala, koji se ne izražavaju u
konačnom obliku, od posebnog su značaja. Njihove osobine se ispituju sasvim specijalnim, često
složenim metodama. Jedna posebna klasa takvih integrala je klasa eliptičkih integrala
 R ( x, P (x ) )dx ,
gdje je R(u, v ) racionalna funkcija i P (x ) polinom trećeg ili četvrtog stepena. Eliptički integrali
mogu se svesti na elementarno rješive integrale i na tri standardna oblika eliptičkih integrala,
koji se, prema Ležandru, nazivaju eliptičkim integralima prve, druge i treće vrste. TI standardni
oblici glase:
dx
 (1  x )(1  k 2x 2 )
2
eliptički integral prve vrste,
1  k 2x 2
 1x2
dx eliptički integral druge vrste,
dx
 (1  hx ) (1  x 2 )(1  k 2x 2 )
2
eliptički integral treće vrste,
gdje su h i k parametri i 0  k  1 . Smjenom x  sin  ti integrali dobijaju Ležandrov *

trigonometrijski oblik:
* Siméon – Denis Poisson (1781–1840), francuski matematičar

*
Adrien – Marie Legendre (1752–1833), francuski matematičar
d
 1  k 2 sin2 
eliptički integral prve vrste
 1  k 2 sin2  d  eliptički integral druge vrste
d
 (1  h sin ) 1  k 2 sin2 
2
eliptički integral treće vrste.
Zadaci za vježbu
Koristeći tablice i osobine neodređenih integrala nalazimo da je:
x 51 x6 x 1
B  x 5dx 
5 1
c 
6
c |  x dx 
 1
c
x 7 1 x 6 1
C  x 7dx 
7  1
c 
6
c   6 c
6x
1 4
1 1
x3 x3 3 3 3
D  x dx   x dx  c  c  x4 c 
3
3 3
x x c
1 4 4 4
1
3 3
dx 1
E  x 3
  x 3dx  ... | a n 
an
1
dx dx 
F    1
  x 2
dx  ....
x
x 2
1 1 6
1
x5 x x x 5 x 5
x5
G  4
x 3
dx   
3
dx   
3
dx   
3
dx
x 4
x 4
x 4
6  3  6 3
  
5  4 
x dx   x 5 4
dx  .....
5x ax
H  5x dx   a dx 
x
c | c
ln 5 ln a
x
x 3
I  3 dx 
ln 3
c
 5e dx  5 e dx  5e |  Af (x )dx  A f (x )dx
x x x
J c
2 2 2 2
K  3
sin x dx 
3  sin x dx  ( cos x )  c   cos x  c
3 3
2
L  x
dx  2 ln | x | c
4
M  sin2 x
dx  4( ctg x )  c
3
N  (5x  [ f (x )  g(x )]dx    g(x )dx
2
  5 cos x )dx  | f (x )dx 
1x2
3
  5x 2dx   dx   5 cos x dx
1x2
x 21 Po dogovoru, ne piše se konstanta iza svakog
5  3 arcsin x  5 sin x  c integrala, već samo jedna na kraju i to kada se
2 1
izračuna posljednji integral
5 3
 x  3 arcsin x  5 sin x  c.
3
 7 2 3 
O   1  x    4  3x  2dx 
2
cos x 2
x 
dx dx dx
 7 2
 2  3
 4  3x dx  2 dx
2
1x cos x x
3x
 7ar ctg x  2 tg x  3 ln | x | 4   2x  c.
ln 3
2
( 3 x  2) ( 3 x )2  4 3 x  4 a b a b
P  dx   dx  |  
x x c c c
2 1  2 1 
x 3
 4x 3
4  x x 4 3 3 
 1
dx    1  4 1  1 dx

x2  x 2 x2 x2 
 21 1 1 1 
 x 3 2  4x 3  2  4x  2 dx
 
 
 1 1 1 
 x 6  4x  6  4x  2 dx
 
 
1 1 1
1  1  1
x6 x 6 x 2
 4 4 c
1 1 1
1  1  1
6 6 2
 ...
8x  1 (23 )x  1 (2x )3  13
Q  dx   dx   dx  | (a )  (a )
n m m n
x x x
2 1 2 1 2 1
(2x  1)((2x )2  2x  1  12 )
 dx | A  B  (A  B )(A  AB  B )
3 3 2 2
2x  1
  [(2 )  2  1] dx
2 x x
4x 2x
  (4x  2x  1)dx    x  c.
ln 4 ln 2
 (ae
x b
R  be x a )dx 
ex a
n
  (ae x  eb  b )dx |a n m n m
 a a , a
n m

ea a
m
b
 aeb  e x dx   e dx
x
ea
b
 aebe x  a
ex  c
e
 ae x b  be x a  c.
dx dx dx 1
S  5  5x 2
 2
5(1  x )

5 1x 2

5
arcsin x  c.
2x  3x 2x  3x  2x 3x dx 

T  9x  4x
dx  
(9  4)x
dx    36x

36x


 x x  x x
 2   3    1   1  
        dx    18   12   dx
  
 36   36  
   
x x
 1   1 
   
 18  
 12 
  c
1 1
ln ln
18 12
1 1
x x
 18 1  12 1  c
ln18 ln12
1 1
 x  x  c.
18 ln18 12 ln12
x4 [(x 2 )2  1  1]  (x 2  1)(x 2  1) 
U  dx   dx     1  dx 

x2 1 x2 1  x2 1 
 2 1  x3
x  1 
  


x 2  1 
dx 
3
 x  ar ctg x  c.
sin2 x 1  cos2 x  1 cos2 x 

V  tg2 x dx   dx   dx     dx
 cos2 x 
2 2
cos x cos x cos2 x
 1 
   cos  1dx  tg x  x  c
2
x 
dx 1  dx
W   | sin   cos   1
2 2
2 2 2 2
sin x  cos x sin x  cos x
sin2 x  cos2 x  sin2 x cos2 x 


 dx    sin2 x  cos2 x sin2 x  cos2 x
 dx
sin2 x  cos2 x 
 1 1 
   dx  tg x  ctg x  c.
 cos x
2
sin2 x 
cos 2x (cos2 x  sin2 x )

X  cos x  sin x dx   cos x  sin x dx | cos 2  cos   sin 
2 2
(cos x  sin x )(cos x  sin x )

 dx
cos x  sin x
  (cos x  sin x )dx  sin x  cos x  c.
dx dx dx
Y  1  cos 2x
 2 2
1  (cos   sin x )

1  cos x  sin2 x
2

2 2
dx dx 1 dx sin x  1  cos x
   
sin2 x  sin2 x 2
2 sin2 x
2 2
2 sin x cos x  1  sin x
1
 ( ctg x )  c
2
1
  ctg x  c.
2
(1  2x 2 ) 1  x2  x2  1  x2 x2 

Z  x 2 (1  x 2 )
dx  
x 2 (1  x 2 )
dx   
 x 2 (1  x 2 )
 dx 
x 2 (1  x 2 ) 
 1 1  dx
   2  dx   x 2dx  
2 
 x 1x   1  x2
x 1
  arc tg x  c
1
1
   arc tg x  c.
x
x
8  2 sin
2
dx  ?
2
 1  cos   1  cos 
Kako je sin  , slijedi da je sin2  .
2 2 2 2
Traženi integral je
x  1  cos x 
 2 sin  2  dx   (1  cos x )dx  x  sin x  c.
2
dx 
2 2 
 1  cos 
Napomena 2: Slično je cos2  .
2 2
2x 1  cos 2x 1  cos 2x
Takođe je sin2 x  sin2  i cos2 x  .
2 2 2
6.3. METODE INTEGRACIJE
6.3.1. Metoda smjene
Teorema 3. Neka je f funkcija definisana i neprekidna u intervalu (a, b) i neka je  jedna

neprekidno diferencijabilna funkcija koja neki interval (, ) preslikava na interval (a, b) . Tada
je
 f (x )dx   f ((t ))  '(t )dt , ()

pri čemu je x  (t ) .
Na osnovu ove teoreme, od integracije po x možemo preći na integraciju po t tako što

ćemo u integralu  f (x )dx svuda umjesto x pisati (t ) . Pritom dx shvatamo kao
diferencijal funkcije x  (t ) , pa imamo dx   '(t )dt .
Napomena 3: Iz praktičnih razloga, mnogo je pogodnije formulu (  ) napisati malo drugačije,

naime, da x i t međusobno zamijene mjesta i da se desna strana napiše kao lijeva, a lijeva kao
desna:
 f ((x )) '(x )dx   f (t )dt .

Pritom je (x )  t i  '(x )dx  dt .
e
3x
9 dx  smjena
3x  t / d
dt (3x ) ' dx  dt
  et
3 3dx  dt
1 dt
   e tdt dx 
3 3
1
  et  c
3
1 3 x vratimo smjenu
  e  c.
3
:  cos(1  2x )dx 
dt smjena
  cos t
2 1  2x  t
1 (1  2x )' dx  dt
2 
 cos t dt
2dx  dt
1 dx 
dt
  sin t  c 2
2
1
  sin(1  2x )  c.
2
dx smjena
;  2
cos (x  1)

x 1  t
(x  1)' dx  dt
dt
 dx  dt
cos2 t
 tg t  c
 tg(x  1)  c
smjena
<  n
ax  b dx 
ax  b  t n / d
n 1
nt (ax  b)' dx  (t n )' dt
 n
tn dt
a a dx  nt n 1dt
n n n 1
a 
 t  t n 1dt dx  t dt
a
n
a 
 t ndt
n t n 1
  c
a n 1
n
n ax  b 
n 1
  c. ax  b  t n  t  n ax  b
a(n  1)
=  1  2x dx
3
smjena
1  2x  t 3
 3 
 
3
t  t 2 dt
3 (1  2x )' dx  (t 3 )' dt
 2  2 dx  3t 2dt
3 3
 t t dx   t 2dt
2
 dt 2
2
3
t
3
 dt
2
t4
 c
4
( 3 1  2x )4
 c | 1  2x  t  t 3 3
1  2x
4
2
dx x 1  t
a  x 1 dx  2t dt
2tdt

t2
t dt
 2
t
 2 dt
 2t  c
 2 x  1  c.
b Dokazati, i kao tablične upamtiti, sljedeće integrale:

dx 1 x
a)  2 2
 arc tg  c ,
x a a a
dx x
b)  2
a x 2
 arcsin
a
 c, a  0 ,
dx 1 x a
c)  2
x a 2

2a
ln
x a
c ,
dx
d)  2
x k
 ln|x  x 2  k |  c ,
dx
e)  x k
 ln | x  k | c .
Dokaz:
a) Uvedimo smjenu x  at . Za ovu smjenu je dx  (at )' dt , tj. dx  a dt .

Tako dobijamo da je
dx a dt a dt a dt
 x a2 2
 2
(at )  a 2

a t a 2 2 2

a (t 2  1) .
2
1 dt 1
a  t2  1
  ar ctg t  c
a
x
Kad se „vratimo na x “, tj. kada umjesto t napišemo , dobijamo krajnji rezultat
a
dx 1 x
 2
x a 2

a
arc tg  c .
a
b) Koristeći istu smjenu, kao u prethodnom slučaju nalazimo da je

dx a dt a dt
 a2  x 2

a 2  a 2t 2

a 2 (1  t 2 )
a dt x
  arcsin t  c  arcsin  c.
a 1t 2
a
c) i d) Dokazati da je izvod desne strane jednak podintegralnoj funkciji.
dx
e) 
x k
 smjena
x k t
dt (x  k )' dx  dt

t dx  dt
 ln | t | c
 ln | x  k | c
Napomena 4: Koristeći prethodni zadatak pod e) nalazimo:
dx
c  x 2
 ln | x  2 | c .
dx dx dx
d  1x

(x  1)
 
x 1
  ln | x  1 | c.
dx dx 1 dx 1 2
e  2  3x

 2 

3  2

3
ln x 
3
 c.
3 x   x
 3 3
Napomena 5: Koristeći 33. zadatak pod a) nalazimo:
dx dx 1 x
f  2
x 4
 2
x 2 2

2
ar ctg  c .
2
dx dx 1 x
g  2
x 7
 2
x ( 7 ) 2

7
ar ctg
7
c .
dx dx 1 dx
h  1  3x 2

1 

3  
2
3   x 2  x 2  
1 
3    
3 
1 1 x 3
  ar ctg c  arc tg 3 x  c .
3 1 1 3
3 3
Takođe, koristeći isti zadatak pod b) nalazimo:
dx dx x
i  9x 2
  3 x2 2
 arcsin
3
c .
dx dx dx
j  3  2x 2

3 

3
 2
2   x  2 x2
 2  2
1 dx 1 x

2
 
2

2
arcsin
3
c .
 3   x 2
  2
2 
Dalje, na osnovu formule pod c) slijedi:
dx dx 1 x 4
k     ln c .
2
x  16 x 4 2 2
24 x 4
dx dx 1 dx
l  3  4x 2

 2 

4   3
2
3
4 x   x   

2
 4   2 
1 1 x  ( 3 / 2) 1 2x  3
  ln c   ln c .
4 3 x  ( 3 / 2) 4 3 2x  3
2
2
Konačno, koristeći zadatak 33 d) imamo:
dx
m  2
x 3
 ln| x  x 2  3 |  c .
dx dx dx
n  2
2x  5

 5

5
2 x 2   2 x2 
 2  2
1 5
 ln| x  x 2  | c .
2 2
Kod pojedinih integrala je često pogodno za smjenu uzeti jedan dio podintegralne funkcije,
čiji izvod daje neki njen drugi dio i integral svodi na tablični.
smjena
 x sin x dx 
2
o
x2  t
dt (x 2 )' dx  dt
  sin t 2x dx  dt
2
1 dt
2 
 sin t dt x dx 
2
1
 ( cos t )  c
2
1
  cos x 2  c.
2
 sin x e
cos x
p dx  smjena
cos x  t
  e (dt )
t
 sin x dx  dt / (1)
sin x dx  dt
 e t  c
 e cos t  c.
dx smjena
q 
x ln x

ln x  t
(ln x )' dx  dt
dt
 1
t dx  dt
x
 ln | t | c  ln | ln x | c
dx
r  x 1  ln2 x
 smjena
ln x  t
dt 1
dx  dt
  1 t2
x
 arcsin t  c
 arcsin(ln x )  c.
ln xdx
s  x (ln2 x  1)
 smjena
ln2 x  1  t
dt 1
2 ln x  dx  dt
x
 2 ln x dt
dx 
t x 2
1
 ln | t | c
2
1
 ln | ln2 x  1 | c
2
sin x  t
t  sin
3
x cos xdx 
cos xdx  dt
  t 3dt
t4
 c
4
sin 4 x
  c.
4
sin 3 x
u  tg3 xdx  
cos3 x
dx smjena
cos x  t
 sin x dx  dt
sin2 x  sin x
 dx sin x dx  dt
cos3 x
(1  cos2 x )sin x dx

cos3 x
2
(1  t )(dt )

t3
t2 1  t2 1 
 dt

t 3
dt    t 3 
 t 3 
1  t 2 1 1
  t 3 dt  ln | t | 
   t  2
 c  ln | t |  2  c  ln | cos x | 
2t 2 cos2 x
c
x x
v  1x 4
dx  
1  (x 2 )2
dx
dt smjena
2
  1  t2
x2  t
2x dx  dt
1 1
 arc tg t  c  arc tg x 2  c. x dx 
dt
2 2 2
ex ex
w  1  e 2x
dx  
1  (e x )2
dx smjena
ex  t
dt e xdx  dt

1  t2
 arc tg t  c  arc tg e x  c.
1  cos 2x
x  sin x dx   smjena
2
dx
2 2x  t
1 2 dx  dt

2  (1  cos 2x )dx
dx 
dt
2
1
 (x   cos 2x dx )
2
1 dt
 (x   cos t )
2 2
1 1
 (x  sin t )  c
2 2
1 1
 (x  sin 2x )  c.
2 2
 cos
4
y x  sin 3 x dx 
  cos4 x sin2 x  sin x dx

  cos4 x (1  cos2 x )sin x dx  ..... | cos x  t
e 2x
x 4
e 1  t
z  dx 
ex  1
x 3
4 e dx  4t dt
e x  e x dx
 x
| e 1  t  e  t 1
x 4 x 4
4
e 1
(t  1)  4t 3dt
4
(t 4  1)t 3dt
  4  4  (t 4  1)t 2dt  ... .
4
t4 t
dx dx 1  dx smjena
4  sin x
   x 
  x x x

sin 2   2 sin cos tg t
 2  2 2 2
'
1 x 
   dx  dt
1 1 x  2 
dx dx cos2
2 x 2 x 2
cos cos 1
2 2 dx  dt / 2
  x
x x x 2 cos2
sin cos 2 tg 2
2 2 2 2 1
dx  2dt
x cos2
x
cos2 2
2
2dt x
  ln | t | c  ln | tg | c.
2t 2
1
5 I   sin ax  cos bx dx | sin  cos   [sin(  b )  sin(  )]
2
1

2  [sin(ax  bx )  sin(ax  bx )] dx
1

2  [sin(a  b)x  sin(a  b)x ] dx
 
1  
 sin(a  b)x dx  sin(a  b)x dx 
  
  
2  
 I1 I2

1
I  (I  I 2 ) ()
2 1 smjena
(a  b)x  t
I 1   sin(a  b)x dx (a  b)dx  dt
dt
dt dx 
  sin t a b
a b
1
 ( cos t )
a b
cos(a  b)x
 .
a b
 cos(a  b)x
Slično, I 2  .
a b
1  cos(a  b)x cos(a  b)x 
Zamjenom u () dobijamo I     c
2  a b a b 
 
x5 (x 2 )2 xdx smjena
6  1x 2
dx   1x 2
1  x2  t2
2x dx  2dt
(1  t 2 )2 (dt )
 xdx  dt
t2
(1  2t 2  t 4 )(dt )
 1  x2  t2  x2  1  t2
t
 .....
Integrali tipa:
dx dx
a)  2
ax  bx  c
, b)  2
ax  bx  c
rješavaju se svođenjem trinoma na potpuni kvadrat.

 2 2 
 b   b 
  
 b c     c
ax 2  bx  c  a x 2  x    a x  a    a     .... .
 a a   2   2  a
 
    
 
dx
7 Izračunati integral I   2
.
x  6x  34
Rješenje:
2 2
 6 6
Kako je x 2  6x  34  x       34
 2   2 
 (x  3)2  32  34
 (x  3)2  9  34
 (x  3)2  25,
to je
dx x 3t
I  2
(x  3)  25 dx  dt
dt

t 2  52
1 t
 arc tg  c
5 5
1 x 3
 arc tg c
5 5
dx
! Naći I   .
2  6x  9x 2
Rješenje:
2  6x  9x 2  9x 2  6x  2
 6 2
 9 x 2  x  
 9 9 
 2 2
 9 x 2  x  
 3 9 
 2 2 
 2   2  
    
   2
 9 x  3    3   
 2   2  9

    
 
 2 2 
 1   1  2
 9 x       
 3   3  9
 
 
2   2
 1 1 2 1  1 
 9 x       9   x   
 3  9 9  3  3  
   
1
dx dx x t
I   3
 2 2
 1  1   1  1  dx  dt
9   x     3  x  
 3  3   3  3 
1 dt 1 t

3   1 
2
 arcsin
3 1
c
  t2
 3  3
1
 arcsin 3 t  c
3
1  1
 arcsin 3 x    c
3  3 
(mx  n )dx
"I  | (ax  bx  c ) '  2ax  b
2
ax 2  bx  c
n
x
 m m dx
ax 2  bx  c
 n 
2a x  
m  m 
2a  ax 2  bx  c
 dx
n
(2ax  2a ) dx
m m

2a  ax 2  bx  c
 
2ax  b  b  2a n dx
 
m 
m

2a  ax 2  bx  c
 
 
m  (2ax  b) n dx 
  dx  (b  2a ) 
2a  
2
ax 
bx  c  2
m 
ax  bx  c 

 
 I1 I2 
Integral I 1 se računa smjenom ax 2  bx  c  t , a I 2 je već poznat integral.
Slično se računa i integral

(mx  n )dx
 ax 2  bx  c
.
(3x  2)dx
#I  2
| (x  2x  3) '  2x  2
2
x  2x  3
 
x  2 dx
 3 
 3
x 2  2x  3
 2
2 x  dx
3  3 

2  x 2  2x  3
 
2x  4 dx
3  3 

2  x 2  2x  3
4
(2x  2  2  )dx
3 3

2  x 2  2x  3
   
 2  4 dx 
  
3  
3  (2x  2)dx 

2   
 x 2  2x  3 x 2  2x  3 
 
 
 
 
3  (2x  2) 2 dx 
  dx   
2  x 2
 2 x  3 3 x  2x  3 
2
   
 I1 I2

3  
I  I  2 I  ()
 
2 1
3 
2
(2x  2)dx
2 2
x  2x  3  t
I1  
x 2  2x  3 (2x  2)dx  2t dt
2t dt

t2
t dt
 2
t
 2 dt
 2t
 2 x 2  2x  3
 2 2
2 2
dx
I2   x  2x  3  x       3  (x  1)  2
2 2
x 2  2x  3  2   2 
dx x 1  t

(x  1)2  3 dx  dt
dt

t2  3
 ln | t  t 2  3 |
 ln | x  1  (x  1)2  3 |
Zamjenom u () dobijamo:

3  
I  2 x 2  2x  3  2 ln| x  1  (x  1)2  3 |  c .
2  3 
6.3.2. Metoda parcijalne integracije
Teorema 4. Neka su funkcije u  u(x ) i v  v(x ) neprekidne u intervalu (a, b) i neka imaju
neprekidne izvode u ' i v ' . Tada je
 u(x )v '(x )dx  u(x )v(x )   u '(x )v(x )dx .

Ova formula se obično kraće zapisuje. Naime, umjesto v ' dx piše se dv i umjesto u ' dx
piše se du :
 udv  uv   vdu .
Nalaženje integrala  udv svodi se na nalaženje najprije  dv , a zatim  vdu . Otuda i
potiče naziv metoda parcijalne (djelimične) integracije.
Napomena 6: Za u se obično uzima onaj dio podintegralne funkcije čiji izvod postaje prostiji
(smanjuje se stepen polinoma, gubi se ln, arc, ... itd), a za dv ostatak koji obavezno sadrži
dx .
 P (x )e dx
ax b
• n
| u  Pn (x ), dv  eax bdx
•  P (x )ln Q(x )dx

n
| u  ln Q(x ), dv  Pn (x )dx
•  P (x )sin(ax  b)dx
n
| u  Pn (x ), dv  sin(ax  b)dx
 P (x )cos(ax  b)dx
n
| dv  cos(ax  b)dx
•  P (x )arc....Q(x )dx
n
| u  arc......Q(x ), dv  Pn (x )dx
u x
 xe dx 
x
$ Nađimo du  dx
dv  e xdx
 uv   vdu
v   e xdx
 xe x   e x dx
v  ex
x x
 xe  e  c (ne piše se konstanta c)
%  x cos x dx  u x
du  dx
 uv   vdu dv  cos xdx
 x sin x   sin xdx v   cos x dx
 x sin x  ( cos x )  c v  sin x
 x sin x  cos x  c
x
2 u  ln x
& ln xdx 
du  (ln x )' dx
 uv   vdu 1
du  dx
x3 x3 1 x

2
 (ln x )  dx dv  x dx
3 3 x v   x 2 dx
x3 1
 ln x   x 2dx x3
3 3 v
3
x3 1 x3
 ln x   c
3 3 3
u  arcsin x
'  arcsin xdx  1
du  dx
 uv   vdu 1 x2
1
1 du  dx
 (arcsin x )x   x  dx x
1x2 dv  dx
x v   dx
 x arcsin x   dx
1x 2 v x
t dt
 x arcsin x   smjena
t2 1  x2  t2
2xdx  2tdt
 x arcsin x   dt
xdx  tdt
 x arcsin x  t  c
 x arcsin x  1  x 2  c
x u x
(  cos x 2
dx 
du  dx
dx
 uv   vdu dv 
cos2 x
 x tg x   tg xdx v
dx
cos2 x
sin x v  tg x
 x tg x   dx
cos x
dt smjena
 x tg x   cos x  t
t
 x tg x  ln | t | c  sin xdx  dt
sin xdx  dt
 x tg x  ln | cos x | c
) I   (x cos x )2 dx
1  cos 2x
  x 2 cos2 xdx | cos x 
2
2
(1  cos 2x )
  x2 dx
2
1
2 
 (x 2  x 2 cos 2x )dx
1  x3 
    x 2 cos 2x dx 
2  3 
x3 1
   x 2 cos 2x dx
6 2 
I1
x3 1
I   I1 ()
6 2
I 1   x 2 cos 2x dx smjena
2
t  dt t
    cos t
2x  t  x 
2
 2  2 (2x )' dx  dt
1 2dx  dt
8 
 t 2 cos t dt
dt
dx 
2
1
 (uv   vdu )
8
1
 (t 2 sin t   (sin t )2t dt ) parcijalna integracija
8 u  t2
1
 (t 2 sin t  2 t sin t dt ) du  2t dt
8 dv  cos tdt
1 1
 t 2 sin t   t sin t dt v   cos tdt  sin t
8 4
1 2 1
 t sin t  (uv   vdu )
8 4
1 2 1
 t sin t  (t( cos t )   ( cos t )dt )
8 4
1 2 1
 t sin t  (t cos t  sin t )
8 4
1 2 1 1
 (2x ) sin 2x  (2x )cos 2x  sin 2x
8 4 4 parcijalna integracija
u t
2 du  dt
x x 1
I1  sin 2x  cos 2x  sin 2x dv  sin tdt
2 2 4
v   sin tdt   cos t
Dakle, zamjenom u () nalazimo da je
x3 1  x2 x 1 
I    sin 2x  cos 2x  sin 2x   c
6 2  2 2 4 
3 2
x x x 1
  sin 2x  cos 2x  sin 2x  c
6 4 4 8
* I   sin(ln x )dx parcijalna integracija

u  sin(ln x )
 uv   vdu du  cos(ln x )  (ln x )' dx
cos(ln x )dx 1
du  cos(ln x )  dx
 [sin(ln x )]x   x x
x cos(ln x )
du  dx
 x sin(ln x )   cos(ln x )dx x
 dv  dx
I1
v   dx  x
I  x sin(ln x )  I 1 ()
I 1   cos(ln x )dx parcijalna integracija

 uv   vdu u  cos(ln x )
 sin(ln x )  du  sin(ln x )  (ln x )' dx
 [cos(ln x )]x   x  dx 1
 x  du   sin(ln x ) 
x
dx
sin(ln x )
 x cos(ln x )   sin(ln x )dx du   dx
 x
I dv  dx
v   dx  x
I 1  x cos(ln x )  I
Zamjenom u () nalazimo:
I  x sin(ln x )  (x cos(ln x )  I )
I  x sin(ln x )  x cos(ln x )  I
2I  x sin(ln x )  x cos(ln x )
x sin(ln x )  x cos(ln x )
I  c
2
x
I  [sin(ln x )  cos(ln x )]  c.
2
+ I   eax sin bx dx Sve jedno je šta uzeti za u ( eax ili sinbx ).

Npr.
 uv   vdu u  eax
du  (eax )' dx  eax (ax )' dx  aeaxdx
 cos bx
   cos bx aeax dx
 eax      dv  sin bx dx
 b   b  v   sin bx dx
1 a bx  t
  eax cos bx   eax cos bx dx   sin t
dt
b b  b (bx )' dx  dt
I1 1 bdx  dt
 ( cos t )
1 ax a b dt
I  e cos bx  I 1 () cos bx dx 
 b
b b b
I 1   eax cos bx dx
u  eax
 uv   vdu
du  aeaxdx
sin bx sin bx
 eax   aeax dx dv  cos bx dx
b b sin bx
1 a v
 eax sin bx   eax sin bx dx b
b b 
I
1 ax a
I1  e sin bx  I
b b
Zamjenom u () nalazimo:

1 ax a 1 a 
I  e cos bx   eax sin bx  I 
b b  b b 
2
1 a a
I   eax cos bx  2 eax sin bx  2 I / b 2
b b b
b 2I  beax cos bx  aeax sin bx  a 2I
(a 2  b 2 )I  aeax sin bx  beax cos bx
eax (a sin bx  b cos bx )
I  c
a 2  b2
, I  a 2  x 2 dx u  a2  x 2
1
 uv   vdu du  (a 2  x 2 )' dx
2 a  x2
2
 x  1 x
 x a 2  x 2   x  dx  (2x )dx   dx
  2 a  x2
2
2
a x 2 a  x2
2
dv  dx
x 2
 x a2  x 2   dx v   dx  x
a2  x 2
(a 2  x 2  a 2 )dx
 x a2  x 2  
a2  x 2
( a 2  x 2 )2  a 2
 x a2  x 2  
a 2  x 2 dx
 
 
2
 a2  x 2 
a2
 x a 2  x 2    dx   dx 
 a2  x 2 a2  x 2 
 
dx
 x a2  x 2   a 2  x 2 dx  a 2 
a x2
2
x x
I  x a 2  x 2  I  a 2 arcsin , 2I  x a 2  x 2  a 2 arcsin
a a
x
x a 2  x 2  a 2 arcsin
I  a c
2
Napomena 7: Prethodni integral se može izračunati i metodom smjene: x  a sin t ili

x  a cos t .
6.4. INTEGRACIJA RACIONALNIH FUNKCIJA
Funkcija
Pn (x )  an x n  an 1x n 1  ...  a1x  a 0 ()
gdje su ai   ( i  1,2, ... , n ), naziva se polinom n-tog stepena nad skupom realnih brojeva
 , a brojevi ai su koeficijenti polinoma Pn (x ) .

Za date polinome
Pn (x )  an x n  an 1x n 1  ...  a1x  a 0 i Qn (x )  bn x n  bn 1x n 1  ...  b1x  b0 ,
gdje ai ,bi   (i  1,2, ... , n ) , važi:
Pn (x )  Qn (x )  an  bn  an 1  bn 1  ...  a1  b1  a 0  b0 .
Ako su x 1, x 2 , ... , x k različite nule polinoma () , onda taj polinom možemo napisati u
obliku
n n n
Pn (x )  an (x  x 1 ) 1 (x  x 1 ) 2  (x  x k ) k , k  n ,
gdje je n1  n2  ...  nk  n .
Racionalne funkcije su funkcije koje su količnici dvije polinomne funkcije, dakle oblika
Pn (x ) an x n  an 1x n 1  ...  a1x  a 0
f (x )   .
Qm (x ) bm x m  bm 1x m 1  ...  b1x  b0
Ako je n  m , racionalna funkcija f (x ) je prava, a ako je n  m ona je neprava.

Svaka neprava racionalna funckija se može predstaviti kao zbir polinoma i prave
racionalne funkcije.
a) Slučaj n  m . Ovaj slučaj rješavamo prije svega dijeljenjem polinoma polinomom. Dijelimo
polinom Pn (x ) polinomom Qm (x ) dok ne dođemo do ostatka stepena manjeg od n :
Pn (x ) N k (x )
 M n m (x )  ; (k  n ) .
Qm (x ) Qm (x )
Napomena 8: Za racionalni funkciju koja ima jedan od oblika

A Bx  C
f (x )  k
, f (x )  (k  ),
(x  a ) (x  px  q )k
2
gdje A, B,C , a, p, q  , p 2  4q  0 , kažemo da je prost (parcijalan) razlomak.
b) Slučaj n  m . Ovaj slučaj se rješava rastavljanjem podintegralne funkcije

Pn (x )
f (x ) 
Qm (x )
na proste (parcijalne) razlomke.
Napomena 9: Prije svega treba naći nule polinoma Qm (x ) , da bi ga mogli rastaviti na činioce.
Dakle, treba riješiti jednačinu
Qm (x )  0 .
Prema prirodi korijena ove jednačine razlikujemo četiri slučaja:

1° Korijenu su realni i različiti (prosti - jednostruki),
2° korijeni su realni i jednaki (višestruki),
3° korijeni su kompleksni i jednostruki,
4° korijeni su kompleksni i jednaki (višestruki).
1° slučaj. Korijeni su realni i različiti. Tada je

Qm (x )  (x  x 1 )(x  x 2 )...(x  x m ) ,
pa možemo pisati
Pn (x ) A1 A2 Am
   ...  ,
Qm (x ) x  x1 x  x2 x  xm
gdje metodom neodređenih koeficijenata nalazimo A1, A2 , ... , Am . Ona se sastoji u tome da
se desna strana svede na zajednički imenilac, uporede koeficijeni uz iste stepene na obje starne,
i dobijeni sistem od m jednačina riješi.
2° slučaj. Korijeni su realni i višestruki. Neka npr. jednačina Qm (x ) ima k jednakih rješenja:
x 1  x 2  ...  x k , x k 1, ... , x m ,
tada možemo pisati
Pn (x ) A1 A2 A3 Ak B N
    ...    ...  .
Qm (x ) x  x1 (x  x 1 ) 2
(x  x 1 ) 3 k
(x  x 1 ) x  x k 1 x  xm
dx dx
Napomena 10: Ranije je dokazano da je  x  x1
 ln | x  x 1 | c , dok se  (x  x 1 )k
dt
smjenom x  x 1  t svodi na tablični  t k
  t k dt .
3° slučaj. Korijeni su kompleksni i jednostruki.

Kompleksni korijeni se uvijek javljaju u parovima. Ako je x 1    i jedna nula
polinoma Qm (x ) , onda je to i x 2    i . Parcijalni razlomci koji odgovaraju ovim korijenima
glase:
A B
 .
x  (  i ) x  (  i )
Ako ovakve parove svedemo na zajednički imenilac, dobijamo parcijalne razlomke oblika
Mx  N
2
,
x  px  q
gdje su M i N neodređeni koeficijenti.
Dakle, ako su korijeni jednačine Qm (x )  0 kompleksni i različiti, pišemo:
Pn (x ) M 1x  N 1 M 2x  N 2 M 3x  N 3
 2
 2
 2
 ...
Qm (x ) x  p1x  q1 x  p2x  q2 x  p3 x  q 3
gdje koeficijente M 1, M 2 , M 3 , ... , N 1, N 2 , N 3 , ... nalazimo na način objašnjen u 1°.
4° slučaj. Korijeni su kompleksni i višestruki.

Ako jednačina Qm (x )  0 ima k jednakih korijena:

x 1  x 2  ...  x k    i ,
onda ima takođe i sljedećih k korijena:
x k 1  x k 2  ...  x 2k    i .
Sparujući odgovarajuće parcijalne razlomke umjesto izraza

 A1 Ak   B1 Bk 
  ...    ...  
   
 x  (  i ) [x  (  i )]k   x  (  i ) [x  (  i )]k 
   
zgodnije je upotrijebiti sljedeći

M 1x  N 1 M 2x  N 2 Mk x  Nk
2
 2 2
 ...  .
x  px  q (x  px  q ) (x 2  px  q )k
Dakle, ako su korijeni kompleksni i višestruki možemo pisati:

Pn (x ) M 1x  N 1 M 2x  N 2 Mk x  Nk
 2
 2 2
 ...  .
Qm (x ) x  px  q (x  px  q ) (x 2  px  q )k
Pn (x )
Napomena 11: Ako u pravoj racionalnoj funkciji f (x )  polinom Qm (x ) ima i realna i
Qm (x )
kompleksna rješenja, onda rastav funkcije f (x ) vršimo kombinujući (1°), (2°), (3°) i (4°).
Prema tome, integracija racionalnih funkcija svodi se na integraciju sljedećih šest tipova
elementarnih razlomaka
dx dx dx (mx  n )dx
 x a
,
(x  a )n
;  2
ax  bx  c
,  ax 2  bx  c
,
.
dx (Ax  B )dx
 2
(x  px  q )n
, 2
(x  px  q )n
Prva četiri tipa su ranije obrađena.
4x  3
- Izračunati  5  7x
dx .
Rješenje:
Kako je podintegralna funkcija neprava racionalana funkcija, dijeljenjem brojioca
imeniocem nalazimo:
4
(4x  3) : (7x  5)   A : B Q
7 
20
4x  R
7
 
A R
Q 
1 B B

7
Tada je
4x  3 4 1 1 4 1 1
      ,
5  7x 7 7 7x  5 7 49 5
x
7
pa je
 
 
4x  3  4 1 1  4 1 5
 5  7x
   
 7 49

5 
dx   
7 49
ln x 
7
c .
x  
 7 
ax  b t d
Napomena 12:  cx  d
dx može se izračunati i smjenom cx  d  t  x 
c
.
dx 1 x a
. Pokazati da je   ln  c, a  0 .
x 2 a2 2a x a
Dokaz:
Budući da je podintegralna funkcija prava racionalna funckija, izvršićemo rastav u
parcijalne razlomke:
1 1 A B
()    /  (x  a )(x  a )
x a 2
(x  a )(x  a )
2
x a x a
 1  A(x  a )  B(x  a ) ()
 1  Ax  aA  Bx  aB
 0  x  1  (A  B )x  (aA  aB )
Izjednačavajući koeficijente nalazimo sistem jednačina

A  B  0 
B  A Napomena 12: Koeficijente A i B smo mogli

 
 lakše odrediti zamjenjujući u () nule
aA  aB  1 aA  aA  1

 
 jednačine

B  A

 x 2  a 2  0  x  a  x  a .

 2aA  1 Za x  a nalazimo da je 2aA  1 


 1 1

 A A , a za x  a da je
 2a 2a


 1
 B  1


 2a 2aB  1  B   .
2a
Zamjenom u (∗) dobijamo
1 1
  1
1
 2a  2a  1  1 
2
x a 2
x a x a 2a  x  a  x  a 

pa je
dx 1  1 1 dx  1 ln | x  a |  ln | x  a |  c
  
 x 2 a2

2a  x  a  x  a 
 2a
1 x a
 ln c
2a x a
2x 2  3x  3
/ Izračunati I   dx .
x 3  2x 2  x
Rješenje:
Pod znakom integrala je prava racionalna funkcija. Imenilac možemo pisati u obliku:
x 3  2x 2  x  x (x 2  2x  1)  x (x  1)2 .
Rastav na parcijalne razlomke ima oblik
2x 2  3x  3 A B C
   / x (x  1)2 ()
3 2
x  2x  x x x 1 (x  1)2
2 2
 2x  3x  3  A(x  1)  Bx (x  1)  Cx ()
2 2 2
 2x  3x  3  A(x  2x  1)  Bx  Bx  Cx
 2x 2  3x  3  Ax 2  2Ax  A  Bx 2  Bx  Cx
 2x 2  3x  3  (A  B )x 2  (2A  B  C )x  A
Upoređujući koeficijente uz odgovarajuće stepene od x , dobijamo sistem jednačina


AB  2


2A  B  C  3




A3

Odavde je A  3, B  1 i C  2 .
Zamjenjujući dobijene vrijednosti u () nalazimo da je
2x 2  3x  3 3 1 2
  
3 2
x  2x  x x x 1 (x  1)2
pa je
3 1 2 dx  3 ln | x |  ln | x  1 | 2 dx
I       (x  1)2
 x x 1 (x  1)2 

I1
I  3 ln | x |  ln | x  1 | 2I 1 (  )
dx
I1   (x  1)2 x 1  t
dt (x  1)' dx  dt
 t 2 dx  dt
t 2
dt
1
t

1
1

t
1

x 1
Zamjenom u (  ) nalazimo konačno da je

2 2
I  3 ln | x |  ln | x  1 |   c  ln | x 3 |  ln | x  1 |  c
x 1 x 1
x3 2
 ln   c.
x 1 x 1
Napomena 13: Koeficijente A , B i C možemo odrediti jednostavnije na taj način da u

identitet () uvrstimo x 1  0 i x 1  1 (vrijednost nula imenioca x 3  2x 2  x ), a za x 3 bilo
koju drugu vrijednost.
Tako je za
x  0 : 2  02  3  0  3  A(0  1)2  B  0(0  1)  C  0  A  3 ,
x  1 : 2  12  3  1  3  A(1  1)2  B  1(1  1)  C  1  C  2 ,
x  2 : 2  22  3  2  3  A(2  1)2  B  2(2  1)  2  2  5  3  2B  4  B  1 .
dx
0 I  ?
(x  1)(x 2  1)
Rješenje:
Nule imenioca podintegralne funkcije su jedna jednostruka realna i par konjugovano
kompleksnih.
2 2
Zaista, (x  1)(x  1)  0  x  1  0  x  1  0
 x  1  x 2  1
 x   1  x   1  x   1
 x  1  x  i  x  i
Stoga je rastav oblika:

1 A Bx  C
  2 .
2
(x  1)(x  1) x 1 x 1
Odavde je
1  A(x 2  1)  (Bx  C )(x  1) .
1
Za x  1 (nula imenioca) je 2A  1  A  .
2
1 1
Npr. za x  0 je 1  A  C , pa je C  1  A  1   .
2 2
1 1 1
Konačno, za x  1 je 1   2  (B  )  2  B   .
2 2 2
1 1 1
 x
1 2 2 2
Sada je   , pa nalazimo da je
(x  1)(x 2  1) x 1 x2 1
1 1 1 x  1 
I    2  x  1  2  x 2
dx
 1 
1 1 x 1

2
ln | x  1 | 
2  x2 1
dx
1 1  x dx 

  x 2  1   x 2  1 
 ln | x  1 |  
2 2
1 1 x 1
 ln | x  1 | 
2 2  x 2  1  2 arctg x I 1 se rješava smjenom x 2  1  t

I1
x 4  4x 3  11x 2  121x  8
1 I  dx .
(x 2  2x  3)2 (x  1)
Rješenje:
Iz (x 2  2x  3)2 (x  1)  0  x 2  2x  3  0  x  1  0
2  4  12
 x 1/2   x  1
2
2  8
 x 1/2   x  1
2
slijedi oblik rastava podintegralne funkcije
x 4  4x 3  11x 2  12x  8 Ax  B Cx  D E
   .
2 2
(x  2x  3) (x  1) 2
x  2x  3 2
(x  2x  3) 2
x 1
Odavde je A  0, B  0, C  1, D  1 i E  1 .
Dakle,
x 1 dx
I  dx  
2
(x  2x  3) 2
x 1
() I  I 1  ln | x  1 | , gdje je
    2   3  (x  1)  2

2 2
x 1 2
I1   dx x  2x  3  x 
2 2
(x 2  2x  3)2  
2   2 

x 1 x 1  t  x  t 1
 dx
[(x  1)2  2]2 dx  dt
t 2
 dt
(t  2)2
2
tdt dt
 2 2
 2 2 .
(t  2) (t  2)2
I 1  I 2  2I 3 ()
gdje je
tdt
I2  
(t 2  2)2 t2  2  z
dz 2tdt  dz
dz
 2 tdt 
2
z2
1
2 
 z 2dz
1 z 1
 
2 1
1

2z
1
 2
.
2(t  2)
dt 1 2dt
I3     2
(t 2  2)2 2 (t  2)2
1 t2  2 t2
  dt
2 (t 2  2)2
1 t2  2 t2 
   2 dt   dt 
2  (t  2) 
2 2 2
(t  2)
1 dt 1 t2
2  t 2  ( 2 )2 2  (t 2  2)2
  dt
1 1 t 1
  arctg  I4
2 2 2 2
1 t 1
I3  arctg  I4 (  )
2 2 2 2
t2 t
I4   2 2
dt   t  dt
(t  2) (t  2)2
2
I 4  uv   vdu
1t dt parcijalna integracija
2 
 2
 2 u t
2(t  2) t 2
du  dt
t 1 1 t
   arctg tdt 1
2
2(t  2) 2 2 2 dv  2 2
v  2
(t  2) 2(t  2)
t 1 t
 2
 arctg .
2(t  2) 2 2 2
Zamjenom, redom, u (  ) , () i () nalazimo

1 t t 1 t
I3  arctg  2
 arctg ,
2 2 2 4(t  2) 4 2 2
1 1 t t 1 t
I1   2
 arctg  2
 arctg
2(t  2) 2 2 2(t  2) 2 2 2
i konačno
1 1 t t 1 t
I  2
 arctg  2
 arctg  ln | x  1 | c,
2(t  2) 2 2 2(t  2) 2 2 3
tj.
t  1 t 1
I  2
  ln | x  1 | c
arctg
2(t  2) 2 2 2
(x  1)  1 1 x 1
 2
 arctg  ln | x  1 | c
2[(x  1)  2] 2 2 2
x 2 1 x 1
 ln | x  1 |  2
 arctg  c.
2(x  2x  3) 2 2 2
dx
2I  4
.
x 1
Rješenje:
Kako je
x 4  1  x 4  2x 2  1  2x 2  (x 2  1)2  ( 2 x )2
 (x 2  2 x  1)(x 2  2 x  1)
i budući da su rješenja jednačina x 2  2 x  1  0 i x 2  2 x  1  0 kompleksna, rastav

glasi:
1 Ax  B Cx  D
4
 2
 2
,
x 1 x  2 x 1 x  2 x 1
odavde je
1  (Ax  B )(x 2  2  x  1)  (Cx  D )(x 2  2  x  1) ()
Sređujući desnu stranu jednačine () po stepenima od x i upoređujući odgovarajuće

koeficijente, dobićemo sistem

 1

A

 2 2

B D 1 

  1
 
B

A  B 2  D 2 C  0 
 
 2

A 2  B  D  C 2  0 
 1
 C 
  2 2
A  C  0





 1
D


 2
mx  n
Dalje se traženi integral svodi na dva poznata integralna oblika  ax 2  bx  c
dx .
Konačno se dobija
1 x2  2 x 1 1 x 2
I  ln 2  arctg c ,
4 2 x  2 x 1 2 2 1x2
koristeći identitet

arctg   arctg   arctg .
1  
6.5. INTEGRACIJA NEKIH KLASA TRIGONOMETRIJSKIH FUNKCIJA
Posmatraćemo neke klase trigonometrijskih funkcija čija se integracija svodi ili na

integraciju racionalnih, ili na integraciju elementarnih funkcija.
1° Ako je podintegralna funkcija racionalna po sin x , cos x ( tg x i ctg x treba predstaviti kao
x
odgovarajuće količnike ovih dviju funkcija), tada se smjenom tg  t podintegralna funkcija
2
svodi na racionalnu. Jer, kako je
x x
2 sincos
2 2
x x x 2 2x x
sin 2  2 sin cos cos 2 tg
2  2 2 x 2 2t
sin x     ,
1 2 x 2 x 2 x 2 x 2 x 1  t2
sin  cos sin cos 1  tg
2 2 2  2 2
2 x 2 x
cos cos
2 2
x
1  tg2 2
cos x  2  1t ;
x 1  t2
1  tg2
2
x x 2dt
tg t   arctg t  x  2 arctg t  dx  ,
2 2 1  t2
dobijamo
 2t 1 t2  2dt
 R(sin x , cos x )dx   R  ,  .
 1  t 2 1  t 2  1  t 2
dx
3 Izračunati  sin x
.
Rješenje:
x 2t 2dt
Koristeći smjenu tg  t , pri čemu je sin x  2
i dx  , nalazimo:
2 1t 1  t2
1 1 2dt 1  t2 2 dt
 sin x
dx  
2t

1t 2
  2t

1t 2
dt  
t
 ln | t | c
1  t2
x
 ln | tg | c.
2
1 x 1t
2
2dt
Ä  1  cos x
dx  tg
2
 t , cos x 
1t
2
, dx 
1t
2
1 2dt
 
1 t2 1  t2
1
1  t2
1 2dt dt t 1 1 1
  2
1 t 1 t 2

1t 2

t 2
  t 2dt 
1
c   c  
t x
 c.
tg
1  t2 2
ctg x dx
Å  sin x  cos x  1
 tg
x
2
t
2t
cos x sin x 
dx 1  t2
 sin x 1  t2
cos x 
sin x  cos x  1 1  t2
cos x dx 2dt
 dx 
sin x (sin x  cos x  1) 1  t2
1 t2 2dt
2

 1t 1  t2
2t  2t 1 t2 
   1 
1  t 2  1  t 2 1  t2 
2(1  t 2 )dt
(1  t 2 )2 (1  t 2 ) dt (1  t )(1  t ) 1t
 2 2
  dt   dt
2t[2t  1  t  (1  t )] t(2t  2t ) 2t (1  t ) 2
2t 2 2
(1  t 2 )2
1 dt 1 dt 1  1 1 1 1 x
        ln | t | c    ln | tg | c.
2 t 2
2 t 2 
 t 
 2 x 2 2
2 tg
2
2° Ako je podintegralna funkcija racionalna po tg x ili ctg x , tada smjene tg x  t , odnosno

ctg x  t svode integraciju date na integraciju racionalne funkcije, jer, kako je
dt
tg x  t, x  arctg x , dx  ,
1  t2
to je
dt dt
 R(tg x )dx   R(t )  1  t 2
i analogno  R(ctg x )dx   R(t )  1  t 2
.
tg x  t
1  tg2 x 1  t2 dt
Ç  1  tg2 x
dx   1 t2

1  t2 dx 
dt
2
1t
dt 1 t 1 1 t 1
   ln  c  ln c
(t 2  1) 2 t 1 2 t 1
1 tg x  1
 ln c
2 tg x  1
3° a) Ako je R( sin x ,  cos x )  R(sin x , cos x ) , uvodimo smjenu tg x  t . Tada je

 tg x 1 

 R(sin x, cos x )dx   R  1  tg x 2
,
1  tg x 2
 dx
.
 t 1  dt
  R  1  t2
, 
1  t 2  1  t
2
b) Ako je R( sin x , cos x )  R(sin x , cos x ) , smjena je

1
cos x  t  x  arccos t  dx   .
1 t2
c) Ako je R(sin x ,  cos x )  R(sin x , cos x ) , smjena je

1
sin x  t  x  arcsin t  dx  .
1 t2
sin x
ÉI  dx .
sin x  cos x
Rješenje:
sin x
Neka je R(sin x , cos x )  , tada je
sin x  cos x
 sin x sin x
R( sin xc,  cos x )    R(sin x , cos x ) ,
 sin x  cos x sin x  cos x
pa uvodimo smjenu
t 1 dt
tg x  t, sin x  , cos x  , dt 
1t 2
1t 2
1  t2
x
(može i ranija smjena tg  t, a mogu se brojilac i imenilac podijeliti sa cos x )
2
Dalje je
t
1  t2 dt t
I   2
 dt   
t 1 1t (t  1)(t 2  1)

1  t2 1  t2
1 1
 ln | sin x  cos x |  x  c.
2 x
4° Integrale oblika
I1   sin(mx )cos(nx )dx,
I2   cos(mx )cos(nx )dx ,
I3   sin(mx )sin(nx )dx ,
rješavamo koristeći trigonometrijske identitete:

1 
sin  cos   sin(  )  sin(  )
2 
1
cos  cos    cos(  )  cos(  )
2
1 
sin  sin    cos(  )  cos(  )
2
1 
Ñ  sin 3x cos x dx   sin(3x  x )  sin(3x  x ) dx
2 
1 1 1 1

2  sin 4x dx  2  sin 2x dx   cos 4x  cos 2x  c .
8 4
Ö I   sin 2x cos 5x sin 9x dx .
Rješenje:
Kako je
1
sin 2x cos 5x sin 9x  [sin 7x  sin(3x )]sin 9x
2
1 1 sin( )   sin 
 sin 7x sin 9x  sin 3x sin 9x
2 2 cos( )  cos 
1 1 
  cos(7x  9x )  cos(7x  9x ) 
2 2 
1 1
   cos(3x  9x )  cos(3x  9x )
2 2
1 1
 cos(2x )  cos16x   cos(6x )  cos12x 
4 4
1
 (cos 2x  cos 6x  cos12x  cos16x )
4
1  
I   1 sin 2x  1 sin 6x  1 sin12x  1 sin16x   c
 2 
4 6 12 16 
5° Ako je podintegralna funkcija oblika sinm x cosn x ( m, n   ), onda pri izračunavanju
 sin x cosn xdx uvodimo smjenu sin  t , ako je n neparno, a cos x  t , ako je
m
intergala
m neparno.
 cos
4
Ü x sin 3 xdx  cos x  t
(cos x )' dx  dt
 cos x sin x sin x dx
4 2
  sin x dx  dt
  cos x (1  cos x )sin x dx
4 2 sin x dx  dt
  t (1  t )(dt )
4 2
 ...
6.6. INTEGRACIJA NEKIH KLASA IRACIONALNIH FUNKCIJA
 ax  b 
1° Ako je podintegralna funkcija oblika R x , n  , onda se uvodi smjena
  cx  d 
ax  b ax  b
n t   tn .
cx  d cx  d
1 1x
á  1x 2
1x
dx  1x
 t2
1x
1 (4t ) 1  x  (1  x )t 2
 2
t2  dt
 1t (1  t 2 )2 1  x  t 2  xt 2

2
1    x  xt 2  1  t 2 / (1)
 1  t 2  x (1  t 2 )  1  t 2
(1  t 2 )2  t(4t )
 2 2 2 2 2 2
dt x
1  t2
[(1  t )  (1  t ) ](1  t ) 1  t2
'
4t 2 1x  1  t 2 
 dt  t  c    c. dx    dt
 1  t 2 
4t 2
1 x
4t dt
dx 
(1  t 2 )2
x3 x x  t3
à  1 3 x
dx 
dx  3t 2dt
t3  3 t3
 3
 3t 2 dt
1 t 3
(t 5  t 3 ) : (t  1)  t 4  t 3  2t 2  2t  2
(t 3  t )
 2
 3t dt 
1t
5 3 2
t t
 3  dt
t 1
4 2 
 3 t  t 3  2t 2  2t  2  dt
 t  1 
 t5 t4 2t 3 2t 2 
 3      2t  2 ln | t  1 |  c
 5 4 3 2 
 3 x5 3
x4 3
x3 
 3   2  3 x 2  2 3 x  2 ln 3 x  1   c.
 5 4 3 
âJ  a 2  x 2 dx .
Rješenje:
Ovaj integral smo ranije rješavali parcijalnom integracijom i ukazali da može da se riješi i
metodom smjene ( x  a sin t ili x  a cos t ).
Ovaj integral se može riješiti i na sljedeći način:
a x
 t2
a x a x a x
J  (a 2  x 2 )   (a  x ) dx 
a x a x
a(t 2  1)
x
t2  1

2° Ako je podintegralna funkcija racionalna funkcija oblika

n n2 nk
f (x )  R(x , 1 ax  b , ax  b , ... , ax  b ) dx
ili oblika
 ax  b n ax  b ax  b 
f (x )  R x , n1 , 2 , ... , nk  ,
 cx  d cx  d cx  d 
onda se uvodi smjena
ax  b
ax  b  t n , odnosno  tn ,
cx  d
gdje je n  NZS (n1, ... , nk ) .
x 1
ä  ( x  3 x 2 )x
dx  x  tn
x  t 6 , jer je NZS (2, 3)  6
6
t 1 dx  6t 5dt
 6 6 2 6
 6t 5dt
( t  3 (t ) )t
(t 6  1)  6t 5
 dt
(t 3  t 4 )t 6
t 5 (t 6  1)
 6 9 dt
t (t  1)
t6 1
 6 4 dt
t (t  1)
t5 t4  t3 t2  t 1
 6 dt  .....
t4
dx 1
3° Integral  x n 2
x a 2
, n   se rješava smjenom x 
t
.
dx
ã Izračunati I   2
, x 0.
x x2 1
Rješenje:
1 1
Uvedimo smjenu x   dx   2 dt .
t t
Sada je
1
 dt 1  t2  z2
t2 dt
I   2t dt  2z dz
1 1 1  t2 t dt  z dz
1
t2 t2 t
t dt
 
1  t2
z dz
 
z2
 z  c
1 1
  1  t2  c x   xt  1  t 
t x
2
1  1  x2
  1     c   c.
 x  x
4° Ako je podintegralna funkcija oblika

f (x )  R(x , ax 2  bx  c ) ,
onda se koriste tzv. Ojlerove smjene.
Posmatrajmo slučajeve:
1) Ako je a  0 , treba izvršiti smjenu ax 2  bx  c  x a  t ( I Ojlerova smjena ).

( ax  bx  c  t  a x )
2
ax 2  bx  c  c
2) Ako je c  0 , tada se uvodi smjena  t ( II Ojlerova smjena ).
x
( ax 2  bx  c  xt  c )
3) Ako kvadratni trinom ax 2  bx  c ima realne i različite nule  i  , smjena je

a(x  ) (x  )
 t2 ili a  t2 , odnosno ax 2  bx  c  (x  )t ili
x  x 
ax 2  bx  c  (x  )t ( III Ojlerova smjena ).
åI  x 2  a 2 dx , a0
Rješenje:
I način
Kako je ispred x 2 pozitivan koeficijent 1, to primjenljujemo I Ojlerovu smjenu)

x 2 a2  x 1  t
 x 2  a 2  t  x /2
 x 2  a 2  t 2  2tx  x 2
 2tx  t 2  a 2
t2  a2
x 
2t
2t  2t  (t 2  a 2 )  2 2(2t 2  t 2  a 2 )dt t2 a2
 dx  dt   dt
4t 2 4t 2 2t 2
t2 a2
I   (t  x )  dt
2t 2
 t 2  a 2  t 2  a 2
  t    dt
 2t  2t 2
(2t 2  t 2  a 2 )(t 2  a 2 )
 dt
4t 3
2 2 2
(t  a )
 dt
4t 3
 ...
II način
x 2  a 2  0  x  a  x  a
 
 
Možemo primijeniti III Ojlerovu smjenu.

Npr. x 2  a 2  (x  (a ))t  (x  a )t

 (x  a )(x  a )  (x  a )2 t 2
 x  a  (x  a )t 2
 x  a  xt 2  at 2
 x  xt 2  a  at 2
a(1  t 2 )
x 
1 t2
2at(1  t 2 )  a(1  t 2 )(2t 2 ) [2at  2at 3  2at  2at 3 ] 4at

dx  2 2
dt  2 2
dt  dt
(1  t ) (1  t ) (1  t 2 )2
4at
I   (x  a )t  dt
(1  t 2 )2
 2  t 2 dt
  a(1  t )  a t  4at dt  2at 4at
 (1  t 2 )  (1  t 2 )2 dt  8a  (1  t 2 )3  ...
2
 
 1  t  (1  t )
2 2 2
III način
a(e t  e t )
x  a ch t  ( ch - kosinus hiperbolički)
2
ç  (x  1) x 2  2x  3 dx .
Rješenje:
2 2
 2 2
Kako je x  2x  3  x       3  (x  1)2  2 imamo
2
 2   2 
x 1  z
I   (x  1) (x  1)2  2 dx
dx  dz
  (z  1  1) z 2  2 dz
  (z  2) z 2  2 dz   z z 2  2 dz  2  z 2  2 dz
 
I1 I2
I  I 1  2I 2 ()
 z z  2 dz se rješava smjenom z  2  t .
2
Integral I 1  2 2
Integral I 2   z  2 dz rješava se kao integral u prethodnom zadatku.

2
dx
é Izračunati I   2
.
1  x  2x  2
Rješenje:
Ovdje je a  1  0 . Prema tome, uvodimo I Ojlerovu smjenu,
x 2  2x  2  t  x .
Kvadrirajući obje strane jednakosti i sređivanjem dobijamo
2x  2tx  t 2  2 ,
odakle je
t2  2 t 2  2t  2
x , dx  dt .
2(t  1) 2(t  1)2
t2  2 t 2  4t  4
1  x 2  2x  2  1  t   .
2(t  1) 2(t  1)
Tada integral dobija oblik:
(t 2  2t  2)
I  dt .
(t  1)(t  2)2
Dobijenu racionalnu funkciju razložimo na proste razlomke:

(t 2  2t  2) A B D
   .
(t  1)(t  2) 2
t 1 t 2 (t  2)2
Metodom neodređenih koeficijenata nalazimo: A  1, B  0, D  2 .

Slijedi,
(t 2  2t  2) dt dt 2
 (t  1)(t  2) 2
dt  
t 1
 2
(t  2)2
 ln | t  1 | 
t 2
c
2
I  ln | x  1  x 2  2x  2 |   c.
x  2  x 2  2x  2
Pn (x )
Integrali oblika  2
ax  bx  c
dx
Ove integrale možemo naći po sljedećoj formuli

(metoda Ostrogradskog *):
P (x )
 ax 2 n bx  c dx 
 (A1x n 1  A2x n 2  ...  An ) ax 2  bx  c 
dx
B  2
,
ax  bx  c
gdje su A1, A2 , ... , An , B konstante koje treba odrediti.
Naime, diferencira se prethodna jednakost, zatim pomnoži sa ax 2  bx  c i

izjednače se koeficijenti lijeve i desne strane, uz iste stepene promjenljive x , ove jednakosti.
2x 2  x  5
è Izračunati  x 2  2x
dx .
2x 2  x  5 dx
Rješenje: I   2
dx  (Ax  B ) x 2  2x  D  .
2
x  2x x  2x
Da bi odredili konstante A, B, D , diferencirajmo obje strane jednakosti, zatim
pomnožimo sa x 2  2x :
' '
 2x 2  x  5   dx 
 
'
 dx   (Ax  B )' x 2  2x  (Ax  B ) x 2  2x  D  
  2   2 

 x  2x  x  2x
2
2x  x  5 x 1 D
 2
 A x 2  2x  (Ax  B ) 2
 2
x  2x x  2x x  2x
 2x 2  x  5  A(x 2  2x )  (Ax  B )(x  1)  D  2Ax 2  (B  3A)x  (D  B )
 2A  2  B  3A  1  D  B  5
 A  1  B  2  D  3.
*
Михаил Васильевич Остроградский (1801–1862), ruski matematičar
Dalje je
dx
I  (x  2) x 2  2x  3  2
x  2x
 (x  2) x 2  2x  3 ln | x  1  x 2  2x | c.

NEODREĐENOG INTERGALA
1
Primjer 1: Izračunati integral  (2  x ) 1  x
dx .
Rješenje:
> Int( 1/(2-x)/sqrt(1-x), x)=int( 1/(2-x)/sqrt(1-x), x)+C;

⌠ 1
 dx = −2 arctan( 1 − x ) + C


(2 − x) 1 − x
⌡
3 x2
Primjer 2: Izračunati integral xe dx .
Rješenje:
> int(x^3*exp(x^2), x)+C;

1 (x2 )
( −1 + x 2 ) e +C
2
 arcsin x
2
Primjer 3: Izračunati integral dx .
Rješenje:
> int((arcsin(x))^2,x);
⌠arcsin( x ) 2 dx

⌡
> with(student);changevar(x=sin(u), Int((arcsin(x))^2, x), u);
⌠arcsin( sin( u ) ) 2 cos ( u ) du


⌡
> simplify(%);
⌠arcsin( sin( u ) ) 2 cos ( u ) du

⌡
> int(u^2*cos(u),u);
u 2 sin( u ) − 2 sin( u ) + 2 u cos ( u )
> changevar(u=arcsin(x), u^2*sin(u)-2*sin(u)+2*u*cos(u), x);
arcsin( x ) 2 x − 2 x + 2 arcsin( x ) 1 − x 2
x3 1
Primjer 4: Izračunati integral  x 3  5x 2  6x
dx .
Rješenje:
> Int((x^3+1)/(x^3-5*x^2+6*x),x)=int((x^3+1)/(x^3-5*x^2+6*x),x)+C;
⌠ x3 + 1 28 1 9

 3
 x − 5 x 2 + 6 x dx = x + 3 ln( x − 3 ) + 6 ln( x ) − 2 ln( x − 2 ) + C

⌡
> convert((x^3+1)/(x^3-5*x^2+6*x),parfrac,x);
28 9 1
1+ − +
3 (x − 3) 2 (x − 2) 6 x
B Izračunati sljedeće integrale:

2x  3x e 3x  1
 [x  
2
a)  ( 2 )x ]dx ; b) dx ; c) dx ;
6x ex  1
2x 1  5x 1 cos 2x x 4  x 4  2
d)  10x
dx ; e)  cos2 x sin2 x
dx ; f)  x4
dx ;
(1  x )2 x
  ctg x dx ;  cos
2
g) 2
dx ; h) i) 2
dx .
x (1  x ) 2
C Metodom smjene riješiti sljedeće integrale:

x x
 ctg x dx ;  cos  sin
2
a) b) xdx ; c) cos dx ;
2 3
dx cos3 x 1 1x
d)  x ln x ln(ln x )
; e)  sin x4
dx ; f)  1x 2
ln
1x
dx ;
x x
2 3 x
   cos
5
g) dx ; h) dx ; i) x sin x dx ;
x
9 4 x
x 1
arc tg x 1 1x x5
j)  x (1  x )
dx ; k)  1x2
ln
1x
dx ; l)  1x3
dx ;
sin x cos3 x dx dx
m)  1  cos x 2
dx ; n)  x
e e x
; o)  x ln2008 x
;
dx   (5x  1)
x  1 ; (1  2x )
p)  x x 1 2  
t 
q)  2
x x 2
dx ; r)  1x x2
dx ;
dx
s)  x 1  x
.
D Metodom parcijalne integracije riješiti sljedeće integrale:

x
a)  ln x dx ; b)  arc tg x dx ; c)  sin2 x
dx ;
e  ln(x   (x
x
d) dx ; e) 1  x 2 )dx ; f)
2
 x )ln x dx ;
2
 ln x 

 (2x  1)e dx ;  (x sin x ) dx ;
x 2
g) h) i)   x
 dx ;

2 x x 1
 arcsin 1  x dx ;  x ln e
x
j) k) dx ; l) cos x dx ;
x
 1  2  2x xe
arc tg x
m)  x ln 1  x dx ; n)  (2x  1)arctg 1  4x dx ; o)  3
dx .
2
(1  x ) 2
E Izračunati sljedeće integrale:

x 5x  8 x3 1
a)  3 dx ; b)  dx ; c)  dx ;
x 1 x 3  4x  4x x 3  5x 2  6x
x x 4  3x 2  3x  2 x2 x  2
d)  3 dx ; e)  dx ; f)  dx ;
x  3x  2 x 3  x 2  2x x 4  5x 2  4
dx x 1 dx
g)  4
x  x2 1
; h)  2
x (x  2)(x  1) 2
dx ; i)  x x25
.
F Koristeći metodu parcijalne integracije, dokazati rekurentnu formulu

1 x 2n  1
I n 1  2
 2 2 n
 In ,
2na (x  a ) 2na 2
dx
gdje je I n   (x  a 2 )n
2
, n .
dx 1 x
Napomena 14: I 1   2
x a 2

a
arctg  c , a I 2 , I 3 , ... mogu se redom izračunati iz
a
date rekurentne formule (uzimajući da je n  1,2, ... ).
G Izračunati sljedeće integrale:

dx sin x dx
a) 
cos x
; b)  1  sin x
dx ; c)  1  sin x  cos x
;
1  sin x 1  sin x  cos x 2 tg x  3

d)  dx ; e)  dx ; f)  dx ;
sin x (1  cos x ) 1  sin x  cos x 2 sin2 x  2 cos2 x
1  tg x sin 3 x dx
g)  1  tg x
dx ; h)  2
cos x  1
dx ; i)  sin x (2 cos2 x  1)
;
dx
j)  cos x sin2 x
4
; k)  cos x cos 3x cos 5x dx .
dx dx
H Dokazati da se integrali I m   m
i In   , gdje su m, n   , rješavaju
sin x cosn x
pomoću rekurzivnih formula koje se dobijaju parcijalnom integracijom:
1 cos x m 2
Im     I ,
m  1 sinm 1 x m  1 m 2
1 sin x n 2
In    I .
n  1 cos x
n 1
n  1 n 2
Na osnovu toga, izračunati sljedeće integrale:

dx dx dx
a)  3
sin x
; b)  4
cos x
; c)  cos5 x
.
dx
I Izračunati  3
tg x
.
Uputstvo: Uvesti prvo smjenu tg x  t 3 , a zatim u  t 2 .
dx
J Izračunati  x sin(ln x )
.
K Pogodnom smjenom riješiti sljedeće integrale:

x 1 dx x 1
a)  3 dx ; b)  ; c)  dx ;
x 1 (2  x ) 1  x 3
x 1
1 1x x 1  x 1
d)  x x 1
dx ; e)  x 1  x 1
dx .
L Koristeći Ojlerove smjene izračunati sljedeće integrale:

dx dx
a)  4x 2  4x  3 dx ; b)  1  1  2x  x 2
; c)  x  x2  x 1
;
dx dx x
d)  2
x  x  2x  4
; e)  ; f)  dx ;
 
2
(x  1) 1  x  x 7x  10  x 2
3
x  
15
1  x2
g)  1  x2
dx .
x
m
M Integral oblika (bx n  a )p dx je integral diferencijalnog binoma.
m 1 r 1
1° Ako p  , q   1  ; r, s   , uvodi se smjena t s  z .
n s
1
r
2° Ako q  , p  , smjena je (bt  a ) s  z .
s
Koristeći prethodno, izračunati integrale:

(2x 3  1)2 dx 1 3 x
a)  3
x6
dx ; b)  x ( 4 x  1)10
; c)  3
x2
dx ;
dx dx x
d)  x 4
1x 2
; e)  3
x (1  x ) 3 2
; f)  x 1
dx .
N Izračunati sljedeće integrale:

dx (3x  2)
a)  (x  1) x  2x  3 2
, b)  (x  1) x 2  3x  3
dx .
dx
Napomena 15: Integrali oblika  (px  q ) k
ax 2  bx  c
(k  1,2) se rješavaju pomo-
1
ću smjene px  q  .
t
O Izračunati sljedeće integrale:
x 3  2x 2  3x  4
a)  x 2  2x  2
dx ;
4x 2  4x  3
b)  4x 2  4x  3 dx . Uputstvo: 4x 2  4x  3 
4x 2  4x  3
;
c)  x 2  x  1 dx .
7.1. POJAM ODREĐENOG INTEGRALA
Definicija 1. Neka je data funkcija f definisana i ograničena na intervalu [a, b ] i neka je interval
[a,b ] podijeljen na n podintervala [x 0 , x 1 ],[x 1, x 2 ], ... , [x i , x i 1 ], ... , [x n 1, x n ] tačkama
(P) a  x 0 , x 1, ... , x i , x i 1, ... , x n 1, x n  b (x 0  x 1    x n )
i neka su
(T) 0 , 1, 2 , ... , i , i 1, ... , n 1
proizvoljne tačke koje pripadaju tim intervalima, tj.

0  [x 0 , x 1 ], 1  [x 1, x 2 ], ... , i  [x i , x i 1 ], ... , n  [x n 1, x n ] .
Neka je  i dužina intervala [x i , x i 1 ] tj.

i  x i  x i 1  x i (k  0,1, ... , n  1)
i neka je   max( 0 , 1, ... , n1 ) .

Ako za svako   0 postoji   0 takvo da za svaku podjelu (P) i svaki izbor tačaka (T) iz
nejednakosti d   slijedi
n 1
 f ( )x 1 i
I   ,
i 0
tada pišemo
n 1
I  lim  f (i )x i
 0
i 0
i kažemo da je I određeni integral funkcije f na intervalu [a, b ] i označavamo ga sa

b
I   f (x )dx
a
(„Integral od a do b ef od iks de iks“).
Za funkciju f kažemo da je integrabilna na intervalu [a, b ] .
n 1
Napomena 1: Zbir    f (1 ) x i nazivamo integralnom sumom funkcije f koja odgova-
i 0
ra podjeli (P) i određenom izboru (T) tačaka i , pa ako postoji lim  kažemo da je funckija f
 0
integrabilna.
Znak  u sklopu oznake određenog integrala predstavlja izduženo slovo s , prvo slovo
b
latinske riječi summa , što znači zbir. Inače, cijela oznaka  f (x )dx određenog integrala
a
odslikava strukturu zapisa integralne sime: umjesto znaka  stoji  , umjesto
f (x i )  f (x ) , a umjesto x i  dx .
Kao i kod neodređenog integrala
izraz f (x )dx se naziva podintegralnim
izrazom, a funkcija f podintegralnom
funkcijom ili integrandom. Brojevi a i b se
nazivaju donjom i gornjom granicom
određenog integrala.
Za datu funkciju f i dati interval

[a,b ] na kome je funkcija definisana,
izračunavanje broja I praktično je
neizvodljivo. Zaista, postoji beskonačno
mnogo raznih podjela (P) intervala [a, b ] i
Slika 1
isto toliko raznih izbora (T) tačaka i , pa
7. ODREĐENI INTEGRAL 431
fizički nije moguće provjeriti da li za sve takve podjele i sve izbore tačaka postoji granična
n 1
vrijednost I  lim  f (i )x i , i, ako postoji, da li su sve te granične vrijednosti jednake.
 0
i 0
Sljedeće dvije teoreme znatno olakšavaju problem izračunavanja određenog integrala.
Teorema 1. Ako je funkcija f monotona i ograničena na intervalu [a, b ] , ona je integrabilna na

tom intervalu.
Teorema 2. Ako je funkcija f neprekidna na intervalu [a, b ] , ona je integrabilna na tom

intervalu.
Korist od poslednje teoreme je očigledna. Ako za neku funkciju f znamo (ili dokažemo)
da je neprekidna na [a, b ] , onda je ona na tom intervalu integrabilna, pa postoji granična
b n 1
vrijednost I   f (x )dx  lim  f (i )x i , nezavisno od podjele (P) i izbora tačaka (T).
 0
a i 0
Stoga, u praksi, biramo jednu podjelu (i to, naravno, najpodesniju, najčešće podjelu na
jednake djelove) i uzimamo jedan određeni izbor tačaka (T) (najčešće krajeve podeonih
b
intervala), pa na taj način izračunavamo  f (x )dx .

a
7.2. GEOMETRIJSKO TUMAČENJE ODREĐENOG INTEGRALA
Neka je funkcija f definisana i neprekidna na intervalu [a, b ] i neka je f (x )  0 za

x  [a,b ] . Tada je površina P krivolinijskog trapeza ispod krive y  f (x ) , nad intervalom
[a,b ] , jednaka određenom integralu funkcije f na odsječku [a,b ] , tj.
P   f (x )dx
a
Primjer 1: Izračunati  x dx .
2
0 Slika 2
Podijelimo interval [0,1] tačkama x 0 , x 1, ... , x n , na n jednakih djelova čija je dužina
1 0 1
 . U pitanju je podjela
n n
1 2 i i 1 n
(P) x 0  0, x 1  , x 2  , ... , x i  , x i 1  , ... , x n  1
n n n n n
Tačke 0 , 1, ... , n1 uzimamo tako da je i desni kraj interval [x i , x i 1 ] , tj. neka je
i 1
i  .
n
Dakle, opredjeljujemo se za sljedeći izbor tačaka (T):
1 2 i 1
0  , 1  , ... , i  , ... , n 1  1 .
n n n
Slika 3
Formirajmo integralnu sumu

n 1
   f (i ) x i f (x )  x 2
i 0 . .
2
x i  x i 1  x i
n 1 i  1  1
    
i 1

i

1
 n  n
i 0  n n n
n 1
(i  1)2

i 0 n3
1
 3 (12  22  32  ...  n 2 ) n(n  1)(2n  1)
n 12  22  32  ...  n 2 
n(n  1)(2n  1) 6
 (poznato od ranije)
6n 3
(n  1)(2n  1) 1 n  1 2n  1 1  1  1
     1    2  .
6n 2 6 n n 6  n   n 
1
U ovom slučaju svi podintervali [x i , x i 1 ] imaju istu dužinu koja iznosi .
n
1
Dakle,   , pa „   0 “ možemo zamijeniti sa „ n   “ i dobijamo
n
1 1  1 1
1
1
 x 2dx  lim   lim   lim 1  2     1  2  .
 0 n  n  6 
 n   
n 6 3
0
1
Dakle, površina krivolinijskog trapeza na slici iznosi .
3
Prije nego definišemo osnovna svojstva određenog integrala, izložimo sljedeće:
1. Ako je funckija f neprekidna na odsječku [a, b ] i ako je a  c  b , tada je

b c b
 f (x )dx   f (x )dx   f (x )dx .

a a c
2. Ako je funckija f integrabilna na [a, b ] i ako je m  f (x )  M (za svako x  [a, b ] ), tada

je
b
m(b  a )   f (x )dx  M (b  a ) .
a
3. Ako je funckija f definisana i neprekidna na segmentu [a, b ] , tada postoji   (a, b) takvo
da je
b
 f (x )dx  (b  a )f () .
a
4. Ako je funckija f neprekidna na [a, b ] , tada je funkcija F , definisana sa

x
F (x )   f (t )dt
a
diferencijabilna i važi jednakost
F '(x )  f (x )
za svako x  [a, b ] .
5. (Egzistencija primitivne funkcije)

Ako je funckija f definisana i neprekidna na nekom intervalu, onda na tom intervalu
postoji njena primitivna funkcija (to je funkcija F (x ) iz uslova 4.).
6. Teorema 3 (Njutn – Lajbnicova)

Ako je funckija f definisana i neprekidna na [a, b ] , tada je
b
b
 f (x )dx  F (x ) a
 F (b)  F (a ) ,
a
gdje je F '(x )  f (x ) za x  [a, b ] .
Napomena 2: Na osnovu 6. važi

a
a)  f (x )dx  0 ( f (x ) je definisana u tački a ) b
a  f (x )dx smo definisali na segmentu [a, b ]

a
a b
b)  f (x )dx   f (x )dx čime smo odmah pretpostavili da je a  b .
b a
7.3. SVOJSTVA ODREĐENOG INTEGRALA
Pod uslovom da integrali koji slijede postoje, važe sljedeća svojstva određenog integrala:
b b
1.  k f (x )dx  k  f (x )dx , k   ;
a a
b b b
2.  [ f (x )  g(x )]dx   f (x )dx   g(x )dx ;

a a a
3. Za bilo koja tri broja a,b, c važi jednakost

b c b
 f (x )dx   f (x )dx   f (x )dx ;

a a c
4. Postoji   (a, b) takva da je

b
1
b a  f (x )dx  f () ;
a
5. Ako je f (x )  0 za svako x  [a, b ] , tada je

b
 f (x )dx  0 ;
a
6. Ako je f (x )  g(x ) za svako x  [a, b ] , tada je

b b
 f (x )dx   g(x )dx ;

a a
b b
7.  f (x )dx   | f (x ) | dx .
a a
Napomena 3: Na osnovu Njutn – Lajbnicove formule izračunavanje određenog integrala se svdi

na izračunavanje neodređenog.
Zaista, ako je  f (x )dx  F (x )  c , onda se izostavljanjem konstante c nalazi:
b
b
 f (x )dx  F (x )  F (b)  F (a ) .
a
a
Zadaci za vježbu
1 1
1 1 1 1 f (x )  x 2 je definisana i neprekidna
B  x dx  x 3   13   03  .
2
0
3 0
3 3 3 na [0,1]

2  f (x )  cos x je definisana i neprekidna


2
C cos x dx  sin x  sin  sin 0  1  0  1. 
0 2 na [0, ] , pa je integrabilna
0 2
b
b
 e dx  e  eb  e a .
x x
D
a
a
1 1 1
dx dx x 1
E  4 x 2
 2
2 x 2
 arcsin
2
Funkcija f (x ) 
4  x2
je
0 0 0
definisana i neprekidna na [0,1]
1 0  
 arcsin  arcsin  0  .
2 2 6 6
 tg x
3 f (x )  je definisana i
tg x cos x
FI  cos x
dx  ?   
neprekidna na  

  3 , 3 
3  
sin x
tg x cos x dx  sin x dt
Kako je  cos x
dx   cos x  2
cos x
dx   t2
smjena
  t 2dt cos x  t
t 1  sin xdx  dt
 c sin xdx  dt
1
1
 c
t
1
 c
cos x
to je

1 3 1 1
I     0. cos()  cos 
cos x    
cos  


3 cos
3  3 
2
G Izračunati  x | sin x | dx .
0
Rješenje:
Prvo ćemo se osloboditi znaka apsolutne vrijednosti. Pošto znamo da je sin x  0 za
x  [0, ] i sin x  0 za x  [,2] , napisaćemo integral na odsječku [0,2] kao zbir integrala
na odsječku [0, ] i integrala na odsječku [,2] , a zatim uzeti u obzir da je | sin x | sin x ,
ako je x  [0, ] i da je | sin x |   sin x , ako je x  [,2] .
2  2  2
I   x | sin x | dx   x | sin x | dx   x | sin x | dx   x sin x dx   x sin x dx .

0 0  0 0
Sada treba naći odgovarajući neodređeni integral. Primjenom metode parcijalne

integracije lako dobijamo da je
 u x 
 
 x sin x dx  x cos x  sin x  c dv  sin x dx 
 
Na osnovu toga imamo:
 2
I  (x cos x  sin x )  (x cos x  sin x )
0 
 ( cos   sin   (0  cos 0  sin 0)  [2 cos 2  sin 2  ( cos   sin )])
 (1)  0  0  (2  1  0  (1)  0)
   2  
 4 .
a
2 7
x tg x 3  f (x )dx  0
H  e 4x  5x 4
dx  0 a
Podintegralna funkcija je definisana u
2
tački 2.
1 2
1 1 2
I  x
dx   dx   ln | x |
x 1
 (ln | 2 |  ln | 1 |)   ln 2.
2 1
J Naći izvod funkcije:

x
sin t
a) F (x )   t
dt ,
1
0 2
e t
b) F (x )   t2  1
.
x
Rješenje: x
 x sin t  F (x )   f (t )dt
 sin x
a) F '(x )    dt   . a
F '(x )  f (x ), x  [a, b ]
 t  x
1
sin x
f (x )  je definisana na intervalu [1, x ]
' x
 0 e t 2 

b) F '(x )    2 dt 
 t  1 
x
 x e t 2  e x
2

  2 dt  f (x ) 
x2  1
je definisana na intervalu [0, x ]
 t  1 
0
x 2
e
 2 .
x 1
K Dokazati da za proizvoljne realne brojeve a i b važi nejednakost

| sin a  sin b |  | a  b | .
Dokaz:
b b
Koristeći svojstvo dređenog integrala da je  f (x ) dx   | f (x ) |dx , f i | f | su

a a
integrabilne, nalazimo da je
a a a
 cos x dx   | cos x |dx   dx | cos x |  1

b b b
a a
 sin x x
b b
 | sin a  sin b |  a  b
 | sin a  sin b |  | a  b | . x |x |
7.4. METODA SMJENE KOD ODREĐENOG INTEGRALA

b
Naredna teorema pokazuje kako se u određenom integralu  f (x )dx uvodi smjena

a
x  (t ) i pod kojim uslovima se ona može uvesti.
Teorema 4. Neka su ispunjeni sljedeći uslovi:

1. Funkcija f je definisana i neprekidna na odsječku [a, b ] ;
2. Funkcija  je definisana i neprekidna na odsječku [, ] i za svako t  [, ] je
(t )  [a,b ] ;
3. U krajevima odsječka [, ] funkcija  uzima vrijednosti: ()  a i ()  b ;
4. Za svako t  [, ] postoji izvod  '(x ) koji je neprekidan.
Tada važi formula

b 
 f (x )dx   f ((t )) '(t )dt .

a 
Napomena 4: Mi ćemo koristiti modifikaciju prethodne teoreme smjena

b 
g(x )  t
 f (g(x ))g '(x )dx   f (t )dt g '(x )dx  dt
a  g(a )  , g(b)  
Za razliku od neodređenog, kod određenog integrala nemamo potrebu da se vraćamo na

prvobitnu nezavisno promjenljivu x pošto smo izračunali integral na koji smo prešli uvođenjem
smjene, jer je određeni integral broj, pa smo samim tim izračunali i polazni integral.
1 1
x x
L  1x 4
dx  
1  (x 2 )2
dx smjena:
x2  t
0 0
(x 2 )' dx  dt
dt
1 2x dx  dt
 2
dt
0
1  t2 x dx 
1 2
1
 arctg t promjena granica:
2 0
za x  0  t  02  0
1
 (arctg1  arctg 0) za x  1  t  12  1
2
 

1   0   .
 4 
2  8
smjena:
e2
dx 1  ln x  t 2
M  x 1  ln x

(1  ln x )' dx  (t 2 )' dt
1
3 1
2t dx  2t dt
  t2
dt x
1
3 promjena granica:
  2dt 1  ln x  t 2  t  1  ln x
1 za x  1  t  1  ln 1  1
3
 2t  2( 3  1) za x  e 2  t  1  ln e 2
1
 1  2 ln e  3
27
dx
N  
 smjena:
1 x 1 3 x  x  t NZS (2,3)  t 6
3 dx  6t 5 dt
6t 5
  dt
1 t6 1  3 t6   promjena granica:
3 x  t6  t  6
x
6t 5
  dt
  za x  1  t  x 1
6
1 t3 1  t2
3 za x  27  t  6
27  6
33  3
2
t
 6 dt
1
t2  1
3
(t 2  1  1)
 6 dt
1
t2  1
 3
1 
 6  1  2 dt
1
 t  1 
3
 6 t  arctg t 
1
   
 6[ 3  arctg 3  (1  arctg1)]  6  3   1    6( 3  1)  .
 3 4  2
1
smjena:
x
2
O 1  x 2 dx  x  sin t
0
dx  cos t dt

2
  sin2 t 1  sin2 t  cos t dt promjena granica:
x  sin t  t  arcsin t
0

za x  0  t  arcsin 0  0
2 
za x  1  t  arcsin 1 
  sin2 t cos2 t cos t dt 2
0

2
 
  sin2 t | cos t | cos t dt x   0,   cos t  0  | cos t |  cos t
 2 
0

2
  sin2 t cos2 t dt
0

2
  (sin t cos t )2 dt
0

2
2  2 sin t cos t 
   dt
 2 
0

2
sin2 2t
 dt
4
0 1  cos 2
 sin2  
2 2
1 1  cos 4t

4  2
dt
0

2
1

8  (1  cos 4t )dt
0
   
 2 
1 t 2  cos 4t dt

8  0  

 0

nova smjena
 4t  z
1   2 dz 
 4dt  dz

8

2
  cos z
4 
 dz
0 dt 
 2  4
1   1 
   sin z 
8  2 4 
0 
1  
   1 (sin 2  sin 0) za t  0  z  4  0  0
8 2 4 
  za t 

 z  4

 2
1  2 2
 
8 2

 .
16
P Ako je f : [a, a ]   neparna funkcija, tada je  f (x )dx  0 .

a
Dokaz: Uvedimo smjenu x  t , tada je dx  dt .

Za x  a je t  x  (a )  a , dok je za x  a, t  x  a .
Dakle,
a a
 f (x )dx   f (t )(dt )

a a
a
  f (t )dt
a
a a
  f (t )dt   f (x )dx
a a
a
Slika 4
 2 f (x )dx  0
f (x ) je neparna na [a, a ] , pa je
a
a
f (x )  f (x )
  f (x )dx  0
a
II način
a 0 a
 f (x )dx   f (x )dx   f (x )dx ()

a a 0
Dalje je
0 0
 f (x )dx   f (t )(dt ) smjena

a a x  t
0
dx  dt
  f (t )dt za x  a  t  a
a
0
za x  0  t  0
  f (x )dx
a
a
  f (x )dx
0
a
što zamjenom u (∗) dalje  f (x )dx  0 .

a
Napomena 5: Ako je f : [a, a ]   parna funkcija, tada je

a a
 f (x )dx  2 f (x )dx .
Slika 5
a 0
1 1
Funkcija f (x )  e cos x je parna.
 e dx  2 e dx .
cos x cos x
Q
Zaista,
1 0
f (x )  e cos(x )  e cos x  f (x )
7.5. METODA PARCIJALNE INTEGRACIJE
Teorema 5. Neka su funkcije u  u(x ) i v  v(x ) neprekidne na odsječku [a, b ] i neka imaju
neprekidne izvode u '(x ) i v '(x ) za x  [a, b ] , tada važi
b b
b
 u(x )v '(x )dx  u(x ) v(x )   v(x ) u '(x )dx .

a
a a
Kraće se piše
b b
b
 u dv  uv a
  v du .
a a
x
3
R Izračunati arctg x dx .
0
Rješenje:
1 1
1
x   v du
3
arctg x dx  uv
0 u  arctg x
0 0
1 1
x4 x4 11 du  dx
 arctg x  
dx 1  x2
4 0
0
4 1  x2 3
dv  x du
1
14 1 x4 v   x 3dx
 arctg1  0   2 dx
4 4 0 x 1 x4
v c
1 4
1  1 (x 4  1  1)
  
4 4 4  x2 1
dx
0
Napomena 6: Najčešće uzimamo da je
 1
1
 2 1 

16

4  x  1  x 2  1 dx c  0 . U nekim zadacima se, u zavisnosti
od izraza v du , može uzeti i c  0 .
0
1
 1  x3 

   
16 4  3  x  arctg x 
 0
 1  13 
   
16 4  3  1  arctg1
 
1
 .
6
S  | ln x |dx 
1
e
1 e
  | ln x | dx   | ln x | dx
1 1
e Slika 6
1 e
  ln x dx   ln x dx
1 
1 1 x   ,1  ln x  0
e e 
   | ln x |   ln x
 1 1  e
  uv
e x  [1, e ] | ln x |  ln x
 
v du   uv   v du
 1
 1
 e 1  1
e
1 1 e
1 e 1 u  ln x
 x  x ln x 1
 x ln x  x dx
x 1 x 1
1 e 1 du  dx
e x
1
  dv  dx
1  ln1 0  1 ln 1   e ln e  1  ln1 0  x
e
x   v   dx
1
e
 e e  1
v x
1 1
 1   ln e 1  e  1  (e  1)
e e
1 1 2
 1    e e  1  2  .
e e e
2
4
T  sin x dx  Uvodimo prvo smjenu
0
x  t2

2 dx  2t dt
  (sin t )2t dt
0 promjena granica:

2 x  t2  t  x
 2  t sin t dt za x  0  t  0 0
0
 2 
 
 za x  t  
  2 4 4 2

 2 uv v du 
2

 0  u t
 0 
du  dt
 

dv  sin t dt
  2
 v   cos t
 2 t cos t cos t dt 
2

 0 
 0

   
     2 sin t
 2  cos
2 2
 0  sin t   2.
 2 2 0
 0
 Izračunavanje graničnih vrijednosti korišćenjem određenog integrala
 1 1 1 
U Koristeći određeni integral, dokazati da je lim      ln 2 .
n  
 n 1 n 2 2n 
Dokaz:
 1 1 1 
lim      | 2n  n  n
n   n 1 n 2 2n 


 1 1
 lim    f (x ) 
1
n      
  1 2 1  x
 n 1   n 1   b a
  n 
 n  || ||
1 1 0
   x i    0, n  
 n n
1  a  0, b  1
   i 1

 n   i  , i  0,1,2, ... , n  1
n 1    n
n  
b
 n 1
lim  f (i ) x i   f (x )dx
 b 
max x  0

i i 0 a
 
 f ( x ) dx 
 a 
1
1
 dx
0
1x
1
 ln | 1  x |  ln | 2 |  ln | 1 | ln 2.
0
1  2 n 1 
V lim sin  sin    sin  
n  
n n n n 
f (x )  sin x
1   2 n 1
 lim sin  sin  ...  sin    x i 
1
 0, n  
x  n 
 n n n n
0 i 1
n n  i  , i  0,1,2, ... , n  1
 sin   sin   n
n n 
1   2 n 
 lim sin  sin  ...  sin 
x  n 
 n n n 
1 
smjena:
dt x  t
  sin x dx   sin t
0 0
 dx  dt  dx 
dt

1  1 1 2 promjena granica:
 ( cos t )  (cos   cos 0)   (1  1)  .
 0    za x  0  t    0  0
za x  1  t    1  
 1 1 1 
W lim    ...   
n   2
4n  1 2 2
4n  2 2
3n 2

 
 
 
 1 1 1 
 lim    ...   | 3n 2  4n 2  n 2
n    2    
 1  22 n2  
n 2 4  2 
2 2
2 3n  4n  n
 n 4  2  n 2 4  2 
  n   n   n  
 
 
 
 1 1 1 
 lim    ...  2 

n  
 n  
2 2
 1 2
 n 4    n 4    n 4    
  n   n   n  
 

 
1  1 1 1 

 lim    ...  2 
n  n 
 n  
2 2
 1  
 4    4   2 
 4    
  n   n   n  
1
1
 dx
0 4 x2
1
1
 dx
0 22  x 2
1
x
 arcsin
2 0
1
 arcsin  arcsin 0
2

 .
6
 1 2 2n  1 
X L  lim  2  2  ...  
n  n n n 2 
 1 2 n n 1 n 2 2n  1 
 lim  2  2  ...  2    ...  
n  n n n n 2
n 2
n 2 
 1 2 n   n 1 n 2 2n  1 
 lim    ...    lim    ...  
n   n n n n n  n  n   n  n n n n  n 
1 1 2 n  1  n 1 n 2 2n  1 
 lim    ...    lim 
   ...  
n  n  n n n  n  n  n n n 
L  L1  L2 , gdje je
1 f (x )  x
1 2 n
L1  lim    ...   1
n  n  n n n    x i 
n
 0, n  
1
a  0, b  1
  x dx i 1
0
i  , i  0,1,2, ... , n  1
1 n
x2

2 0
1
 .
2
1  n 1 n 2 2n  1 
L2  lim    ...   | 2n  1  n  n  1
n  n  n n n 
 
 lim
1 1  1   1  2   ...  1  n  1 
      
n  n
 n  n  n 
 
 lim 1  1   1  2   ...  1  n  1   1  n   1  n 
1
     
n 

n n   n   n   n   n 
0
1  1  2  n  1  n
 lim 1    1    ...  1    lim 1  
n  n 
 n   n   n  n  n  n 
1
  (1  x )dx f (x )  1  x
0
1 1
    x i   0, n  
x2
 x 
n
 i 1
 2  i  , i  0,1,2, ... , n  1
0 n
1
 1
2
3
 .
2
Zamjenom u (∗) nalazimo da je

1 3
L   2.
2 2
7.6. NESVOJSTVENI INTEGRALI
Integrali kojima smo se do sada bavili su uvijek integrali

ograničenih funkcija na konačnim odsječcima i nazivaju se
svojstvenim ili Rimanovim* integralima. Sada ćemo razmotriti
integrale od funkcija koje su neograničene na oblasti integracije
ili je oblast integracije beskonačna.
a) Nesvojstveni integrali sa beskonačnim granicama (I vrste)

definišu se na sljedeći način:
 b
 f (x )dx  lim
b   f (x )dx (slika 7)
a a
b b
a   f (x )dx (slika 8)
 a
 c b
a   f (x )dx  lim
b   f (x )dx (slika 9)
 a c
(gdje je c proizvoljan realni broj, obično c  0 )
Slika 7 Slika 8
Slika 9
*
Georg Friedrich Bernhard Riemann (1826–1866), njemački matematičar
Nesvojstveni integral I vrste nazivamo konvergentnim, ako postoji konačna granična

vrijednost koja se nalazi na desnoj strani jednakosti. Ako ta granična vrijednost ne postoji, tada
integral nazivamo divergentnim.
 b
e e
x x
Y dx  lim dx
b 
0 0
b
(e 1 )x a
x
 lim  a dx 
x
c
1
b  ln e 0
ln a
b
x
 lim (e )
b  0
 lim (e b  (e 0 ))
b 
 lim (1  e b )  1  0  1. |e 
0
b 
0
dx 2 2
Z  2
x  6x  11
 6 6
x 2  6x  11  x       11
 2   2 

0  (x  3)2  9  11
dx
 (x  3)2  2
 (x  3)2  2
 smjena:
0
dx x 3t
 lim  dx  dt
a 
a
(x  3)2  2
3
dt promjena granica:
 lim  2 za x  a  t  a 3
a  t  ( 2 )2
a 3 za x  0  t  3
3
1 t
 lim arctg
a  2 2 a 3
 
 lim arctg 3  arctg a  3 
1
 
a  2 2 2 
1  3 
 arctg  arctg()
2  2 
2   3 2  
 arctg  
2  2 2 
 0 b
dx dx dx
8  1x 2
 lim
a   1x 2
 lim
b   1  x2
umjesto 0 mogli smo napisati bilo koji broj
 a 0
0 b
 lim arctg x  lim arctg x
a  a b  0
 lim (arctg 0  arctg a )  lim (arctg b  arctg 0)
a  b 

   arctg() 
 0     0 2
 2  2 
arctg()  
2
 .
 
Napomena 6: Ako je f (x ) parna funkcija, onda je  f (x )dx  2  f (x )dx , pa imamo

 0
  b
dx dx dx 1
 1x 2
 2
1x 2
 2 lim
b  1x
 2
f (x ) 
1  x2
 0 0
1
 f (x )   f (x )
 ...  2   . 1  (x )2
2
b) Ako je funkcija f (x ) neprekidna u intervalu [a, b) , pri čemu u tačku x  b ima prekid druge
vrste, tada se nesvojstveni integral od neograničene funkcije (II vrste) definiše na sljedeći način:
b b 
 f (x )dx  lim  f (x )dx

 0
(slika 10)
a a
Ako prethodna granična vrijednost postoji, tada nesvojstveni integral II vrste nazivamo
konvergentnim, u suprotnom – divergentnim.
Slično, ako funkcija f (x ) ima u tački x  a prekid II vrste: lim f (x )   (ili  ),
x a0
tada je po definiciji
b b
 f (x )dx  lim   0
f (x )dx (slika 11)
a a 
Ako funkcija f (x ) ima prekid II vrste u unutrašnjoj tački c odsječka [a, b ] , tada je po
definiciji
b c  b
 0  f (x )dx  lim
 0  f (x )dx (slika 12)
a a c 
b c 1 b
(ili  f (x )dx  lim

1  0  f (x )dx  lim
2  0  f (x )dx )
a a c 2
Slika 10 Slika 11
Slika 12
2
dx
9 Naći  x 1
.
1
Rješenje:
2 2 1
dx dx f (x )  , Df  (1, )
 x 1
 lim 
 0 x 1
x 1
1 1 1  Df
1
2t
 lim  dt
 0
t2 smjena:

1 x  1  t2
 2 lim  dt dx  2t dt
 0

1
promjena granica:
 2 lim t x  1  t2  t  x 1
 0
 za x  1    t  
 2 lim(1   )
 0 za x  2  t  2 1  1
 2(1  0)
 2.

2
dx 
:  cos x
| cos
2
0
0


2
dx
 lim
 0  cos x
smjena:
0 x
 
2dt tg t
tg   2
 4 2 
1  t2 2
 lim
 0  1 t2
dx 
1  t2
dt
0 1  t2
cos x 
1  t2 1  t2
 
tg  
 4 2  za x  0  t  tg 0  0
dt
 2 lim
 0  t2 1
za

0
x

   t  tg  
 
 
 4 
tg   2 2
 4 2 
1 t 1
 2 lim ln
 0 2 t 1 0
 
tg  
 4 2 
t 1
 lim ln
 0 t 1 0
   
 tg       1 
  4 2  0
 1 
 lim  ln  ln 
 0
    1 
tg 
    1
 
  4 2  
 
tg     1 
tg  1
4 2  4
 ln lim  ln
 0    
tg     1 tg 1
4 2  4 0
11 2
 ln  ln  ln |  | ln()   dati integral divergira
10  1 0
II način
   

2 2 2 2 cos 
dx cos x cos x cos x dt
 cos x
 2
cos x
dx  
1  sin x 2
dx  lim 
 0
2
1  sin x
dx  lim 
 0 1 t2
0 0 0 0 0
 cos  
 1 t 1  1 cos   1 1 11
 lim  ln    lim ln   ln
 0  2 t  1 2 cos   1 2 1 1

 0
 0
1 1
  ln 0   ()  .
2 2
3
dx
;  4x  x  3 2
 4x  x 2  3  0  x  (1, 3)
1
2 3
dx dx uočimo bilo koju tačku intervala (1,3),
 
4x  x  3 2
4x  x 2  3 npr. 2
1 2
2 3
dx dx
 lim
 0  4x  x  3 2
 lim
 0  4x  x 2  3 4x  x 2  3  x 2  4x  3
1 2
 (x 2  4x  3)
2 3
dx dx  [(x  2)2  22  3]
 lim
 0  1  (x  2) 2
 lim
 0  1  (x  2) 2  1  (x  2)2
1 2
0 1
dt dt
 lim  2
 lim 
 0
1 1t  0
0 1 t2
0 1
x  2  t (upravo zbog ove dvojke
 lim arcsin t  lim arcsin t smo uzeli za granicu broj 2)
 0  0
1 0
 lim(arcsin 0  arcsin(  1)) promjena granica za prvi integral:
 0
 lim(arcsin(1  )  arcsin 0) za x  1    t  1    2    1
 0
za x  2  t  2  2  0
 lim arcsin(1  )  lim arcsin(1  )
 0  0
promjena granica za drugi integral:

 2 arcsin1  2   . za x  2  t  0
2
za x  3    t  3    2  1  
1
dx 1
<  x
 ln | x |  ln | 1 |  ln | 1 | 0 .
1
1
1
Zaista, funckija f (x )  nije definisana u tački x  0  (1,1) . Dakle, x  0 je prekid
x
II vrste dunkcije f (x ) pa imamo da je:
1  1
dx dx dx
 x
 lim 
 0 x
 lim 
 0 x
1 1 0
 1
 lim ln | x |  lim ln | x |
 0  0
1 
 lim ln |  |  ln | 1 |  lim(ln | 1 |  ln |  |)
 0  0
 lim ln   lim ln 
 0  0
   .
Dakle, dati integral ne postoji.

7.7. PRIBLIŽNE VRIJEDNOSTI ODREĐENIH INTEGRALA
Pri rješavanju niza zadataka nailazi se na određene integrale čiji integrandi nijesu
elementarne funkcije, ili, njihove primitivne funkcije ne mogu biti izražene preko elementarnih
funkcija. U ovakvim slučajevima koriste se, uglavnom, razne numeričke metode za
izračunavanje približnih vrijednosti integrala. Te metode se zasnivaju najčešće na
aproksimiranju podintegralnih (neprekidnih) funkcija polinomima.
Podsjetimo se:
 Tejlorov interpolacioni polinom
Ako funkcija f ima neprekidan n  1 - vi izvod na segmentu [a, b ] , onda će Tejlorova

formula aproksimacije te funkcije, u fiksnoj tački c  (a, b) , biti
f (x )  Tn (x )  Rn (x ) ,
gdje je
(x  c)2 (x  c)n (n )
Tn (x )  f (c)  (x  c)f '(c)  f "(c)  ...  f (c)
2! n!
Tejlorov polinom i
(x  c)n 1 (n 1)
Rn (x )  f (),   c  (x  c), 0   1
(n  1)!
ostatak u Lagranžeovom obliku.

Kako je funkcija f (n 1) neprekidna po pretpostavci, postoji broj M n  0 , tako da je
M n  max | f (n 1) (x ) | ,
x [a ,b ]
pa se može dokazati da važi

(b  a )n 1
f (x )  Tn (x ), | f (x ) Tn (x ) |  M n  AT   .
(n  1)!
Napomena 8: Tačnost aproksimacije f (x )  Tn (x ) zavisi od stepena polinoma Tn , odnosno

od stepena glatkosti funkcije f (slika 13).
Lagranžov interpolacioni polinom

Slika 13
Analitički izraz zavisnosti y  f (x ) između veličina x i y nije uvijek moguće odrediti, ali
se mogu, eksperimentalim putem na rimjer, naći vrijednosti funkcije f u nekim tačkama
x 0 , x 1, ... , x n , dakle
x x 0 , x 1, ... , x n
y y 0 , y1, ... , yn
U vezi sa tim moguće je naći polinom koji će aproksimirati funkciju f na segmentu [a, b ] ,
tako da njegov grafik sadrži tačke M j (x j , y j ) ( j  0,1, ... , n ) . Takvim zahtjevima udovoljiće
Lagranžeov polinom Ln , tj. važiće Ln (x j )  y j (slika 14).
Slika 14
Da bi se našao pogodan analitički izraz za Ln obrazujmo polinom n-tog stepena, oblika

(x  x 0 )...(x  x p )...(x  x n ) n x  xp
lk (x )   , k  0,1, ... , n ()
(x k  x 0 )...(x k  x p )...(x k  x n ) p 0 xk  x p
p k
i stavimo
n
Ln (x )   lk (x )Lk . ()
k 0
Definicija 2: Polinom Ln , određen sa () i () zove se Lagranžov interpolacioni polinom, pri
čemu su lk (x ) Lagranžovi koeficijenti, a M 0 (x 0 , y 0 ), M 1 (x 1, y1 ), ... , M n (x n , yn ) čvorovi
interpolacije.
Primjer 1: Naći Lagranžov polinom L3 ako su čvorovi interpolacije dati tabelom
x 0 1 3 4
y 1 3 2 1
Rješenje: Na osnovu obrazaca (2) i (3), nalazimo

(x  1)(x  3)(x  4) (x  0)(x  3)(x  4)
L3 (x )  1  3
(0  1)(0  3)(0  4) (1  0)(1  3)(1  4)
(x  0)(x  1)(x  4) (x  0)(x  1)(x  3)
 2  1
(3  0)(3  1)(3  4) (4  0)(4  1)(4  3)
tj.
x3 3 10
L3 (x )   x2  x 1.
6 2 3
Neka je funkcija f poznata i neka ima neprekidan n  1 - vi izvod na segmentu [x 0 , x n ] .

Tada važi jednakost
f (x )  Ln (x )  Rn (x )
gdje je
n
Ln (x )   lk (x )f (x k )
k 0
Lagranžov polinom i
f (n 1) ()
Rn (x )  (x  x 0 )(x  x 1 )...(x  x n ),   (x 0 , x n )
(n  1)!
ostatak u Lagranžovom obliku.
Na isti način kao kod Tejlorovog polinoma određuje se greška aproksimacije   AL , pri
čemu je
M n (x n  x 0 )n 1
f (x )  Ln (x ), | f (x )  Ln (x ) |   AL   ,
(n  1)!
gdje je
M n  max | f (n 1) (x ) | .
x [ x 0 ,x n ]
Napomena 9: Proširenje skupa čvorova interpolacije povlači smanjenje greške aproksimacije,

tj. poboljšava aproksimaciju funkcije f polinomom Ln .
7.7.1. Primjena Tejlorovog i Lagranžovog polinoma
Neka je dat određeni integral

b
I   g(x )f (x ) dx (1)
a
i neka je
f (x )  Tn (x )  Rn (x ) (2)
Tejlorova formula funkcije f na segmentu [a, b ] . Zamjenom (2) u jednakost (1), dobijamo
b b
J   g(x )Tn (x )dx   g(x ) Rn (x )dx

a a
broj
b
J   g(x )Tn (x )dx

*
(3)
a
je približna vrijednost integrala J, pri čemu je greška određena nejednakošću
b
| J J * |   | g(x ) | | R (x ) | dx .
n
(4)
a
Ukoliko je, na primjer, | g(x ) |  M   i | Rn (x ) |   na [a, b ] , tada je
| J  J * |  M (b  a ) .
Na potpuno isti način koristi se i Lagranžov polinom u izračunavanju približne vrijednosti

integrala. Naime, ako je
f (x )  Ln (x )  Rn (x )
Lagranžova formula funkcije f na segmentu [a, b ] , onda će približne vrijednost integrala J biti
b
J *   g(x )Ln (x )dx .

a
Funkcija g je takva da omogućava efektivno izračunavanje integrala J * .
1
x 2
Primjer 2: Izračunati približnu vrijednosti integrala J  e dx na dvije tačne decimale.
0
Rješenje:
Uvođenjem smjene t  x 2 , integral se svodi na integral oblika
1 1
1 
J
2 t 2
e tdt .
0
Polazeći od Maklorenove formule
n
(t )k (t )n 1 t
e t    e , 0    1,
k 0 k! (n  1)!
dobijamo
1 1 1 1
1 n
(1)k k (1)n 1 n
J
2
 k! t 2
dt 
2(n  1)! t 2
e t dt, (5)
k 0 0 0
odakle, poslije integracije, slijedi
1
1
1 1 k
1 n
(1)k k 1 n
(1)k t 2 n
(1)k
J* 
2
 k!  t 2
dt 
2
 k! 1

k !(2k  1)
. (6)
k 0 k 0 k 0
0 k
2 0
Iz (5) nalazimo da je
1 1
(1)n 1 n
J J*    t 2 e t dt
2(n  1)! 0
1 1
| (1)n 1 | n
za 0  t  1 i 0    1 je
*
 | J  J |   t 2 e tdt
2(n  1)! 0
1 1
e t  1
1 n
2(n  1)! 0
 | J J * |   t dt 2
1
 | J J * | 
(n  1)!(2n  3)
Kako integral računamo na dvije tačne decimale, treba naći n tako da je

1
 103  (n  1)!(2n  3)  103  n  4.
(n  1)!(2n  3)
Napomena 10: Uvedena je granica apsolutne greške 103 radi obezbjeđivanja jedne rezervne
decimale u daljem računu. Da je trebalo izračunati integral na n tačnih decimala, onda bi
granica apsolutne greške bila 10(n 1) .
Kako se tačnost na dvije decimale postiže za n  4 , uzećemo n  4 i zaokrugljivaćemo

sabirke na tri decimale (za jednu više od broja traženih tačnih decimala), tj.
4
(1)k (1)0 (1)1 (1)2 (1)3
J*      
k 0 k !(2k  1) 0!(2  0  1) 1!(2  1  1) 2!(2  2  1) 3!(2  3  1)
1 1 1 1
 1   
3 10 42 216
 1  0, 333...  0,1  0, 0238...  0, 0046...
 1  0, 333  0,1  0, 024  0, 005
 0, 748  J ** .
Kako je greška zaokrugljivanja

| J *  J ** |  | (1  0, 333...  0,1  0, 0238...  0, 0046...)  0, 728 |
 | 0, 7478  0, 748 |
 | 0, 0002 |
 0, 0002  0, 001  103 ,
to je
| J  J ** |  | (J  J * )  (J *  J ** ) |  | J  J * |  | J *  J ** |
1 1
 103  103  2  103   10  2   102.
5 2
Konačno dobijamo
1
J  0, 748   102 ,
2
pri čemu su 7 i 4 sigurne cifre u užem smislu.
Napomena 11: Ako za realne brojeve

x  a1  10n  a2  10n 1  ...  ak  10n k 1  ... i
x *  b1  10m  b2  10m 1  ...  bk 10m k 1  ...
postoji broj   (0,1] , takav da je

| x  x * |    10m k 1 ,
tada se značajna cifra bk i sve značajne cifre uz veće dekadne jedinicje broja x * zovu sigurne
cifre broja x * . Ostale značajne cifre broja x * su nesigurne (sumljive) cifre. U specijalnom
slučaju, značajne cifre b1,b2 , ... , bk sigurne su:
a) u širem smislu, ako je   1 ,

1
b) u užem smislu, ako je   .
2
(Cifra (koeficijent), različita od nule uz najveću dekadnu jedinicu, kao i sve cifre (koeficijenti)
uz manje dekadne jedinice, zovu se značajne cifre datog broja)
7.7.2. Neke poznate formule za približno izračunavanje određenih integrala
Slijede formule pravougaonika, trapeza i parabole, koje se zasnivaju na aproksimaciji

b b
 f (x )dx   L(x )dx ,

a a
gdje je L(x ) Lagranžov polinom funkcije f na [a, b ] .
 Formula pravougaonika
Koristeći elementarnu formulu pravougaonika

q
 f (x )dx  (q  p)f (s), 2s  p  q (slika 15),

p
Slika 15
ako je f (x )  0 za x  a, b  i segment [a, b ] podijeljen na 2m jednakih djelova, tada

 
b
približnu vrijednost J *
integrala J   f (x )dx možemo izračunati koristeći formulu
a
pravougaonika
b a 
J*  y  y 3  ...  y2m 1  , (1)
m  1
gdje je y2k 1  f (x 2k 1 ) , k  1,2, ... , m (slika 16).
Slika 16
Može se pokazati da važi

M (b  a )3
| J J * |  ,
24m 2
ako postoji konstanta M  0 , takva da je

| f "(x ) |  M .
a x b
Primjer 3: Diobom segmenta [0,1] na 8 jednakih djelova, izračunati približnu vrijednost

integrala
1
x
J  dx .
0
3  x4
Rješenje:
Odredimo najprije grešku formule pravougaonika prema formuli (2).

x 12x 3 (x 4  5) 12  5
Kako je f (x )  , f "(x )  , to je | f "(x ) |   3  M,
3x 4
(3  x ) 4 3
33
M (b  a )3 3(1  0)3 1 2m  8  m  4
| J J * |     0, 007...  0, 008
24 m 2
24  4 2
8  16 a  0, b  1
Primijenićemo formulu (1) sa zaokrugljivanjem na tri decimale. Imamo

x
f (x )  0
3  x4
f (x )  0  x  0
Slika 17
1 0
J*  [y1  y 3  y5  y7 ] 2m  1  2  4  1  7
4
  y2k 1  f (x 2k 1 ),
 1 3 5 7  k  1,2, 3, 4
  
1  8 8 8 8  m
      1
4   1 
4
 3 
4
 5 
4
 7 
4
 y1  f (x 1 )  f    ...
 3            8 
3  3  3 

  8   8   8   8  

128 384 640 896
   
12289 12369 12913 14689
 0, 0104...  0, 0310...  0, 0495...  0, 0609...
J **  0, 010  0, 031  0, 050  0, 061  0,152.
Za grešku zaokrugljivanja dobijamo

| J *  J ** |  4  0, 0005  0, 002 (3)
Na osnovu (2) i (3), slijedi

| J  J ** |  | J  J * |  | J *  J ** |  0, 008  0, 002  0, 01  102 .
Stoga je J  0,152  102 , pri čemu su 1 i 5 sigurne cifre u širem smislu.

Formula trapeza
Koristeći elementarnu formulu trapeza

q
f (p)  f (q )
 f (x )dx  (q  p) 2
(slika 18)
p
ako je f (x )  0 za x  [a, b ] i segment [a, b ] podijeljen na

n jednakih djelova, približnu vrijednost J * integrala
Slika 18
J   f (x )dx
a
možemo izračunati koristeći formulu trapeza
 
J* 
b a y  y  ...  y  y 0  yn ,
n  1 2 n 1
2 
 
gdje je yk  f (x k ) , k  1,2, ... , n , a x 0  a, x 1, x 2 , ... , x n 1, x n  b podeone tačke
segmenta [a, b ] (slika 19).
Slika 19
M (b  a )3
Dokazuje se da važi | J J * |  , ako
12n 2
postoji konstantna M  0 , takva da je
| f "(x ) |  M .
a x b
 Formula parabole (Simpsonova* formula)
Koristeći elementarnu formulu parabole

q
q p
 f (x )dx  6
[ f (p)  f (q )  4 f (s )], 2s  p  q
p
(slika 20)
Slika 20
*
Thomas Simpson (1710–1761), britanski matematičar
ako je f (x )  0 za x  [a, b ] i segment [a, b ] podijeljen na 2m jednakih djelova, približnu

b
vrijednost J * integrala J   f (x )dx možemo izračunati koristeći formulu parabole ili

a
Simpsonovu formulu
b a
J*  [y 0  2(y2  y 4  ...  y2m 2 )  4(y1  y 3  ...  y2m 1 )  y2m ] ,
6m
gdje je yk  f (x k ) , k  1,2, ... , m , a x 0  a, x 1, x 2 , ... , x 2m 1, x 2m  b podeone tačke
segmenta [a, b ] (slika 21).
Slika 21
Dokazuje se da važi
M (b  a )5
| J J * |  ,
2880 m 4
ako postoji konstanta M  0 , takva da je | f "(x ) |  M .
a x b
Primjer 4: Diobom segmenta [1,2] na deset jednakih djelova izračunati približnu vrijednost
integrala
2
dx
J  ( ln 2) .
1
x
Rješenje:
Odredimo najprije grešku formule parabole pomoću (4).
1 IV 24
Iz f (x )  nalazimo da je f (x )  5
x x
24
| f IV (x ) |  5  24  M .
1x 2 x
Zamjenom u (4) nalazimo

24(2  1)5 1 2m  10  m  5
(5) | J J * |  4
  104 . x  [1,2], a  1, b  2
2880  5 4
Ako sada primijenimo Simpsonovu formulu (3), dobićemo

1 
J*  y  2(y2  y 4  y6  y 8 )  4(y1  y 3  y5  y7  y9 )  y10  (6)
30  0
Za približne vrijednosti sabiraka zbira J * uzećemo brojeve sa pet decimala, tj.

1 y *  2(y *  y *  y *  y * )  4(y *  y *  y *  y *  y * )  y * 
J **   0 10 
(7)
30 2 4 6 8 1 3 5 7 9

Granica apsolutne greške je Ay *  105 .
Napomena 12: Broj 5 u granici apsolutne greške je

u vezi sa 5 decimala. Zaokrugljuvali smo na 5
decimala zbog veće tačnosti, inače smo mogli
brojeve zaokrugljivati i na manje decimala.
Slika 22
Koristimo sljedeću tabelu:
1 Ay *  105
x y y*
x
x0  1 y0  1 y 0*  1
x 1  1,1 y1  0, 90909... y1*  0, 90909
x 2  1,2 y2  0, 83333... y2*  0, 83333
x 3  1, 3 y 3  0, 76923... y 3*  0, 76923
x 4  1, 4 y 4  0, 71428... y 4*  0, 71428
x 5  1, 5 y5  0, 66666... y5*  0, 66666
x 6  1, 6 y6  0, 625 y6*  0, 625
x 7  1, 7 y7  0, 58823... y7*  0, 58823
x 8  1, 8 y 8  0, 55555... y 8*  0, 55555
x 9  1, 9 y9  0, 52631... y9*  0, 52631
x 10  2 y10  0, 5 *
y10  0, 5
Stoga je
J **  0, 69314 ...
odnosno
J ***  0, 69314 .
Kako je
1
| J *  J ** |   26  105  105
30
i
| J **  J *** |  105 ,
to je
| J  J ** |  | (J  J * )  (J *  J ** )  (J **  J *** ) | 
 | J  J * |  | J *  J ** |  | J **  J *** |
1 1 1 1  4 9 1
  104  105  105       10   104   104 .
4  4 10 10  20 2
i konačno
1
ln 2  0, 69314   104 ,
2
gdje su cifre 1, 3, 6, 9 cigurne u užem smislu.
 Ponseleovo pravilo
Ponsele* je dao jednu metodu za približno izračunavanje

određenih integrala, pomoću koje se može odmah i lako, i
numerički i grafički, ocijeniti greška, i bez poznavanja izvoda.
Ako je f (x ) nenegativna konkavna funkcija na segmentu
[a,b ] , koji je podijeljen na paran broj jednakih djelova (2m )
tačkama
a  x 0 , x 1, ... , x 2m 1, x 2m  b
i neka je yk  f (x k ) , k  0,1,2, ... , 2m , onda Ponseleova

formula glasi:
b
b a 
 f (x )dx  4(y  y5  ...  y2m 3 )  3(y1  y2m 1 )  (y 0  y2m ) .
a
4m  3
*
Jean – Victor Poncelet (1788–1867), francuski matematičar
Učinjena greška je manja od R , gdje je

b a 
R (y  y2m 1 )  (y 0  y2m ) .
4m  1
Napomena 13: Ako je kriva linija konveksna na segmentu [a, b ] , po Ponseleovoj formuli će se
dobiti vrijednost veća od stvarne, a greška je manja od | R | . Ako funkcija ima i konveksnih i
konkavnih djelova na segmentu [a, b ] , treba račun voditi u pojedinim djelovima i u svakom
pojedinom dijelu ocjenjivati grešku.
Napomena 14: Geometrijski, Simpsonovo pravilo znači da krivu y  f (x ) treba zamijeniti

interpolacionom parabolom drugog reda, koja sadrži tri tačke (a, f (a )) , (c, f (c)) , (b, f (b)) ,
a b
gdje je c  .
2
Kod tangentnog pravila upotrebljava se srednja ordinata, kod tetivnog dvije krajnje
ordinate, a kod Simpsonovog sve tri. Inače, tangentno i tetivno pravilo se često zovu trapezna
pravila za približno izračunavanje određenog integrala.
7.8. NEKE PRIMJENE ODREĐENOG INTEGRALA
7.8.1. Površine ravnih figura
1° Neka je f nenegativna neprekidna funkcija na intervalu

[a,b ] . Tada površinu P figure ograničene krivom
y  f (x ) , pravama x  a, x  b i x - osom (slika 23)
Slika 23
definišemo kao
b
P   f (x )dx
a
2° Neka je f nepozitivna neprekidna funkcija na intervalu

[a,b ] , tada se njen grafik, tj. kriva y  f (x ) , nalazi ispod
b
x -ose i integral  f (x )dx biće negativan broj. Međutim,

a
tada umjesto krive y  f (x ) posmatrajmo krivu

Slika 24
y  f (x ) , tj. y  | f (x ) | koja je simetrična krivoj y  f (x ) u odnosu na x - osu (slika 24), i,

po definiciji, uzimamo
b b
P   (f (x ))dx   | f (x ) | dx
a a
3° Neka funkcija f mijenja znak na intervalu [a, b ] .
c b
a) P  P1  P2   (f (x ))dx   f (x )dx

a c
Slika 25
c b
b) P  P1  P2   f (x )dx   (f (x ))dx

a c
Slika 26
4° Neka je figura F u ravni Oxy ograničena krivim linijama y  f (x ), x  [a,b ] i y  g(x ) ,

x  [a,b ] , pri čemu su funkcije f i g neprekidne na odsječku [a,b ] i f (x )  g(x )  0 za
x  [a,b ] i pravama x  a i x  b .
b b
P   f (x )dx   g(x )dx

a a
b
  (f (x )  g(x ))dx
a
Slika 27
Napomena 15: Prethodna jednakost važi i u slučaju kada figura F ne leži sva iznad x - ose, tj.
kad nijesu obje funkcije f i g nenegativne. Naime, takva figura se može translirati paralelno y
- osi do neke figure F1 koja leži sva iznad x - ose.

Tada je P (F )  P (F1 ) ,a funkcije f i g se
zamjenjuju funkcijama f1 (x )  f (x )  k i
g1 (x )  g(x )  k , gdje je k intenzitet vektora
translacije.
Zaista,
b
P (F1 )   [ f1 (x )  g1 (x )]dx
a
b
  [ f (x )  k  (g(x )  k )]dx
a Slika 28
b
  [ f (x )  g(x )]dx
a
 P (F ).
Napomena 16: Lako se pokaže da u slučaju sa slike 29

važi
b
P   | f (x )  g(x ) |dx
a
Slika 29
5° Ako je kriva linija y  f (x ) zadata u parametarskom obliku

x  (t ), y  (t ), t  [, ]
gdje su funkcije  i  diferencijabilne, a funkcije  ' i  ' neprekidne na [, ] i ako je
a  () i b  () , tada je
b b 
 f (x )dx   y dx   (t )  '(t )dt .

a a 
6° Neka je u polarnom sistemu data figura F

koju ograničavaju neprekidna linija L čija je
polarna jednačina   f () i poluprave   
i    . Figura F se naziva sektor ili
krivolinijski trougao (slika 30) čija je površina

1
  d .
2
P Slika 30
2 
Ukoliko je F određena na sljedeći način

F  {(, ) |     , g()    f ()} ,
tada se njena površina računa po formuli

1
 [f
2
P ()  g 2 () ]d  .
2 
Primjer 5. Dokazati da je površina kruga poluprečnika dužine r jednaka P  r 2  .
Dokaz:
Parametarske jednačine kružnice su x 2  y 2  r 2 cos2 t  r 2 sin2 t
x  r cos t, y  r sin t, t  [0,2]  r 2 (cos2 t  sin2 t )
 r2 1
 r 2.
Kako je
(t )  r cos t, (t )  r sin t,  '(t )  r sin t ,
tada je
r 0
1
P   y1 dx   (t )  '(t )dt
2 r 
0
  r sin t(r sin t )dt

 Slika 29
0
 r 2  sin2 t dt b a
  f (x )dx   f (x )dx
 a b
1  cos 2t 1  cos 2x

2
r dt 2
sin x 
2 2
0

r2

2  (1  cos 2t )dt
0
r2    
 
 t 0   cos 2t dt 
2  0

2  2 
r  dz  smjena
    cos z 
2  0
2  2t  z
2dt  dz
 2 

r 2  1 dz
   sin z  dt 
2  2  2
0  
2 2
r  r promjena granica

2

4
sin 2  sin 0 za t  0  z  2  0  0
r 2 za t    z  2
 .
2
Dakle,
1 r 2
P  P  r 2 .
2 2
II način
Jednačina centralne kružnice

poluprečnika r je
x 2  y2  r 2
 y2  r 2  x 2
 y1/2   r 2  x 2 Slika 32
Jednačina gornje grane je y1  r2  x2 .

r r
smjena
P  2  y1 (x )dx  2 r 2  x 2 dx
x  r sin t
r r
 dx  r cos t dt
2
 2 r 2  r 2 sin2 t  r cos t dt


2
 x  r sin t
2
x
 2r 2  1  sin2 t cos t dt  sin t 
r

 x
2  t  arcsin
t

2 
za x  r  t  arcsin(1)  
 2r 2  cos2 t cos t dt 2
 
 za x  r  t  arcsin 1 
2 2

2
 2r 2  | cos t | cos t dt


2

2
 2r 2  cos2 t dt


2

2
1  cos 2t
 2r 2  dt   
2 t   ,   cos t  0

  2 2 
2  | cos t |  cos t

2
 r 2  (1  cos 2t )dt  ...  r 2 


2
Primjer 6: Izračunati površinu figure F

koju ograničava lemniskata
L : (x 2  y 2 )2  a 2 (x 2  y 2 )
(slika 33)
Rješenje:
Smjenom x   cos , y   sin 
dobijamo polarnu jednačinu lemniskate,
tj. Slika 33
(2 cos2   2 sin2 )  a 2 (2 cos2   2 sin2 )

 [ 2 (sin2   cos2 ) ]  a 2 2 (cos2   sin2 )
 4  a 2 2 cos 2 / : 2
 2  a 2 cos 2
   a cos 2 .
Kako je kriva simetrična i u odnosu na x - osu i u odnosu na y - osu, dovoljno je izračunati

  
površinu jedne četvrtine (dio figure u I kvadrantu) i pomnožiti je sa 4, pri čemu    0, .
 4 

Tražena površina je

4
1

2
P  4 d
2 0 smjena

4 dt
2  t  d  
 2  a 2 cos 2 d  2
0

za   0  t  2  0  0
1
2
2
 2a  sin t za  

t  2



2 0 4 4 2
 a2.
1
= Izračunati površinu krivolinijskog trapeza ispod krive y  nad odsječkom [0,1] .
1  x2
Rješenje:
1
Grafik funkcije y  ima oblik kao na slici 34.
1  x2
1
1 1 
P dx  arctg x  arctg1  arctg 0  .
1x 2 0 4 Slika 34
0
a Izračunati površinu figure ograničene krivom y  | ln x |

1
i pravama y  0, x  i x e.
e
Rješenje:
Slika 35
Figura je data na slici.
1 e
P   ( ln x )dx  ln x dx u  ln x
1 1 1
du  dx
e x
1 e
dv  dx
  ln x dx   ln x dx
v   dx
1 1
e v x
 
 1 1 e

  uv 1   v du   uv   vdu
e
  1
 e 1
e


1
 

1 
1 1 e
 e 1
  x ln x 1   x  dx   x ln x   x  dx
 e 1
x 
 1
1
x
 e 
1 1 e
  dx  x ln x 1
 e ln e  1ln1   dx
1 e 1
e
1
 1 1
 1ln1  ln   e  x
e
x 1
e
 e e  1
1 1
 1   ln e 1  e  (e  1)
e e
1 1 2
 1    e e  1  2  .
e e e
x2
b Odredi površinu ograničenu krivim y  iy 2x .
2
Rješenje:
Nađimo apscisu presječne tačke A krivih

y  2x

 x2
 x 2  2x  / 2 Tražena površina je

y 2 2 


 2 x 2 
P    2x  dx
 2 2x  x 2 / 2 
0
2 
2 2
 8x  x 4 
1
 x dx
2
2 x dx 
4
 x  8x  0 0
2 0
2
3
 x (x  8)  0 1
1 2
x2 1 x3
3
 x  0x 8  0  2     ...
1 2 3
3 1 0
 x  0x  8 2 0
 x  0x  3
8 2
ln2 x
c Odrediti površinu figure ograničene linijama y  , x  e, y  0 .
x
Rješenje:
ln2 x
Domen funkcije y  je D  (0, ) . Očigledno je y  0.
x
Nula funkcije je x  1 .
ln2 x
Zaista, y  0  0
x
ln2 x
 0 ln x  t
x 1
2
 ln x  0  x  D dx  dt
x
 ln x  0  x  D
 x  1.
ln2 e 12 1
y(e)   
e e e
ln2 x ()2
lim   .
x  0 x 0
e smjena
ln2 x
P dx ln x  t
1
x 1
1 dx  dt
x
  t 2 dt
0
1 za x  1  t  ln 1  0
t3
 za x  e  t  ln e  1
3 0
1
 .
3
d Parabola y  2x  x 2 presječena je pravom

y  x . Izračunati površinu dobijenog segmenta
parabole.
Rješenje:
Nacrtajmo grafik parabole y  2x  x 2 .
a) a  1  0 
Slika 36
b) y  0  2x  x 2  0
 x (2  x )  0
 x  0x  2
Apscisu presječne tačke nalazimo rješavanjem sistema jednačina


 2
y  2x  x  2x  x 2  x  x 2  3x  0  x (x  3)  0  x  0  x  3


y  x


3
3 3  3x 2 x3   27  9  9 .
P   2x  x  (x ) dx  
2
(3x  x )dx  
2
 
   2 2 0 2 2
0 0
e Parabola y 2  2x dijeli krug x 2  y 2  8 na dva dijela. Izračunati površinu tih djelova.
Rješenje:
x 2  y2  8
x 2  y 2  ( 8 )2  (2 2 )2
||
r
jednačina centralne kružnice.

Nađimo apscisu presječnih tačaka datih krivih


 2
y  2x
 2  x 2  2x  8  0

x  y 2
 8


2  4  32
 x 1/2 
2
 x  4  x  2
Označimo sa P1 površinu manjeg dijela, a

sa P2 većeg, kojeg dobijamo oduzimanjem P1
Slika 37
od površine kruga.
Kako je figura površine P1 simetrična u odnosu na x - osu, nalazimo da je:
2 2 2 

P1  2   2x dx   8  x 2 dx 
 
0 2
 2 1 2 2 

 2  2  x 2 dx   ( 8 )2  x 2 dx  smjena
 
0 2 x 8 sin t
 ... 
P2  r 2   P1  ( 8 )2   P1  8  P1 .
f Izračunati površinu figure ograničene parabolom

y  x 2  2x  2 , nađenom tangentom u tački
M (3, 5) i y - osom.
Rješenje:
Nacrtajmo grafik date parabole:
∗) a  1  0 
∗) y  0  x 2  2x  2  0
2  4
 x 1/2 
2
Rješenja su kompleksna pa grafik ne siječe y osu.

∗) y(0)  2 , presjek sa y - osom
b (2)
∗) T (, ),     1
2a 21
Slika 38
4ac  b 2 4  1  2  (2)2
  1
4a 4 1
Tjeme parabole je T (1,1) .
Jednačina tangente u tački M (3, 5) glasi:

|| ||
x 0 y0
t : y  y 0  f '(x 0 )(x  x 0 )
y  5  f '(3)(x  3) ()
2
Kako je f (x )  x  2x  2 , onda je f '(x )  2x  2 , pa je f '(3)  2  3  2  4 .
Zamjenom u (  ) nalazimo
y  5  4(x  3)
y  4x  7
Tražena površina je:
3 3
P   [x 2  2x  2  (4x  7)]dx   (x 2  6x  9)dx

0 0
3
 x3 6x 2 
    9x 
 3 2 
0
 9  27  27
 9.
g Dokazati da površine S 0 , S1, S 2 , S 3 , ... ograničene osom Ox i lukom krive

y  e x sin x , x  0


obrazuju geometrijsku progresiju sa količnikom q  e 
.
Rješenje:
Grafik funkcije y  e x sin x , x  0 dat je na slici 39.
Ona je pozitivna u intervalima (x 2k , x 2k 1 ) , a negativna u intervalu (x 2k 1, x 2k 2 ) , tj. znak

n
funkcije u intervalu (x n , x n 1 ) se poklapa sa znakom broja (1) , pa je:
(n 1) (n 1)
 
Sn   | y | dx  (1)n  e x sin x dx .

n n
 
e x
 e sin x dx  
x
( sin x   cos x )  c
 2  2
(n 1)
 e x  
Sn  (1)n 1  2 2
( sin x   cos x )
     n

(1)n 1    
 (n 1) n 
n 1  n
 e  ( 1)  e ( 1) 
 2  2  
n    
   
 2 e  1  e  
  2 
 
 (n 1)
 
Sn 1 e  

q  n 
e .
Sn 
 Slika 39
e
h Izračunati površinu P figure koja je ograničena jednim talasom cikloide*.
Rješenje:
Neka je (k ) kružnica poluprečnika a , i neka je P jedna fiksirana tačka na kružnici (k ) .
Ako se kružnica (k ) kotrlja, bez klizanja po pravoj liniji, tačka P opisuje krivu liniju koja se
naziva cikloida.
Slika 40
Izvedimo njenu jednačinu.

Koordinatni sistem postavljamo tako da se x - osa poklapa sa pravom po kojoj se kružnica
(k ) kotrlja, i možemo uzeti da je početni položaj tačke P u koordinatnom početku. Na slici je
prikazana kružnica (k ) , sa centrom u tački C , i fiksirana tačka P , u jednom položaju u kome
se našla prilikom kotrljanja po x - osi. Tačke N ,Q, R označene su na slici.
* Ova kriva linija ima više značajnih osobina koje su posebno važne u mehanici i tehnici. Stoga je ona detaljno ispitivana
u 17. i 18. vijeku, i to od strane velikih naučnika kao što su: Dekart, Galilej, Toričeli, Paskal, Bernuli i drugi.
Traba da odredimo koordinate (x , y ) tačke P . Imamo:

x  | ON |, y  | PN | .
Međutim,
| ON |  | OQ |  | NQ |, | PN |  | CQ |  | CR | ()
S obzirom da se krug kotrlja bez klizanja, zaključujemo da je dužina duži OQ jednaka

dužini luka PQ .
Označimo sa t ugao PCQ . Tada je dužina luka
PQ  at, | NQ |  a sin t, | CR |  a cos t ,
pa iz () nalazimo
| ON | at  a sin t, | PN | a  a cos t ,
tj.
x  a(t  sin t ), y  a(1  cos t ) .
Poslednje jednačine su parametarske jednačine cikloide. Kružnica opiše jedan luk cikloide
za t  [0,2] .
Tražena površina je:

P   (t ) '(t )dt (t )  x  a(t  sin t )

 (t )  a(1  cos t )
2
 '(t )  a(1  cos t )
  a(1  cos t )a(1  cos t )dt
0
[, ]  [0,2]
2
 a 2  (1  cos t )2 dt
0
2
 a 2  (1  2 cos t  cos2 t )dt

0
 2
1  cos 2t 
 a 2  1  2 cos t  dt
 2 
0
2
 1 1 
 a 2  1  2 cos t   cos 2t dt
0
 2 2 
2
3 1 
 a 2    2 cos t  cos 2t dt
 2 2 
0
2
3 1 
 a  t  2 sin t  sin 2t 
2
 2 4  0
3 
 a 2   2  3a 2 .
 2 
Dakle, površina figure ograničene jednim talasom cikloide tri puta je veća od površine
kruga koji generiše cikloidu.
7.8.2. Dužina luka krive linije
1° Neka je f diferencijabilna funkcija na [a, b ] i neka je na tom intervalu funkcija f '

neprekidna. Dužinu luka l linije y  f (x ) od tačke A(a, f (a )) do tačke B(b, f (b)) definišemo
pomoću jednakosti
l 1  (f '(x ))2 dx

a
Slika 41
Napomena 17: Funkcija f ' je, po pretpostavci, neprekidna na [a, b ] ,odakle izlazi da je i funkcija
1  [ f '(x )]2 takođe neprekidna, pa stoga i integrabilna na [a,b ] .
2° Neka je kriva linija data u parametarskom obliku

x  (t ), y  (t ), t  [, ]
gdje su  i  diferencijabilne, a  ' i  ' neprekidne funkcije na [, ] , tada se dužina l luka
od tačke A(a, f (a )) do tačke B(b, f (b)) izračunava po formuli
2 2

 dx   dy  
   
l   dt   dt
 dt 

 [ '(t )]2  [  '(t )]2 dt ,
 
gdje je a  (), b  () .
3° Neka je linija L data polarnom jednačinom L :   f (),   [, ] , pri čemu je f '

neprekidna funkcija, tada se dužina luka računa po formuli l    ' 2  2 d  .


Primjer 7: Izračunajmo obim kruga poluprečnika r (r  0) .
Rješenje:
Iz jednačine centralne kružnice x 2  y 2  r 2 nalazimo da jednačina polukružnice koja
x
pripada gornjoj poluravni glasi y  r 2  x 2 odakle izlazi y '   .
a x2
2
Dakle, ako obim kruga označimo sa O , imamo

r
O  2l  2 1  (y ')2 dx
r
r
x2
 2 1 dx
r
a2  x 2
r
1
 2r  dx
r a x2
2
r
x
 2r arcsin
r r

 4r arcsin1  4r   2r .
2
Primjer 8: Odrediti dužinu luka kardioide

  a (1  cos ), a  0 (slika 40).
Rješenje:
Kako je kardioida simetrična u odnosu na polarnu osu, izračunaćemo dužinu gornjeg luka
(   [0, ] ) i pomnožiti ga sa 2.
Dakle,

l  2  ' 2  2 d 
0

 2 (a sin )2  [a(1  cos )]2 d 

0

 2a  sin2   1  2 cos   cos2  d  Slika 42

0
  
 
 2a  2(1  cos ) d   2a  4 cos2 d   4a  cos d   8a.
0 0
2 0
2
i Izračunati dužinu l jednog talasa cikloide

x  a(t  sin t ), y  a(1  cos t ), t  [0,2] .
Rješenje:
dx dy
Kako je  a(1  cos t ),  a sin t , imamo:
dt dt
2 2
2
 dx   dy 
l      dt
 dt   dt 
0
2
 a(1  cos t )2  a 2 sin2 t dt sin2



1  cos 
0 2 2
2 
 2 sin2  1  cos 
  a 2  2 cos t dt 2
t
0 t  [0,2]  sin 0
2 2
a 2 1  cos t dt
0
2
t
a 2 2 sin2 dt
0
2
2
t
 2a  | sin | dt
0
2
2
2
t  t 
 2a  sin dt  2a 2 cos   8a.
0
2  2  0
1 2 1
j Izračunati dužinu luka krive y  x  ln x od tačke sa apscisom 1 do tačke sa
4 2
apscisom e .
Rješenje:
1 2 1
Funkcija y  x  ln x je definisana i neprekidna za x  [1,e ] . | Dy  (0, )
4 2
2x 1 1 x 1
y'     .
4 2 x 2 2x
Tražena dužina luka je
e
l 1  (y ')2 dx
1
2
e
x 1  dx
 1    
 2 2x 
1
2
e
x2 x 1  1 
 1 2     dx
1
4 2 2x  2x 
2
1  1 
e
x2
  1     dx
1
4 2  2x 
2
1  1 
e
x2
     dx
1
4 2  2x 
2
e
x 
   1  dx
 2 
1
2x 
e
x 1 x 1
  dx | x  [1, e ]   0
1
2 2x 2 2x
e
x 
   1 dx
 2 
1
2x 
e
 1 x2 1 
    ln | x |
 2 2 2  1
e 2
1 1 1  e2 1 1 e2  1
  ln e    12  ln1     .
4 2  4 2  4 2 4 4
k Naći dužinu luka krive zadate jednačinom

x
  
y  cos t dt   x  

 2 2 

2
Rješenje:
   
Za x   , funkcija f (x )  cos x je definisana i neprekidna pa važi
 2 2 

'
 
 x

y '    cos t dt   cos x .
  
 2 
Tražena dužina luka je:
 
2 2
l  1  (y ')2 dx   1  ( cos x )2 dx 
 
 
2 2

2
  1  cos x dx


2

2
x
  2 cos2
2
dx


2

2
x
 2  cos
2
dx


2
    x
2 x   ,   cos 0
x 2 2 2
 2  cos dx
2
 


2 x
 t
4 2
dx  2dt
 2  2 cos t dt

  
4 za x   t 
 2 4
 2 2 sin t 4
  
 za x  t 
4 2 4
    
 2 2 sin  sin  
 4  4 
 2
 4 2 sin 4 2   4.
4 2
7.8.3. Zapremine i površine obrtnih tijela
Neka tijelo T , ograničeno ravnima x  a i x  b , ima površinu poprečnog presjeka sa

ravni naormalnom na osu Ox u tački x , jednaku P (x ) , tada je zapremina tijela
b
V   P (x )dx .
a
Ako kriva linija y  f (x ) rotira oko x - ose, dobijamo obrtno tijelo T koje ima svoju
zapreminu, a njegov omotač ima svoju površinu.
Ako je funkcija f neprekidna na [a, b ] , tada zapreminu Vx tijela T definišemo sa
b
Vx   (f (x ))2 dx , (1)
a
a ako je f diferencijabilna funkcija na [a, b ] , a f ' neprekidna funkcija na tom intervalu, tada
površinu omotača tijela T definišemo sa
P  2 | f (x ) | 1  (f '(x ))2 dx (2)

a
Slika 43
Napomena 18:
1) Ako tijelo T nastaje rotacijom oko ose Oy krivolinijskog trapeza:
y  f (x )  f (x )  0, y  0, x  a, x  b , 
tada se zapremina tijela T računa po formuli
b
Vy  2 xy dx .
a
2) Ako tijelo T nastaje rotacijom oko ose Oy , krivolinijskog trapeza:

x  (y ) ((y )  0, x  0, y  c, y  d ) ,
tada se zapremina tijela T računa po formuli
d
Vy   x 2dy .
c
Ako je kriva y  f (x ) data u parametarskom obliku

x  (t ), y  (t ), t  [, ]
gdje su funkcije ,  diferencijabilne, a funkcije  ' i  ' neprekidne, tada formule (1) i (2)
postaju:

V   [ (t )]2  '(t )dt ,


odnosno

P  2 (t ) ( '(t ))2  ( '(t ))2 dt ,


gdje je a  (), b  () .

Ako linija L :   f (),   [ ,  ]

rotira oko polarne ose, onda je zapremina
rotacionog tijela

2
f
3
V  ()sin  d  ,
3 
a površina

P  2  |  sin  | ' 2  2 d  .

Slika 44
Primjer 9: Izračunati zapreminu i površinu sfere poluprečnika r (r  0) .
Rješenje:
Sfera nastaje rotacijom polukružnice, čija je jednačina y  r 2  x 2 oko x - ose.
Stoga imamo:
r
V   y 2dx
r
r
  (r 2  x 2 )dx
r
r
 x 3 
 r 2x  
 3 
r
 r 3  2 (r )3 
  r 2  r   r (r )  

 3  3 
 3 r3 3 
r 
 r  r3   x 2  y2  r 2
 3 3   y2  r 2  x 2
4r 3  y1/2   r 2  x 2

3
P  2 y 1  (y ')2 dx
r
r
y r2  x2
x2 x
 2 r2  x2 1 dx y'
r
r2  x2 r2  x2
r
 2 r 2 dx
r
r
 2r  x
r
 4r 2 .
Primjer 10: Naći zapreminu tijela i površinu obrtne površi koja nastaje rotacijom kardioide
  a(1  cos ), a  0
oko polarne ose (slika 42).
Rješenje:
Zapreminu nalazimo direktnom primjenom obrasca


f
3
V  ()sin  d  .
3 
Slijedi

2 3
a (1  cos ) sin  d 
V 
3   
0

2a 3  8a 3 
 (sin   3 sin  cos   3 sin  cos   sin  cos )d  
2 3
 .
3 0
3
Napomena 19: Oko polarne ose možemo zarotirati samo gornji ili samo donji luk kardioide. Mi
smo rotirali gornji luk, pa zato   [0, ] .
Da bi izračunali površinu rotacionog tijela, primijenimo ranije nađen rezultat


' 2  2  2a cos .
2
Površina je

P  2 |  sin  | ' 2  2 d 




 2   sin   2a cos d   [0, ]   sin   0
0
2


 4a  a(1  cos )sin  cos d
0
2

 
 4a 2   2 cos2  sin  cos d 
0
2 2

  
 8a 2  cos3  2 sin cos d  
2 2 2 cos t
0 2

  
 16a  cos4
2
sin d sin d   2 dt
2
0
2 2   0  t  cos 0  1
1

 16a   t 4 (2dt )
2
    t  cos
2
0
0
1
t5 32a 2 
 32a 2   .
5 0
5
l Izračunati zapreminu V i površinu P omotača obrtnog tijela koje se dobija rotacijom

jednog talasa cikloide
x  a(t  sin t ), y  a(1  cos t ), t  [0,2]
oko x - ose.
Rješenje:
Kako je x  (t )  a(t  sin t ),  '(t )  a(1  cos t ) i
y  (t )  a(1  cos t ),  '(t )  a sin t
nalazimo:

V   [ (t )]2  '(t )dt


2
  a 2 (1  cos t )2 a(1  cos t )dt

0
2
 a 3  (1  3 cos t  3 cos2 t  cos3 t )dt

0
2
 3 
 a 3  1  3 cos t  (1  cos 2t )  (1  sin2 t )cos t  dt
 2 
0  
2
 3 sin 2t  sin t 
3
 a 3 t  3 sin t  t    sin t  
 2  2  3 
0
3 5
 
 a   2  5a  .3 2
 2 
Takođe je
2
P  2 (t ) ( '(t ))2  ( '(t ))2 dt

0
2
 2 a(1  cos t ) a 2 (1  cos t )2  a 2 sin2 t dt

0
2
 2a 2  (1  cos t ) 2  2 cos t dt

0
2
t
 (1  cos t )sin 2 dt
2
 2a
0
2
 t  t
 1  cos  sin dt
2 2
 8a
2  2
0
2
 t 1 t   1 1 64
 16a cos  cos3 
2
 16a 2 1   1    a 2 .
 2 3 2  0
 3 3  4
m Površ ogranićena parabolama y 2  4ax i x 2  4ay (a  0) rotira oko x - ose. Naći

zapreminu i površinu omotača dobijenog tijela.
Rješenje:
Nađimo prvo koordinate presječne tačke datih krivih

y  4ax


 1 2

y x


 4a
1 2
 4ax  x
4a
 4a 4ax  x 2 /2
 16a 2  4ax  x 4
 64a 3x  x 4  0
 x (64a 3  x 3 )  0 Slika 45
 x  0  x  4a.
4a 4a y1  4ax
V  V1 V2   y dx   y dx 2
1
2
2 1 2
0 0 y2  x
4a
4a
  (y12  y22 )dx

0
4a
 1 
  4ax  x 4 dx
 16a 2 
0
4a
 x2 1 x 5 
 4a   
 2 16a 2 5  0
96
 a 3 .
5
4a 4a
P  P1  P2  2 y1 1  (y1' )2 dx  2 y2 1  (y2' )2 dx

0 0 2a
2 y1' 
4a
2a 4a2 4a
1  1  4ax
 2 1 dx  2 x 1   x  dx
4ax 4ax 2a  2a  y2' 
1
x
0 0 2a
4a 4a
4ax  4a 2  x
 4a  dx   4a 2  x 2 dx
0
4ax a 0
2a
4a 4a
x a 
 2 a  dx  x 4a 2  x 2 dx  ...
0
x 2a 2 0
Prvi integral se računa smjenom x  a  t 2 , a zatim novom smjenom t 2  a  z , a drugi

se računa smjenom 4a 2  x 2  t 2 .
n Prava dodiruje parabolu y 2  12x u tački sa apscisom 6. Izračunati zapreminu tijela

nastalog rotacijom oko x - ose figure ograničene ovom pravom, lukom parabole i x - osom.
Rješenje:
Nađimo ordinatu dodirne tačke prave i date parabole.
y  12x
6
y'
12x
A (6, 6 2 )
|| ||
x0 y0
6 6 2
y '(x 0 )  y '(6)   
12  6 6 2 2
2
y  12  6  72
y1/2  6 2
Dovoljno je posmatrati tangentu u tački A , jer ona rotacijom oko Ox - ose zauzima položaj
tangente i u tački B .
Njena jednačina je
t : y  y 0  y '(x 0 )(x  x 0 ) y 12x
2 y'
6
y 6 2  (x  6) 12x
2
2
y x 3 2 A (6, 6 2 )
2 ||
x0
||
y0
6 6 2
y '(x 0 )  y '(6)   
Nađimo nulu ove funkcije. 12  6 6 2 2
2
y 0 x  3 2  0 / 2
2
 2 x  6 2  0 / 2
x 6  0
 x  6.
V  V1 V2 y1 
2
x 3 2
6 6 2
y2  12x
  y12dx   y22dx
6 0
2
 2
6
 6
   x  3 2  dx   12x dx

 2 
6  0
 72.
o Izračunajmo zapreminu torusa koji nastaje obrtanjem oko x - ose kružne površi
x 2  (y  a )2  R2 ,
pri čemu je 0  R  a .
Rješenje:
Kružna površ, o kojoj je riječ u tekstu ovog zadatka, prikazana je na slici 46. Vidi se da je ta
površ razlika površina krivolinijskih trapeza ispod krive y  a  R2  x 2 , odnosno ispod
krive y  a  R 2  x 2 , nad odsječkom [R, R ] na x - osi.
Zapremina V tijela koje nastaje obrtanjem ove površi oko x - ose (a takvo tijelo se naziva
torusom; oblika je automobilske gume – slika 47) jednaka je razlici zapremina tijela dobijenih
obrtanjem ovih krivolinijskih trapeza.
Slika 46 Slika 47
R R
    dx
2 2
V  V1 V2   a  R 2  x 2 dx   a  R 2  x 2
R R
R
 
   a    dx
2 2
   a  R2  x 2 R2  x 2

R
R
R2
 4a  R2  x 2 dx  4a    2aR2 2 ,
R
2
R
1 2
(Integral  R  x 2 dx jednak je polovini kružne površi x 2  y 2  R 2 , što iznosi R )
2
R
2
p Naći zapreminu i površinu omotača zarubljene kupe čija je visina H i poluprečnici osnova
r1 i r2 (r1  r2 ) .
Rješenje:
Slika 48
Treba naći jednačinu prave p koja sadrži tačke A(0, r1 ), B(H , r2 ) .

x1 x2
y1 y2
y 2  y1
p : y  y1  (x  x 1 )
x 2  x1
r2  r1
y  r1  (x  0)
H 0
r  r1
y 2 x  r1
H
Tražena zapremina je
2
H  r rH  H 2
V   y dx    2 1 x  r1  dx  ... 
2
(r1  r1r2  r22 ).
 H 
 3
0 0  
Površina omotača je
H
r2  r1
M  2 y 1  y '2 dx y' 
0
H
H  r r   r r 
 2  2 1 x  r1  1   2 1  dx  ...
 H   H 
0  s  d (A, B ) - izvodnica
 s (r1  r2 ). zarubljene kupe
q Data je kružnica čija je jednačina x 2  y 2  16 i prava čija je jednačina x  2 .

a) Napisati jednačina tangenti kružnice u tačkama presjeka date prave i kružnice.
b) Izračunati površinu figure F ograničene kružnicom i tangentama.
c) Izračunati zapreminu tijela koje nastaje rotacijom figure F oko ose Ox .
Rješenje:
Nađimo koordinate presječnih tačaka A i B kružnice i prave.

x  2 
 
 
x  2
  x  2  x  2  
 2   2 

x  y  16 
2 2 2
(2)  y  16 
y  12  y  2 3

 
  

A (2,2 3 ), B(2,  2 3 )
Odredimo jednačine donje i gornje polukružnice.

x 2  y 2  16
y 2  16  x 2
y1/2   16  x 2
y1  16  x 2 (jednačina gornje polukružnice)

y2   16  x 2 (jednačina donje polukružnice)
a) Napišimo jednačinu tangente kružnice u tački A .

y1  16  x 2
tA : y  y 0  y1' (x 0 )(x  x 0 ) x
y1' 
3 16  x 2
y 2 3  (x  (2)) A (2, 2 3 )
3 || ||
x0
3 8 3 y0
y x y1' (x 0 )  y1' (2) 

(2)
3 3 16  (2)2
2 3
 
2 3 3
Slično se nalazi jednačina tangente u tački B .
tB : y  y 0  y2' (x 0 )(x  x 0 ) y2   16  x 2
3 x
y2' 
y 2 3   (x  2) 16  x 2
3 A (2,  2 3 )
3 8 3 || ||
y  x x0 y0
3 3 3
y2' (2)  
3
Presječna tačka tangente tA sa x - osom nalazi se rješavanjem jednačine:

3 8 3
y 0 x  0 / 3
3 3
 3 x 6 3  0
 x  8.
2
 3 8 3 dx  2
2
16

b) P  2   3 x  3 

 16  x 2 dx  16 3 
3
.
8 4
Prvi integral je elementaran, a drugi se rješava smjenom x  4 sin t .
2
 3 2
8 3  2
  dx
2
c) V  V1 V2    x  dx   16  x 2
 3 3 
8  4
2 2
1 32
  (x  8)2 dx   (16  x 2 )dx  ...  .
8
3 4
3
1
r a) Naći površinu figure F ograničene lukom krive y  nad intervalom [1, ) i x -
x
osom.
b) Naći zapreminu tijela nastalog rotacijom figure F oko x - ose.
Rješenje:
 t
1 1
a) P (F )   x
dx  lim  dx
t  x
1 1
t
 lim ln | x |
t  1
0
 lim ( ln | t | ln | 1 | )
t 
 lim |  |   .
t 
Slika 49
2

1  dx
b) V (F )     
 x 
1
t
x
2
  lim dx
t 
1
t t  0 
x 1 1 1 1
  lim   lim   lim      .
t  1 t  x t   t 1 
1 1 
Napomena: Interesantno je napomenuti da figura F , beskonačne površine, prilikom rotacije

oko x - ose određuje tijelo konačne zapremine.
2
s Naći zapreminu tijela koje nastaje rotacijom Gausove krive y  e x oko x - ose.
Rješenje:

Vy  2  xy dx


2
 2  2  xe x dx
0

dt
 4  e t dx x 2  t
0
2 Slika 50
0 2x dx  dt
 2  e t dt xdx 
dt
 2
0 za x  0  t  0
 2 e t
 za x    t  
 2 (1  0)  2 .
7.9. PRIMJENA PROGRAMSKOG PAKETA „MATHEMATICA“

U NASTAVI MATEMATIKE
Primjer 11: Primjenu određenog integrala za izračunavanje zapremina dobro je započeti

primjerima čije zapremine možemo odrediti i bez integralnog računa.
Neka je zadata funkcija f :   , f (x )  2x . Odredimo zapreminu tijela koje nastaje

rotacijom ove funkcije nad segmentom [0, 1] oko x - ose, a zatim oko y - ose.
Slika 51

Ovdje je lako vidjeti da će rotacijom duži OT oko x - ose nastati kupa. Poluprečnik baze
je r  2 , a visina H  1 pa je
1 2 1 4
V  r   H   22    .
3 3 3
Primjenom određenog integrala imamo:

1 1 1
x3 4
Vx   y dx  
2 2
4x dx  4   .
0 0
3 0
3
Rotacijom te iste duži OT oko y - ose, opet nastaje kupa čiji je

poluprečnik baze r  1 , a visina H  2 pa je
1 2 1 2
V  r   H   12    2  .
3 3 3
Provjeravajući ovaj rezultat programskim paketom MA-

THEMATICA, testiramo zapravo svoju komunikaciju sa računa-
rom.
Slika 52
(* Rotaciona tijela – ravni lik *)
Clear[f,x,y,z];
f[x_]:=2x;
Print[″Rotacija oko x osi... ″];
Print[″Volumen X = ″, Pi Integrate[f[x]^2,{x,0,1}]];
x=r;
y=f[r] Cos[fi];
z=f[r] Sin[fi];
ParametricPlot3D[{x,y,z},{r,0,Pi},{fi,0,2Pi}];
Rotacija oko x osi...
4 Pi
Volumen X = ----
3
Clear[x,y,z]
Print[″Rotacija oko y osi... ″];
Print[″Volumen Y = ″, 2 Pi Integrate[x f[x],{x,0,1}]];
x=r Cos[fi];
y=r Sin[fi];
z=f[r];
Rotacija oko y osi...
4 Pi
Volumen X = ----
3
Slika 53
Primjer 12: Posmatrajmo grafik funkcije f :   , f (x )  x  sin x na intervalu [0, ] .

Prikažimo grafički rotaciona tijela nastala rotacijom zadate krive nad zadatim segmentom, prvo
oko y - ose pa onda x - ose, a zatim pročitajmo odgovarajuće zapremine.
(* Rotaciona tijela – ravni lik *)
Clear[f,x,y,z];
f[x_]:=x Sin[x];
Plot[f[x],{x,0,Pi}];
Print[″Rotacija oko x osi... ″];

Print[″Volumen X = ″, Pi Integrate[f[x]^2,{x,0,Pi}]];
x=r;
y=f[r] Cos[fi];
z=f[r] Sin[fi];
Slika 54
Rotacija oko x osi...

-Pi Pi
Volumen X = Pi (--- + ---)
4 6
Slika 55
Clear[x,y,z,VolY]
Print[″Rotacija oko y osi... ″];
x=r Cos[fi];
y=r Sin[fi];
z=f[r];
Rotacija oko y osi...
Slika 56
Jasno je da rukom rađene skice zadate funkcije f (x )  x sin x , kao i zadatih rotacionih
tijela, čak i uz mnogo uloženog truda i vremena, po kvalitetu ne bi bile ni približno takve kao što
su ove dobijene programskim paketom MATHEMATICA.
Uvjerimo se da bi smo i za račun potrošili mnogo vremena.
 y dx ,
2
Zbog Vx   za y  x sin x , izračunajmo prvo x
2
sin2 x dx metodom
0
parcijalne integracije, uzimajući da je u  x 2 , a dv  sin2 x dx .

Tako dolazimo do
1 3 1 2  2 1 
x  x sin x dx ,
 x 2 sin2 x dx 
2
x  x sin 2x  
4  2


što opet traži rješavanje integrala  x sin x dx metodom parcijalne integracije, uzimajući da
je u  v , a dv  sin 2x dx .
Tako je
1 1
 x sin 2x dx   2 cos 2x  2  cos 2x dx .
1
Smjenom 2x  t , rješavamo integral  cos 2x dx  2
sin 2x , pa je
1 1
 x sin 2x dx   2 cos 2x  4
sin 2x .
Sada je
x3 1 1 1
 x 2 sin2 x dx 
6
 x 2 sin 2x  x cos 2x  sin 2x .
4 4 8
Dakle,

Vx   x 2 sin2 x dx
0

 x3 1 1 1 
    x 2 sin 2x  x cos 2x  sin 2x 
 6 4 4 8  0
 3 1 1 1 
    2 sin 2   cos 2  sin 2
 6 4 4 8 
 3   3
(4  6)
      .
 6 4  24
I dok će profesor, programski paket MATHEMATICA, koristiti kod pripreme ovog zadatka
za rad na času ili pismenom ispitu (kolokvijumu), student će njim samo provjeriti tačnost svog
mukotrpnog računanja koji bi trebao samostalno provesti na času ili pismenom zadatku.
Takođe, tijela smještena u kvadre poznatih dužina stranica omogućavaju procjenu
rezultata u vezi sa zapreminom. Procjenu rezultata u nastavi matematike dobro je njegovati.
7.10. PRIMJENA PROGRAMSKOG PAKETA „MAPLE“

KOD IZRAČUNAVANJA ODREĐENOG INTERGALA
1
Primjer 13: Izračunati integral ∫2
−1
1 − x 2 dx .
Rješenje:
> Int( 2*sqrt(1-x^2),x=-1..1)=int( 2*sqrt(1-x^2),x=-1..1);

1
⌠ 2 1 − x 2 dx = π


⌡-1
e
1
Primjer 14: Izračunati integral ∫x
1
3
ln x
dx .
Rješenje:
>
Int(1/(x*root[3](ln(x))),x=1..exp(1))=int(1/(x*root[3](ln(x))),x=1..ex
p(1));
e
⌠ 1 3

 dx =
 ( 1/3 ) 2
 x ln( x )
⌡1
+∞
1
Primjer 15: Izračunati integral ∫x
−∞
2
+1
dx .
Rješenje:
> Int( 1/(1+x^2),x=-infinity..infinity)=int( 1/(1+x^2),x=-

infinity..infinity);
∞
⌠ 1
 dx = π
 2

 x +1
⌡−∞
B Primjenom definicije određenog integrala izračunati sljedeće integrale:


1 1 2 2
dx
 x 3dx , b)  e dx ,  sin xdx , 
x
a) c) d)
0 0 0 1
x2
Uputstvo: d) Uzeti i  x i x i 1 , i  0,1, ... , n  1 .
C Primjenom Njutn – Lajbnicove formule izračunati:


1 4
x 1 2
a)  (x x  x 4 )dx , b)  x
dx , c)  1  cos x 2 dx ,
0 1 

2
1 6
d)  x 2  2x  1 dx , e)  (|x  4 |  | 2  x |)dx .
1 0
D Metodom smjene promjenljivih izračunati sljedeće integrale:


2 9
dx 2
  x  1 dx , 
3
a) , b) c) cos2 x dx ,
1
2x  1 2 

2
1
4 1
dx 2
ex
2
dx
d)  1  2x  1
, e)  x 3
dx , f)  e x
 ex
,
0 1 0

e 1 4
dx
  4  x 2 dx ,  cos
3
g) 2
, h) i) x dx ,
1
x (1  ln x ) 0 0
 2 2
 2 ln 8
2 5 3 9x   dx
j)  cos x  cos x dx , 3
k) e
(x 5)2
dx  3  e  3
. m)  x 1  ln x
,
 4 1 ln 3

2 3

 1 3
4
cos3 x dx
 x
5
n)  dx , o) 2
, p) 1  x 2 dx ,

3
sin x 0.5 8  2x  x 0

2
/2
dx
q)  2  sin x
.
0
E Dokazati da za proizvoljne realne brojeve a i b važi nejednakost

| arctg a  arctg b |  | a  b | .
F Naći izvod funkcije:

x x
cos t t2  4
a) F (x )   t
dt , b) F (x )   et  4
dt .
1 0
G Izračunati sljedeće integrale:

 1
x
a)  sin 2008
x
dx , b)  1  x 2 tg x dx .
 1
H Koristeći metod parcijalne integracije izračunati sljedeće integrale:


1 1 3
x
 ln(x  1)dx , e
x
a) b) dx , c)  cos2 x
dx ,
0 0 
6
1 
1 2 4
1x
 x arctg x dx ,  x ln 1  x e
3x
d) e) dx , f) sin 4x dx ,
0 0 0
1
2 1 3
arcsin x 1 x
g)  1x
dx , h)  arctg
x
dx , i)  arcsin 1x
dx ,
0 0 0

2
 xe
x
j) sin x dx .
0
I Koristeći određeni integral izračunati sljedeće granične vrijednosti:

1   2 n  1 
a) lim cos  cos  ...  cos  ,
n  n   n n n 
 1 1 1  ,
b) lim    ...  
n  
 16n 2  12 16n 2  22 15n 2 
 1  2  ...  n  
c) lim  ,   0 ,
n  
 n 1 
 n n n 
d) lim    ...   ,
 12  n 2
n  22  n 2 2n 2 
 2 2 2
1  1  
 2  
 n  
e) lim 1    1    ...  1    ,
n  n   n   n  n
 
 13 23 (4n  1)3  .

f) lim  4  4  ...  
n   n n n4
 
J Izračunati:
2
1 1 6
dx dx dx
3
dx
a)  x
, b)  3
x 2
, c)  (4  x )2
, d)  x 9x 2  1
.
0 1 2 1
3
K Dokazati da je:
1
(2n )!!
I n   (1  x 2 )n dx  .
0
(2n  1)!!
Uputstvo: Primijeniti metodu parcijalne integracije i činjenicu da je
(2n )!!  2  4  6  (2n ) i (2n  1)!!  1  3  5  (2n  1)!! .
L Izračunati na sva četiri, prethodno navedena, načina približne vrijednosti integrala

1
dx
 1  x2
na 4 decimale, dijeljeći interval u 10 jednakih djelova, pa ih uporediti sa tačnom
0
vrijednošću integrala.
M Kada će Simpsonovo pravilo dati tačnu vrijednost integrala za svako a i b ?
Uputstvo: Greška treba da bude nula za svako x , tj. f IV (x )  0 . Dakle, f (x ) je polinom

trećeg stepena, tj. f (x )  ax 3  bx 2  cx  d ; a,b, c, d   .
N Neka je funkcija f (x ) nenegativna na segmentu [a,b ] , tada se približna formula

b
 a  b 
 f (x )dx  (b  a )f  2 
 (slika 53)
a
zove tangentno pravilo, formula
b
b a
 f (x )dx  2
[ f (a )  f (b)] (slika 54)
a
tetivno pravilo, a formula
b
b a    
 f (a )  4 f  a  b   f (b) (slika dolje)
 f (x )dx 
6   2  
a  
Simpsonovo pravilo.
Ako sa T i T označimo približne vrijednosti integrala J izračunate po tetivnom i

tangentnom pravilu, onda je
J T J T
lim  2 , tj.  2 .
b a
J T J T
T  2T
Odavde izlazi J  . Uvrstimo li u desnu stranu vrijednost za T i T , dobićemo
3
Simpsonovo pravilo. Dokazati.
O Naći površinu figure ograničene datim krivim:

a) y  e x , x  0, y  0, x  a ,
b) y  2x  x 2 , y  | x | ,

c) y  x  , y  cos x , x  0 ,
2
x2 1
d) y  , y ,
2 1  x2
1
e) y  8  x 2 , y  x 2 .
2
P Izračunati površinu ravne figure ograničene linijama x  2y 2 , x  4  3y 2 .

32
Rezultat: .
3
3
Q Naći površinu figure koja je ograničena linijama x 2  4y i y  2
.
x 4
2 1
Rezultat: 3 arctg  2 .
2 3
R Odrediti površinu figure koja se nalazi u prvom kvadrantu i ograničena je krivim linijama
x 2  y 2  3 , x 2  2y i y 2  2x .
2 3 1
Rezultat:  arcsin .
3 2 3
Uputstvo: Iskoristiti poznatu formulu iz trigonometrije:
 
arcsin   arcsin   arcsin  1  2   1   2 ,   0 .
S Izračunati površinu figure koja leži u prvom kvadratu ograničenu krivima:

y 2  4x , x 2  4y i x 2  y 2  5 .
2 5 3
Rezultat:  arcsin .
3 2 5
T Naći površinu ograničenu linijama:

a) y  x 2  2x  2, y  x 2  4x  1, y  3 ,
b) y  x 2  2x  2, y  x 2  4x  5, y  1 .
9 9
Rezultat: a) , b) .
4 4
U Naći površinu figure ograničene parabolom y  x 2  2x  2 , tangentom u tački M (3, 5)

date parabole i koordinatnim osama. Rezultat: 9.
V Naći površinu figure ograničene parabolom y  x 2  2x  3 , tangentom u tački

M (3, 12) date parabole i koordinatnim osama. Rezultat: 9.
W Koji dio površine polukruga odsijeca parabola koja prolazi kroz krajeve prečnika polukruga i
koja dodiruje kružnicu u tački koja je podjednako udaljena od krajeva prečnika?
Sn 3  8
Rezultat:  , gdje je S površina dijela polukruga koga odsijeca parabola.
S 3
X Naći površinu figure ograničene krivom y  15  e 2x i krivom y  7  e x dx koja prolazi

kroz tačku A(0,10) .
7 4
Rezultat:  12 ln .
2 3
Y Naći površinu figure ograničene linijama: y  2  | x  1 |, y  sin x , x  0, x  2.

Rezultat: 2  cos 2 .
Z Naći sve vrijednosti parametra a ( a  0 ), za koje je površina figure ograničene parabolom

x 2  2ax  3a 2
y
1 a4
a 2  ax
i pravom y  najveća. Rezultat: a  4 3 .
1 a4
2 2
x  3  y  3
8 Naći površinu astroide  
     1 .
 a  a 
3 2
Rezultat: a  . Uputstvo: Iskoristiti parametarske jednačine astroide
8
x  a cos3 t, y  a sin 3 t, 0  t  2 .
9 Naći površinu figure koju ograničavaju kružnica   3 sin  i kardioida   1  cos 

.
3
Rezultat: (  3 ) . Uputstvo: Naći presječne tačke datih krivih. Rješavanjem sistema
4

  3 sin 

 , 0 .
  1  cos 




nalazimo da je 1  , 2   .
3
Dalje je

3 
1 1
P
2  3 sin2  d  
2  (1  cos )d  .
0 
3
: Naći površinu figure, ograničene kružnicama:

  3 2 cos  i   3a sin  .
Rezultat: 2,25 a (   arctg 2  2 ) .
2
; Naći površinu oblasti (uvodeći polarne koordinate) ograničene krivim:

2 2 3 2 2 2
a) (x  y )  4a x y ,
4 4 2 2 2
b) x  y  a (x  y ) ,
c) x 6  y 6  a 2x 4 ,
2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2
d) (x  y )  a (x  y ) i (x  y )  4a (x  y ) ,
2 2 2 2 2 2 2 2 2
e) (x  y )  a (x  y ) i (x  y )  2a xy .
a 2 a 2  2  2
Rezultat: a) ; b) 2 a 2  ; c) ; d) 3a 2 ; e) 1  a .
2 2  2 
< Naći površinu sektora koji je ograničen kardioidom

  a(1  cos ), a  0.
= Naći zapreminu i površinu omotača kružnog valjka čiji je poluprečnik osnove r , a visina H .
a Naći zapreminu i površinu omotača kružne kupe čiji je poluprečnik osnove r , visina H , a
izvodnica s .
x2 y2
b Data je elipsa E čija je jednačina   1 . Koristeći parametarske jednačine, naći:
a2 b2
a) površinu elipse,
b) zapreminu tijela nastalog rotacijom elipse oko x - ose.
Uputstvo: Parametarske jednačine elipse su x  a cos t, y  b sin t, t  [0,2] .
 3 
c Izračunati dužinu luka krive y  ln(sin x ) od tačke A  , ln  do tačke
 3 2 
 2 3 
B  , ln  .
 3 2 
d Izračunati dužinu luka krive definisane sa x  a(cos t  t sin t ) , y  a(sin t  t cos t ) ,

0  t  2 .
e Izračunati dužinu kružnog luka, ako je poluprečnik a i centralni ugao .
Rezultat: a . Uputstvo: Polarna jednačina luka je   a, 0     .
1
f Naći dužinu luka krive y  (3  x ) x između tačaka presjeka krive i ose Ox .
3
Rezultat: 2 3 .
2  1 3
g Naći dužinu luka krive y  ln sin x od x  do x  .
 2 2 2
4
Rezultat: ln(1  2 ) .

h Naći dužinu luka, između susjednih nula, funkcije y  ln(2 cos x ) .

Rezultat: 2 ln(2  3 ) .
i Izračunati dužinu luka krive

1
y
2
 
x x 2  1  ln x  x 2  1 
 
od x 1  1 do x 2  a  1 .
a(a  2)
Rezultat: .
2
j Naći dužinu luka krive:

x
a) f (x )   t 4  1 dt, 1  x  2 ,
1
x

b) f (x )   sin 2t dt, 0  x 
4
,
0
x

c) f (x )   cos 2t dt, 0  x 
4
.
0
7
Rezultat: a) ; b) 1 ; c) 1 .
3
ex  1
k Naći dužinu luka krive y  ln od tačke M 1 sa apscisom x 1  a do tačke M 2 sa
ex  1
apscisom x 2  b ( b  a ).
eb  e b
Rezultat: ln .
ea  e a
a  x x

e a  e a

l Naći dužinu luka krive: y   između pravih x  a , x  0 .
2  
m Izračunati dužinu luka krive

x  e t (cos t  sin t ), y  e t (cos t  sin t )
od t1  0 do t2  t .
Rezultat: l  2(et  1) .
n Naći obim astroide x  a cos3 t, y  a sin 3 t . Rezultat: 6a .
a 
o Izračuanti dužinu odsječka linije   od tačke   0 do tačke   .
  2
cos   
 3 
p Izračunati zapreminu i površinu omotača tijela dobijenog obrtanjem astroide

2 2 2
x 3  y 3  a 3 oko x - ose.
Uputstvo: Parametarske jednačine astroide su x  a cos3 t, y  a sin 3 t . Njen grafik je dat

na sljedećoj slici:
 
Zbog simetrije, dovoljno je posmatrati dio krive u I kvadrantu za koga t   , 0 .
2 
 
2 |x |
q Nacrtati grafik funkcije y  , pa odrediti zapreminu tijela koje nastaje rotacijom
1  x2
luka krive oko ose Ox na intervalu između tačaka maksimuma te funkcije.
r Naći zapreminu tijela dobijenog obrtanjem krive y  2x  x 2 , između tačaka x  0 i

x  2 , oko x - ose.
16
Rezultat: V  .
15
s Naći zapreminu tijela dobijenog obrtanjem dijela površi ograničene linijama

y  e x , y  0, x  0

oko x - ose. Rezultat: .
2
t Izračunati zapreminu tijela koje se dobija rotacijom oko x - ose:

e x  e x
a) krive y  , 0  x  ln 3 , b) krive y 2  x (2  x ) ,
2
c) parabole y 2  16x , 5  x  12 .
u Data je kružnica čija je jednačina x 2  y 2  36 i prava čija je jednačina x  3 .

a) Napisati jednačine tangenti kružnice u tačkama presjeka date prave i kružnice.
b) Izračunati površinu figure F ograničene kružnicom i tangentama.
d) Naći dužinu manjeg luka kružnice kojeg određuju pomenute tangente.
e x  e x
v Izračunati površinu nastalu obrtanjem luka krive y  između tačaka x  0 i
2
 2
x  1 oko x - ose. Rezultat: (e  4  e 2 ) .
4
w Naći površinu tijela nastalog rotacijom oko ose Ox zatvorene konture, obrazovane krivima
67 5   
y  x 2 i x  y 2 . Rezultat: P   ln(2  5 )  .
48 32 6
x Naći površinu rotacionog tijela koje nastaje rotacijom figure ograničene krivom y 2  4  x
62
i pravom x  2 oko ose Ox . Rezultat: .
3
a  x x 
y Luk lančanice y  e a  e  a  čiji krajevi imaju apscise 0 i x , rotira oko ose Ox .
2  
a
Pokazati da za površinu i zapreminu tog tijela važi formula V  P.
2
z Naći površinu tijela nastalog rotacijom jednog svoda cikloide x  a (t  sin t ) ,

a 2
y  a(1  cos t ) oko ose Ox . Rezultat: 64 .
3
4 Naći površinu tijela nastalog rotacijom oko ose Ox kardioide

x  a(2 cos t  cos 2t )
y  a(2 sin t  sin 2t )
128 2
Rezultat: a .
5
PRILOG I
REKAPITULACIJA SREDNJOŠKOLSKOG GRADIVA

Realni brojevi
Stepen Korijen
• Stepen: a
n
1° Aritmetički n – ti korijen, n   , broja a    je jedinstveno
- a   je osnova n
pozitivno rješenje jednačine x  a .
- n   je eksponent
1 1
- Oznaka: a n ili n
a i a a 2
1° Stepen realnog broja a cijelim brojem n
definiše se na sljedeći način: 2° Aritmetički n – ti korijen n
a broja a   ako je n neparan
def def
n
1
• a a •a
n 1
 an  a broj je jedinstveno negativno rješenje jednačine x  a .
 a, ako je n neparan
• a 0  1, a  0 •
n
a n  
 | a |, ako je n paran
def
1

• a n  , a0
an
3° Ako je a, b   0 i n, m   , onda važi:
2° Ako je a, b   i n, m   , onda važi: • n
ab  n a n
b
m n m n
• a a  a
n
a a
• n  , b0
an b n
b
• a n m
,a0
am • m n
a  n m
a  mn a
• (a )  (a )  a
n m m n nm
nm
• am  n a
• (ab)n  a nb n  n a nb ,

 n neparan
n • an b  

 a  an 
 sgn a a b , b  0 i n paran
n n
•    m , b  0 

 b  b n
a a
• n
n
a
n
b bn
• 
  
b  , a, b  0
 b   a  • a m /n  (a 1/n )m  (a m )1/n  n
a m  (n a )m
• a m /n  1 / n a m  1 / (n a )m , a  0
3° Prethodna pravila važe i za realne
eksponente n i m ! • n
0 0 • n
1 1
Logaritmi
Logaritam broja b    za osnovu a    \ {1} je 1) loga xy  loga x  loga y ,
jedinstveno rješenje jednačine a  b .

x x
2) loga  loga x  loga y ,
Oznaka: loga b y
1
3) log p x   loga x ,
Logaritam nije definisan za b  0 ! a
p
loga b
a b loga a p  p, p   1
4) loga (n x )  loga x ,
n
loga a  1 loga 1  0
1
5) loga b  ,
Dekadni logaritam, log x , ima osnovu 10 logb a
Prirodni logaritam, ln x , ima osnovu logb x
e  2.718... 6) loga x  ,
logb a
ln x
log x   log e  ln x 7) loga x p  p loga x ,
ln 10
 (0.43429...)ln x 8) loga x  loga x p
log x
Iz a, b    \ {1}, x , y   , n  , p   \ {0} ln x   ln 10  log x
log e
slijedi:  (2.30259...)log x
Cijeli algebarski racionalni izrazi i njihove transformacije
Cijeli algebarski racionalni izrazi ili polinomi su izrazi koji ne sadrže operaciju dijeljenja izrazom koji sadrži
promjenljive.
(A  B )2  A2  2AB  B 2
A2  B 2  (A  B )(A  B )
(A  B )3  A3  3A2B  3AB 2  B 3
(A  B )3  A3  3A2B  3AB 2  B 3
A3  B 3  (A  B )(A2  AB  B 2 )
A2n  B 2n  (An  B n  2An B n )(An  B n  2An B n )
2n 1 2n 2 2n 2
A B 2n 2n
 (A  B )(A A B  ...  AB  B 2n 1 )
2n 1 2n 1 2n 2 2n  3 2n  3
A B  (A  B )(A A B  ...  AB  B 2n 2 )
A2n 1  B 2n 1  (A  B )(A2n 2  A2n 3B  ...  AB 2n 3  B 2n 2 )
PRILOG 1 – Rekapitulacija srednjoškolskog gradiva 515
Prošireni skup realnih brojeva
Podesno je skupu realnih brojeva pridružiti i dva simbola  i  (koji nijesu brojevi) i tako dobiti skup
    {}  {} .
Pri tome se uzima da za svaki realan broj x važi nejednakost

  x   .
Ako elemente iz  vidimo kao tačke na brojnoj osi, tada je  „beskonačno daleka“ nadesno, a  je
„beskonačno daleka“ nalijevo „tačka“ brojne ose. Simbole  ,  čitamo kao plus beskonačno i minus
beskonačno.
Sva neredna pravila imaju prirodno opravdanje ako se samo zamisli da je  vrlo veliki pozitivan odnosno
 vrlo veliki (po apsolutnoj vrijendosti) negativan broj.
2    
1.   x   16.  , x  0  
(  5  ,   
3
 )
x  3  
2. ()  ()          
17.  , x  0  
3. ()  ()       x  5  
4. x ()  ()  x  , x  0 (3  ()  ) x  5 

18.  , x  0   
0  0 
5. x ()  ()  x  , x  0 (4  ()  )
 
6. x ()  ()  x  , x  0 (2  ()  ) 19.
x
 , x  0  1 / 3  
 0 
0 
 1 
7. x ()  ()  x  , x  0   ()   20.
x  5



 2  0    0 

8. ()()    3 
x 
21. 0 
9. ()()  ()()       0 
10. ()()   22.   4

  ...  n   
11. ()n  , n   ()  
5
23. 3
  5
  ...  2n 1   ,
12. ()2n  , n   ()  

4
24. 0

0 n
25.   
13. ()2n 1  , n   ()  3
26. e   0
   
14.  , x  0  
x  2   27. e   
28. ln 0  
   
15.  , x  0  
x  4   29. ln()  
Ipak, nikakav određeni smisao ne može pripisati izrazima

0 
()  (), 0  (), , , 00 , 1 , 0 .
0 
Napomena: Zapazimo da sa simbolima  i  ne možemo računati kao sa brojevima, jer skup  ne

zadovoljava sve aksiome za skup realnih brojeva. Na primjer, za  ne postoji „inverzni element“ takav da
()  x  0 ili ()  x  1 . Ipak, ako se navedenim pravilima dosljedno služimo, možemo da pojednostavimo
neka izvođenja i skratimo način izražavanja.
TRIGONOMETRIJA
Trigonometrijska kružnica
Kružnica poluprečnika 1 sa centrom u koordinatnom početku je trigonometrijska kružnica.
Definicija. Neka je M (x , y ) tačka dobijena iz tačke A(1, 0) rotacijom oko koordinatnog početka za orijentisani
ugao mjere  . Tada je:
def
def def def
y x
• sin   y • cos   x • tg   (x  0) • ctg   (y  0)
x y
• Uglovima   2k , k   na kružnici K odgovara ista tačka M

- sin(  2k )  sin   cos(  2k )  cos 
• Uglovima   k , k   odgovaraju iste tačke N i P
- tg(  k )  tg   ctg(  k )  ctg 
• M (x , y )  M (cos , sin ) je na kružnici za svako   
- 1  sin   1   1  cos   1  sin2   cos2   1

• tg   yn • ctg   x p
Osnovni identiteti
1 cos 
cos2   ctg  
sin2   cos2   1 1  tg2  sin 
sin  cosec2   1  ctg2 
sin   cosec   1 tg  
cos  tg2 
2 ctg2  sin2  
cos   2
sec   1  tg  2
1  tg2 
1  ctg2 
tg   ctg   1 1
sin2  
cos   sec   1 1  ctg2 
Svođenje na prvi kvadrant Znak po kvadrantima

sin()   sin  cos()  cos  kvadrant sin  cos  tg  ctg 
tg()   tg  ctg()   ctg  I + + + +
II + – – –
sin(2k   )  sin  sin(  )   sin 
III – – + +
cos(2k   )  cos  cos(  )   cos 
IV – + – –
tg(2k   )  tg  tg(  )   tg 
ctg(2k   )  ctg  ctg(  )   ctg 
Adicione formule
sin  / 2     cos  sin 3 / 2      cos  sin(  )  sin   cos   cos   sin 
cos  / 2      sin  cos 3 / 2      sin  cos(  )  cos   cos   sin   sin 
tg  / 2      ctg  tg 3 / 2      ctg  tg   tg 
tg(  ) 
ctg  / 2      tg  ctg 3 / 2      tg  1  tg   tg 
ctg   ctg   1
ctg(  ) 
ctg   ctg 
PRILOG 1 – Rekapitulacija srednjoškolskog gradiva 517
Neke vrijednosti trigonometrijskih funkcija
 0 30 45 60 90 180 270 360

1 2 3
sin  0 1 0 1 0
2 2 2
3 2 1
cos  1 0 1 0 1
2 2 2
tg  3
0 1 3  0  0
3
ctg  3
 3 1 0  0 
3
2 3
sec  1 2 2  1  1
3
2
cosec   2 2 1  1 
3
    3
 0  2
6 4 3 2 2
Transformacije
  1
sin   sin   2 sin  cos sin   sin   [cos(  )  cos(  )]
2 2 2
  1
cos   cos   2 cos  cos sin   cos   [sin(  )  sin(  )]
2 2 2
  1
cos   cos   2 sin  sin cos   cos   [cos(  )  cos(  )]
2 2 2
sin(  )
tg   tg  
cos   cos 
sin(  )
ctg   ctg  
sin   sin 
Funkcije dvostrukog ugla i polovine ugla

ctg2   1  1  cos 
sin 2  2 sin  cos  ctg 2  tg 
2 ctg  2 1  cos 
cos 2  cos2   sin2   1  cos   1  cos 

sin  ctg 
2 2 2 1  cos 
2 tg   1  cos 
tg 2  cos 
1  tg2  2 2
PRILOG II
PRIPREMNI ZADACI ZA PISMENI DIO ISPITA

(I i II KOLOKVIJUM)
Prvi kolokvijum
 Primjer 1
 
ln i
B Izračunati 3 i .
C Metodom matematičke indukcije dokazati da za svaki prirodan broj n važi

n(4n 2  1)
12  32  ...  (2n  1)2  .
3
D a) Formulisati Kroneker – Kapelijevu teoremu.

b) U zavisnosti od realnog parametra a diskutovati i riješiti sistem jednačina
x y z  6
(a  2)x  4y  z  5
6x  ay  2z  13
3n  1 3
E a) Dokazati, po definiciji, da niz sa opštim članom an  ima graničnu vrijednost . Koliko je
4n  3 4
članova tog niza van  - okoline njegove granične vrijednosti za   103 ?
 1 1 1 1 
b) Izračunati graničnu vrijednost lim      .
n   1  9
 9  17 17  25 (8n  7)(8n  1) 
PRILOG 2 – Pripremni zadaci za pismeni dio ispita 519
 Primjer 2
B Izračunati (1  i )1i .
C Koristeći metod matematičke indukcije dokazati da za svako n   važi

1  1!  2  2 !  3  3 !  ...  n  n !  (n  1)!  1 .
D a) Formulisati Kroneker – Kapelijevu teoremu.

b) U zavisnosti od realnog parametra  diskutovati i riješiti sistem jednačina
x y z  6
x  4y  z  5
6x  (  2)y  2z  13
E Primjenom Košijevog kriterijuma ispitati konvergenciju niza

xn    , n
1 2 23 n(n  1)
 Primjer 3
i
 1 3 
B Izračunati 
  i  .
 2 2 
C Koristeći metod matematičke indukcije dokazati da za svako n   važi

12 22 n2 n(n  1)
  ...   .
1 3 35 (2n  1)(2n  1) 2(2n  1)
D U zavisnosti od realnog parametra m diskutovati i riješiti sistem jednačina
2x  2my  3z  4
3x  2my  2z  3m
7x  4my  8z  11.
n 1
 2

E Izračunati lim  n 2 3n  3 .
n   n  n  1
 
Drugi kolokvijum
 Primjer 1
 1x  3 1x
 ,x  0

B Dokazati da je funkcija f (x )   x neprekidna na  .
 1
 , x 0
 6
1
C Ispitatit tok i nacrtati grafik funkcije f (x )  xe 1x .
D Izračunati sljedeće integrale:

2
dx
e
 ln x 

a)  sin x
; b)   x 2
 dx .

1
E Data je kružnica čija je jednačina x 2  y 2  25 i prava čija je jednačina x  3 .

a) Napisati jednačine tangenti kružnice u tačkama presjeka date prave i kružnice;
b) Izračunati dužinu manjeg luka kružnice, koji je određen presječnim tačkama kružnice i prave;
c) Izračunati površinu figure F ograničene kružnicom i tangentama;
d) Izračunati zapreminu tijela koje nastaje rotacijom figure F oko ose Ox ;
e) Izračunati površinu tijela koje nastaje rotacijom figure F oko ose Ox .
 Primjer 2
B Odrediti paramater a tako da funkcija

 cos(xeax )  cos(xe ax )
 , x 0
f (x )   x3

2, x 0

C Ispitatit tok i nacrtati grafik funkcije f (x )  x 2 ln x .
D Riješiti sljedeće integrale:

dx
 cos 
5
a) x sin x dx , b) .
1  sin x  cos x
E Data je hiperbola čija je jednačina x 2  y 2  1 i prava čija je jednačina x  2 .

a) Napisati jednačine tangenti hiperbole u tačkama presjeka date prave i hiperbole.
b) Izračunati površinu figure F ograničene hiperbolom i tangentama.
PRILOG 2 – Pripremni zadaci za pismeni dio ispita 521
 Primjer 3
B a) Naći po definiciji izvod funkcije f (x )  sin x 2 ;

1
b) Izračunati graničnu vrijednost lim x 1x .
x 1
2
C Ispitati tok i nacrtati grafik funkcije f (x )  x  5x  7 .
x 2
D Riješiti sljedeće integrale:

arctg x 2 x
a)  x (1  x )
dx ; b)  arcsin 1x
dx .
E Izračunajmo zapreminu torusa koji nastaje obrtanjem oko x - ose kružne površi
x 2  (y  a )2  R 2 ,
pri čemu je 0  R  a .
PRILOG III
Ispitna pitanja
B a) Formulisati princip matematičke indukcije.

n 2 (n  1)2
b) Dokazati jednakost 13  23  33    n 3  .
4
n
C a) Dokazati binomni obrazac (a  b)n   C nka n kb k .
k 0
b) Dokazati formule C nk  C nn k i C nk  C nk 11  C nk 1 .
D Razni oblici zadavanja kompleksnog broja.

a) Moivrova formula;
b) Koristeći trigonometrijski zapis kompleksnog broja, izračunati vrijednost izraza (1  3 i )100 .
E Množenje matrica A  (aik )mp i B  (bkj )pn . Svojstva množenja.
F Pojam inverzne matrice.
G Rang matrice.
H Kroneker – Kapelijeva teorema.
I Kramerova teorema.
J a) Parametarsko zadavanje funkcije.

b) Jednačina elipse.
K Definicija supremuma i infumuma ograničenog skupa.
L Dokazati teoremu da svaki ograničen i monoton niz konvergira.
n
 1 
M Broj e : e  lim 1   .
n  
 n 
N Košijev kriterijum konvergencije.
PRILOG 3 – Ispitna pitanja 523
O Osnovni limesi.
P a) Lopitalovo pravilo.
x
b) Naći lim x .
x 0
Q Vrste prekida.
R a) Definicija prvog izvoda funkcije.

b) Geometrijsko i fizičko značenje.
S Naći po definiciji izvode sljedećih funkcija:

a) y  x n ; b) y  sin x ; c) y  cos x ; d) y  a x ; e) y  loga x .
T Izvod složene funkcije.
U Izvod inverzne funkcije.
V Izvodi višeg reda.
W Diferencijal funkcije, njegovo tumačenje i primjena.
X Rolova teorema.
Y Lagranžova teorema.
Z Košijeva teorema.
1
 x
8 Primjenom Lopitalovog pravila izračunati lim ln   arc tg x  .
x   2 
9 Tejlorova formula.
: Napisati Tejlorov polinom n-tog reda u okolini nule za sljedeće funkcije:

a) f (x )  e x ; b) f (x )  sin x ; c) f (x )  cos x ; d) f (x )  ln(1  x ) .
; Definisati ekstremum funkcije.

a) Potreban uslov za ekstremum.
b) Dovoljan uslov za ekstremum.
< Prevojna tačka grafika funkcije.
1
= Naći primitivnu funkciju F (x ) funkcije f (x )  , koja sadrži tačku (0,0). Dokazati da je
1 x2

arcsin x  arccos x  .
2
a Naći  sin mx cos nx dx ; m, n   .
Primjer: Izračunati  sin 2x cos 6xdx .
b Parcijalna integracija.
Primjer:  P (x )e dx , k   .
kx
n
c Parcijalna integracija.
Primjer:  P (x )cos kxdx ,
n
k   ( Pn (x ) je polinom n - tog stepena).
d Izračunati e cos bxdx ; a, b   .

ax
e Izračunati e sin bxdx ; a, b   .

ax
f Metod neodređenih koeficijenata.
(mx  n )
g Izračunati integral  x 2  px  q
dx ; m, n, p, q   .
tdt
h Izračunati integral  (t 2  a 2 )n
; n  N, a   .
i Integral  R(sin x, cos x )dx , R(u, v) je racionalna funkcija.

dx
j Izračunati  1  cos2 x
.
m r
k Integral  R(x, x n
, x s )dx , R je racionalna funkcija.
l Geometrijska interpretacija određenog integrala.

x2 y2
Primjer: Naći površinu figure ograničene krivom 2  2  1 .
a b
x
m Izvod određenog integrala po gornjoj granici: F (x )   f (t )dt .
a
n Osnovna teorema integralnog računa: Njutn – Lajbnicova formula.
o Naći površinu figure ograničene lukom krive y  sin x i x - osom na intervalu [, ] .
p Naći površinu figure ograničene jednim lukom cikloide x  a(t  sin t )  y  a(1  cos t ) i x - osom.
q Definisati  0
2
tg x dx .

Primjer: Izračunati površinu figure ograničene krivom y  tg2 x na intervalu [0, ].
2
PRILOG 3 – Ispitna pitanja 525
r Naći površinu figure ograničene krivom (x 2  y 2 )2  a 2 (x 2  y 2 ) .
s Zapremina obrtnog tijela.

Primjer: Naći zapreminu torusa nastalog rotacijom kruga čija je jednačina x 2  (y  b)2  r 2 oko x - ose
(b  r ) .
t Dužina luka krive: y  f (x ), a  x  b .

Primjer: Naći dužinu luka kružnice poluprečnika r .
u Naći dužinu jednog luka cikloide: x  a(t  sin t )  y  a(1  cos t ) .
v Naći dužinu jednog luka sinusoide.
w Površina rotacione površi.
x Naći površinu i zapreminu lopte poluprečnika R .

[1] S. Aljančić, Uvod u realnu i funkcionalnu analizu, Građevinska knjiga, Beograd, 1968.
[2] J. A. Anderson, J. Lewis, O. D. Saylor, Diskretna matematika sa kombinatorikom, Prevod

drugog izdanja, Računarski Fakultet, CET, Beograd, 2005.
[3] N. Bijedić, J. Gimbert, J. M. Miret, M. Vallas, Elements of Discrete Mathematical Structu-

res for Computer Science, Univerzitetska knjiga Mostar, 2007.
[4] Г. Н. Берман, Сборник задач по курсу математического анализа (15-oe изд.),

Наука, Москва, 1967.
[5] D. Blanuša, Viša matematika , I dio, Tehnička knjiga, Zagreb, 1964.
[6] B. Cerović, Matematika, Podgorica, 2001.
[7] V. Dajović, Teorija funkcija kompleksne promjenljive, ICS, Beograd, 1975.
[8] Ć. Doličanin, Ž. Petrušić, Matematika, Priština, 1985
[9] Б. П. Демидович, Сборник задач и упражнений по математическому анализу

(5-oe изд.), Гос. изд. физ – мат. лит., Москва, 1963.
[10] S. Duborija, M. Mosurović, G. Šuković, Linearna algebra i analitička geoemtrija, Zbirka

zadataka sa riješenim primjerima, Podgorica, 1997.
[11] Г. М. Фихтенгольц, Курс дифференциального и интегрального исчисления I-III (7-oe

изд.), Наука, Москва, 1969.
[12] Lj. Gajić, N. Teofanov, S. Pilipović, Zbirka zadataka iz Analiza I, Drugi deo (3. izdanje),
Univerzitet u Novom Sadu, Prirodno – matematički fakulte, Novi Sad 1998.
[13] M. Jaćimović, P. Obradović, Realni brojevi, CID, Podgorica, 2001.
[14] M. Kosmajac, K. Leković, Linearna algebra i analitička geoemtrija, NIO „Univerzitetska

riječ“, Titograd, 1986.
[15] Л. Д. Кудряцев, Курс математического анализа I, II, Высшая школа, Москва, 1981.
[16] R. Kurant, Kurs diferencijalnog i integralnog računa I, II (prevod sa eng.), Beograd
[17] I. M. Lavrentijev, R. Šćepanović, Zbirka zadataka iz matematičke analize, I dio, ITP

Unirex, Nikšić, 1992.
[18] И. И. Ляашко, А. К. Боярчук, Я. Г. Гай, Г. П. Головач, Справочное пособие по матема-

тическому анализу, Вища школа, Киев, I 1977, II 1979.
[19] S. Mardešić, Matematička analiza u n – dimenzionalnom realnom prostoru, Školska

knjiga, Zagreb, I 1974, II 1977.
[20] M. Marjanović, Matematička analiza I, Naučna knjiga, Beograd, 1979.
[21] D. S. Mitrinović, D. Mihailović, P. M. Vasić, Linearna algebra, polinomi, analitička geome-

trija, Građevinska knjiga, Beograd, 1973.
[22] В. П. Минорский, Сборник задач по высшей математике, Наука, Москва, 1969.
[23] M. Mršević, Đ. Dugošija, Zbirka rešenih zadataka iz matematičke analize I, Građevinska

knjiga, Beogra, 1978.
[24] Nastava matematike, XLVII, 3-4, Društvo matematičara Srbije, Beograd, 2002.
[25] P. Obradović, Algebra za III razred usmjerenog srednjeg obrazovanja, Republički zavod za
unapređivanje školstva, Titograd, 1978.
[26] S. Radenović, Matematička analiza I, Zbirka rešenih ispitnih zadataka i zadataka za pri-
premu ispita, Kragujevac, 1995.
[27] Г. Е. Шилов, Математический анализ. Фукции одного переменного, Наука, Москва

1-2. 1969, 3. 1970.
[28] G. Vojvodić, Predavanja iz matematičke logike i algebre, Novi Sad, 2000.

CIP - Kaталогизација у публикацији
Национална библиотека Црне Горе, Цетиње
ISBN 978-9940-514-59-4
COBISS.CG-ID 39283216

M. Andjic, A. M. Andjic - Inzenjerska Matematika

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

M. Andjic, A. M. Andjic - Inzenjerska Matematika

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Prof.

Prof. dr Žarko Pavićević,

Prof. dr Adis Balota,

Prenos rukopisa u elektronsku formu

Dizajn korica i kompletno grafičko uređenje

Knjiga je pisana prema planu i programu predmeta Inženjerska matematika za studente

Zbog obima posla, autori su svjesni tehničkih propusta u knjizi, pa će svaka

Podgorica, septembar 2019. godine Autori

1 REALNI I KOMPLEKSNI BROJEVI 13

1.1. AKSIOME REALNIH BROJEVA ................................................................................................... 15

Zadaci za vježbu ............................................................................................................................ 33

1.9. SKUP KOMPLEKSNIH BROJEVA ............................................................................................... 48

Zadaci za vježbu ............................................................................................................................ 67

1.10. POLINOMI ..................................................................................................................................... 81

1.11. PRIMJENA PROGRAMSKOG PAKETA „MAPLE“ KOD RASTAVLJANJA

Zadaci za samostalan rad ........................................................................................................ 89

2 ELEMENTI LINEARNE ALGEBRE 95

2.1. MATRICE .......................................................................................................................................... 97

2.2. DETERMINANTE .......................................................................................................................... 105

2.3. SISTEM LINEARNIH ALGEBARSKIH JEDNAČINA .............................................................. 113

Zadaci za vježbu .......................................................................................................................... 122

2.4. PRIMJENA PROGRAMSKOG PAKETA „MAPLE” U LINEARNOJ ALGEBRI ................ 131

Zadaci za samostalan rad ........................................................................................................ 135

3.1. BESKONAČNI NIZOVI. KONVERGENCIJA ............................................................................ 149

3.1.2. Broj e kao granična vrijednost niza ......................................................................... 158

Zadaci za vježbu .......................................................................................................................... 164

4 REALNE FUNKCIJE JEDNE REALNE PROMJENLJIVE 179

4.1. REALNE FUNKCIJE REALNE PROMJENLJIVE ...................................................................... 181

4.2. ELEMENTARNE FUNKCIJE ........................................................................................................ 191

4.3. GRANIČNA VRIJEDNOST FUNKCIJE ....................................................................................... 199

4.4. NEPREKIDNOST FUNKCIJE ....................................................................................................... 215

4.5. ASIMPTOTE GRAFIKA FUNKCIJE ........................................................................................... 228

Zadaci za vježbu .......................................................................................................................... 231

5.1. IZVOD FUNKCIJE .......................................................................................................................... 257

5.2. OSNOVNE TEOREME O IZVODIMA ...................................................................................... 263

5.3. LOGARITAMSKI IZVOD ............................................................................................................. 268

5.7. IZVODI VIŠEG REDA ................................................................................................................... 274

5.10. LOPITALOVA PRAVILA ............................................................................................................ 287

5.14. PRIMJENA ASIMPTOTSKIH RAZLAGANJA ....................................................................... 307

Zadaci za vježbu ......................................................................................................................... 312

5.15. PRIMJENA PROGRAMSKOG PAKETA „MAPLE“ KOD

Zadaci za samostalan rad ...................................................................................................... 353

6 NEODREĐENI INTEGRAL 367

6.1. PRIMITIVNA FUNKCIJA I NEODREĐENI INTEGRAL ......................................................... 369

6.2. NEKI INTEGRALI KOJI SE NE IZRAŽAVAJU POMOĆU

Zadaci za vježbu .......................................................................................................................... 374

6.3. METODE INTEGRACIJE .............................................................................................................. 379

6.4. INTEGRACIJA RACIONALNIH FUNKCIJA ............................................................................. 397

Zadaci za samostalan rad ........................................................................................................ 423

7 ODREĐENI INTEGRAL 427

7.1. POJAM ODREĐENOG INTEGRALA ........................................................................................ 429

Zadaci za vježbu .......................................................................................................................... 436

7.4. METODA SMJENE KOD ODREĐENOG INTEGRALA ........................................................ 439

7.5. METODA PARCIJALNE INTEGRACIJE ................................................................................... 443

7.8. NEKE PRIMJENE ODREĐENOG INTEGRALA ...................................................................... 467

7.9. PRIMJENA PROGRAMSKOG PAKETA „MATHEMATICA“

Zadaci za samostalan rad ...................................................................................................... 501

1.1. AKSIOME REALNIH BROJEVA

Definicija 1. Pod skupom realnih brojeva podrazumijevamo skup  u kome su definisane

7° Postoji element 1   , tako da je x  1  x , za sve x   .

U buduće ćemo, obično, umjesto x  y pisati xy .

1.2. POSLJEDICE ALGEBARSKIH AKSIOMA

U ovom odjeljku pokazaćemo neka od uobičajenih pravila računanja sa realnim brojevi-