v.br.867.

81. Smrt Mujina i Malke divojke

Majka Muju na sabah budila:

„Ustaj, Mujo, sabah će te proći!“
„Prođi me se, ostarila majko!
Nije meni, majko, do sabaha,
Jako me je, majko, zabolilo, 5
Ubiše me dva Pašića mlada,
Dva Pašića i dva Carevića
U sokaku, u Solarevići,
Pod pendžeri Malke Malkadune.
Ven mi steri mekane jatake1 10
I sazovi hodže i hadžije,
Kupajte me đulsijom vodicom,
Utirajte rumenom ružicom,
Pustite mi perčin niz tenešir2,
Što mi ga je Malka nagojila, 15
Na pendžeru prama misečini.
Ne noste me niz novu čaršiju,
Ven me noste niz Solareviće
Ispod kule Malke Malkadune.“
To izreče i dušu ispusti. 20
Sve je majka sina poslušala
I sazvala hodže i hadžije.
Kupaju ga đulsijom vodicom,
Utiraju rumenom ružicom,
Pušćaše mu perčin niz tenešir. 25
Ne nose ga niz novu čaršiju,

1
Posteljina
2
Sto na kojem se pere mrtvac
 Ven ga nose niz Solareviće
Ispod kule Malke Malkadune.
Kad je Malka Muju opazila
Od sebe je đerđef odbacila 30
Dvi mu zlatne noge prilomila,
Pade Malka, žalosna joj majka,
Kako pade više ne ustade.
Povikuje Malkunina majka:
„Javaš, javaš, hodže i hadžije! 35
Dočekajte još jednog mejita3.“
Dočekaše hodže i hadžije,
Opremiše Malku Malkadunu,
Naprid nose Malku Malkadunu,
A za Malkom, Muju momče mlado, 40
Zajedno im mezar4 iskopaše
I kroz mezar pendžer ostaviše,
I kroz pendžer ruke sastaviše,
Kad se prenu da se poigraju.

16.II.1928. (Kazivao: Smail Ćehić

Umirovljeni putar iz K.Vakufa)
Umro 7.IV.1929 u starosti 68 godina

Štampana u kalendaru „Napredak“ 1931.

Perčin-pramen ili čuperak kose na vrh glave ili na zatioku kod muškarca

Ova pjesma, svojom temom i radnjom spada u kategoriju balada „stradanje smrću rastavljanih
ljubavnika“. Iz ove pjesme ne možemo tačno da znamo koji je razlog što Mujo i Malka nisu
mogli da budu zajedno, ali Mujo zbog toga pati i zbog boli na kraju i ispušta dušu. Prije toga
3
Mrtvac
4
Grob
svojoj majci govori da ga ne nose niz novu čaršiju, već ispod kule Malke Malkadune, te da
puste perčin niz tenešir. A upravo po perčinu djevojke su mogle da raspoznaju svog mladića.
Tako je i Malka prepoznala Muju i istog momenta ispustila dušu. I baš kao i u baladi „Smrt
Omera i Merime“, zajedno im iskopaše mezar i sastaviše njihove ruke. Pjesme koje ovako
tragično završavaju upravo i naglašavaju snagu ljubavi dvoje mladih koje nisu mogli biti
zajedno iz određenih razloga. Najčešće su to pravila koja je nalagao patrijarhat, kao i želje i
prohtjevi roditelja dvoje mladih. I takve ljubavi, snažne i iskrene, ali u nemogućnosti da
nadvladaju tradiciju, obično završavaju tragično. A to je, prije svega, poruka da niko ne treba
da odlučuje o tome ko će koga da voli, i da mlade koji se vole, ne treba sputavati, nego pustiti
da se sastanu i budu sretni. Jer, u protivnom, ako ne na ovom, srodne duše se sastanu na
vječnom svijetu.