Univerzitet u Novom Sadu

Tehnički fakultet „Mihajlo Pupin“

Zrenjanin

SEMINARSKI RAD
Predmet: Metodologija studijsko-istraživačkog rada
Tema: Telemedicina

Predmetni profesor Student

Prof. Dr Jasna Mihailović Miloš Knežević
Br.indeksa MBI 7/15
Zrenjanin, 2016.
Miloš Knežević Telemedicina

R.br. Naslov Strana

Sadržaj
1. Uvod 3
2. Istorijat telemedicine 4
3. Svrha telemedicine 4
3.1. Nedostaci telemedicine 5
4. Koncept telemedicine 6
5. Telemedicinski sistem 8
6. Telemedicinske tehnologije i servisi 8
7. Telemedicinska infrastruktura 11
8. Zaključak 12
9. Literatura 13

1
Zrenjanin, 2016.
Miloš Knežević Telemedicina

Apstrakt

Zadnjih 20 godina na polju zdravstvene zaštite došlo je do značajnih promena u

informatičkoj i telekomunikacionoj tehnologiji koje su imale pozitivan odraz na samu
zdravstvenu praksu. Potreba za daljinskom dijagnostikom i planiranjem intervencija
posebno je velika kod lica sa posebnim potrebama, vojnicima i licima na udaljenim
mestima. U ovakvim slučajevima dostupnost lekara je ograničena, kako geografski , tako i
ekonomski. Cilj ovog rada je da se prikažu neke osnovne odlike telemedicine, njene
prednosti, ali i mane, ali i njena praktična primenljivost u zbrinjavanju bolesnika, njihove
dijagnostike i slično.

2
Zrenjanin, 2016.
Miloš Knežević Telemedicina

1. Uvod

Konstantnim razvoje tehnike povećala se i uspešnost dijagnostifikovanja i lečenja pacijenata,

samim tim se povećala i količina podataka koju lekar treba da pregleda radi donošenja
pravilne odluke o lečenju. U tome pomažu savremene tehnologije za automatsku obradu
medicinskih podataka. U poslednje vreme radilo se na sintezi već postojećih
telekomunikacionih sistema i računara sa savremenom medcinskom opremom. Jedan od
najpoznatijih servisa koji predstavlja kombinaciju svakodnevnog života medicine i najnovijih
tehnologija je TELEMEDICINA.[1]
Bilo je potrebno skoro pola veka za pojavu sofisticiranih uređaja baziranih na elektronici, koji
su omogućavali prenos slika zadovoljavajućeg kvaliteta, iako su sofisticiranije tehnologije
poput virtuelne stvarnosti još uvek neprihvatljivo skupe, troškovi drugih aplikacija su u
stalnom padu, tako da ovakvi servisi postaju dostupni ljudima u sve više zemalja. Oni su bitni
za udaljene i slabije razvijene zemlje i regione, obezbeđujući kvalitetnu dijagnostiku i
konsalting, pa čak i terapiju na daljinu. Ideja telemedicine polazi iz nekoliko potreba čoveka,
od kojih su neke:
 Porast životnog standarda doveo je do izraženijeg zahteva korisnika zdravstvenih
usluga da nivo i kvalitet usluge bude podjednako distribuiran stanovništvu,
 Znanje i iskustvo je često koncetrisano u glavama stručnjaka visoko specijalizovanih
za određene zdravstvene probleme, kojih ima procentualno malo u odnosu na ukupnu
svetsku populaciju,
 Putovanje, bilo pacijenta ili lekara, je čist utrošak dragocenog vremena i novca, a u
nekim slučajevima rastojanje može biti presudno,
 Prilikom pružanja medicinske usluge, lekar često ima potrebu da konsultuje stručnu
literatur, kao i da se konsultuje sa kolegama,koji su obično geografski udaljeni,
 Zahtev za povećanom efikasnošću rada medicinskih radnika(broj pacijenata u toku
radnog dana) koji postavlja uprava je stalno prisutan iz više razloga(ekonmskih
najčešće) i svaki način da se uštedi vreme u radu je dobrodošao, naročito ako taj način
vodi ka smanjenju troškova.[2]

Postoji više definicija telemedicine, od kojih je u nekim stavljen akcenat na direktnu primenu
informacionih tehnologija(IT) u zdravlju pacijenata, a neke u središte problema postavljaju
upravu IT i problematiku prenosa informacija na daljinu. Većina ljudi, a među njima i lekari,
pod terminom telemedicina podrazumevaju video konferencije. Telemedicina je šire
definisana kao upotreba IT za prenos medicinskih usluga i informacija sa jedne lokacije na
drugu, na slici 1. su prikazane usluge koje se koriste u telemedicini. SZO je usvojila sledeću
definiciju:

„Telemedicina je način da se uz korišćenje telekomunikacionih i informacionih tehnologija

pružaju medicinske usluge bez obzira na geografsko poreklo davaocu medicinske
usluge“[3]

3
Zrenjanin, 2016.
Miloš Knežević Telemedicina

Slika 1. Telemedicina
Izvor: Adam W., Margaret A.C., „Telemedicine and Telehealth – Principles, Policies, Performance and
Pitfalls“, 2000.

Kod svih definicija postoje tri zajedničke stvari, a to su:

 Informacione i telekomunikacione tehnologije,

 Rastojanje između učesnika i
 Zdravlje korisnika ili medicinska primena.

Podela proističe iz načina kako se telemedicina može koristiti, tako da se može govoriti o
sledećim telemedicinskim servisima:[4]

 Telekonsultacije (daljinski pristup medicinskim stručnjacima),

 Teledijagnostika (postavljanje dijagnoze od strane lekara, bez direktnog
kontakta sa pacijentom, a uz pomoć informacija-nalaza, slika, videa i sl.),
 Telemonitoring (daljinsko praćenje fizioloških parametara pacijenata, najčešće
kod hroničnih bolesnika, koji iziskuju kontinuiran monitoring),
 Telenega (terapija van fizičkih okvira zdravstvene ustanove),
 Teleedukacija (obuka i uvežbavanje osoblja)

2. Istorijat telemedicine

Telemedicina je prisutna u kliničkoj medicini poslednjih 30 godina, ali je tek značajno počela
sa razvijanje u zadnjih 5 godina. U svojim ranim fazama, tokom 60-tih godina prošlog veka,
Nacionalna Agencija za Aeronautiku i Svemirsku Administraciju(NASA), odigrala je glavnu
ulogu u razvoju, tada su astronauti slali fiziološke izveštaje agenciji na zemlji, iste godine
NASA i Američka Zdravstvena Služba, počeli su sa pružanjem zdravstvene zaštite ljudima
koji žive u indijanskim rezervatima u Arizoni, koristeći mobilne sale sa EKG-om i Rtg
aparatom, koji su bili satelitski poveani. Godine 1967, uspostavljena je mikrotalasna veza
izmedju aerodroma u Bostonu i Masačusets opšte bolnice. 70-tih godina pominje se
mogućnost korišćenja ekrana u boji, odnosno teledermatologije za lečenje kožnih infekcija na
svemirskim letovima. U to vreme, škola medicine u Majamiju, omogućava telemedicinu za
zatvorenike. Godine 1986, Mejo klinika, počela je sa sprovođenjem dvosmenski satelistski
program izmedju Mejo kampa u Ročestoru, Minesoti i Arizoni, kako bi pomogla lekarima na
udaljenim lokacijama.

3. Svrha telemedicine

Svrha telemedicine je da :

4
Zrenjanin, 2016.
Miloš Knežević Telemedicina

 Poboljša zdravstvenu zaštitu,

 Unapredi edukaciju korisnika zaštite,
 Unapredi kontinuiranu edukaciju zdravstvenih radnika i edukaciju studenata.[5]
Uloga telemedicine u poboljšanju kvaliteta zdravstvene zaštite jeste da obezbedi jednakost
pristupa servisima zdravstvene zaštite i smanji troškove zdravstvenih usluga u situacijama:

1. Prevazilaženja prostorne i vremenske granice u pružanju zdravstvene zaštite:

 Stanovnicima ruralnih predela. Na ovom polju se naročito radi u

zemljama sa velikim ruralnim područjima kao što su: Australija, Kanada,
Norveška i SAD.
 Posadama i putnicima u brodskom saobraćaju i avio-saobraćaju,
radnicima na naftnim platformama. Zbog sporosti brodova, potreba za
telemedicinom u brodskom saobraćaju je veća u odnosu na avio-
saobraćaj. Stopa potrebe za profesionalnom medicinskom asistencijom u
avio-saobraćaju iznosi 1:50000 prevezenih putnika.
 Članovima istraživačkih ekspedicija u geografski udaljenim područjima,
 Povređenim osobama u nesrećama. Veliki broj nesreća se dogodio daleko
od zdravstvenih ustanova, adekvatna intervencija na mestu nesreće
smanjuje smrtnost,
 Pacijentima čija bolest zahteva hitnu intervenciju,
 Pomoć udaljenim zdravstvenim radnicima prilikom pružanja zdravstvene
zaštite.[6]

2. Prevazilaženja društvenih i kulturnih prepreka u pružanju zdravstvene zaštite

– pružanje telemedicinske pomoći nerazvijenim zemljama od strane
medicinskih centara razvijenih zemalja. To podrazumeva pomoć
zdravstvenim službama tih zemalja ili direktnu telemedicinsku pomoć
pacijentima.

3.1. Nedostaci telemedicine

Pored jasne koristi koje nudi telemedicina, ona istovremeno ima i određene nedostatke, a to
su:

a) retko dostupna telekomunikacion oprema visokog kvaliteta upravo tamo gde je

telemedicina najpotrebnija,
b) nedovoljno razrađeni pravni aspekti rada u uslovima telemedicine, između ostalog
licence za rad lekara ako se pacijent nalazi u jednoj državi, a lekar u drugoj,
c) nemogućnost da lekar obavi pregled pacijenta kao u uobičajenim uslovima,
nemogućonost dodirivanja pacijenta(palpacija) ili perkusiju, nemogućnost prenosa
mirisa, nemogućnost izvođenja određenih maniupulacija npr. Ispitivanje mišićne
snage, refleksa i sl.
d) Nedovoljna sprenost jednog dela zdravstvenih radnika da primenjuju telemedicinu
zbog potreba za dodatnom edukacijom
e) Održavanje zdravstvene dokumentacije je komplikovanije u telemedicini.

5
Zrenjanin, 2016.
Miloš Knežević Telemedicina

4. Koncept telemedicine

Princip uvodjenja telemedicine je veoma jednostavan, prihvataju se podaci sa različitih

senzora vezanih za ljudski organizam i prenose ka drugim, najčešće udaljenim centrima na
obradu i dijagnozu. Realizacija je, medjutim veoma složena obzirom na veoma komplikovane
i obimne tehničke zahteve. Tu se pre svega, javlja potreba za obradom, prenosom,
arhiviranjem i pretraživanjem veoma velikog broja izuzetno velikih fajlova, kao što su slike,
video ili neki drugi podaci. Treba naglasiti da su razvijene raznorsne metode za obradu i
prenos slika, kao i za njihovo arhiviranje, a koje su posebno namenjene medicinskim
aplikacijama. Među različitim multimedijalnim servisima telemidicna ima, možda najstrožije
zahteve.
Velika pažnja posvećena je radiologiji i patologiji, a danas se nalazi i primena i u drugim
oblastima medicine kao što su kardiologija, dermatologija, oftamologija, neurologija,
ortopedija i hirurgija. Eksplozivan razvoj tehnologije, uopšte pružio je neslućene mogućnosti
oblasti telemedicine. Osnovna prednost telemedicine je u tome što isključuje(ili umanjuje)
potrebu za fizičkim kretanjem pacijenata ili medicinskog osoblja do nekog mesta i dopušta da
se osnovni pregled vrši na licu mesta, dok se dijagnostifikovanje vrši u udaljenom centru koji
ima vrhunsko medicinsko osoblje i kompletnu dijagnostičku opremu. Time se uklanjaju
razlike izmedju velikih medicinskih centara i metropola i nerazvijenih zemalja, čime se
omogućava vrhunska usluga u celom svetu.telemedicinske informacije, zavisno od
specijalnosti, mogu se razmenjivati u vidu jedne od sledećih kategorija: analogni video, tekst,
digitalne slike, interaktivna videokonferencija(razgovor izmedju bolesnika i lekara).
Medicinski materijal dobijen različitim akvizicijskim uredjajima i praćen svom potrebnom
dokumentacijom se prikupi i grupiše na jednoj strani(klijent), zatim se formira telemedicinski
dokument koji integriše podatke, glas, zvuk, sliku i video, i u standardizovanoj formi, koja je
odredjena postojećom TK opremom i standardnom, šalje se ka serveru na drugoj strani gde se
vrši prijem dokumenata. Na drugoj strani, vrši se raspikivanje dokumenata i njegov pregled,
analiza i postavljanje dijagnozem, što se kasnije vraća klijentu i prosledjuju se podaci
odgovarajućoj ustanovi. Koncepcija telemedicinskog sistema prikazana je na slici 2.
Na strani medicinskog centra se vrši akvizicija pomoću ultrazvučnog uredjaja, skenera,
magnetne rezonance, nuklearnih medicinskih uredjaja.[7]

6
Zrenjanin, 2016.
Miloš Knežević Telemedicina

Slika 2. Koncept telemedicine

Izvor: B. Reljin, I.Reljin, „Telemedicine“, 2000.

Važan aspekt telemedicine čini i edukacija medicinskog osoblja koju je moguće obaviti na
daljinu.

Slika 3. Koncept telezdravstva

Izvor: B. Reljin, I.Reljin, „Telemedicine“, 2000.

Koncept telezdravstva (prikazan na slici 3.) zasnovan je na formiranju velikih baza podataka
koje imaju za cilj kontrolu i upravaljanje dugoročnim procesima, vezanim za široku
populaciju pacijenata(nega starih lica, monitoring sportista, promovisanje nutricionističkih
znanja, rehabilitacija pacijenata i sl.). Uzs sve to, koncept mora da se bavi sistemom hitne

7
Zrenjanin, 2016.
Miloš Knežević Telemedicina

pomoći, kao i pomoći u različitim elementarinim nepogodama i drugim vanrednim

situacijama.[8]

5. Telemedicinski sistem

Osnovne komponente sistema čine kadrovi i telemedicinska tehnologija, neophodno je da

pored znanja i veština koje poseduju prođu dodatnu obuku za rad u telemedicinskim
uslovima. Od velike važnosti je postojanje rasporeda aktivnosti i zaduženja kadrova koji su
angažovani za rad, jer aktivna oprema i prisustvo pacijenta na jednoj strani veze ne znači
mnogo ako na drugoj strani nema prisutnog radnika.

6. Telemedicinske tehnologije i servisi

Ovakve tehnologije podrazumevaju integraciju telemedicinskih servisa i telemedicinske

infrastrukture(TK i IT).
Telemedicinski servisi mogu biti podeljeni na četiri područja:

I. Pomoć u medicinskom odlučivanju – odnosi se na dijagnozu i odlučivanje vezano za

terapiju;
II. Prenos podataka o pacijentu – prenos podataka iz zdr.dokumentacije, prenos
radiografskih snimaka i daljinsko očitavanje EKG-og signala;
III. Saradnja zdravstvenih radnika – jedan zdravstveni radnik opservira pacijenta i
prikuplja podatke o istoriji bolestii diskutuje sa drugim kolegama na drugim lokacijama;
IV. Edukacija na daljinu.[9]

Telemedicinski servisi se mogu podeliti prema načinu na koji se odvijaju u tri kategorije, kao
što je i prikazano na slici 4.:

Slika 4. Podela telemedicinskih servisa

Izvro: B.Reljin, I.Reljin, „Telemedicine in multimedia enviroment“, 2000.

8
Zrenjanin, 2016.
Miloš Knežević Telemedicina

 Interaktivni – telekonsultacije, konsultacije pacijenata i medicinskog

osoblja, telehirurgija i slično,
 Monitoring na daljinu – zahteva kontinuiranu ili povremenu kontrolu
stanja pacijenta, na slici 5. i 6. prikazana je mreža senzora na ljudskom
telu prilikom koje se vrši monitoring pacijenata na udaljenim
mestima(EKG, puls, SpO2 i sl.)

Slika 5. BAN – mreža senzora na ljudskom telu

Izvor: I.Reljin, B.Reljin, „Telecomunnication requirements in telmedicine“, 2001.

 Store&Forward servisi – najčešće se koriste, služe za prenos različitih

informacija u oba smera.

Može se zaključiti da telemedicina ima naročito veliki značaj u ruralnim sredima u kojima
nije moguće dobiti nekada ni osnovne medicinske usluge.

Na osnovu tipa interakcija između zdravstvenih radnika i korisnika, telemedicina može biti:
[9]

I. Sinhrona (interaktivna, u realnom vremenu) – zasnovana na komunikaciji

zdravstvenog radnika i pacijenta;
II. Asinhrona (sačuvaj i prosledi) – zasnovana na čuvanju, prenosu sa jedne lokacije na
drugu, najčešće se radi o prenosu radiografskih slika ili slika Ph nalaza;

Specifične primene telemedicine uključuju, kao što je i prikazano na slici 7.,kao i

interreakcija izmedju pacijenata(korisnici usluga) i lekara(pružaoci usluga):

a) telepatologija – transmisija i interpretacija slike histološkog nalaza u svrhu dijagnoze i

lečenja,
b) teleradiologija – transmisija i interpretacija radiološke slike u svrhu dijagnoze ili
konsultacije,
c) teledermatologija,
d) telekardiologija,
e) telepsihijatrija.

9
Zrenjanin, 2016.
Miloš Knežević Telemedicina

Slika 6. Monitoring vitalnih parametara ljudskog oraganizma korišćenjem senzorske mreže

Izvor: B. Reljin, I.Reljin, „Telemedicine“, 2000.

Slika 7. Podskup telemedicinske aplikacije koja povezuje različite entitete

Izvor: B. Reljin, I.Reljin, „Telemedicine“, 2000.

10
Zrenjanin, 2016.
Miloš Knežević Telemedicina

7. Telemedicinska infrastruktura

Pre izbora opreme, neophodno je razmotriti prirodu informacija koje treba preneti sa jednog
mesta na drugo, količinu informacija, kao i bezbednost informacija. Oprema mora imati
tehničke karakteristike koje će omogućiti prenos onog tipa informacija koji je predviđen
planom telemedicisnkog sistema. Neophodno je da oprema, kao i svaki drugi medicinski
uređaj, poseduje visoku pouzdanost u svom radu. Oprema je često, delom ili kompletno, već
prisuta pre planiranja telemedicinskog sistema(npr. telefonska linija). Poželjno je inicijalnu
nabavku opreme uskladiti sa unapred postalvjenim zdravstvenim ciljevima i na taj način
izbeći nepotrebne troškove.
Informacije koje treba preneti ili sačuvati u telemedicini po svom tipu mogu biti: dokument,
slika, zvuk, video ili kombinacija navedenog. Tip i količina podataka koje treba preneti zavise
od zdravstvenog problema- nekada je potrebno preneti jednostavan numerički podatak
(podatak od izmerenom krvnom pritisku – numerički izražen). O ovom primeru bi bilo
dovoljno raspolagati opremom za prenos teksta. U drugim situacijama potrebno je preneti više
kvalitativne informacije, kao što je psihijatrijski intervju, gde je lekaru potrebno da opservira
stav, facijalnu ekspresiju i govor pacijenta(oprema potrebna za ovakav vid prenosa podataka
je kao za videokonferencije).
Dokument, kao tip informacije, može se preneti elektronski ako u takvom obliku postoji u
računaru. Ako je dokument u papirnom obliku mora se prvo digitalizovati upotrebom skenera
ili kamere, posle čega se dokument čuva i prenosi u vidu slike u računaru.
Kada su u pitanju slike (radiografije), moderni dijagnostički aparati uglavnom poseduju
digitalne izlaze, tako da slike koje oni generišu mogu biti prenete elektronski bez dodatnih
intervencija. Sliku u papirnom obliku se moraju prvo digitalizovati. Za zadovoljavajuću
daljinsku konsultaciju neophodna je minimalna veličina od 640x480 piksela za
kompjuterizovanu tomografiju(CT) u magnetnu rezonancu(MR) i 1024x768 piksela za
angiografske slike.[10].
Opreme koje omogućavaju prenos i čuvanje svih navedenih tipova informacija može se
podeliti na:
a) ulazne uređaje,
b) telekomunikacijsk kanale odgovarajuće propusne moći,
c) izlazne uredjaje, i
d) informatička oprema za čuvanje i pretraživanje informacija.

Ulazni i izlazni uredjaji moraju postojati kako na strani pacijenta, tako i na strani
zdravstvenog radnika. Potrebno je da tehničke karakterisitike ulaznih i izlaznih uredjaja budu
uskladjene, neki od ulaznih uredjaja su: kamera, mikrofon, skener, faks, a izlazni uredjaji su:
monitor, zvučnik,štampač. Kada su u pitanju telekomunikacioni kanali, izbor servisa zavisi
od: brzine prenosa, pouzdanosti, dostupnosti, troškova.

11
Zrenjanin, 2016.
Miloš Knežević Telemedicina

8. Zaključak

Uz odgovarajuće mere sigurnosti i sa napredkom tehnologije, telemedicina svakog dana

napreduje u svim svojim poljima, a najviše napredka ima u teleradiologiji sa prenosom slika i
sa konsultacijama i dijagnostikom na daljinu, dok u telehirurgiji ovakvi načini komunikacije i
rada još uvek nisu dostigli zadovoljavajući nivo zbog nedovoljnog razvitka robotike u svetu,
ali uz narednih nekoliko godina, postoji velike mogućnosti da će telemedicina imati uspeha u
svim poljima zdravstva, kako u obuci zdravstvenih radnika, tako i u lečenju pacijenata bez
obzira na mesto boravka.

12
Zrenjanin, 2016.
Miloš Knežević Telemedicina

9. Literatura

[1] Raković dr Dejan, Mijić dr Miomir,, «Telemedicina», Beograd, 2013.

[2] I.Reljin, B.Reljin, «Telecommunication requirements in telemedicine», Novi Sad, 2001.

[3] What is Telemedicine?". Washington, D.C.: American Telemedicine Association.

Retrieved 21 August 2011.

[4] B.Reljin, I.Reljin, „Telemedicine in multimedia enviroment“, 2000.

[5] A.C. Norris, „Essentials of Telemedicine and telecare“, 2002.

[6] Marlen M, Pamela W., Ace A., „E-health, telehealth and telemedicine“, 2001.

[7] Bernard F.., „Telemedicine technologies: information technologies in medicine and

telehealth“, 2011.

[8] B. Reljin, I.Reljin, „Telemedicine“, 2000.

[9] George B., „Telemedicine“, 2003.

[10] Adam W., Margaret A.C., „Telemedicine and Telehealth – Principles, Policies,
Performance and Pitfalls“, 2000.

13
Zrenjanin, 2016.