Kratak sadržaj prepričano

PRVI ČIN

Prvi prizor prvog čina odvija se u dvorani Tezejeve palače. Tezej se obraća
zaručnici Hipoliti i govori joj da nestrpljivo iščekuje njihovu svadbu. Hipolita mu
govori da se strpi jer će proći i ta četiri dana. Tezej govori svom dvorskom
majstoru Filostratu da potakne atinsku mladost na veselje povodom njihove
svadbe. Ne želi da iko bude nesrećan.

Priznaje da je mačem pridobio Hipolitu. Ona je bila amazonska kraljica, a

Tezej je kao atinski vojvoda u ratu pobedio Amazonke i uzeo njihovu kraljicu
za ženu. Zna da ju je time rastužio, ali obećava joj da će je venčanje
razveseliti jer će pripremiti gozbu i igre.

Ja sam tebe mačem

Isprosio, Hipolita, i steko tvoju ljubav
Zadavajuć ti jade, ali ću
Uz drukčiju te pesmu venčati –
Sa sjajem, s gozbom i sa igrama.

U dvoranu ulaze starac Egej i njegova kćerka Hermija te Lisandar i Demetrije,

mladići koji su zaljubljeni u Hermiju. Egej se žali Tezeju kako je hteo da
Demetrije oženi njegovu kćerku, ali Lisandar je osvojio njezino srce. Moli ga
za atinsku povlasticu koja nalaže da može kćerku dati ubiti ako ne pristane da
ispuni njegovu želju. Grdi Lisandra jer je zaveo njegovu kćerku, nosio joj
darove (narukvice, prstenje, cveće…) i pevao joj pod prozorom noću. Tako je
lukavstvom ukrao srce njegovoj kćerki i pokornost koju ona duguje svom ocu.

U njenu si se dušu prikrao

Tričarijama: narukvicama
Od kose, prstenjem i drugim glupim
Sitnarijama, kiticama cveća,
Slatkišima – što moćni su glasnici
Za slabu mladež.

Tezej se obraća Egejevoj kćerki Hermiji i govori da bi trebala da posluša oca i

vjenča se sa Demetrijem. Neka dobro razmisli o svemu jer ako nije voljna
pokoriti se, moraće je dati ubiti ili će se odreći ljudskog društva jer će ceo život
biti zatvorena u samostanu.

Istražite sve želje srca svog

I svoju mladost lepo ispitajte
I svoju krvcu iskušajte, da l’ ste
Podnesti kadri ruho duvne, vek svoj
Vekovati ko sestra bezrotkinja,
U manastiru mračnom zatvorena,
I pevat tihe pesme jalovom
I hladnom mesecu.

Hermija ne želi da se odrekne Lisandra i spremna je umreti. Tezej joj govori

da ima vremena da razmisli do njegova i Hipolitina venčanja. Demetrije je moli
da popusti očevoj želji, a Lisandru govori da se odrekne Hermije jer nema
pravo na nju. Egej nadodaje kako voli Demetrija i svoje će pravo na nju
pokloniti njemu.

Lisandar govori Tezeju da je bogat kao Demetrije i da je njegova ljubav prema

Hermiji jača. Hermija i njega voli, stoga smatra da ima pravo boriti se za nju.
Osim toga, Demetrije je zaveo Nedarovu kćer Helenu i ostavio je. Tezej zna
za to i poziva Egeja i Demetrija nasamo na razgovor, a Hermiji još jednom
poručuje da mora da ispuni očev zahtev.

– I većma možda – al što više vredi

Od svega, čim se mogu dičiti,
Jest to, da lepa Hermija me ljubi.
Pa kako neću tražit svoje pravo?

Lisandar i Hermija razgovaraju o tome kako je njihova ljubav stavljena na

kušnju. Hermija veruje da će ih ta kušnja naučiti strpljivosti. Lisandar joj govori
da ima tetku koja živi daleko od Atine i koja ga voli kao svog sina. Ako ga voli,
neka sutra uvečer pobegne od oca, a on će je čekati u šumi. Pobeći će iz
Atine i venčati se. Hermija se kune da će sutra pobeći s njim. Prilazi im
Helena. Tužna je jer svi govore da je lepa kao Hermija, ali da Demetrije voli
Hermiju.

Helena želi da joj otkrije tajnu zbog koje se Demetrije zaljubio u nju. Hermija
joj govori da što se više mršti i mrzi ga, on je sve više lud za njom, stoga ona
nije uradila ništa kako bi ga navela da se zaljubi u nju. Priznaje joj da će sutra
pobeći s Lisandrom iz Atine i poželi joj da bude srećna s Demetrijem.

Helena ostaje sama i razmišlja o tome kako svi govore da je lepa kao Hermija,
ali ni to nije dovoljno da pridobije Demetrijevu ljubav koju je nekada imala.
Odluči da će otkriti njihovu tajnu Demetriju kako bi pridobila njegovu ljubav
kao nagradu.

Sad zbogom, drugo, pa se za nas moli,

A tebe tvoj Demetrije nek voli! –
Ah, do sutra će, dragi, oči naše
Od ljubavne ustegnuti se paše.

Drugi prizor prvog čina odvija se u sobi u Tunjinoj kolibi. Tesar Tunja okuplja
družinu koja će pred vojvodom i vojvotkinjom izvesti predstavu na njihovom
venčanju. Tunja ih upućuje da će izvesti predstavu Piram i Tizba i proziva
glumce s popisa. Niko od njih nikada nije čuo za ljubavnike Pirama i Tizbu,
stoga Tunja mora sve da im pojasni. Rujo Prelac će da glumi Pirama, a Franjo
Svirivoj Tizbu. Franjo Svirivoj ne želi da igra žensku ulogu jer mu već raste
brada, ali Tunja mu kaže da će glumiti pod krinkom.

Vucipeta će glumiti lava, ali boji se kako će to izvesti bez napisanoga teksta.
Prelac se nudi da on odglumi lava jer je siguran da bi tako dobro izveo lavlju
riku da bi vojvoda Tezej zatražio da ponovi. Tunja mu govori da je Piram
čovek ugodne vanjštine, stoga je nužno da Prelac glumi Pirama. Moli sve
glumce da do sutra naveče nauče svoje uloge i sastanu se kod palate u šumi
gde će uvežbati predstavu.

DRUGI ČIN

Prvi prizor drugog čina odvija se u šumi u Ateni. Vilenjak Puk pita vilu kamo
ide, a ona mu odgovara da je ona vila kraljice Titanije i da je bolje da ode jer
njezina kraljica upravo dolazi.

Mirisni rubini to su,

Što ih po njem’ vila prosu.
Biser-kapi evo nosim,
Da mu njima uši rosim.
Hajde, zvrko, s ovog mesta,
Kraljica će doći smesta.

Puk joj kaže da kraljica ne sme doći u šumu jer će doći i kralj Oberon i izbiće
svađa koja će uznemiriti vile. Kralj je ljut jer je kraljica otela dečaka indijskome
kralju i sakrila ga u dvorac. Kralj Oberon je ljubomoran jer želi dečaka uzeti za
paža (mladog plemića), ali ona ga je sakrila u svoj dvorac i ne želi da ga
preda Oberonu.

U dvoranstvu ga sada drži svome,

A ljubomorni Oberon bi htio,
Da njemu bude pratnja dječak mio,
Al nipošto ga ona predat neće,
Već mazi ga i na njeg sipa cveće.

U šumu dolaze vilinska kraljica Titanija i vilinski kralj Oberon sa svojim

pratnjama. Kraljica govori vilama da odu jer se ionako odrekla Oberonova
društva i postelje. Oberon je pita zašto se tako ponaša prema svome mužu.
Ona mu govori da je on njezin muž, ali da dobro zna da je bežao iz vilinske
zemlje kako bi svirao frulu i pevao pesme njegovoj ratničkoj ljubavi Hipoliti, a
sada je došao samo zato što zna da će se Hipolita venčati s Tezejem. Oberon
joj govori da je može biti sram što ga tako pokušava ocrniti.

Čemu došao si samo

Sa najdaljega brega indijskog,
No zato, što se tvoja gizdava
Amazonka i ratnička ti ljubav
Imade venčat s Tezejem? Da, ti si
Posvetiti joj došo postelju.

Kraljica je uzela dečaka jer je na indijskim obalama upoznala njegovu trudnu

majku. Majka je umrla i ona je odlučila preuzeti odgovornost za njega. Oberon
je pita do kada misli ostati u šumi, a ona mu odgovara da će ostati tu do
Tezejeva venčanja. Titanija odlazi sa svojom pratnjom, a Oberon odlučuje da
je kazni jer mu ne želi predati dečaka.

Moli Puka da pronađe cvet koji se zove Hir ljubavi. Kad je Kupido hteo strelom
pogoditi neku lepu vestalku sa zapada, mesečeve su zrake ugasile plamenu
strelu, a ona je pala na taj beli cvet koji je odmah postao crven. Kad Puk
donese taj cvet, pričekaće da Titanija zaspe, a zatim će joj uliti cvetni sok u
oko i ona će se zaljubiti u prvo šta ugleda. Moraće mu predati dečaka pre
nego što drugom biljkom prekine čaroliju.

Na neki cvet je pala zapadni,

Što pre beše kao mleko bel,
A sada je od rane ljubavne
Ko grimiz crven.

Demetrije i Helena dolaze u šumu. Oberon ih primeti i odluči iskoristiti svoju

nevidljivost te tako prisluškivati njihov razgovor. Helena ga je dovela u šumu
kako bi sprečio Lisandrov i Hermijin beg. Demetrije je ljut jer nigde u šumi ne
vidi Hermiju i Lisandra. Govori Heleni da ga ostavi na miru i ode, jer će joj
inače napraviti neko zlo. Helena mu govori da pati za njim i ne može ga
prestati voleti. Ne želi da ode, stoga Demetrije beži od nje.

Govorit neću više: daj da idem;

Al nemoj mislit, ako za mnom podješ,
Da na žao ti neću što učinit.

Helena ostaje sama i govori da u pravilu muškarci moraju prositi žene, ali ona
će učiniti sve da pridobije njegovu ljubav jer spremna je i umreti od njegove
ruke, stoga odlučuje slediti ga. Oberon je slušao razgovor i rekao da će se
Demetrije zaljubiti u nju pre nego što izađu iz šume. Puk se vraća s cvetom i
Oberon mu govori da potraži Demetrija i namaže mu oči, ali da pritom pripazi
da Helenin lik bude prvo šta će ugledati. On će za to vreme začarati svoju
ženu Titaniju.

Drugi prizor drugog čina odvija se u drugom delu šume. Titanija poziva vile da
je uspavaju pesmom i ostave da spava. Vile zapevaju i požele kraljici laku
noć. Kad su vile otišle, došao je Oberon i ulio joj cvetni sok u oči.

Kad se preneš, prvo biće,

Koje spaziš, tvoje biće,
Tvoja ljubav, tvoje žiće –
Bio medved, mačak, lis,
Vepar ljuti ili ris –
Kad se preneš, biće cio
Tvome srcu drag i mio,
Makar kako gadan bio.
U šumu dolaze Lisandar i Hermija. Lisandar je primetio da je Hermija umorna
pa odluči da prespavaju tu noć u šumi i ujutro nastave put. Lisandar želi da
legne kraj nje, ali Hermija odbija jer se još nisu venčali. Kad su zaspali, došao
je Puk. Puk je mislio da je Lisandar Atinjanin kojeg traži i ulije mu cvetni sok u
oči.

Demetrije i Helena se u blizini svađaju. Demetrije je ostavlja samu, a ona

ugleda Lisandra kako spava i pokuša ga probuditi. Lisandar otvara oči i govori
Heleni da je zaljubljen u nju. Ona misli da se Lisandar ruga s njom i odlazi.
Hermija se budi i govori mu da je sanjala da joj zmija srce pije, a da se
Lisandar na to smije. Primeti da je Lisandar nestao.

O Hermija, od mene odsad beži,

Jer ko što nam se smuči ponajviše,
Kad nerazumno jedemo slatkiše,
A najveći je dušman krivoj veri,
Tko beše njezin pa je izneveri,
Baš tako ja ne trpim tebe živu (…)

TREĆI ČIN

Prvi prizor trećeg čina odvija se u šumi. Titanija još spava, a družina
prevođena Tunjom dolazi uvežbati predstavu. Rujo Prelac je zabrinut jer u
jednom prizoru on kao Piram treba da trgne mač i ubije se, a boji se da će se
gospođe u publici uplašiti tog prizora. Predlaže da u prologu navedu da se
time neće ništa loše desiti jer on samo glumi Pirama. U drugom će prologu
napisati da lav nije pravi, već da je u pitanju maska.

Puk promatra njihovu vežbu i našali se s njima tako da je Prelčevu glavu

pretvorio u magareću. Družina se prepala i pobegla, a Prelcu ništa nije bilo
jasno. Ubrzo su se vratili i pokušali mu objasniti da ima magareću glavu, ali on
im ne veruje. Družina odlazi, a on ostaje sam i peva. Kraj njega se budi
Titanija i zaljubljuje se u njega. Titanija poziva svoje vile i moli ih da se pobrinu
da mu ništa ne nedostaje. Neka budu ljubazne, hrane ga zelenim smokvama,
ljubičastim grožđem, kajsijama, crnim kupinama i medom. Prelac se upoznaje
s vilama i one ga vode do kraljičine senice.

Budite
Ljubežljivi spram ovog kavalira
I, kudgod pođe, pred njim skačite (…)
Oberona zanima je li se Titanija probudila. Puk ga obaveštava da je u šumu
došla nekakva družina i da je Prelac zašao u grmlje tokom vežbe, a on mu je
pretvorio glavu u magareću i Titanija se zaljubila u njega. Oberon želi znati je
li ulio Demetriju sok u oči. U tom momentu dolaze Hermija i Demetrije.
Hermija ga optužuje da je ubio Lisandra, ali on poriče to.

Tek pravo, da me više nećeš skobit,

Jer bio živ il mrtav dragan moj,
Ja mrzim dovek svaki pogled tvoj.

Oberon je shvatio da je Puk pogrešnom Atinjaninu namazao oči. Naredi mu

da potraži Helenu i dovede je, a on će začarati Demetrija. Kad je zaspao,
namazao mu je oči.

Dolaze Lisandar i Helena. Lisandar joj izjavljuje ljubav, a Helena mu kaže da

je tako govorio da voli Hermiju pa ju je ostavio. Lisandar se obraća Demetriju i
govori mu da mu daje Hermiju jer on voli Helenu, ali Demetrije to odbija.
Dolazi Hermija i pita Lisandra zašto ju je ostavio. Helena je ljuta jer misli da je
i Hermija upletena u Demetrijevu i Lisandrovu igru.

Zar nisi ti potakla Lisandra,

Da za mnom ide ko za porugu
I slavi moje oči, moje lice?
Zar nisi drugog svog, Demetrija
– Što malo pre gurao me nogom –
Naputila, da božicom me zove,
Božanskom nimfom, rajskom, divotnom?

Lisandar govori Hermiji da je mrzi i da je ne želi više videti. Hermija je ljuta na

Helenu što je ukrala Lisandrovo srce. Helena priznaje da je odala Demetriju
njihovu tajnu o begu, ali moli ih da je puste da se vrati u Atinu. Lisandar
poziva Demetrija sa sobom da se obračunaju. Helena pobegne, a Hermija
potrči za njom.

Hermija
O ne budi spram mene tako gorka;
Ta ja sam tebe uvek ljubila
I uvek sam ti tajne čuvala
I nikada uvredila te nisam,
Van što spomenuh svom Demetriju
– Iz ljubavi – da u šumu ste amo
Utekli.

Oberon grdi Puka jer je učinio veliku grešku, ali Puk je srećan što se to desilo
jer ga je svađa zabavila.

„Prepoznaćeš ga“, rekoste mi bome,

„Po atnskome ruhu njegovome“ –
I u tom ne bi mnogo kriv ja bio,
Jer oči sam Atincu nakvasio (…)

Oberon šalje Puka da zamrači Atinu. Neka se posluži najpre Lisandrovim

glasom, a zatim Demetrijevim kako bi ih razljutio, a kad se približe jedan
drugome, neka im na oči dođe san. Tako će Lisandar i Demetrije zaspati, a on
će u Lisandrove oči uliti sok biljke koja će prekinuti čaroliju i svi će misliti da je
sve bio samo san. Za to vreme Oberon će preoteti Titaniji dečaka.

Čas Lisandrovim glasom ti se služi

I protivnika gorkom reči ruži,
O onda psuj Demetrijevim glasom,
Al kad se zbliže, rastavi ih časom,
Dok na oči se ne dokrade njima
San težak, krilat, sličan šišmišima.

Lisandar i Demetrije zbog mraka ne vide jedan drugoga. Puk se obraća

Lisandru Demetrijevim glasom, a Lisandar misli da razgovara s Demetrijem.
Puk mu Demetrijevim glasom govori da krene za njim i Lisandar ode.
Demetrije doziva Lisandra i pita ga gde se sakrio. Puk mu Lisandrovim
glasom govori da pođe za njim. Lisandar ne nađe Demetrija i odluči da odmori
do zore. Demetrije ne može da pronađe Lisandra i govori da će se ujutro
obračunati jer ga je svladao umor. Kad dođe jutro, Lisandar će pasti u njegove
ruke. Helena i Hermija su umorne i obe zaspu u šumi. Puk leva Lisandru sok
u oči i odlazi.

ČETVRTI ČIN

Prvi prizor četvrtog čina odvija se u drugom delu šume. Titanija miluje
Prelčevu magareću glavu, a on uživa u tome što mu vile udovoljavaju. Traži
od njih da mu češu glavu, ubiju bumbare i donesu mu med i orahe. Prelac želi
da spava, a Titanija ga obgrli rukama i naredi vilama da ih ostave da spavaju.

Dolaze Oberon i Puk. Oberon mu pripoveda kako je malopre sreo Titaniju u

šumi kad je tražila darove za Prelca. Zamolio ju je da mu preda dečaka i ona
je pristala. Sad je vreme da prekinu čaroliju. Kad se Titanija probudila, nije joj
bilo jasno gde se nalazi i šta se desilo. Njih dvoje se pomire i odluče otići na
venčanje vojvode i vojvotkinje kako bi slavili njihovu ljubav.

Mila, ruku daj,

Kraj tih spavača zemlju zaljuljaj.
Inatu našem ljutom sad je kraj
I opet će nam cvasti krasni maj.

U šumu dolaze Tezej, Egej i Hipolita s pratnjom. Došao je dan kada Egejeva
kći Hermija mora da odluči hoće li se udati za Demetrija. Egej ugleda Hermiju,
Lisandra, Helenu i Demetrija kako spavaju u šumi. Iznenađeni su tim
prizorom. Lovci zasviraju rogove kako bi ih probudili.

Njih četvero kleknu pred Tezeja. Lisandar priznaje da je hteo da pobegne s

Hermijom iz Atine. Demetrije govori da mu je Helena rekla za njihov beg i
došao je u šumu kako bi to sprečio, ali se u međuvremenu zaljubio u Helenu.
Ne zna kakva je to moć koja je utišala njegovu ljubav prema Hermiji i naterala
ga da se zavoli Helenu. Helenu je voleo i pre Hermije, a sada je ponovo
osvojila njegovo srce. Tezej ih poziva da pođu u Atinu na vjenčanje. Prelac se
probudi i čini mu se da je sanjao da ima magareću glavu.

Drugi prizor odvija se u Tunjinoj kući. Tunja je zabrinut jer ne mogu da nađu
Prelca, a niko u Atini osim njega ne može tako dobro da glumiti Pirama.
Vucipeta ih obaveštava da vojvoda dolazi iz hrama i da su se onde venčala
još dva para. Dolazi Prelac i govori im da svako ponovi svoju ulogu jer će se
predstava uskoro održati.

PETI ČIN

Prvi prizor odvija se u sobi u Tezejevoj palati. Tezej i Hipolita iznenađeni su

time što je jedna noć učinila Lisandru, Demetriju, Heleni i Hermiji. Oni ulaze u
sobu, a Tezej je srećan što ih vidi. Tezej zatraži popis igara koje će im ispuniti
vreme do odlaska na počinak. Filostrate pokazuje Tezeju popis igara. Njemu
je za oko zapela predstava Piram i Tizba i želi da je vidi. Filostrate se boji da
ih ta predstava neće zabaviti jer su je pripremili ljudi iz nižega sloja, ali Tezej
insistira da se odigra upravo ta predstava.

Tunja izvodi prolog u kojemu najavljuje predstavu. Tezeju se čini da Tunja nije
dobro uvežbao prolog. Lisandar govori da nije dovoljno samo govoriti, već je
važno govoriti dobro. Hipolita nadodaje da nema sklada u Tunjinu glasu.

Predstavnik ulazi s Piramom i Tizbom te Stenom, Mesečinom i Lavom kao

nemim osobama. Uskoro svi primećuju da je predstava izvedena nespretno.
Glumci za vreme izvedbe razgovaraju s publikom i objašnjavaju ulogu koju će
odigrati. Tezej govori da ih da je njihova izvedba ipak zabavila, ali ne želi da
pogleda i epilog. Poziva ljubavnike da pođu na spavanje.

Nećemo epiloga, molim vas, jer vašem komadu ne treba isprika. Nemojte se
ispričavati, jer kad su svi glumci mrtvi, ne treba nikoga grditi. Ej, da je Pirama
glumio onaj, koji je to napisao, pa da se obesio o Tizbinu podvezicu, to bi bila
krasna tragedija – a to je i u istinu, i sjajno je glumljena.

Dolaze Oberon i Titanija s pratnjom. Oberon poziva vile da posvete svaki kut
doma i blagoslove ljubavnike te im požele mnogo dece. Puk ostaje sam i
pozdravlja publiku. Zamoli ih da zaplješću i obećaje kako će drugi put
predstava biti bolja.

Ne budite zle nam volje,

Drugi put će biti bolje.
Ako zvižduk vaš nas mine,
Te nam tako sreća sine,
Puk se kune svojom glavom,
Sve će stazom poći pravom –
Ili lažem, to kad velim.
Laku noć vam svima želim –
Plješćite nam, pa će sve
Popravit se mane te.

Likovi: Tezej, Hipolita, Oberon, Titanija, Puk, Helena, Hermija, Lisandar,

Demetrije, Egej, Prelac, Tunja, Vucipeta, vile…

Analiza likova
Tezej – atinski vojvoda kojega svi Atinjani vole jer je dobar i pravedan prema
svome narodu. Zaljubljen je u svoju zaručnicu Hipolitu i željno iščekuje njihovo
venčanje. Kad je čuo da Hermija ne želi da posluša očevu želju i uda se za
Demetrija, dao joj je nekoliko dana da razmisli o svojoj odluci. Ipak, pre
venčanja je u šumi pronašao Helenu, Hermiju, Demetra i Lisandra koji su mu
rekli da je došlo do promene. Tezej je srećan zbog njihove ljubavi.

Gle, ljubovnika srećnih! Idu amo.

Oj zdravo, drugovi! Radost, sreća
I svježi danci u ljubavi vaša
Nek prate srca!

Lisandar – mladić koji je zaljubljen u Hermiju, ali njezin otac ne podržava

njihovu ljubav. Ne želi dopustiti da se Hermija uda za Demetrija, stoga joj
predlaže da pobegnu iz Atine i potajno se venčaju. Kada ga je vilenjak Puk
greškom začarao, Lisandar se zaljubio u Helenu. Prekidom čarolije Lisandar
ponovno voli Hermiju.

Ja mnijah, naših sklad srdaca dvaju

Toliki je, te jedno sačinjavaju:
I jedna kletva grud nam obuzima,
I jedna vera stoluje u njima.
I nemoj, dušo, bojat se za sebe.

Demetrije – mladić koji se kao i Lisandar zaljubio u Hermiju. Njezin otac

odobrava taj brak, ali Hermija ne želi da se uda za njega. Nakon što je
začaran, zaljubljuje se u Helenu koja je oduvek patila za njim.

Ti reče, u tu skloniše se šumu;

I ja sam ovde med divljači divlji,
I zalud tražim svoju Hermiju.
Otale ajde, ne sledi me više!

Helena – očajna je i tužna jer je zaljubljena u Demetrija koji voli njezinu

drugaricu Hermiju. Svim se silama trudi da pridobije njegovu ljubav, ali on ne
želi ni da je pogleda. Izdala je drugaricu Hermiju kako bi pridobila njegovu
ljubav. Demetrije se na kraju ipak zaljubljuje u nju.
A zato baš i ljubim vas još jače.
Ko štene sam vam; o, Demetrije,
I bijete me; ja vam laskam više.
Ko psićem postupajte sa mnom, bijte,
I udarajte mene, ne pazite na me,
Izgubite me, al dopustite,
Da idem za vam ko nevrednica.

Hermija – kći starca Egeja koja je zaljubljena u Lisandra. Odbija ispuniti

očevu želju i udati se za Demetrija. Spremna je umreti. Kad je shvatila da je
Lisandar zaljubljen u Helenu, obuzima je tuga. Prekidom čarolije Lisandar je
ponovno voli i vojvoda Tezej odobri njihov brak.

Demetrij ljubi vas: ta vi ste krasni!

Vi prethodna ste zvezda; miloglasna
Sa usne jeka od slasti je veće,
No ševe poj pastiru u proleće.

Oberon – vilinski kralj. Ljut je na svoju ženu jer je odlučila pobrinuti se za

dečaka kojeg je on hteo uzeti za paža na svome dvoru. Da bi uspeo u tome,
odlučio je začarati je cvetnim sokom. Shvativši moć cvetnog soka, uz pomoć
vilenjaka Puka začarao je Demetrija i Lisandra. Zahvaljujući njemu, Demetrije
je prepustio Hermiju Lisandru i zaljubio se u Helenu.

Jer Oberon je gneva pun i jada,

Što indijanskog kraljevića mlada,
Mladića vrlo krasna, dražesnoga,
Ugrabila je – a za paža svoga;
Ljubomoran bi on ga imat hteo,
Svu goru s njim bi junak preletio:
Al ona mladca u svom dvoru skriva,
Cvećem resi, srećom ga naziva.

Titanija – vilinska kraljica. Iako se njen muž protivio toj odluci, pobrinula se za
dečaka koji je ostao bez majke. Odrekla se svoga muža kako bi ispunila svoje
obećanje. Nakon što je začarana, zaljubila se u Prelca, ali prekidom čarolije
pomirila se sa svojim mužem.
Primiri već se jednom.
Od vilin-zemlje dečak mi je draži;
Jer njegva majka mojega je reda.

Prelac – tkalac koji je dobio glavnu ulogu u predstavi. Izrazito je humorističan

i zabavan. Kada mu je Puk pretvorio glavu u magareću, kraljica Titanija
zaljubila se u njega i naredila svojim vilama da mu ugađaju, a on je to
iskoristio i uživao u njihovom služenju.

Vi ne možete igrati druge uloge osim Pirama, jer Piram je čovek ugodne
vanjštine; on je krasan čovek, kakvog možete videti samo u svečane dane; on
je veoma mio, pravi džentlmen: zato je nužno, da vi igrate Pirama.

Beleške o piscu
Vilijam Šekspir bio je poznati glumac, redatelj i dramatičar čija su dela
prevedena na više jezika. Mnogi ga smatraju najvećim engleskim piscem koji
je ikada živeo. Iza sebe je ostavio remek dela u kojima su mnogi uživali, a
koja će ostati kao podsetnik na slavna vremena književnosti generacijama
koje dolaze.

Vilijam se rodio u mestu Stratford na Avonu 26. aprila 1564. godine – iste
godine kad je umro jedan od najvećih umetnika, Mikelanđelo Buonaroti.
Vilijam je rođen u velikoj i imućnoj porodici, kao treće dete i najstariji od braće.
Ukupno je bilo osmero dece.

Uprkos tome što ne postoji puno podataka o njegovom privatnom životu,

postoji nekoliko informacija na temelju kojih možemo da zaključimo da u
detinjstvu nije oskudevao u ničemu. Njegov otac Džon Šekspir bio je bogat
trgovac koji je imao toliko novaca da je tražio da se njegovoj porodici dodele
grb sokola i koplja.

1571. godine, Džon je izabran za gradonačelnika Stratforda. Vilijamova majka

zvala se Meri, a njeno djevojačko prezime bilo je Arden. Vilijam je školu
pohađao u rodnom gradu. Čitao je dela Terencija, Plauta, Cicerona i Ovidija.

Pretpostavlja se da kad je njegov otac zapao u finansijske probleme 1582.

godine, da je Vilijam napustio školu. O tom se periodu malo zna, osim da se
18. septembra 1582. godine venčao sa En Hetavej. Ubrzo nakon venčanja
dobili su kćer Suzan i blizance Hamleta i Džudit.

Zbog dela u kojima je pisao protiv ranih brakova, može se zaključiti da nije bio
srećan u braku sa ženom koja je bila osam godina starija od njega. Ne zna se
šta je radio do 1592. godine, ali smatra se da je u tom periodu najviše
vremena posvećivao pisanju i glumi. U tom periodu nastale su
poeme Silovanje Lukrecije te Venera i Adonis. 1596. godine umire njegov sin
Hamlet, a 1601. godine i otac Džon.

Posle venčanja kćeri Suzan umire i njegova majka Meri. 1613. godine umire
mu brat Ričard, a te iste godine u požaru je nestalo pozorište The Globe, čiji
je Šekspir bio suvlasnik. Poslednjih godina svog života odlučio se vratiti u
Stanford gde je 23. aprila 1616. godine umro.

Stvaralaštvo Vilijama Šekspira deli se na nekoliko faza: rane drame, odraslost

s velikim tragedijama i kasnija faza stvaralaštva.

Period poznatiji kao „rana drama“ bilo je vreme kada su Vilijamova dela bila
prožeta poznatim humorom renesanse i bujnog jezika, a u kojima se meša
vulgarni način izražavanja i umerena retorika. Iz tog perioda najpoznatije delo
je Romeo i Julija.

Faza „odraslosti“ se mogla nazvati i „tragičnom“ fazom, kada je Vilijam

pokazivao unutrašnji sukob prema averzijama i seksualnosti, od potvrde do
poricanja. Iz tog perioda treba izdvojiti Hamleta.

U kasnijoj fazi svog stvaralaštva, Vilijam piše mračne komedije i drame. Iz ove
faze ističu se dela: Mera za meru te Trilo i Kresida.

Šekspir je napisao čak 37 drama, a one se dele na romantične igre, kraljevske

drame ili istorijske tragedije i komedije.

Njegova najpoznatija dela su Henrik IV, Rikard III, Romeo i Julija, Ukroćena

goropadnica, Komedija zabluda, Dva veronska plemića, San letnje
noći, Uzaludan ljubavni trud, Mletački trgovac, Hamlet, Otelo, Kralj Lir, Mera
za meru, Zimska priča i Bura.

Autor: B.D.
Ostavite odgovor
Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Коментар *

Ime *

E-pošta *

Veb mesto

Predaj komentar

TOP AUTORI

Aleksandar Sergejevič Puškin Anton Pavlovič Čehov Biblija Borisav Stanković Braća

Grim Branislav Nušić Branko Ćopić Danilo Kiš Desanka Maksimović Đura
Jakšić Edgar Alan Po Grozdana Olujić Hans Kristijan Andersen Ivo Andrić Jovan
Dučić Jovan Jovanović Zmaj Miodrag Pavlović  Narodna
pesma Narodna priča Šarl Pero Stevan Raičković Vasko Popa Vilijam
Šekspir Vojislav Ilić Vuk Stefanović Karadžić
Spisak svih autora >>

POSLEDNJE OBJAVE
 Kandid ili Optimizam
Srećni princ
Robinzon Kruso
Glava šećera
Junak našeg doba
Stolice
Devojčica sa šibicama
Žitije svetog Save
Marko Kraljević i Musa kesedžija
Kosovka devojka
INFORMACIJE

 O nama
 Impresum
 Marketing
 Uslovi korišćenja
KORISNO

 Analize pesama
 Analize narodnih pesama
 Biografije književnika
 Digitalne knjige
 Književni pojmovi
 Naručite novu lektiru
LEKTIRE

 Po autorima
 Po abecedi
 Po razredima
 Pesme
MREŽA PORTALA

 Bajke.rs
 Molitva.rs
 Poezija.info
 Poznati.info
Copyright © 2015.–2022. Informativka d.o.o. Sva prava zadržana.
English | BiH | Deutschland | Hrvatska | Italia | Slovenija | Srbija