P&I DIJAGRAMI (PIPES & INSTRUMENTATION DIAGRAM)

1984
ISA S5.1 Instrumentation Symbols and Identification
1992
instrumenti i uređaji za merenje i regulaciju u
JUS
1979 industrijskim procesima - grafički simboli –
M.A0.100
osnovni principi
JUS
1998 šeme procesnih postrojenja – vrste šema
M.E4.021
JUS šeme procesnih postrojenja – uputstva za
1998
M.E4.022 crtanje
JUS
1998 šeme procesnih postrojenja – grafički simboli
M.E4.023
JUS
1998 šeme procesnih postrojenja – oznake
M.E4.024

1
• Cilj ovog standarda jeste da se ustanove jedinstvene oznake za instrumente
i sklopove koji se koriste za merenje i regulaciju.
• Oznake procesne opreme (kotlovi, rezervoari, peći, motori, pogoni...) nisu
deo ovog standarda, i koriste se isključivo u cilju ilustrovanja primene
simbola instrumentacije.
• Ovaj standard je razvijan radi primene u okviru procesne industrije kao što
su: hemijska, naftna, proizvodnja električne energije, klimatizacija, metalska
industrija, itd.
• Standard je pogodan za primenu u situacijama kada se ukazuje potreba za
simboličkim predstavljanjem, odnosno identifikacijom, nekog instrumenta,
uređaja, upravljačke funkcije ili petlje.
• Najčešće primene su u okviru:
– Projektantskih skica;
– Edukativnih primera;
– Tehničkih članaka, dokumentacije i diskusija;
– Dijagrama na kojima su prikazani instrumenti, petlje upravljana ili logika rada
pojedinih uređaja ili sklopova;
– Funkcionalni opisi delovanja;
– Dijagrami tokova: procesa, mehaničkih, električnih sistemi, cevovoda, itd;
– Tehnički crteži;
– Specifikacije, narudžbenice, prospekti i sl.;
– Identifikacija (označavanje) instrumenata i upravljačkih funkcija;
– Instrukcije, crteži i zapisi za instalaciju, upotrebu i održavanje uređaja.

2
• Namena ovog standarda jeste da obezbedi dovoljnu količinu
informacija i omogući uvid u dokumentaciju vezanu za merenja i
upravljanje procesima osobama koje poseduju osnovna tehnička
predznanja i razumevanje principa rada sistema.
• Ovakav način predstavljanja sistema merenja i upravljanja
procesima ne zahteva prethodno obimno predznanje vezano za
merne i regulacione uređaje, odnosno principe njihovog rada,
konstrukcione i tehničke karakteristike.
• Standard definiše princip označavanja diskretnih i analognih
instrumenata i njihovih funkcija.
• Standardom je obezbeđena identifikacija i simboličko označavanje
ključnih funkcija nekog instrumenta. Detaljnija objašnjenja vezana
za konkretni instrument se daju u okviru posebnih specifikacija,
tabela, listi podataka i sl.
• U okviru standarda je obezbeđena identifikacija svih instrumenta i/ili
uređaja koji se nalaze u kontrolnoj petlji. Korisnik može, po
sopstvenoj zamisli, da ove oznake dopunjuje serijskim brojevima
uređaja, rednim brojem uređaja, oznakom područja ili pogona i
ostalim sličnim tipovima oznaka

3
 PREGLED NAČINA OZNAČAVANJA
ELEMENATA U SISTEMU

Opšte napomene:
• Svaki instrument ili funkcija mora biti označen alfa-
numeričkom oznakom ili tagom, tag brojem (tag - etiketa,
oznaka, tablica).
• Identifikacioni broj petlje u kojoj se nalazi instrument u sebi
može sadržati neku kodiranu informaciju, kao što je npr.
oznaka pogona u kome se elemenat nalazi. Takođe, moguće
je izabrati određene serije brojeva radi označavanja određene
funkcije. Na primer brojevima od 900 do 999 se označavaju
petlje čija je prvenstvena uloga zaštitno-sigurnosna.
• Svaki instrument se na šemi (dijagramu) predstavlja
simbolom. Uz taj simbol se obično piše alfan-umerička
oznaka.
4
 FUNKCIONALNA IDENTIFIKACIJA

• Identifikacija funkcije svakog instrumenta se sastoji od slova. Oznaka se

sastoji od prvog slova koje označava tip merene ili aktivacione promenljive i
jednog ili više narednih slova koji označavaju funkciju (operaciju) koji dati
elemenat vrši.
• Funkcionalna identifikacija instrumenta se vrši prema njegovoj funkciji u
sistemu, a ne prema konstrukciji.
• To znači da će merač diferencijalnog pritiska sa zapisivanjem merene
veličine koji se koristi za merenje protoka nekog fluida imati oznaku FR
(FlowRecorder), indikator pritiska koji se koristi za merenje nivoa tečnosti LI
(LevelIndicator), a pritiskom pogonjena sklopka koja je vezana za
pneumatski transmiter nivoa LS (LevelSwitch).
• Kada se instrument nalazi u petlji, prvo slovo se bira prema inicijalnoj a ne
prema direktno upravljanoj promenljivoj. To znači da će regulacioni ventil
kojim se reguliše protok fluida u cilju upravljanja nivoom tečnosti u
rezervoaru imati oznaku LV (LevelValve) a ne FV(Flow rateValve)

5
• Slova modifikatori se mogu upotrebljavati kao dodatak narednim slovima, ako je
to potrebno. Mogu se dodavati kako iza prvog, tako i iza narednih slova. Primer:
oznaka TDAL sadrži dva modifikatora. Slovo D (Differential) menja merenu
promenljivu T (Temperature) u novu "Diferencijal Temperature". Slovo L (Low)
ograničava izlaznu funkciju A (Alarm) na alarm niske vrednosti merene
promenljive.
• Sekvenca identifikacionih slova počinje prvim slovom. Zatim slede slova koja
označavaju pasivnu ili funkciju ispisa u proizvoljnom redosledu. Nakon toga
slede slova koja označavaju funkciju izlaza u proizvoljnom redosledu, osim u
slučaju gde oznaka izlaza C (Control) prethodi slovu V (Valve), tako da PCV je
regulacioni ventil pritiska. Što se tiče slova modifikatora, ona stoje neposredno
iza slova na koje se odnose.
• Uređaji sa više funkcija mogu se na dijagramu prikazati sa onoliko balona (koji
se međusobno dodiruju) koliko je potrebno da se označe sve merene veličine,
izlazi i/ili funkcije koje pripadaju tom uređaju. Tako se regulator temperature sa
pripadajućom sklopkom može predstaviti pomoću dva balona koja se dodiruju i
u kojima se nalaze oznake TIC-3 (TemperatureIndicateControl) i TSH-3
(TemperatureSwitchHigh).
• Preporuka je da se broj slova za identifikaciju drži na minimumu. Ukupan broj
slova u oznaci elementa ne bi trebao da prelazi četiri.
• Sva slova u okviru funkcionalne identifikacije su VELIKA.
6
 IDENTIFIKACIJA PETLJI
(MERNIH I REGULACIONIH KRUGOVA)

• Označavanje petlji može biti paralelno ili serijsko.

– Paralelno označavanje znači da numerička sekvenca počinje od
istog broja za svako novo prvo slovo, npr.: TIC-100, LIC-100,
TIC-101, LIC-101 itd. Rezultat je da slični elementi koji pripadaju
različitim upravljačkim petljama imaju sekvencijalnu numeričku
oznaku. Identifikacija petlje se sastoji od prvog slova i numeričke
oznake.
– Serijsko označavanje koristi jednostavnu seriju brojeva za
označavanje petlji u okviru projekta ili većih celina u okviru
projekta, bez obzira na prvo slovo. Svaka petlja ima jedinstven
identifikacioni broj. Na primer TIC-100, FRC-101, LIC-102, AI-
103 itd. Svaki od predhodno navedenih elemenata pripada
različitoj upravljačkoj petlji.
• Oznaka petlje može početi brojem 1, ili bilo kojim drugim pogodnim
brojem, kao na primer 001, 301 ili 1201. Ovaj broj u sebi može
sadržati i neku kodiranu informaciju, a preporuka je da oznaka bude
što jednostavnija.
• Ako se neki uređaj ili instrument nalazi u većem broju petlji, tada
7
nosi oznaku one kojoj dominantno pripada.
• Ako u petlji postoji više instrumenata koji imaju istu funkcionalnu
identifikaciju, tada se broju petlje može dodati sufiks, na pr. FV-2A, FV-2B,
FV-2C ili TE-25-1, TE-25-2 itd. Ipak, često je pogodnije i logičnije koristiti
različite oznake za instrumente, na pr. FV-2, FV-3 umesto FV-2A, FV-2B.
• Sufikse bi bilo poželjno primenjivati prema sledećem uputstvu:
– Koristiti velika slova, A, B, C itd.
– Za instrument koji ima više različitih ulaza za promenljivu istog tipa i
vrši njihov prikaz (merenje temperature na različitim mestima u procesu
i štampanje njihovih vrednosti) pogodno je posebno numerisati
primarne elemente (senzore) na primer TE-25-1, TE-25-2, TE-25-3 gde
sufiks senzora odgovara identifikatoru prikazane (odštampane)
veličine.
– Sufikse je moguće definisati i preko naizmeničnih serija brojeva ili
slova.
• Ako instrument ima više funkcija, moguće je definisati njegovu oznaku u
skladu sa svim funkcijama. Tako će uređaj za zapisivanje protoka FR-2 sa
perom za beleženje pritiska PR-4 imati oznaku FR-2/PR-4. Uređaj sa dva
pera za zapisivanje pritiska je PR-7/8, a signalni prozor za alarm visoke i
niske temperature TAHL-21.

8
 Prvo slovo Naredna slova (3)
Pasivna ili Izlazna
Merena ili inicijalna promenljiva Modifikator Modifikator
funkcija ispisa funkcija
A analiza (5,19) alarm
B gorionik, sagorevanje korisnikov izbor (1) korisnikov izbor(1) korisnikov izbor (1)
C korisnikov izbor (1) regulacija (13)
D korisnikov izbor (1) diferencijalni (4)
E napon senzor (primarni
element)
F protok odnos
(razlomak) (4)
G korisnikov izbor (1) staklo, nadzorni
uređaj (9)
H ruka visok (7,15,16)
I struja (električna) indikacija (10)
J snaga skeniranje (7)
K vreme, brzina upravljačka
vremenski raspored promene (4,21) stanica (22)
L nivo svetlo (11) nizak (7,15,16)
M korisnikov izbor (1) trenutan, usrednjavanje,
prolazan (4) u sredini (7,15)
N korisnikov izbor (1) korisnikov korisnikov korisnikov
izbor (1) izbor (1) izbor (1)
O korisnikov izbor (1) otvor,
ograničenje
P pritisak, vakum tačka konekcije
(test tačka)
Q količina, kvantitet integraljenje,
sumiranje (4)
R radijacija zapisivanje (17)
S brzina, frekvencija sigurnost (8) sklopka (13)
T temperatura transmisija,
prenos (18)
U multivarijabilni (6) višefunkcijski (12) višefunkcijski (12) višefunkcijski (12)
V vibracije, ventil, klapna, otvor za
mehanička analiza (19) vazduh(13)
W težina, sila okno, izvor
X ne klasifikovano (2) x - osa ne klasifikovano (2) ne klasifikovano (2) ne klasifikovano (2)
Y događaj, stanje, y - osa relej, računanje,
prisustvo (20) konverzija (13,14,18)
Z pozicija, dimenzija z - osa drajver, aktuator,
neklasifikovano, finalni
regulacioni elemenat

9
 Uređaji za Sklopke i
kontroler Transmiteri
zapis alarmi

inicijalna samo- Solenoidi

Nadzor.
merena pobudni releji test otvori sigur. final.
Prvo slovo senzori uređaji,
promenljiv zapis indikacija slep regulacion zapis indik. visok nizak komb. zapis indik. slep logički tačke sonde uređ. elem.
stakla
a i uređaji
ventili
A analiza ARC AIC AC AR AI ASH ASL ASHL ART AIT AT AY AE AP AW AV
gorionik
B sagorevan BRC BIC BC BR BI BSH BSL BSHL BRT BIT BT BY BE BW BG BZ
je
korisn.
C
izbor
korisn.
D
izbor
E napon ERC EIC EC ER EI ESH ESL ESHL ERT EIT ET EY EE EZ
brzina FCV,
F FRC FIC FC FR FI FSH FSL FSHL FRT FIT FT FY FE FP FG FV
protoka FICV
protok
FQ FQC FQIC FQR FQI FQSH FQSL FQIT FQT FQY FQE FQV
zbirni
relativni
FF FFRC FFIC FFC FFR FFI FFSH FFSL FE FFV
protok
korisn.
G
izbor
H ručno HIC HC HS HV
I struja IRC IIC IR II ISH ISL ISHL IRT IIT IT IY IE IZ
J snaga JRC JIC JR JI JSH JSL JSHL JRT JIT JT JY JE JV
K vreme KRC KIC KC KCV KR KI KSH KSL KSHL KRT KIT KT KY KE KV
L nivo LRC LIC LC LCV LR LI LSH LSL LSHL LRT LIT LT LY LE LV
korisn.
M
izbor
korisn.
N
izbor
korisn.
O
izbor
pritisak, PSV
P PRC PIC PC PCV PR PI PSH PSL PSHL PRT PIT PT PY PE PP PV
vakum PSE
diferencija
PD PDRC PDIC PDC PDCV PDR PDI PDSH PDSL PDRT PDIT PDT PDY PE PP PDV
l pritiska
Q količina QRC QIC QR QI QSH QSL QSHL QRT QIT QT QY QE QZ
R radijacija RRC RIC RC RR RI RSH RSL RSHL RRT RIT RT RY RE RW RZ
brzina,
S frekvencij SRC SIC SC SCV SR SI SSH SSL SSHL SRT SIT ST SY SE SV
a
temperatu
T TRC TIC TC TCV TR TI TSH TSL TSHL TRT TIT TT TY TE TP TW TSE TV
ra
diferncijal
TD temperatu TDRC TDIC TDC TDCV TDR TDI TDSH TDSL TDSHL TDRT TDIT TDT TDY TE TP TW TDV
re
multivarija
U UR UI UY UV
b.
V vibracije VR VI VSH VSL VSHL VRT VIT VT VY VE VZ
W težina/sila WRC WIC WC WCV WR WI WSH WSL WSHL WRT WIT WT WY WE WZ
diferencija
WD l WDRC WDIC WDC WDCV WDR WDI WDSH WDSL WDRT WDIT WDT WDY WE WDZ
težine/sile
X ne klasifik.
događaj,
Y stanje, YIC YC YR YI YSH YSL YT YY YE YZ
prisustvo

Z
pozicija/di
ZRC ZIC ZC ZCV ZR ZI ZSH ZSL ZSHL ZRT ZIT ZT ZY ZE
10
ZV
menzija
mera/devij
ZD ZDRC ZDIC ZDC ZDCV ZDR ZDI ZDSH ZDSL ZDRT ZDIT ZDT ZDY ZDE ZDV
acija
GRAFIČKI SIMBOLI U P&I

11
12
13