Књижевно раздобље и смерови у настави књижевности

Међуратна књиженост у наставном контексту (идеја)

(Све сам написала пре него што сам добила вашу преписку па се
извињавам ако сам нешто пореметила, надам се да ће овде бити
макар нечег што ћемо моћи да нам послужи, глупо ми је да ништа
не пошаљем када сам већ написала. Бројем часова и детаљима око
уводног и завршног се нисам детаљно бавила, то све морамо
заједно).
Овде су запажања у вези са читанкама, посебно оном Завода за
уџбенике, како смо се и договориле; након тога коментар о Растку и
Настасијевићу у читанкама, шта би могло да се дода/измени (иако
је Логосова читанка стварно сјајна!) и на крају, будући да је важан
део теме изучавање књижевних периода и праваца у настави, неки
предлози за проверу знања и могућности синтезе (конципирала сам
као тест). Подтеме за заједничко излагање сам ставила само да бих
се ја овде лакше снашла, о свему се договарамо, наравно.
Прва подтема: број часова у програму, одреднице периода и
коментар – како су дате у читанкама, осврт на методичку апаратуру
и садржај (писци и текстови), контекст.
Друга подтема: ту се надовезујемо на Данијелу тако што детаљније
говоримо о начину проучавања међуратне у настави (авангарда и
међуратни модернизам је свакако најбоља одредница) на примеру
писаца, али коментаришемо и то на који начин је локализовање
дато у читанкама (Логос је ту океј).
Трећа подтема: начини систематизације, синтеза, задаци које
бисмо дале (студије Илић и Росандић).

Читанка за 3. разред средње школе Завода за уџбенике (Љиљана

Николић, Босиљка Милић): део којим се бавимо означен је као
међуратна и ратна књижевност са посебним деловима (Европска
књижевност у првим деценијама 20. века, Књижевни покрети и
струје у јужнословенским књижевностима између два рата и
ратна књижевност, Авангарда и међуратна српска
књижевност). Примећује се да су нове тенденције резултат општег
замора и засићењем импресионистичким, кубистичким и другим
теоријама. Говори се о раскиду са традицијом и истиче Немачка као
колевка експресионизма (1910). Надреализам је објашњен као
превазилажење дадаизма и да почива на веровању у вишу
стварност. Као примери манифеста дати су одломци из
Маринетијевог и руског (Мајаковски и остали) и Бретонов. Дали су и
Гола О кубизму и коментар Х. Хесеа о експресионизму.
Мој коментар: локализација са почетка је непотпуна јер инсистира
на преврату без увида у то да ствараоци покрета авангарде имају и
позитиван однос према традицији иако су полемички према њој
настројени. Не спомиње се шта је преврат у уметности изазвало, не
успоставља се континуитет са неким протоавангардним
тенденцијама, као да је све преко ноћи истумбано. У том смислу
можда је потребно увести појам дезинтеграције модерне (указати
на одређене писце и њихове поступке који томе воде и слично), на
кризу европске културе, дакле објаснити онај Коперникански обрт
итд. Непознат појам не може се објазнити другим исто тако
непознатим (дадаизам – надреализам) па у том смислу објаснити
дадаизам као антиуметнички покрет који негира уметност уопште
(додуше, аутори Логоса су лепо објаснили). Експресионизам је
могуће сагледати компаративно (експресионизам –
импресионизам, а надреализам поређењем са експресионизмом).
Само одређење међуратна и ратна није сјајно (између осталог јер
не постоји ништа што указује на поетичку одлику) и у том смислу
Логос је прецизан (Авангарда и послератни модернизам). Велика
недоследност огледа се у писцима који су поетички део модерне
(Исидора, Бојић, Петровић су у међуратној, али њих је Логос
сместио где треба, односно у модерну).
У овој читанци не говоре о експерименту и креацији већ о рушењу а
у тумачењу песама не показују поенту ,,рада језика“ (не спомињу
реализацију метафоре код Мајаковског, матерњу мелодију код
Настасијевића, нису се осврнули на утицај филма на књижевност).
(Логосова читанка се показала као богата и прецизна, немам
замерке осим те да је занемарена проза ( и мањак методичке
литературе уз поједине писце). Можда не би било лоше да се на
уводном часу детаљније све локализује са конкретним примерима
а приликом проучавања дела онда разради. Пеђина студија је сјајна
ако се мало прилагоди).
На чему инсистирати?
На погледу изнутра, на увођењу појмова интертекстуалност и
енциклопедичност и њиховом објашњењу, на жанру и
преобликовању жанрова и хибридности, на динамизацији (слике,
језик...), на томе да су дела сложена и иако делују хаотично јер
њихова дубинска структура говори сасвим супротно: о високој
поетичкој свести, о ерудираности, о промишљеном писању, о
личној поетици аутора, о поступцима монтаже, колажа...
Предлог: кратку прозу Људи говоре ставити у избор, и саодносно,
дакле у циљу продубљивања знања и упознавања са Растковом
поетиком, тумачити је са Тајном рођења која је остављена за избор,
а као редовно штиво убацити Бурлеску. (Бодинова балада, осим
што је прелепа, могла би да се повеже на одређен начин са
Бурлеском, и то уз причу о откривању старих слојева традиције,
словенска божанства, па како слично постоји код Настасијевића али
уз библијску стилизацију итд. А можда није лоше показати како се и
телесно и физиолошко преводи у духовно у метафизичко код њега
макар неким одабраним стихом). На Бурлески показати што више
одлика авангардног текста и Расткове поетике. Ово је посебно
значајно када се има у виду дистрибуција поезија – проза у свим
читанкама и важност одлика кратког романа и његове композиције
и др. за педесете двадесетог века, и свега осталог, да сада не
давим. Та форма и поступци (полемичност у оквиру
интертекстуалности) воде Павићу, Кишу... Бурлеска је захвална и за
преиспитивање односа према традицији. Кроз Бурлеску чак
можемо увести и појам деконструкције, то ће им бити значајно за
четврту годину, а предлог за обраду даћу на крају (Нов поглед, што
рекла Бајићка).
У вези са заступљеношћу прозе говоримо и о Настасијевићу. Записи
о даровима.. су сјајна приповетка, циљеве бројне можемо постићи
и да коначно обогатимо увид ученицима у ово раздобље, оно није
само песничко. Тексту, као уосталом и периоду, приступамо
изнутра, шта разара а шта актуелизује, баштина романитчарске
поетике уз новине, слојевитост, семиотички приступ итд. Питање
матерње мелодије у поезији, модерно и градско дато у библијској
стилизацији и слично (то за поезију). Предлог тумачења Записа даћу
на крају.
Драма и позориште – треба приказати макар делове неких
драмских текстова, нпр. Маску и опис футуристичког брзог
позоришта, евентуално онај блесави одломак када се на сцени виде
само ноге.
Свеж поглед на дела нуди веза са филмом. Даље, ако већ говоримо
о песничким жанровима, дати им пример за антипоему, рецимо.
Важно је указати на године јењавања авангардних покрета (разлика
Сеобе и Друга књига сеоба). Да покажемо како све треба да се
повезује са другим текстовима и уметностима. Можда део из
Андалузијског пса да нађу на нету? Да им дамо линк?
Дакле, ново поимање естетике, отклон од традиције (али критички
то објаснити), где се уочава агресивнст и због чега, веза са другим
текстовима... То су све суштинске одлике ове књижевности.
Потребно је припремити задатке за проучавање периода, то бисмо
свакако морале заједно.
О писцима: Растко
Предлог је да се ученицима представи типично авангардно дело –
Бурлеска господина Перуна, бога грома. Јесте изазовно, али
верујем да је идеја добра. Роман као експеримент, али какав?
Отворити поглед у уређени хаос: сусрет са митом, легендом, бајком
и озбиљном научном студијом (Лесаже). Деконструкција сижеа
бајке (нека све повезују). Фикционално и документарно.
Композиција романа и време само: клепсидра. Типови
приповедања, тип приповедача. Однос према Дантеу и према
Библији – шта се све ту дешава. Апокриф. Гротеска, пародија,
карневализација, последице по унутрашње значење и веза са
Растковом поетиком. Шта је Андрић рекао о делу и како им се чини
тај суд (критичко сагледавање). Шта се дешава са језиком?
Објашњење динамизације и све у вези са перспективом. Јунаци.
Сада бих наставила, али уморна сам па ћу остатак послати сутра.
Додаћу у неколико реченица и о циљевима. О поезији не бих овако
детаљно говорила, више бих о прозном стваралаштву јер су га баш
скрајнули. Исто и за Настасијевића. Само ми јавите да ли може,
како вам се ова идеја чини, критика и сугестије... Извињавам се због
словних грешака, не да ми се да исправљам...
Kiss, bye!