1. Нажалост, тренутно се у свету води неколико ратова.

Најактуелнији и медијски
најзаступљенији сукоб јесте напад Русије на Украјину који је почео још 2014.
године године окупирањем Крима од стране руских трупа, док је данас руски
војни циљ заузимање регије Донбас. Међутим, исто тако се у ово време
дешавају оружани сукоби и на осталим деловима планете, па тако имамо
случајеве бомбардовања Јемена од стране Саудијске Арабије, као и неколицина
грађанских ратова и оружаних сукоба, пре свега у државама Африке и Блиског
истока.
2. Данас се глобалним центрима сматрају главни градови модећих светских сила
које поседују економску, војну, дипломатску и културну моћ. То су пре свега
Вашингтон, Пекинг и Москва, затим Берлин, Лондон, Париз, Токио... Са друге
стране, за регионалне центре моћи се могу сматрати Београд и Загреб, као и
Истанбул, Атина, Будимпешта и Солун уколико гледамо целокупан простор
Балкана.
3. Дугорочним кризама у свету са најчешће управља путем дипломатских односа
како се не би увеле санкције које су последњи начин деловања. Такође, државе
углавном настоје да се придружи једној од понуђених страна како би имале
заштиту и биле мање изложене спољашњем притиску.
4. Тероризам је осмишљена и организована употреба незаконитог насиља у циљу
застрашивања народа или одређене групе истог. Циљеви оваквих врста напада
су најчешће политички, верски или идеолошки. Најпознатији примери
тероризма нам долази са Блиског истока, као што су ИСИС који је основао своју
тзв. Исламску државу на територији Ирака и Сирије, а сматра се да су
одговорни и за терористичке нападе у Белгији 2014. и Паризу 2015. године.
Позната терористичка група је и ИРГУН која је основана у првој половини 20.
века са намером заштите јеврејских насеља од напада Арапа.
5. Свакодневни живот људи који се налазе у непосредној билизини ратног
подручја није нимало лак. С обзиром да су економски и трговински путеви
нарушени, у кратком временском периоду (још краће уколико се уведу нпр.
санкције) се јавља оскудица и несташица основних људских намирница и
производа, пре свега храна и вода. Даље, многи људи остају без својих кућа и
домова те су принуђени да емигрирају и напусте земљу у потрази за „новим
животом“. Такође, пролазак кроз рат је веома тежак и из психолошког разлога
јер постоји константан страх и бојазан за себе и своје најближе, па се касније
мог и јавити неке последице у виду траума.
6. Последица сукоба има много и у великој већини оне нису позитивне. Ратови пре
свега штете економији и демографији, којој је потребно много времена како би
се касније опоравила и вратила у нормалу, како у подручју сукоба тако и у
региону па и остатку света, тако да може се рећи да рат постиже много веће
ефекте од само локалних. Такође, највећи губитак сваког рата јесу људске
жртве, углавном недужни и невини људи који се само нађу на погрешном месту
у погрешно време.

Петар Ботошки, Никола Јовановић и Станко Јурић, IV6