УВОД

Животна средина је све оно што чини околину

људског бића. Планета Земља је наша животна
средина и она представља јединствени систем без
кога не можемо.
Кроз развој човечанства животна средина се мењала
на свим пољима: земљишту, води и ваздуху.
Човек свесно и несвесно својом активношћу и
различитим делатностима нарушава стабилност
природних система. Једно од највећих загађења које
нас све окружује је управо загађење ваздуха.
Загађење ваздуха је глобални феномен који оставља
велике последице на цео живи свет. Квалитет
ваздуха је данас велика брига: мерења показују да
грађани по целом свету удишу ваздух који се сматра
штетним по здравље.
Непрестаним избацивањем великих количина
загађујућих материја у атмосферу, човек је већ у
знатној мери променио њен састав. У ваздуху се већ
налази доста загађујућих материја, па је и њихово
деловање компликованије зато што они потенцирају
међусобно дејство. Загађујуће материје могу
деловати управо у том облику у ком се емитују, али и
као нова једињења која настају услед физичко-
хемијских процеса.
Чист ваздух је основ за здравље, живот људи и
читавог екосистема. Катастрофална загађења ваздуха
могу настати природним путем, али и као последица
човекове непажње. Последице које настају могу
имати огроман утицај на цео биодиверзитет,
пољопривреду, економију и здравље људи.

1. УОПШТЕНО О ВАЗДУХУ

1.1. Састав ваздуха

Ваздух који окружује нашу планету састоји се из више
смеша гасова и разних примеса у сва три агрегатна
стања: азота 78%, кисеоника 21%, угљен-диоксида
0.03% и малих количина гасова неона и аргона.
Најзначајнији састојак ваздуха, неопходан за дисање
и опстанак свих живих бића је кисеоник.
Ваздух поред ових гасова често садржи честице
прашине, чађи, дима и отровних гасова којима се он
загађује. Ти гасови и честице чађи и прашине које
изазивају промене природног односа и
концентрације основних компонената ваздуха
доспевају у атмосферу на различите начине.
Ваздух се сматра загађеним ако садржи материје
изнад максимално дозвољених концентрација, које
су штетне за здравље људи, животну средину и
материјална добра.
1.2. Функције ваздуха
Као што је већ познато ваздух представља услов
живота живог света на планети. Када говоримо о
његовим функцијама можемо их поделити у две
групе:
1.Биолошка (примарна)-ваздух на планети
обезбеђује живот. Савремен човек дневно удахне
око 11m3.
2.Производна (секундарна)-помоћу кисеоника из
ваздуха могућ је процес сагоревања у циљу
производње енергије (електричне и топлотне).

2.ИЗВОРИ ЗАГАЂЕЊА ВАЗДУХА

Нема никакве дилеме да су широм света главни
извори загађења разноврсни, али заједнички за све -
енергетика, индивидуална ложишта, саобраћај,
индустрија, пољопривреда, управљање отпадом и
још многи други знатно штете ваздуху који удишемо.
Специфичне загађујуће материје ваздуха су и олово,
кадмијум, манган, арсен, никл, хром, цинк и други
тешки метали и органски спојеви који настају као
резултат различитих активности.
Загађење ваздуха и главни загађивачи су заједнички
проблем заступљен у целом свету. Ипак, колико ће
учешће одређених загађивача у укупном загађењу
износити, зависи од више фактора.
Главна подела на изворе загађења баздуха је:
1. Природни извори
2. Вештачки (антропогени)

3. ПРИРОДНИ ИЗВОРИ ЗАГАЂЕЊА ВАЗДУХА

1. Дефлација (разношење земље и песка)
2. Вулкани (CО2, СО, и др.)
3. Пожари (CО, чађ и др.)
4. Минерални и термални извори
5. Космичка прашина
6. Океани (аеросоли)

У природно загађење ваздуха убраја се широко

пространство наше планете које укључује деловање
мора, окрана, магла, вулкана, шума и шумских
пожара, разних сагоревања, ерозија и
неконтролисано лучење разноврсних гасова и других
материја којима она саму себе загађује.
Дакле и природа сама ствра штетне и отровне
супстанце, често и у већој мери него човек својим
активностима.

Управо различите честице у атмосфери представљају

једну од најчешћих загађујућих материја у ваздуху.
Оне су у облику дима и чађи и јављају се
истовремено као најстарији проблем аерозагађења.
Највећа емисија сумпора која знатно утиче на
загађеност ваздуха долази из океана и биогених
процеса. Киселе супстанце као што су сумпор-
диоксид и азотни оксиди могу да се задрже у
атмосфери данима. Могу се преносити ветром
хиљадама километара, током чега могу да подлегну
хемијској конверзији у киселине (сумпорну или
азотну). Без обзира да ли се на земљу враћају у виду
киселина или једноставно суве прашине, ове
загађујуће материје узрокују промене у хемијском
саставу земљишта и површинских вода.
Фине честице прашине и сулфатни аеросоли убачени
вулканским ерупцијама у статосферу остају тамо
дуже време (време депозиције до 5 година) и могу
довести до смањивања топлотне енергије која са
Сунца доспева на Земљу. Фине честице прашине и
аеросола се приликом ерупције могу избацивати на
висину од 40 – 50 km и ваздушним струјањима
разносити на велике удаљености чиме заграђивање
добија глобални карактер.

4.ВЕШТАЧКИ ИЗВОРИ ЗАГАЂЕЊА ВАЗДУХА

У вештачке изворе загађења ваздуха спадају процеси
вађења и обраде минералних сировина, хемијска
индустрија, сагоревање угља, пољопривреда,
друмски саобраћај, насеља, електране и још много
свакодневних процеса.
Саобраћај, индустрија и термоелектране су главни
вештачки извори загађења ваздуха. Сматра се да око
60% укупног светског аерозагађења потиче од
саобраћаја, односно oд издувних гасова из мотора
аутомобила, авиона и бродова.
Вештачким загађењем ваздуха ослобађају се и
оксиди сумпора: сумпор-диоксид, сумпор-триоксид,
сумпорастом киселином, сумпорном киселином, у
процесима топљења руде и производњи метала.
Вешатачи извори загађења ваздуха се деле на:
1.Непокретне (стационарне)
2.Покретне (мобилне)
1.Непокретни извори загађивања ваздуха :
 Индустријски објекти
 Термоелектране
 Топлане
 Енергане
 Кућна ложишта
2.Покретни извори загађивања ваздуха:
Саобраћајна превозна средства и кућни апарати

4.1. Феном градског смога

Смог је врста аерозагађења која се најчешће јавља у
већим градовима где постоји велики број
аерозагађивача. Смог је мешавина издувних гасова,
штетних честица, једињења која су продукт
сагоревања чврстих горива, нафте, моторних возила
и процеса у индустријама. Боја смога може бити
зелена, жућкаста или плавичаста, а у случају смога
осећа се мирис чађи, дима, киселкастих једињења,
нафте.
Ваздух је најзагађенији изнад великих индустријских
градова са густим саобраћајем. Честице чађи и
прашине, сумпор-диоксида и азотних оксида, у
комбинацији са маглом, формирају класичан
(лондонски) смог, док се у градовима са малом
релативном влажношћу ваздуха, у присуству
интезивне Сунчеве радиације, формира фотосмог у
коме има озона, водоник-пероксида, азотних оксида
и других штетних једињења која настају у
фотохемијских реакција. Смог је чешћа појава зими
због већег броја индивидуалних ложишта и
повећаног рада електрана. У градове света са
највише смога спадају Пекинг, Каиро, Москва,
Лондон, Мексико Сити.

5.ГЛОБАЛНЕ ПОСЛЕДИЦЕ ЗАГАЂЕЊА ВАЗДУХА

Ваздух чини највећи и најзначајнији део животне
средине и свако локално загађење врло лако и брзо
може да поприми и глобалне последице које могу
бити кобне по живи свет.
Последице загађења ваздуха су:
1.Ефекат стаклене баште
2. Оштећење озонског омотача
3.Киселе кише
4. Промена климатских услова средине

5.1.Ефекат стаклене баште

Ефекат стаклене баште је загревање које се дешава
када одређени гасови у Земљиној атмосфери задрже
топлоту. Ти гасови пропуштају светлост, али
задржавају топлоту, попут стаклених зидова стаклене
баште, а отуда потиче и овај назив.

Сунчева светлост пада на Земљину површину где се

енергија апсорбује и затим зрачи назад у атмосферу
као топлота. У атмосфери, молекули хватају део
топлоте, а остатак се ослободи у свемир. Што се
више гасова са ефектом стаклене баште
концентрише у атмосфери, више топлоте остаје
заробљено у молекулима.

Сагоревањем фосилних горива и другим

активностима које ослобађају велике количине
гасова (посебно током последњих неколико
деценија), људи појачавају ефекат стаклене баште и
значајно загревају Земљу.
Биљке могу помоћи да се уравнотежи ефекат
стаклене баште, али вода која је кисела може бити
штетна за многе организме. Топлије воде су главни
узрок избељивања корала.
Последице које ефекат стаклене баште могу изазвати
су:
• Повећање просечне температуре планете.
• Повећана суша у неким областима, а поплава у
другим.
• Већа учесталост стварања урагана.
• Прогресивно одмрзавање поларних капа, са
последичним порастом нивоа океана.
• Повећање падавина на планетарном нивоу (киша
ће падати мање дана и јаче).
• Повећање броја врућих дана, преведено у топлотне
таласе.
• Уништавање екосистема.

5.2. Оштећење озонског омотача

Озон је гас бледоплаве боје чији молекули уместо
уобичајна два, имају три атома кисеоника. Настаје у
горњим слојевима атмосфере под снажним дејством
ултраљубичастог зрачења које дплази са Сунца.

Озонски омотач је слој у доњем слоју стратосфере,

који садржи релативно високе концентрације озона,
дебљине је неколиоко милиметара, али то варира у
зависности од локације и годишњег доба.
Стратосфера је на висини од око 10-15 km и протеже
се до око 45-50 km висине. Температура у
стратосфери варира на следећи начин: прво, она
почиње да буде стабилна (јер се налази на висинама
близу тропопаузе где температура остаје иста) и
прилично ниска. Како повећавамо надморску висину,
температура стратосфере се повећава, јер упија све
више и више сунчевог зрачења. Понашање
температуре у тропосфери делује супротно од онога
што ради тропосфера у којој живимо, односно
уместо да се смањује са висином, она се повећава.
Оштећење озона се дешава када у атмосферу доспе
молекул хлора (фреон) који штети озонском омотачу.
Молекули се најчешће користе за производњу
дезадоранса и фрижидера. Фреони су до данас
уништили око 5% озонског омотача.
Озон нас штити од Сунчеве светлости високих
фреквенција, која је штетна за живи свет на земљи.
Последице појачаног УВ зрачења од којих нас штити
озонски омотач су:
1.Различити облици рака коже
2. Убрзано старење коже
3.Обољење очију
4.Може довести до мутације генетског материјала
5.Смањен имунитет

5.3.Киселе кише
Kиселе кише представљају један од главних извора
загађења животне средине. Оне поседују висок
степен сумпордиоксида, азотних оксида и других
хемијских једињења у ваздуху, која се у додиру са
водом претварају у киселину. Док је уобичајна pH
вредност кише око 5,5 pH, вредност киселих киша је
између 4 и 4,5 .То значи да она садржи око 40 пута
више киселина од обичних падавина.
Загађење из ваздуха киселим кишама преноси се до
земље и слива се у површински и подземне водене
токове. Главни узроци киселих киша су
термоелектране, дим као последица грејања и
издувни гасови који се стварају у саобраћају.
Киселе кише су један од главних разлога смањења
залиха питке воде на светском нивоу и представљају
озбиљан проблем.
Киселе кише наносе озбиљну штету вегетацији. Неке
хемијске компоненте киселих киша мешају се са
другима у земљишту. Последица тога је да много
поврћа може да угине, а животиње које на њему
живе исто.
Многе статуе и споменици оштећени су честим
киселим кишама.
Киселе кише лоше утичу на живи и неживи свет. Из
тог разлога, људи настоје да смање количину
отпадних гасова које индустријске земље испуштају у
ваздух.

5.4. Промена климатских услова средине

Појачавањем загађења ваздуха и ефекта стаклене
баште - које као последицу има промене климе у
смислу глобалног загревања планете Земље и
подизање нивоа светског мора, уништавањем
озонског омотача и појаве киселих киша - директна је
последица наглих промена климатских услова
средине.
Брзина топљења леда је на половима, нарочито на
Артику, повећана глобалним загревањем. Уколико
атмосфера настави да се истим темпом загрева ниске
морске обале и многа острва ће у том случају бити
потопљена, заједно са бројним градовима.
Због промењених климатских услова мења се и
окружење, и разне биљне и животињске врсте које
су угрожене немају могућност да се довољно брзо
адаптирају на новонастале околности и прети им
изумирање, јер промене којима смо сада сведоци се
дешавају знатно брже од оних изазваних природном
варијабилношћу.
Животиње чије станиште нестаје такође морају да се
селе и због тога бивају угрожене, док други проблем
представља нарушавање екосистема.
Сви екосистеми у природи су осетљиви и са
доласком нових биљних врста на пределе на којима
их раније није било стижу и болести и штеточине које
нарушавају постојеће стање и стављају
староседелачке врсте под стрес.

6.ЗАШТИТА ВАЗДУХА ОД ЗАГАЂЕЊА

Како би се градови изборили са све већим
проблемом загађења ваздуха, постоје одређене
мере којима се спроводи заштита ваздуха од
загађења.
Током година су предузете различите мере како би
се успешно смањиле емисије загађујућих материја из
термоелектрана, индивидуалних ложишта,
индустријских постројења и транспорта.
Дугорочне мере подразумевају одлучну енергетску
транзицију и престанак коришћења фосилних горива,
посебно угља у производњи електричне енергије,
као и развој тржишта обновљивих извора енергије.
Такође, једна од мера је топлификација градова, али
и трансформација система даљинског грејања тако
да не буде извор корупције. Неке од кључних мера су
боља контрола индустријских загађивача и
инсистирање на најсавременијим и најбољим
технологијама за смањење емисија загађујућих
материја без изузетка.
Такође најефикаснија мера за заштиту од загађења
ваздуха је одустајање од масовне сече стабла и
уништавања зелених површина.
Људи у великој мери својим деловањем утичу на
загађење ваздуха. У мерама заштите ваздуха од
загађења човек има велику улогу са својим
свакодневним навикама. Када би се вожња
аутомобилом заменила вожњом бицикла, смањило
коришћење спрејева и расхладних уређаја, то би
имало позитиван утицај на количину загађења у
ваздуху.
У биолошке мере заштите подразумева се
формирања заштитних површина (паркова, шума,
дрвореда, зеленог појаса).
Од велике важности је придржавање и поштовање
закона, правилника о заштити ваздуха од загађења.
Када је се у градовима појави смог као последица
загађеног ваздуха, грађани се могу заштитити
прекривањем дисајних путева помоћу шала, капута,
капе, али да се након тога морају одмах скинути, јер
се загађујуће честице задржавају на тканини.

ЗАКЉУЧАК
Загађење ваздуха је озбиљан глобални проблем.
Начини на који ваздух бива загађен су разноврсни и
присутни су свуда око нас. Последице загађеног
ваздуха су велике и знатно утичу на Земљу и њен
живи свет.
Само ако смо одговорни према животној средини
можемо се надати да ћемо у будућности бити здрави
и уживати у плавом небу, пространим пољима и
чистом ваздуху.
Ваздух око нас знатно утиче на нашу свакодневницу,
наш живот и наше здравље. Квалитетан ваздух је
постао велика брига. Забринутост здравствених и
медицинских стручњака због загађења ваздуха
постаје све већа и они указују на огромне ризике по
здравље људи због квалитета ваздуха.
Сви знамо да је загађење озбиљан глобални
проблем, али нисмо још свесни какве све последице
могу настати због наше непажње и утицаја на
загађење животне средине.
Изложеност загађивачима ваздуха је у великој мери
ван контроле појединца и захтева деловање целог
друштва на глобалном нивоу.
Морамо бити свесни да без чистог ваздуха не
можемо. Наша животна средина је основ свега и зато
као друштво морамо да је чувамо и понашамо се
одговорно.
Загађење ваздуха је проблем који погађа цео свет,
поготово индустријализоване, високо развијене
земље. Међу многобројним облицима еколошких
опасности с којима се суочава човечанство, сматра се
да загађење ваздуха и атмосферске промене
узроковане управо аерозагађењем представљају
једну од највећих претњи по људску безбедност и
безбедност животне средине.
Учесталост штетних ефекта загађења ваздуха у целом
свету указује на потребу да се обезбеђење чистог
ваздуха уврсти у приритете друштвеног деловања.