Pravilno disanje opušta telo i um

Dah je uvek prisutan iako često toga nismo ni svesni pa ga zanemarujemo.

Pravilnim disanjem možemo poboljšati raspoloženje, uticati na telesne funkcije kao što
su krvni pritisak i puls, a time i na rad svih organa. Ta poboljšanja su primetna.

Kako dišemo?

Kada smo opušteni dišemo dublje i sporije. Kada smo uzbuđeni dišemo brže. Brzina
disanja obično prati brzinu otkucaja srca. Kada srce kuca brže i dah je ubrzan kao što je
slučaj kada trčimo. Ako srce udara lagano i disanje je usporeno kao, recimo, kad spavamo.
Zanimljivo je da na brzinu kojom srce kuca direktno ne možemo uticati, ali na brzinu disanja
možemo. Pošto su brzina rada srca i brzina disanja povezane, ako želimo da usporimo
kucanje srca, to možemo postići tako što ćemo usporiti disanje. Naravno, srce može brzo
da kuca iz puno razloga i ne možemo ga uvek usporiti samo pravilnim disanjem.
Kada smo usporili disanje, ali pritom nije duboko, možemo ostati bez daha.

Duboko disanje
Ponekad nemate izbora hoćete li da dišete duboko ili plitko nego ste prinuđeni da dišete
plitko. To je slučaj kada nosite usku odeću. Tada jednostavno ne možete disati duboko jer
vas odeća steže i zato NE NOSITE tesnu odeću.

Zašto je stomačno (abdominalno) disanje blagotvorno?

Kada udišemo, dijafragma se pomera prema dole, volumen pluća se širi, vazduh ulazi.
Pomeranjem dijafragme gore-dole masiraju se unutrasnji organi. To podstiče probavu,
reguliše rad bubrega i opušta nas. Nažalost, ne dišemo uvek stomačnim, dubokim, laganim
disanjem i zato je potrebno strpljivo vežbati da bi se postiglo spontano trbušno disanje.
Kod trbušnog disanja stomak ide gore-dole, a u grudnom košu dolazi do neznatnog širenja.

Proverite da li dišete stomačno:

1. Lezite na leđa. Jednu ruku stavite na stomak, drugu na grudni koš.

2. Udišite. Ako vam se ruka na stomaku ne pomera prema gore, a ruka na grudima se
pomera, znači da NE dišete stomačnim disanjem nego grudnim, gornjim disanjem.
Ako se ruka na stomaku pomera gore kod udisaja i dole kod izdisaja znači da dišete
pravilno, stomačno disanje.
3. Da zaključimo, najbolje se osećate kada dišete stomačno, duboko i lagano. Obratite
pažnju na to da se držite uspravno i da vas odeća NE STEŽE. Ukoliko uvlačite
stomak da biste izgledali mršavijie, prestanite to da radite.

Osvestite disanje
Sada kada znate kako treba disati možete to i da primenite.
Kada god se setite, obratite pažnju na dah. Dok odmarate, dok radite, dok se vozite, dok
gledate televiziju. Što ste češće svesni disanja, to ćete više vremena disati pravilno. Ako u
1
tome budete uporni, vaše disanje će se vremenom produbiti. Pravilno disanje baš kao i
nepravilno disanje može postati navika.
Pravilnim disanjem možete kontrolisati svoje raspoloženje, smiriti se kada ste uzbuđeni
- možete naći svoj mir i ravnotežu u dahu.

Posebno delotvorno je osvestiti dah u sledećim prilikama:

- U stresnim situacijama jer nas pravilno disanje smiruje, i omogućuje bolju

koncentraciju i bistrije razmišljanje.
- Nakon obroka jer trbušno disanje će izmasirati probavne organe i ubrzati metabolizam
(ako ste se prejeli onda će vam trbušno disanje biti neprijatno)
- Kada želimo da pojačamo koncentraciju jer duboko disanje znači više kiseonika u
mozgu i bolju moždanu aktivnost.

Disanje na nos je bolje od disanja na usta. Brinite se o nosu kako bi disanje bilo nesmetano.
Ako ne možete da dišete na nos jer je začepljen ili imate devijaciju preduzmite nešto po tom
pitanju. Svaki trud koji vodi boljem disanju isplati se.

**********
Osnovna vežba disanja
Lezite na leđa i podmetnite savijeno ćebe pod glavu i leđa. Razmaknite stopala tako da
padnu u stranu. Ruke opušteno postavite uz telo sa dlanovima okrenutim ka podu. Zatvorite
oči i potpuno se opustite. Iako su oči zatvorene, pogled i dalje usmeravajte prema stomaku i
pratite kako se stomak širi dok udišete i spušta dok izdišete.
Budite opušteni, pratite usporavanje sopstvenog daha, osetite ulazak daha u telo i njegov
izlazak. Pratite promenu temperature udahnutog i izdahnutog vazduha i osetite kako vazduh
struji telom; slušajte tihi, smirujući zvuk sopstvenog disanja, a istovremeno posebnu pažnju
posvetite razlici između udaha i izdaha.

Ovu vežbu, u trajanju od 3-5 minuta, možete ponoviti više puta u toku dana.

Napomena: budite umereni u vežbama disanja u početku jer ako preterujete a pri tom
nepravilno dišete možete doživeti hiperventilaciju, smanjenu količinu ugljendioksida u
krvi, što se manifestuje, ošamućenošću, zamagljenim vidom, vrtoglavicom, osećajem
zbunjenosti, znojenjem dlanova, ubrzanim radom srca itd.