Ove vežbe mogu da vam donesu opšte poboljšanje u disanju, ali takođe možete da ih koristite i kada

osećate nedostatak vazduha. Ravnomerno, kontrolisano disanje pomoći će vam i da smanjite nivo stresa
i anksioznosti.

Kontrolisano disanje

Sedite u udobnu stolicu sa potporom. Vazduh udišite kroz nos, a izdišite kroz nos i usta. Dišite lagano uz
minimum napora i trudite se da pri svakom izdisaju izbacite napetost.

Disanje kroz skupljena usta

Ova vežba olakšava disanje jer disajni putevi duže ostaju otvoreni. Udahnite normalno kroz nos a zatim
lagano izdanite vazduh na usta, sa usnama u položaju za zviždanje ili poljubac. Izdah bi trebalo da traje
duže nego udah. Ne silite pluća da se isprazne.

Sporo, duboko disanje

Namerno usporite disanje i počnite da dišete malo dublje, udišući vazduh kroz nos a izdišući na usta.
Držite usta skupljena ako možete.

Dijafragmalno disanje (stomakom)

Lezite na krevet na leđa sa jednom rukom na stomaku, a drugom na grudima. Neka vam grudi budu što je
mirnije moguće, ali stomak pustite da se podiže i uvlači kako dišete.

Izbacivanje vazduha pri disanju

Namerno naglo izbacujte vazduh kada obavljate neku fizičku aktivnost, kao na primer istezanje,
dohvatanje nečega, savijanje ili podizanje. Ljudima je često ovo prirodna reakcija - stenjanje pri podizanju
nečeg teškog, na primer.

Tempirano disanje

Ova vežba pomaže pri hodanju ili penjanju uz stepenice. Vazduh udahnite kad stanete na stepenik, a
izdahnite dok se penjete. Ako vas ovo previše usporava, promenite ritam tako da udahnete na jednom
stepeniku, a izdahnete na sledećem, ili udahnite dok ste na jednom stepeniku a izdahnite na dva.
Lakši dolazak do daha putem držanja tela

Najbolji način da lakše dođete do daha je da se nagnete napred i stavite laktove na kolena. Ako možete,
sedite. Ako ne, umesto toga naslonite laktove na zid ili kapiju i nagnite se napred iz kukova. Trebalo bi da
budete gotovo pogrbljeni, sa opuštenim ramenima i rukama. Nemojte gurati i niti grabiti ništa rukama.