Господа Глембајеви – Мирослав Крлежа

 Мирослав Крлежа (1893‒1981), најкрупнија је фигура хрватске књижевности и један од њених

најплоднијих писаца. Обележио је хрватску књижевност модерном тематиком, разноврсношћу
облика и врста, широком ерудицијом. Покретач је и издавач многих књижевних часописа у
периоду од 1918. до 1941. и оснивач и директор Лексикографског завода у Загребу.

 Био је свестран писац, писао је поезију, новеле, романе, драме, есеје.

 Најзначајнија дела: Баладе Петрице Керемпуха, Хрватски бог Марс, Новеле, Повратак Филипа
Латиновића, Банкет у Блитви, На рубу памети, Заставе, Голгота, У логору, Вучјак, Господа
Глембајеви....

 Крлежа је у свој литерарни свет увео породичну лозу Глембајевих. Најпре је написао прозне
фрагменте и урадио генеалошко стабло породице, а потом је из те грађе обликовао свој
драмски циклус Господа Глембајеви, У агонији и Леда.

 Овим социјално-психолошким драмама Крлежа је достигао врхунац у свом драмском

стварању.

 Драма Господа Глембајеви заснива се на сукобу оца и сина. У подтексту сукоба је

хамлетовски мотив: освета због мајчине смрти. Али ово је само дубљи психолошки повод,
док је суштински разлог сукоба моралне природе: различито гледање оца и сина на
породично стање, породичне односе, прошлост и садшњост породице.

 Сви сукоби се одвијају на линији Леоне-остали: Игњат Глембај, баруница Кастели, Пуба,
Силбербрант. Емоције су пренапрегнуте, атмосфера је мучна и мрачна.

 Једина светла особа у глембајевском моралном мраку је Ангелика Беатриче - млада, лепа,
добра и достојанствена.

Структура драме:

 Драма има три чина, који нису подељени на појаве. Иако то није учинио писац, читалац јасно
види појаве у чиновима, посебно у другом.

 Тема драме: материјални и физички суноврат Глембајевих.

 Дидаскалије су врло детаљне и писац кроз њих даје опис и карактер јунака, као и њихове
психолошке немире и сукобе. Текстови дидаскалија су врло блиски романескној структури.

Ликови драме:

 Драма нема много ликова, свега десет, без послуге. Из тога се издвајају два мушкарца и две
жене: Игњат Глембај, његов син Леоне, Игњатова друга жена, баруница Кастели и Ангелика,
удовица старијег Игњатовог сина Ивана.

 Леоне је централна личност драме. Он је уметник по професији, живи у иностранству од дана

када је умрла његова мајка. Једанаест година не мари за Глембајеве, али је свестан
 глембајевског у себи. Једина личност у породици коју поштује и према којој показује нежну и
топлу наклоност, јесте Ангелика.

 Леонова личност је сложена и растрзана супротностима и расколима, којих је и сам свестан. У

њему су у сталном сукобу егзактно и рационално према уметничком и флуидном, памет и
страст, разум и нагон, животињско и људско.

 Леоне је Глембај, али и најљући противник Глембајевих. На самом почетку видимо Леонове
коментаре породичних портрета. Други сукоб са Глембајевима је Леоново укључивање у
дијалог о случају Руперт-Цањег, када породици баца у лице истину о њиховој покварености,
цинизму и нехуманости. Иако жели да остане по страни, он ипак купује сиротици шиваћу
машину и шаље јој је на кућну адресу. Овим поступком Леоне истиче две основне људске
вредности: одговорност за своје поступке и одбрану личног достојанства. Такав став
отвара нове сукобе: са Силбербрантом, кога разоткрива у његовом неморалном односу са
баруницом Кастели и са оцем кога та истина још више погађа.

 Скоро цео други чин испуњава вербални, морални и физички обрачун сина и оца. Сукоб
нараста и ни један од њих двојице нема намеру да се повуче. Игњат узвраћа Леону тамо где је
најслабији: вређа своју прву жену, Леонову мајку, која се убила због Глембајеве везе са
баруницом Кастели. То отвара још једну рану, а то је смрт сестре Алисе. И ова смрт иде на
душу барунице Кастели. Обрачун је беспоштедан и убитачан – Глембаја погађа кап, а Леоне
остаје сможден и потиштен. Глембајевштина је провалила на обе стране. Иако оштар
критичар Глембајевих, Леоне ће у бесу, после очевог ударца, показати глембајевску крв -
грабежљиву, немилосрдну, животњску. Ипак, у њему је разум јачи од нагона.

 Последњи сукоб Леоне има са баруницом Кастели, која после Игњатове смрти покушава да се
приближи Леону и да га одобровољи. Конфликт међу њима кулминира када га баруница
затиче на коленима, пред Ангеликом. Леоне убија баруницу Кастели.

 Леоне је трагична личност ове драме. Он се отима од глембајевштине у себи, а све дубље тоне
у њу. Поред трагичне смрти мајке која предочава хамлетовску судбину он је, као младић упао
у мреже барунице Кастели и постао њен љубавник. Трагови тог чина још живе у њему иако се
труди да их потисне. Ако га од кичерајске природе Глембајевих одваја његова уметничка
природа, дубоко у њему скрива се глембајевски убица, који ће у једном тренутку оживети и
извршити злочин. Бекство није успело, глембајевштина је шчепала Леона и обележила га
заувек.

 Стари Глембај живи у свету глембајевског господства, коме обележје и стил даје његова
жена баруница Кастели. Она је Глембају донела сигурност и самоувереност коју није имао у
претходном браку. Његова прва жена била је племкиња, префињена и образована уметничка
природа насупрот Глембају, који је једину вредност видео у згртању богатства. Он не жели да
види баруничине авантуре, а кад чује истину, не жели да верује. Она му је ослонац утолико
пре што је пред финансијским крахом. Лажни сјај богатства, лажна породична срећа,
самозаваравање о моћи и слави држе у животу Игњата Глембаја. Сазнање о поразу на
финансијском и интимном плану чини да се његов свет распадне, што га неминовно одводи у
смрт.

 Баруница Кастели и Ангелика су међусобно контрастирани карактери.

 Ангелика је предмет дивљења Леона Глембаја и као човека и као уметника. Она има
двадесет девет година и красе је изузетна лепота, префињеност, одмереност, доброта. Леона
одушевљава хармонија између њене лепоте, мисли и поступака.

 Баруница Кастели нема ниједну светлу тачку у својој личности. Она је жена сумњиве
прошлости, удала се за старог Глембаја, доневши лажну титулу баронице. Живи раскошно и
раскалашно. Своју праву природу открива када, поред мужевљевог одра, сазнаје за његов
финансијски крах. Она је изразито негативна личност у овој драми.

 У овој драми Крлежа користи различита стилско-језичка средства. Ликови су предочени кроз
вербалне сукобе и дијалоге. Снажна преживљавања и психолошки ломови исказани су кроз
дидаскалије и реплике дијалога Леона и Ангелике после смрти Игњата Глембаја.
 Метафорично-симболична средства предочавања психолошких стања су природне појаве:
громови, муње, ветар, киша. Уметничко функционисање звучних и светлосних ефеката
подједнако је уверљиво и приликом гледања представе и током читања.
 Овакав начин карактеризације врло ефектно дочарава оно што представља скуп нарави
чланова породице из више генерације, а што називамо глембајевштином.