Medicinski fakultet

Univerziteta u Beogradu
Institut za Socijalnu medicinu

Kvalitet
u zdravstvenoj zaštiti

Prof. dr Bosiljka Đikanović

E-mail: bosiljka.djikanovic@med.bg.ac.rs
 Sadržaj predavanja
1) Definisanje kvaliteta zdravstvene zaštite
Šta je kvalitetna zdravstvena zaštita?

2) Merenje kvaliteta zdravstvene zaštite

Kako da znamo na kom smo nivou kvaliteta?

3) Unapređenje kvaliteta zdravstvene zaštite

Strategije i programi koji vode stalnom unapređenju kvaliteta
 Definisanje kvaliteta

ili

Šta je kvalitet zdravstvene zaštite?

Definisanje kvaliteta
 Veliki broj različitih definicija !!!
 Zavisi od:
 Svrhe za koju se koristi
 Specifičnosti konteksta
 Nivoa analize
 Pristupa u procesu procene kvaliteta

Nije pitanje koji pojmovi će se koristiti, već koje mere, pristupi i

metode !!!

Pristupi u definisanju kvaliteta i njegovom merenju su se menjali

tokom vremena.
Definicije kvaliteta
 Donabedijan Avedis (1980)

 Institut za Medicinu (IOM, 1990)

 Odeljenje za zdravlje, Velika Britanija (1997)

 Savet Evrope (1998)

 SZO (2000)
 Definicije kvaliteta
 Donabedijan Avedis (1980): “Kvalitetna zdr. zaštita je vrsta zaštite za
koju se očekuje da će maksimizirati sve aspekte pacijentovog
blagostanja, nakon uzimanja u obzir osetljive ravnoteže između
očekivane dobiti i gubitaka, koji su povezani sa procesom pružanja
zdravstvene zaštite u svim njenim delovima”.

 Institut za Medicinu (IOM, 1990): “Kvalitet zdr.zaštite je stepen u kome

zdr.usluge za pojedince i stanovništvo povećavaju verovatnoću
željenog ishoda po zdravlje i koji je konzistentan sa sadašnjim
profesionalnim znanjem”.

 Odeljenje za zdravlje, Velika Britanija (1997): “Kvalitet zdr.zaštite je:

 Raditi prave stvari (Šta konkretno?)
 Pravim ljudima (kome tačno?)
 U pravo vreme (kada?)
 Raditi prave stvari ispravno prvi put “
 Definicije kvaliteta (2)
 Savet Evrope (1998): “Kvalitet zdr.zaštite je stepen u
kome pružene zdravstvene usluge povećavaju šanse
pacijenata da dostignu željene rezultate po svoje
zdravlje, i smanje šanse za nastanak neželjenih
rezultata, imajući u vidu sadašnja saznanja medicinskih
nauka”.

 SZO (2000): “Kvalitet zdr.zaštite je nivo dostignutih

suštinskih ciljeva zdravstvenih sistema koji su usmereni
ka unapređenju zdravlja i odgovornosti za opravdana
očekivanja stanovnika od sistema”.
IOM, 1990
 Kvalitet se procenjuje na skali
(stepen), retko dihotomno
 Obuhvata sve aspekte
zdravstvene zaštite koju
obezbeđuje zdr.služba
 Može se procenjivati sa
aspekta pojedinca, ali i sa
aspekta celokupnog
stanovništva
 Veza između kvaliteta i ishoda
po zdravlje ljudi retko je
uzročno-posledična, a ono što
se meri jeste verovatnoća
željenih ishoda
 Fraza “u skladu sa sadašnjim
profesionalnim znanjem”
ukazuje da je ono što se
ocenjuje kao kvalitet relativno, i
zavisi od trenutnih znanja koja
su dostupna u dijagnostici i
lečenju
 Skupovi dimenzija kvaliteta
 Kvalitetna zdravstvena zaštita bi trebalo da bude:
 Delotvorna (efektivna)
 Isplativa (efikasna)
 Dostupna
 Bezbedna
 Pravedna
 Odgovorna prema medicinskim, socijalnim i emotivnim potrebama
pacijenata:
 Odgovarajuća
 Blagovremena
 Prihvatljiva (pružena na human i dostojanstven način)
 Usmerena ka pacijentu (uzima u obzir individualne preference)
 Zadovoljavajuća (zadovoljstvo korisnika pruženom uslugom)

 Kontinuirana
 I da vodi ka unapređenju zdravlja korisnika / pacijenta
Bezbedna zdravstvena zaštita

 Medicinska greška se može definisati kao:

“neuspeh da se planirana procedura izvede na

odgovarajući način, ili primena pogrešnog plana
lečenja, uključujući i probleme u svakodnevnoj
praksi zdravstvenih radnika u primeni određenih
procedura”.
Drugi korak: Merenje kvaliteta
ili

Kako da znamo na kom smo nivou

kvaliteta?
Istorijski razvoj merenja kvaliteta
 Praćenje učestalosti infekcija u britanskoj vojnoj bolnici
(Florens Najtingel, 1820-1910)

 Izračuvanje stope letaliteta od sepse kod porodilja u

porodilištu, sa predlogom mera za njegovo smanjenje
(Ignjac Filip Semelvajs, 1818-1865)

 Merenje kvaliteta omogućava da bolje razumemo upravo

ono što podrazumevamo pod kvalitetom.
 Kako meriti kvalitet?
 Odluka o tome šta konkretno želi da se meri (evaluira)
 Identifikovanje pokazatelja i izvora podataka za njegovo
dobijanje
 Analiza, sinteza i razumevanje celog procesa
 Distribucija rezultata

 Donabedijan: Kvalitet se procenjuje tako što se evaluiraju:

 Struktura
 Proces
 Ishod zdravstvene zaštite

“
Dobra struktura povećava verovatnoću dobrog procesa, a
dobar proces povećava verovatnoću dobrog ishoda”.
 Struktura – Proces – Ishod
STRUKTURA PROCES ISHOD
- Smrtnost /
Ustanove: preživljavanje,
- Aktivnosti zdr.
- Domovi zdravlja razboljevanje,
radnika u
nesposobnost,
- Bolnice prevenciji, kvalitet života
- Klinike dijagnostici,
lečenju i
Odgovarajući - Zadovoljstvo
broj i struktura praćenju
pruženim
osoblja: pacijenta uslugama
- Lekari (nemedicinski
pokazatelj)
- Med.sestre /
tehničari - Pacijentove
- Pomoćno osoblje aktivnosti u - Pojava
traženju intrahospitalne
Odgovarajuća zdr.zaštite infekcije, jatrogene
oprema i infekcije, pojava
materijal dekubitusa
 Neki klinički pokazatelji kvaliteta
zdravstvene zaštite
 Povrede pacijenata tokom boravka u bolnici

 Žalbe pacijenata

 Neadekvatno dokumentovanje procesa nege i lečenja, u

istoriji bolesti ili drugoj med.dokumentaciji
 Stvaranje ili pogoršanje dekubitusa tokom boravka u
bolnici
 Pojava intrahospitalnih infekcija u zdr.ustanovi

 Rehospitalizacija (ponovni prijem) unutar 30 dana od

otpusta
 Pokazatelji (indikatori) kvaliteta (1)
 Koriste se za praćenje i evaluaciju kvaliteta nege i lečenja
pacijenata

 Podrška aktivnostima zdravstvene službe, ALI:

 Oni nisu neposredna mera kvaliteta

 Oni su “ekran”, “ogledalo” ili “zastavica” određenih

osobina zdravstvene ustanove

 Često se nazivaju i “strateški markeri” kvaliteta

Pokazatelji (indikatori) kvaliteta (2)
 “Statistička mera koja obezbeđuje indikacije o određenom
stanju, o izvršavanju definisanog procesa tokom određenog
vremenskog perioda, ili dostizanju definisanog ishoda”

 “Indikator je kvantitet koji ukazuje na kvalitet i uvek je izražen

kao broj”. Može biti:

 Stražarni događaj (pojedinačan, izuzetno značajan neželjen

događaj koji zahteva neposredno istraživanje uzroka), i

 Stopa (učestalost infekcija, povreda, carskog reza…) koja se

rutinski prati i periodično analizira, a kada značajno odstupi od
svojih prosečnih vrednosti preduzimaju se odgovarajuće akcije
Pokazatelji kvaliteta u Republici Srbiji
 Po službama, na nivou primarne zdravtsvene zaštite
 Na nivou specijalističko-konsultativne službe
 Na nivou sekundarne i tercijarne zdravstvene zaštite
 Pokazatelji kvaliteta vođenja lista čekanja
 Evidencija neočekivanih incidenata (bezbednost pacijenata)
 Pokazatelji zadovoljstva korisnika uslugama zdr.zaštite
 Pokzatelji zadovoljstva zaposlenih u zdr.ustanovi
 Sticanje i obnova znanja i veština zaposlenih

Izvor: Pravilnik o pokazateljima kvaliteta zdravstvene

zaštite u Srbiji. Službeni glasnik RS 49/2010. Dostupno na:
http://www.batut.org.rs/download/uputstva/Pravilnik%20o%20p
okazateljima%20kvaliteta%20zdravstvene%20zastite.pdf
Izvor: Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanovic Batut“.
Dostupno na: http://www.batut.org.rs/index.php?category_id=66
Mehanizmi za procenu kvaliteta
 Interni mehanizmi:  Eksterni mehanizmi:

 Samoprocena  Akreditacija

 Kolegijalna provera  Vizitacija

 ISO standardi

 Model evropske
federacije za upravljanje
sveukupnim kvalitetom
(Total Quality
Management, TQM)
 Interni mehanizmi kontrole kvaliteta
 Mehanizmi unutrašnje kontrole
 Obavljaju je sami zdravstveni radnici u okviru okruženja u kome rade
 Zasniva se na proceni standarda i kriterijuma kliničke prakse

 Neposredne metode:
 Posmatranje lekara tokom obavljanja svakodnevnih aktivnosti
(nedostak: skupa je, odnosi se samo na pojedine aspekte
strukture i procesa)

 Posredne metode:
 Razgovori sa pacijentima, njihovim porodicama, lekarima, pregled
medicinske dokumentacije, kolegijalna provera, medicinska
revizija i ispitivanje zadovoljstva korisnika pruženom zdravstvenom
zaštitom
 Eksterni mehanizmi kontrole kvaliteta
 Akreditacija

 Proces pomoću kojeg ovlašćena agencija ili organizacija evaluira ili

prepoznaje programe ili institutucije koje zadovoljavaju prethodno
definisane standarde

 Odnosi se na procenu fizičkih mogućnosti, uslova rada, organizacije,

kvalifikacije koja se traži od osoblja, obezbeđenje od požara i drugo

 Vizitacija

 Kolegijalna provera koju obavljaju timovi van te zdr.ustanove, procenjuju

izvršenja (performanse) svojih kolega, s ciljem poboljšanja kvaliteta

 Vrsta formalne evaluacije kvaliteta, povezana sa konsultativnim radom i

merama zasnovanim na principima dobrovoljnosti

 Kao i akreditacija, obavlja se u određenim vremenskim intervalima

 Agencija za akreditaciju zdravstvenih
ustanova Srbije (1)
 Osnovana je u oktobru 2008.godine

 Akreditacija je postupak ocenjivanja kvaliteta rada zdravstvene

ustanove na osnovu primene optimalnog nivoa utvrđenih
strandarda rada zdravstvene ustanove u određenoj oblasti
zdravstvene zaštite.

 Standardi za akreditaciju utvrđeni su za sva tri nivoa zdravstvene

zaštite.

 Za primarni nivo postoje, uz kriterijume opšteg pristupa lečenju

pacijenta, posebna poglavlja standarda za lečenja pacijenata koja
se odnose na opštu medicinu, ginekologiju, pedijatriju,
specijalističko-konsultativne službe i polivalentnu patronažu.
 Agencija za akreditaciju zdravstvenih
ustanova Srbije (2)
 Agencija za akreditaciju zdravstvenih ustanova Srbije je do sada
izdala 212 sertifikata o stečenoj akreditaciji.

 U taj broj ubrajamo i zdravstvene ustanove u kojima su osim

inicijalnog postupka akreditacije realizovani i postupci reakreditacije.

 Procentualno izraženo, do sada je akreditovano oko 45%

zdravstvenih ustanova iz Plana mreže zdravstvenih ustanova u
Republici Srbiji, a od toga je najveći broj akreditovanih ustanova
na primarnom nivou zdravstvene zaštite.

 U ukupan broj dodeljenih sertifikata o stečenoj akreditaciji uračunato

je i 14 privatnih zdravstvenih ustanova.
Izvor: www.azus.gov.rs
 Eksterni mehanizmi kontrole kvaliteta
 ISO standardi
 Međunarodni standardi koji se odnose na obezbeđenje kvaliteta
proizvoda (ili usluge) u svim fazama: od kreiranja, razvoja,
proizvodnje i inspekcije, do prodaje i servisiranja
 Usmerena je na proces rada
 Koristi se za dijagnostičke službe:
 laboratorije,
 radiologija,
 ishrana i
 prevoz bolesnika

 Menažment sveukupnim kvalitetom (TQM)

 Usavršavanje organizacije
 Usavršavanje procesa
 Usavršavanje zaposlenih
 Treći korak:
Stalno unapređenje kvaliteta
 Stalno unapređenje kvaliteta
 Filozofija upravljanja koja podrazumeva da se većina usluga može
poboljšati
 Skup aktivnosti koje se sprovode na svim nivoima zdravstvene zaštite

 Uvođenje kulture stalnog unapređenja kvaliteta u zdravstvenoj zaštiti

doprinosi:
 smanjivanju grešaka nastalih iz neznanja, nedostatka veština, nemara
ili nepažnje
 definisanju nivoa razlika koje su prihvatljive i koje ne ugrožavaju
profesionalnu autonomiju
 odgovoru na korisnikova legitimna očekivanja od sistema

 Odvija se na tri nivoa:

 Makronivo (Sistem zdravstvene zaštite)
 Mezonivo (Zdravstvene ustanove)
 Mikronivo (Klinička praksa)
Model kontinuiranog unapređenja kvaliteta

Planiraj Uradi
(Plan) (Do)

Deluj Prouči
(Act) (Study)
Pitanja, komentari, sugestije...?
Pišite mi na:
bosiljka.djikanovic@med.bg.ac.rs