Franjo Miloš

UVIJEK IZ POČETKA

Knjiže
vn

ik
lub
„Vihor” Derventa

Edicija Književnog kluba „Vihor” Derventa – nova serija

KNJIGA 3.

Urednik:
FRANJO MILOŠ

Izdavač:
BOSANSKA RIJEČ SARAJEVO

Za izdavača:
IVICA VANJA RORIĆ

Korice:
Ideja: FRANJO MILOŠ

Grafička realizacija:
CHRISTIAN TOMISLAV BELINC

Lektorica:
TIHANA PŠENKO MILOŠ

DTP digitalno tehnička priprema:

CHRISTIAN TOMISLAV BELINC

Obrada fotografija:
IVAN ŽIVKOVIĆ

Redakcija:
FRANJO MILOŠ
PETAR A. ĆOSIĆ
IVICA VANJA RORIĆ

Štampa:
DOBRA KNJIGA

Za štampariju:
IZEDIN ŠIKALO

CIP - Katalogizacija u publikaciji

Nacionalna i univerzitetska biblioteka
Bosne i Hercegovine, Sarajevo
929.52MIL

MILOŠ, Franjo
Uvijek iz početka : 200 godina rodbine Miloš : Komarica-Grude, Bosna i Hercegovina :
činjenice i priče, obiteljsko stablo, osobe, povijest, događaji --- / Franjo Miloš. - Sarajevo :
Bosanska riječ, 2020. - 303 str. : ilustr. ; 29 cm
Bibliografija: str. 295 ; bibliografske i druge bilješke uz tekst.

ISBN 978-9958-26-198-5

COBISS.BH-ID 29110790
 FRANJO MILOŠ

UVIJEK IZ POČETKA
200 godina rodbine Miloš
KOMARICA GRUDE
BOSNA I HERCEGOVINA

Činjenice i priče, obiteljsko stablo,

osobe, povijest, događaji…

2020.
Knjiga »Uvijek iz početka« izdana je u povodu 50 godina
održavanja Miloševih susreta »Prailina« (1970. – 2020.).

Također kao zahvala našim predcima za njihove brige, žrtve i ljubavi

za potomke. Bez njih ne bi bilo ni nas. Bez nas ne bi bilo ni budućih
generacija kojima knjiga ostaje u ostavštinu kako bi, barem dijelom,
upoznali prošlost i svoje pretke.

Naslovna korica
Na naslovnoj korici Milošev sokak i skulptura umjetnika Brune Catalana koja simbolizira prazninu koja na-
staje u čovjeku kada biva prisiljen napustiti svoj zavičaj, svoju zemlju, svoj život, rodbinu, prijatelje… iz bilo
kojeg razloga

Slika na predlistu i zalistu

Milošev sokak 1980. godine. Slikao Stipo Ilijin (svećenik)

Zadnja korica
Ivan-Putar, Marko, Pejo, Nikola, Mato Tomin, Ivan, Ilija, Mato Andrijin i Cvitan
Milošev Dolac kod Gruda odakle su, najvjerojatnije, naši predci
UVOD

Pred vama je knjiga o 200 godina rodbine Miloš iz Komarice (dijelom iz Gruda) povije-
sno-literarnoga sadržaja. Tko smo, što smo, otkuda smo, kako smo živjeli, razmišljali
i radili u prostoru i vremenu.
Komarica je, pa tako i Milošev sokak, početkom ljeta 1992. godine u nacionalističkom
ratu potpuno razorena. Fotografije, dokumenti, matice najvećim su dijelom zauvijek
izgubljeni. Roditelje nismo previše pitali, oni su radije o svemu šutjeli, ne želeći nas
opterećivati prošlošću kako bismo razmišljali i gradili budućnost. Tu i tamo ponešto
se kazalo, ponešto se zapamtilo. S tako šturim izvorima ipak sam se dao na posao. U
nekim dijelovima nisam ispunio svoja očekivanja, u drugima sam ih premašio.
Prve generacije (rođene u devetnaestom stoljeću) spominju se u onoj mjeri u kojoj su
pronađeni dokumenti ili ostali usmeni tragovi.

Veći dio posvećen je generaciji Miloša rođenoj u prvoj polovici dvadesetoga stoljeća.
To je jednostavno stoga što smo njih doživjeli i o njima najviše znamo. Njihov život
prošao je u radu, radu i radu te stvaranju boljih uvjeta za život generacija koje dolaze.
Nažalost, mnogi od njih umrli su u izbjeglištvu, a ne u svojoj Komarici.
Moja generacija (rođeni između 1932. i 1970. godine) rođena je u Komarici i gotovo
je cijela napustila Komaricu. Nacionalistički je rat Milošima koji su ostali u Bosni sve
oduzeo: rodbinu, prijatelje, mladost, materijalna dobra, nekima i živote, a oni preži-
vjeli bili su primorani negdje u bijelom svijetu ponovno graditi život. Uvijek ispočetka.
Naša djeca, raseljena po svijetu, rastu u nekim drugim okolnostima, u nama tuđim
sredinama i okruženjima, njima njihovom dunjaluku. I dobro im ide. Onako kako smo
ponosni na svoje roditelje tako smo ponosni i na svoju djecu, novu generaciju. Pa s
pravom tvrdim da možemo biti ponosni i na nas same.
Nastojao sam pisati o životu, ljubavi, uspjesima, stvaranju. Nisam mogao izbjeći ni
drugu stranu medalje života – o nasilnoj smrti, mukama, tugama, razaranjima, što je,
nažalost, puka činjenica, realnost koja je pratila Miloše.

Novoj generaciji ostavljamo ova saznanja u baštinu. Došla su neka druga vremena
koja su život u nekim njegovim dijelovima olakšala, kao i mogućnosti komuniciranja i
5
održavanja međusobnih veza. Nadam se da će to i činiti i da će nas i ova knjiga još više
zbližiti. Svatko, na svoj način, može dalje dopunjavati sadržaj knjige.
 R I Z N I C A U S P O M E N A

Pred nama je knjiga višestruko znakovitoga naslova UVIJEK IZ POČETKA u

kojoj se promišlja i oživljava zaboravljeno tako što se povijesno nadopunjava
literarnim. Ova knjiga vrijednoga autora Franje Miloša nije samo rukopis o obi-
teljima s istim prezimenom nego i knjiga o selu Komarici koja se s vrijednostima
iz prošlih vremena teško može opet ostvariti. ….
... Ovo su samo neke zavičajne refleksije u mozaiku naše povijesti, koje – kad se
zabilježe – ostaju vječno za nova pokoljenja.
Zato hvala od srca Franji za ovaj trajni pisani spomenik i neprocjenjivi dar
svojoj rodnoj grudi.
(cijeli tekst je na stranici 294)
Petar A. Ćosić
iz Gradine, župa Cer

Divim se i pomalo zavidim svakoj familiji koja ima svoju knjigu. Evo i Miloši
su je dobili, zahvaljujući svome Franji koji je mnoge dane i noći napornog rada
uložio u ovu knjigu, da bi njegova brojna rodbina znala ko je, odakle je i gdje je
sada – da se ne raspe u vremenu. Blago familiji koja ima ovakvoga porodičnog
ljetopisca!
Ivica Vanja Rorić
Župa Foča

Prije čitanja

Knjiga sadržava više od 160 naslova i 520 slika raspoređenih u 17 dijelova.

U prvom su dijelu sva saznanja o našim predcima, čukundjedu Tomi i čukunbaki
Ruži, te pradjedu Ivanu – Iviću i prabaki Ivi – Ivki Mandić i njihovoj djeci.
U narednih devet dijelova obrađeno je devet Miloševih obitelji (Ivanovih unuka),
poredanih kronološki. Prvih deset dijelova knjige počinju obiteljskim stablom.
Obiteljska stabla Miloševih kćeri (naših rođaka i rođakinja drugoga
prezimena čije sam podatke saznao) uvršteni su u XIV. dio knjige.
Generalno obiteljsko stablo (prilog knjizi) čini više od 800 osoba.
U XIV. dijelu navedene su sve obitelji Miloševog sokaka iz 1992. godine.
Kako najveći broj rodbine živi u Hrvatskoj, odlučio sam knjigu pisati na
hrvatskome jeziku uz zadržavanje lokalnih izraza. Tekstovi o rodbini ili autora
iz drugih govornih područja uglavnom su ostavljeni u izvornom obliku.
Pored naslova tekstova koje nisam sam pisao stoji ime autora.
Fotografije su, najvećim dijelom, iz obiteljskih albuma.
 O OBITELJI

Koji se predak prvi doselio?

Nije se naš pradjed Ivan preselio iz Hercegovine u Posavinu. Ivan je rođen u Modranu
od oca Tome i majke Ruže rođene Katurić iz Poljara.
Početna mi je točka istraživanja i prikupljanja materijala o rodbini bio naš pradjed Ivan,
zvani Ivić. Sva usmena predavanja nisu išla dalje u prošlost od njegove osobe. Vladalo je
opće uvjerenje da se Ivan doselio u Komaricu i da njegove prethodnike treba tražiti u Her-
cegovini.
Na dva pitanja koja desetljećima žive među Milošima »morao« sam naći odgovor. Iz
kojega se mjesta u Hercegovini doselio pradjed Ivan? Iz okolice Gruda, ili iz Lištice kod
Mostara? I drugo pitanje: jesu li svi Miloši iz Komarice njegovi potomci, ili je, možda, Ivan
imao i brata?
Odgovor na oba pitanja mogao se davno pronaći. U maticama župe Foča, kojoj je u de-
vetnaestom stoljeću pripadala i Komarica, sve je bilo upisano. Nažalost, mnoge su matice u
nacionalističkom ratu uništene. Iz dijela kopija dobivenih iz sjedišta Vrhbosanske biskupije
uspio sam pronaći dosta podataka, upise u Maticu krštenih Ivanove djece, naših djedova,
koji dokazuju da su Miloši iz našega sokaka i Cvitan iz Donje Komarice djeca Ivana i Ivke.
Postojala je i knjiga doseljenika i raseljenika župe Foča u kojoj su zabilježeni svi doselje-
nici na ovo područje sa svim podatcima. Odakle su došli, razlog doseljenja, imena roditelja i
druge rodbine. Ovaj je svezak uništen 1992. godine u ratnim razaranjima.
Odgovor na pitanje odakle su se naši predci naselili morao sam potražiti u samoj Her-
cegovini. Brat Stipo, svećenik, uputio me u Grude, u župu Ružići odakle je, prema njegovim
istraživanjima, doselio naš predak. Tamo su me dočekali rođak Josip Šimić i povjesničar
Vlado Bogut. Sa šturim podatcima: samo ime i prezime i nesigurna godina rođenja, dali
smo se na posao. Pronašli smo dva Ivana Miloša. Jedan, zaključili smo, naš predak, rođen 11
1856. godine, i drugi Ivan godinu dana mlađi. Mlađi Ivan vjenčan je u Hercegovini pa je time
ispao iz »utrke«. Naš predak vjenčao se u Foči. Kako bismo »otkrili« pravu osobu, bila su
nam potrebna imena Ivanovih roditelja. Gdje ih pronaći? Jedini mogući izvor bila je Matica
vjenčanih u koju su se upisivala i imena roditelja.
 Luka Ilijin godinama je radio po terenu, zatim se zaposlio u Zenici i vikendom dolazio u
Komaricu, da bi 1989. našao posao u Derventi. Svakoga dana iz Komarice je išao na posao.
Na imanje Mate Andrijinog vratio se Matin sin Andrija.
Cvitanovo imanje u Donjoj Komarici naslijedio je njegov unuk Cvitan, Petrov sin.
Najviše zemlje kupio je Ivan Putar. Kasnije je, kada su djeca otišla od kuće, prodavao
zemlju, što nije uspio prodati dao je državi da ne bi plaćao porez.
Treća generacija Miloša (Marko Stipin, Ivan Putar, Nikola i Pejo Ilijin te Mate i Ilija To-
min) shvaćaju da se samo od zemljoradnje više ne može »normalno« živjeti te se zapošlja-
vaju u firmama.

Tragične obitelji ili izgubljeno potomstvo

Nijedna Miloševa obitelj nije pošteđena nasilnih smrtnih slučajeva ili prerane smrti zbog
bolesti. Brojčano, najviše je Tominih potomaka silom ili pak nesretnim slučajem izgubilo
život (kći Milka umrla kao dijete, sinovima Božanu i Anti 1945. godine gubi se svaki trag).
Godine 1965. od kuće, u nepoznato, odlazi i sin mu Ivan. Ivanova djeca, Tomina unučad:
Marko umire 1959. godine kao dvogodišnji dječak, dok unuka Đuka, devetogodišnja dje-
vojčica, 1971. godine gubi život pod kotačima automobila. Iste godine, nekoliko mjeseci
nakon rođenja, umire i Ilijin sin Dragan. Ilijina žena poginula je u prometnoj nesreći 1977.
godine, a sedam godina kasnije, 1984. godine, i Iliji smrt donose kotači automobila. Ilijin sin
Božan, pet dana nakon dvadeset i petoga rođendana, biva zarobljen 1991. godine i ubijen.
Tijelo mu je pronađeno tek osam godina kasnije. Pronađene su i ubojice, osuđene, nikada
nisu uhićeni. Tijela Bože, Ante i Ivana nikada nisu pronađena niti je poznato gdje i kako im
je život okončan.

22

 Crkva svete Kate u Grudama

 Mario 1979– Matilda Rose
Ilijaa 1929–2013 55–
Ivica 1955– Kim
im Boyd Daniela Claire
Marijarija Gregorić 1935–1992 Zlatica Kuduzović 1952– Davor 1982–
Simone Tan
Pero 1974–
Dorota 1968–
50–
Kata 1950– Stipo
tipo 1979– Ilijana 2004–
Ilija Tolić
ić 1947– Diana
iana Derini 1984– Elena 2018–
Josip 1985–
Jelena Mrvelj 1995–
953–
Anđa 1953– Helga Karlo Kopić 2000–
55–
Ivan 1955– Anica
nica 1980– Leonardo Kopić 2002–
Kata Senjak
enjak 1955–2009 Marinko
arinko Jonjić Daniel Nakić 2005–
7–1974
Jela 1957–1974 Katja Nakić 2009–
umrla nakon
akon poroda fra Petar Jeleč 1974–
Anica
ica 1930–2019 Jozo Jeleč
eč
Stipan
pan Tomić 1927–1995 Slaven 1985–
59–
Pero 1959–
Borinkaa Kojadinović 1960– Jelena 1986–
Ivan
an 1989–
Maks 2018–
Mia Židanić 1989–
Marko 1961–
Draženka
ka Vincetić 1966– Irena 1993–
Kristina 1995–
David
avid 1990–
63–
Vera 1963– Milan 2016–
Milena Mitrović 1995–
Toma Miloš Milan Štrbac 1964– 2015
Ruža r. Katurić 1820– .... Suzana 1994–
Marica 1965–
Petar Gavran 1965–
Ivan-Ivić 1850–1901
Iva-Ivka r. Mandić .... –1900 Vedrana 1987–
Zvonimir
mir 1958– Ante Juranović
Katica Kirin 1962–
Robert 1991–
Ilija 1878–1935 Stipe
pe 1931–1979
Anica r. Tolić 1878–1952 Davor 1959–
Anaa Martinović 1939–
Jasminka
ka 1964–
Dario
ario Gordoš 1987– Leon Gordoš 2014–
Vladimir
ir Gordoš, brak do 2015.
Ivan
van Putar Miloš 1909–1997 Jelena
lena Matanović 1991– Lucija 2020–
n Pešti 1975–
Stjepan
Kata Kljajić 1908–1972
Iva Jelavić 1922–2016 Vedran 1978–
956–
Mara 1956–
Vjekoslav
av Marag 1954– Darko
arko 1983– Laura 2007–
Mato
to 1933–2001 Sanja
anja Žordić 1981– Erik 2010–
Anđa
đa Ćosić 1934–2007
59–
Ivan 1959– Tina 1988–
Nataša Bekavac 1966– Mate 1992–
 Danijela 1979–
Miroslav 1980– Petra
58–
Kaja 1958–
Mirjana
Ivan Vukoja
ukoja 1957–
Anita
nita 1986– Elena
Boro
oro Marinić
Maja 1990– MIla 2019–
961–
Stipo 1961– Nick
ick Ford 1988–
Doma Radović 1961–
Ana 1995–
Anđa
đa 1937–2012 Goran 1988–
Mate
te Tolić 1935–1998 965–
Mara 1965–
Martina 1995–
Ilija Nujić
jić 1961–
Marko 2001–
Marko 1967– Tina 1996–
Dragicaa Vidak 1963– Dominik 1996–
70–
Pero 1970–
Matea 1994–
Jela Kuprešak
prešak 1974–
Ankica 1972– Danijel 1998–
Zvonko Krušić 1968– Robin 2001–

Kajaa 1940–
961–
Verica 1961–
Mate
te Šitum brak do 1963– Nataša 1984–
Zvonimirir Redžep 1947–2017
Nikola
ola Vidaković vj. 1971 rast. 1986

Iva 1962–– Tea 1983–

Nenad Paudenović 1961– Tin 1993–
Šimo
mo 1942–
963–
Mara 1963– Lana 1993–
Kata
ta Mandić 1941–
Asmir Huskanović 1963– Benjamin 1995–
Tihana 1978–
Marijann 1977–
Fran 2006–
Jelena Kokot 1981–
Marijan
rijan 1945–2001
Dragica
agica Golem 1951– Danijel 1975–
Klea Miloš Hassel 2001–2018
Danielaa Hassel 1975–
Mara 1947–1948

Katica 1970– Denis 1992–

Ervin Bilkić
ilkić 1971– Venesa 1999–
Sven 1996–
Andrija
drija 1949– 973–
Željko 1973–
Daniel 1999–
Manda
nda Zirdum 1951– Mirjanaa Nujić 1974–

P tarevi
Adrian 2004–

974–
Goran 1974– Andrea 1999–
Mirjanaa Bošković 1968– Mario 2002–
 Završio je srednju školu. Zaposlio se u Zagrebu. Postao svoj čovjek. Svaki slobodan vikend
išao bi u Komaricu. Pomogao bi roditeljima u raznim poslovima. Subotom navečer išao je u
Foču na igranku. Lijepo bi se uredio, obukao. U kosi, onako frčkavoj i opranoj, uvijek bi se neki
čuperak odvojio i vodio svoju politiku. Za to je bila zadužena Anđa koja bi nestašni čuperak
ukrotila gelom ili ga odrezala. Neko je vrijeme stanovao sa sestrama: Katom, Marom, Bebom
i bratom Lukom. Nekad bi dugo u noć sjedili i prepričavali što se dogodilo tih dana. Riječ po
riječ i prešlo bi se na događaje iz Komarice. Sjetili bi se igara: ljepila, slijepca, nogometa na
Ivanovčinom strništu, na putu i gdje se već stiglo. Tako je jednom ,dok smo igrali nogomet
na sokaku, došao amidža Nikola i rekao: »Draga djeco, strest ćete mi sve šljive tom loptom, a
treba im bar još tjedan dana da sazru. Ne mogu ih ovakve
zelene kupiti i stavljati za rakiju.«
Petrovo
Najdraža nam je bila krađa voća od strine Matnice.
Manda – Beba Cvijanović Krali smo trešnje, šljive, jabuke, čak i dunje. Ne znam
zašto dunje kada smo ih i sami imali u izobilju. Sjećali
Petrov dan je 
bi se postavljanja izbušenih tikava sa zapaljenom svije-
tvoj imendan brate ćom kod groblja i raznih drugih dogodovština. Vrijeme
Petrov dan je bi tako brzo prošlo... Kada bi vidjeli da je već dva sata
mislimo na te iza ponoći, oni koji rade prvu smjenu bili bi ljuti. Lako
O kako si mog’o je onima koji idu u drugu smjenu, a kako ćemo se mi
ostavit nas probuditi za prvu. Onda bi netko, tko je u drugoj smjeni,
morao dežurati do 5 sati kako bi na vrijeme probudio
u suzama, tugi
one koji su radili u prvoj smjeni.
A ti ode u oblake
Živo se sjećam kada sam bila trudna s prvim djete-
obojenoj dugi tom. Za mjesec dana  sam se trebala poroditi. Pejo mi je
iz Komarice  donio kukuruzno brašno. Mama je poslala i
mahuna. Uvijek je tako sadila da ima mahuna čak i u de-
vetom mjesecu. Govorila mi je da sam pojela više pure i mahuna za vrijeme trudnoće nego
za cijelo djetinjstvo. Skuhala sam kavu. Ranko je upitao Peju: »Što kažu baka i djed što su
dobili drugo unuče?» Ivana Lukina je prvo unuče. »Kakvo unuče?« začudi se Pejo.  »Tko
se porodio?«. »Pa, ja«, odgovorim. »Zar ne vidiš da sam u trapericama.«  »Zar nisi rekla za
mjesec dana?« »Ja sam rekla, a Goran je porekao.«  »Kako bih primijetio? Bila si tako mr-
šava i prošli tjedan, a krevetić je tu stajao i tada.« Ustao je i darovao novorođenče Gorana
stavljajući novce pod jastučić.
Pitali smo ga kad će se ženiti. Velimo; »Red je.« »Što bih se ženio? Tek su mi dvadeset i
dvije godine. A, kakav red? Luka se prvi oženio, peto je dijete, a ti odmah za njim. Red je da
se ženimo i udajemo kad nađemo ljubav za cijeli život.«
Tako je prolazilo vrijeme i došao je rat. U firmi nije bilo dovoljno posla pa je otišao na
čekanje. Tako se to zvalo u žargonu. Ne radi se, ali se dobiva neka plaća, minimalac.
Uključio se u čuvanje skloništa, a zatim se prijavio i za ratište. Otišao je na ratište 1991.
godine. Dobio je čin časnika. Kad je počeo rat u Bosni i Hercegovini, dogovorio se sa svojim
brigadirom da ide na ratište u svoju Komaricu, nadajući se kako će ju obraniti i kako će sve to
70
brzo završiti. Tada je već imao dvadeset i šest godina i djevojku u koju se zaljubio i s kojom je
namjeravao osnovati obitelj. 
I mlađi brat Jozo ostavio je posao i pošao za njim. Pejo je sestre Željku i Slavicu poslao u
Zagreb. Htio je od opasnosti skloniti i roditelje, no oni nisu htjeli. Majka mu je rekla da ga
osnovnoj i srednjoj školi, rada u internetskom i televizijskom novinarstvu... Danas radi kao
lektorica u Kršćanskoj sadašnjosti. Damir se, nakon što je magistrirao sociologiju, zaposlio
na Hrvatskom katoličkom sveučilištu 2013., na odjelu za sociologiju te je trenutno na dok-
toratu. Od 2018. imaju sina Maksimilijana koji je u trenutcima nastanka ovih redaka navršio
godinu dana.

 Maksimilijan, Tihana i Damir. Naslikao Petar Vidak

Profesor/magistar sociologije Damir

U svojoj nastavnoj i znanstveno-istraživačkoj djelatnosti

na sveučilištu bavio sam se, igrom prilika, raznorodnim te-
mama. Bio sam asistent na 12 kolegija, od kojih sam najviše
uživao radeći u nastavi iz klasičnih socioloških teorija, soci-
ologiji obrazovanja i rada te sociologiji hrvatskoga društva.
Zasad sam autor pet znanstvenih radova, od kojih su dva
objavljena kao poglavlja u knjigama. Samo je jedan od njih
pisan na hrvatskom jeziku. Teme koje moji radovi pokri-
vaju najviše se tiču motivacije i društvenih uvjeta inženjera
strojarstva za bavljenje svojom strukom i upisom fakulteta.
Jedan je o tome što znači rad kao vrednota/vrijednost, a drugi o tome kako su određene vri-
jednosti kod mladih povezane s njihovim političkim preferencijama i zalaganju za sudska i
politička prava.
Sudjelovao sam u pet znanstveno-istraživačkih projekata. Ti su projekti, kao i moja na-
stava, bili poprilično raznoliki. Najzapaženiji od njih bila su dva međunarodna, jedan o na- 91
činima poboljšanja uvjeta studiranja na sveučilištima (osim mog, sudjelovala su sveučilišta
iz Italije, Finske i Poljske) te drugi o religiji i ljudskim pravima koji je obuhvaćao tridesetak
zemalja svijeta, a u kojem se na mladima istraživalo kako u raznim religijskim skupinama
percipiraju ljudska prava, demokraciju, društvene institucije, koje vrijednosti njeguju, koliko
 O OBITELJI

Godine 1962. Mato je proglašen udarnikom rada. Priznanje koje najbolje oslikava njegov
karakter. Radi i samo radi. Bez rada život nema ni sadržaja ni smisla, ni cilja. Takav je bio.
Rad uvijek na prvom mjestu, kako na službi tako i kod kuće... Ordenom se nije dičio, niti
ga je pokazivao, niti se njime hvalio. Medalja je pospremljena u sanduk s dokumentima. U
Komarici je ostala i nestala.
Kao i mnogi drugi iz generacije, prvi posao dobio je na sječi šuma u Slavoniji. Kako
je bio vrsni kuhar, što su nadležni vrlo brzo primijetili, odredili su da dio vremena radi u
kuhinji. Sječa je bila sezonski posao, a Mato već oženjen i prvo dijete na putu, traži po-
sao koji će mu osigurati redovna primanja. Drugi svjetski rat već je započeo i u takvim
uvjetima dobiti posao uspijevalo je samo rijetkima. Državne službe bile su gotovo jedina
mogućnost. Mato dobiva posao ložača na lokomotivi, no vrlo brzo doškolovava se za
mašinovođu na otvorenoj pruzi. Taj posao radio je punih 30 godina, sve do odlaska u mi-
rovinu 1971. godine.

 Mate  Iva

Šestero od sedmero djece rođeno je u obiteljskoj kući od tri sobe u kojoj su živjela tri
sina s roditeljima. U tom razdoblju Mato je s obitelji prebivao u jednoj od soba. U drugoj 103
sobi, sjeća se sin Josip, spavali su did Toma i stric Ilija, a on, kao dijete, između njih. Stric
Ivan spavao je sa obitelji u udžeri. Prvu kuću kupio je 1951. godine. Sagradio ju je na dijelu
imanja koje je naslijedio od oca. Krajem šezdesetih godina izgradio je novu, prostraniju
kuću katnicu.
 Utjecaj aktualne politike u Bosni i Hercegovini oduvijek je bio jak
i u mnogome je određivao svakodnevicu i budućnost građana.
Uz politiku, značajnu ulogu imala je i vjera i vjerski službenici.
Vjerskim zajednicama komunisti su zabranili bavljenje politikom
i miješanje u državno-upravne poslove, ali su im dali slobodu u
vršenju i obavljanju vjerskih poslova. Granica između vjere i po-
litike bila je jasno zacrtana i kao običan građanin mogao si na
jednu ili na drugu stranu. Zajedno nije išlo jer su principijelna
načela bila suprotna.

Može jedna – priča o Ivi

Pučeeee! – uzvik popraćen kratkim smijehom i osmijehom razvu-
čenim od uha do uha. – Joj, što puče! Jesi li se uplašio? – i opet isti
vragolasti smijeh i osmijeh kojemu su se radovala i koji je nasmijavao
svu djecu Miloševoga sokaka.
Ivo bi ponovno otkinuo komadić novinskoga papira, navlažio ga
pljuvačkom, smotao jednu pa ponovio ceremoniju i smotao i drugu
papirnu kuglicu. Prvu bi gurnuo u zovinu pušku i štapom koji je bio
debljine da točno prolazi kroz izdubljenu cijev gurnuo papirnu kuglu
na sam vrh cijevi, a zatim bi ubacio i drugu u zadnji dio. Komad zove
čiju je mekanu srž prije toga izgurao i tako od štapa napravio cijev,
»pušku«, uperio bi prema nekom od djece ili u neku samo njemu zanimljivu metu i svom
snagom gurnuo štap kroz cijev. Papirna kuglica poletjela bi kroz zrak. Počesto i obje iako je
namjera bila da ona druga ostane na vrhu cijevi, no cijev je znala biti kraća od štapa kojim
su se kuglice izgurivale pa su obje snagom udarca znale biti izbačene. Ako bi kuglica pogo-
dila cilj, razletjeli bi se uokolo i Ivin veseli smijeh i radost. Ako bi kuglica odletjela u prazno,
snaga smijeha ovisila je o daljini koju bi kuglica preletjela.
Već ranim ljetom bio je naoružan zovinom puškom i rado je svakome demonstrirao nje-
zinu snagu. Znao se s nožem ili sjekiricom probiti i kroz najgušće trnje samo da bi odsjekao
nekoliko grana zovinoga drveta. Često je satima sjeckao i vrtio štapove dok mu ne bi uspjelo
napraviti pravu kombinaciju; zovine puške i štapa-punjača/ispaljivača.
U proljeće je Miloševim sokakom odjekivao zvuk trube napravljene od mlade vrbine
kore. Nitko nije bio specijalac poput Ive odsjeći granu vrbe debelu kao ruka odrasloga čo-
vjeka, oštrim nožem izrezati koru ukoso u širini od nekoliko centimetara, oguliti dobivajući
tako dugački remen već dijelom umotan kao spirala. Umotao bi isječenu koru u lijevak i
spojio krugove kore koji su se preklapali dugačkim trnovima. O dužini trake vrbove kore
ovisila je i veličina trube. Što veća truba i jači zvuk to je bila i veća Ivina radost i širi osmijeh
nakon svakoga trubljenja. 107
Ivo je donosio radost i smijeh u jednostavnim, nevinim, predmetima napravljenim vla-
stitim rukama za vlastitu i zabavu svih nas. Svoje umijeće rado je pokazivao od kuće do kuće.
A radosti i smijeha s Ivom bilo je svakoga dana. Čovjek koji je obilježio djetinjstvo broj-
nih generacija Miloševoga sokaka... Ivi smo se uvijek vraćali nakon podužega odlaska iz
 Utakmica za pamćenje
Kao prvaci lige federacije Bosne i Hercegovine, Robertov
tadašnji klub, Brotnjo iz Čitluka, sastao se u prvom kolu
Europa lige sa Žalgirisom, prvakom Litve. Neposredno
prije početka sezone klub je doveo nekoliko novih igrača.
Tadašnji trener je, na inzistiranje uprave kluba, u sastav
tima protiv Žalgirisa uvrstio novih pet igrača, dok su se
na klupi našli Robert i još četiri do tada standardna igra-
ča. Žilgiris je s lakoćom pobijedio 4 : 0.
U uzvratnoj utakmici koja se igrala u Čitluku, tre-
ner je sve nove igrače ostavio na klupi, a na teren poslao
»staru« postavu. Robert je, sa svojim suigračima, od prve
minute potencirao pritisak na protivnički gol. Trebalo je
dati najmanje četiri, a ne primiti nijedan pogodak kako
bi se ostvario prolazak u sljedeće kolo. Prvo poluvrijeme
odigrano je više nego fantastično. Žalgiris je potpuno
rasturen. Na odmor se otišlo s tri gola prednosti. U drugom poluvremenu trebalo je dati
još jedan gol. No, stručni štab Žalgirisa nije sjedio skrštenih ruku. Zamijenili su nekoliko
igrača, promijenili taktiku i u drugom poluvremenu pružili snažniji otpor nasrtljivim Čitlu-
čanima. Unatoč dobroj igri, bezbrojnim prilikama, vatrenoj podršci raspoložene publike,
Brotnjo u drugom poluvremenu nije uspio zatresti mrežu gostiju. Na zadovoljstvo pobjede
i spektakl fantastično odigrane utakmice bacilo je sjenu ispadanje iz daljnjega natjecanja u
Europaligi.

112
Ilijini

Ilija (1928. – 1984.)

Marica (1935. – 1977.)

desetero djece

123
 KAD JE VIL A GNIJEZDO SVIL A
priča o Iliji i Marici

Ilija pripali cigaretu dok se čik prethod-

ne još uvijek dimio. Uhvati ga nervoza,
neki nemir. Dan se stopio s onim sutraš-
njim. Noć između progutao. Noć koja
je za Iliju tako važna. Nikada, činilo mu
se, nije jedan ljetni dan tako dugo tra-
jao. Nije imao sata koji bi ga razuvjerio.
Nije to do dana nego do njega i njegova
osjećaja. Zna on to, ali ipak... I večeras
je do njega. Večeras će zaprositi Maricu.
Otkako je nju upoznao, prije nekoliko
mjeseci, nijedna mu druga djevojka nije više zanimljiva. Kao pijanac koji se drži taraba tako
se i Ilija zalijepio za Maricu, slijep za sve druge. Ali jednom do kapije treba kroz kapiju, a
potom, bez potpore, prevaliti zadnje metre do ulaza u kuću. Te zadnje korake treba večeras
iskoračati. Ne teturajući, ne mucajući, pijan od ljubavi, ali trijezan razumom.
A koljena mu već klecaju. Ne što nema snage, nego od uzbuđenja, od velike radosti, ali i
od zabrinutosti. Nakon podužeg momkovanja, sazreli su i on i vrijeme. Valja staviti točku iza
vremena mladosti i krenuti u novi, ozbiljniji i odgovorniji dio života. On je spreman. Osjeća
i potrebu graditi obiteljsko gnijezdo. Samo još da Marica kaže »da«. Ma koliko je siguran u
svoje i njezine osjećaje, uvijek postoji u čovjeku i zrno sumnje koje ga nagriza iznutra i tjera
ga da o svemu još jednom razmisli, svaku riječ koju će reći izabere i složi, svaki pokret osmi-
sli. Bože, kako mu je draga... Da jedno stvorenje može tako snažno okupirati drugo, nastaniti
se u svaku misao, tijelo pretvoriti u vatru, davati i oduzimati snagu… Osjeća je u svakom
djeliću svoga tijela. U trenutku, kao u ovom, koljena mu klecaju, a u svakom drugom pun je
125
snage, grudi hoće iskočiti ispunjene životom. Stijene bi mogao premještati, kilometre trčati,
zvijer ukrotiti, ma sve bi mogao za tu djevojku. Katkad se i uplaši tog osjećaja. Što djevojka
može učiniti od zaljubljenoga mladića samo svojom pukom prisutnošću! Samo zato što po-
stoji, samo zato što mu se osmjehuje, samo zato, samo zato što je voli.
Karijera i klubovi
NK Rijeka, hrvatski prvoligaš, već 2007. godine zapaža Matu, tada
tek četrnaestogodišnjaka, i dovodi ga u svoje redove. Prije Rijeke
trenirao je nogomet u porečkom Jadranu (od 2003. g.) Nakon tri
godine treniranja s podmlatkom Rijeke, Mato potpisuje svoj prvi
profesionalni ugovor i postaje članom prvoga seniorskoga tima.
Slijede uspješni prvoligaški nastupi za klub, što rezultira i pozi-
vom u mladu reprezentaciju Hrvatske.
Nakon niza kadrovskih i organizacijskih izmjena, matični klub Matu posuđuje Cibali-
ji, a zatim slijede tri godine (2013. – 2016.) igranja u talijanskoj B seriji za Sienu, Speziju i
Perugiju. Iz Italije se vraća u Hrvatsku, gdje je do odlaska u Benfiku branio boje pulskoga
prvoligaša Istra 1961.
Mato je s Benfikom potpisao petogodišnji ugovor. Prvu sezonu proslijeđen je na posudbu
u Lechiju Gdansk iz Poljske. Trenutno, već drugu sezonu, igra za Desportivo Avez Portugal.
S nepunih 16 godina Mato postaje članom reprezentacije Hrvatske do 17 godina. Ostaje 155
i u selekciji mlade reprezentacije do 21. godinu. U dresu mlađih selekcija (od U16 do U21)
nacionalne reprezentacije odigrao je 25 utakmica.
Upisao je i jedan nastup za seniorski nacionalni tim.
 O PRAILINI

Šimo
Svi mi koji smo, uglavnom zbog posla, otišli iz Komarice, nastojali smo svake godine doći
za Ilinu. Dan prije, kao što je bio običaj, peklo bi se prase, pripremala jela, nabavljalo piće
za rodbinu, prijatelje koji su svake godine dolazili u goste na Ilinu. Poljski blagoslovi bili su
prilika da se rodbina i prijatelji sastanu.
Stipe Putarev 1968. godine požalio se da je cijeli dan na Ilinu zaposlen služeći goste i
da nije u prilici porazgovarati sa svojim rođacima, koji su isto tako toga dana bili zaposleni
služeći svoje goste. Predložio je da organiziraju susret samo Miloša. Ponovno dolaziti u Ko-
maricu nije bila opcija te odlučiše sastati se dan poslije Iline. I tako bi.
Šimo je dao prase, zajedno su kupili piće i sutradan su se sastali. Prvi put bili su prisutni: Stipe,
Šimo i Andrija Putarevi, Josip Matin, Jure Markov i Andrija Matin. Sastali su se kod Putara.
Druge godine skup je bio kod Nikolinih i tada su prvi put organizirali natjecanje u nogo-
metu i navlačenju konopca.

Luka Nikolin
Pedesetih godina prošloga stoljeća počinje migracija seoskoga stanovništva ka industrijskim
i školskim središtima, radi školovanja i zapošljavanja, a zbog agrarne prenaseljenosti sela i
nemogućnosti osiguranja egzistencije na selu. Ovo je prouzrokovalo da se rodbina sve teže
i rjeđe viđala i sastajala te postaje potencijalna opasnost da se dolazeće generacije neće iz-
među sebe poznavati.
Ilijindan 20. srpnja bješe blagdan blagoslova polja u G. Komarici te smo se svi za taj dan
našli kod roditelja na blagoslovu, a s bližom rodbinom viđasmo se tu večer ili ako je netko
ostao do sutra na Prailinu u Komarici. To je bilo nedovoljno da zadovolji našu želju da po- 169
pričamo i malo se zabavimo uz pjesmu i pijaču i da se novorođeni upoznaju jer je rodbina
bila rasuta po bivšoj Jugoslaviji i inozemstvu.
Navedeni razlog bio je glavni i odlučujući da se razmisli kako da se povremeno sastane-
mo svi na jednom mjestu kako bi se stariji proveselili, a mlađi poigrali i upoznali.
 Neudane
slika 1: Verica Šitum, Mara – Beba Šimina, Slavica, Iva Šimina, Milka, Marica i Anica,
(čuče i Jure Stopić Šerac i Marko),
slika 3: Ljilja, Anđa, Jelena, Irena i Kata,
slika 4: Ankica,
slika 5: Vesna Markova, Slavica, Željka Ivanova, Kata, Ankica, Katica, Mara i Jelena,
slika 6: Slavica, Danijela Tipurić, Gabrijela Blatančić i Antonija Marka Pejinog, Jelena, Irena i Anđa,
slika 7: Slavica, Matea Vere Matinog, Željka Ivanova, Danijela, Katarina i Kristina Ćorluka i Katarina,
Ikina žena
slika 8: 2019. g. Marina Ikina, Matea Zovko, Slavica, Mirta Martić i Irena Blatančić .

sl. 1 sl. 2

sl. 3 sl. 4

sl. 5 sl. 6

182

sl. 7 sl. 8
183
Naveče’ gladni, umorni od sreće
stiskom ljudskih ruku svaki svojoj kući
dvoje dolje dvoje gore zaspali k’o vreće
noga glava – glava noga; oznojeni vrući.

Osnovna škola, svijet k’o svemir.

Koraci ka znanju od tri milje.
U nama rumore snaga i nemir
putem u nepoznato okrilje.

Dječaci zalizane kratke kose,

djevojčice pletenice nose.
Sa zakrpom il’ rupom na odjeći
htio si od srama u zemlju pobjeći.

Svakog dana učitelj smotru vrši

k’o neuredan od ostalih strši.
Vuče za uši ako su nokti dugi i prljavi,
knjige il’ blokovi otrcani, mrljavi.

Pionirska zakletva i prva pričest,

omladinska knjižica, kum i krizma.
Prebrzo odrasli imamo dilemu;
vlastiti život na koju šemu.

Kapu skidam, duboko poštovanje,

naši su roditelji imali potkovanje
bez dobre škole bili su svjesni
nema života u ovoj tijesni.

Bezbrižnost djeteta polako nesta.

Prve ljubavi stižu i bole.
Krcati autobusi, nema mjesta
na putu do srednje škole.

Vezali hlače tankom uzicom.

Ispod trešnje krišom isprobavali rakiju.
Sanjkali se i skijali uglavnom guzicom.
I tajno zdimili prvu jugu i opatiju.

Štitili rodice, vježbali mišiće,

brijali lice da nam nikne brada,
pravili se odraslijim neg’ odraslo biće
rasla nam je snaga, klijala nada.
201
Nesta noćnog mira u našem sokaku
kad rodice izrastoše u ljepotice.
Bezbroj mladića pod prozorima u mraku
čavrljaju ulizice k’o proljetne ptice.
 NK »Napredak« Komarica
NK »Napredak« Komarica osnovan je 1976. godine. Klub je osnovala mjesna zajednica Ko-
marica koja ga je ispočetka i financirala. Prvih godina klub je imao dosta uspjeha. Okupljao
je mladiće, talentirane nogometaše ne samo iz Komarice nego i iz svih okolnih sela. Neko-
liko godina natjecao se u općinskoj ligi. Treninzi su organizirani dvaput tjedno: utorkom i
petkom. Većina igrača prvoga tima ili su studirali, ili su radili izvan Komarice. Kući su dola-
zili samo vikendom. Bez bilo kakvih zajedničkih priprema igrali bi utakmicu.
Izmjenom planova mjesne zajednice o ubiranju i utrošku sredstava drastično su smanjeni
prihodi kluba. Bio je to osnovni razlog što je, nakon nekoliko godina, klub prestao postojati.
Odmah nakon osnivanja u klubu su, od Miloša, igrali Luka Markov i Pejo Matin, a nešto
kasnije i Tomislav i Franjo Ilijin.
Iz Miloševoga sokaka za »Napredak« igrali su i Marko Karamatić i Zlatko Ćorluka.

 NK Napredak Komarica 1977/78

Stoje: Dušan Šjuka (trener) Jozo Gogić-Didov, Ilija Majstorović-Lisac, Luka
Miloš, Ilija Iko Zirdum, Pero Zirdum, Zvonko Brekalo-Cone, Stipo-Libo Tipura,
Čuče: Jozo Čicak-Mućin, Marko Brekalo, Fehim Porobić-Sazin, Zvonko
Ključević, Pero Crnogorac, Ilija Matić- Suljo.

256
 Napredak Komarica oko 1982.g.
Gornji red: u odijelu Zvonko Brekalo, Jure Martić-Šucin, golman Stipo
Tipura-Libo ,Zlatko Ćorluka, Marko Karamatić i Jozo Ćosić…..
Čuče: u odijelu Ilija Čičak-Unek, Ivo Majstorović, Jure Katavić, Vinko Martić,
Ilija-Iko Zirdum i Franjo Miloš
 Crkva na Ceru u izgradnji oko 1936.g.

 Druga crkva

263

 Treća crkva 1982-1992  Sadašnja crkva. Gradnja počela 2011. Godine

 Osnovna škola
Svi su Miloši u osnovnu školu išli na Cer, odnosno Mišince. Školu su gradili mještani svih
okolnih sela, što je u vremenu nakon Drugoga svjetskoga rata bila uobičajena praksa, ili bolje
reći obveza, nekoliko dana godišnje besplatno raditi za društvo.
Sedamdesetih i osamdesetih godina broj djece za osnovno i srednje školovanje naglo
je porastao. Škola u Mišincima nije imala mogućnosti organizirati nastavu u dvije smjene.
Prvi pokušaj rješavanja problema bila je odluka derventske uprave da školarci iz mjesta koja
pripadaju dobojskoj općini (Komarica i Foča) moraju školovanje nastaviti u jednoj od škola
u svojoj općini. Najbliža škola za Miloše bila je škola u Johovcu u koju bi djeca morala sva-
kodnevno putovati autobusom. Uslijedili su žestoki protesti naših roditelja koji nisu htjeli ni
čuti za ovu mogućnost. Oni i njihovi roditelji gradili su školu za svoju djecu. Komarica je u
to vrijeme (1950./51. g.) pripadala općini Derventa do 1956. g. kada su prekrojene granice
općina te je Komarica odvojena od općine Derventa i pripojena općini Doboj. Problem je
riješen tako što je nastava organizirana u tri smjene manje sati u jednom danu), a u školu se
išlo i subotom kako bi se odradio obvezan broj nastavnih sati.

 Osnovna škola na Ceru.

Nogometni klub »Omladinac« Mišinci formiran je 1980. godine (plus/minus koja godi-
na). Prvih godina utakmice su igrane u Velikoj Sočanici, na igralištu tamošnjega kluba. Tek
je kasnije napravljeno igralište na Ceru, kod osnovne škole. Vrlo brdovit teren poravnan je,
posijana je trava koja zapravo nikada nije nikla na cijelom igralištu. U jesen i rano proljeće
bilo je to više živo blato. Lopta je u to vrijeme bila velika i sama od sebe teška. Lako je upijala
vodu, a i blato se lijepilo na nju. S loptom, težom od kamena, igrali smo s puno ljubavi i žara.
»Omladinac« se natjecao u općinskoj ligi s dosta uspjeha.
Kao i mnogi drugi seoski klubovi, i ovaj je klub prestao postojati krajem osamdesetih
godina zbog izostanka financijske potpore mjesne zajednice.

 »Omladinac« Mišinci, 1985. g. Slikano na

264 turniru u Modranu.
Prvi red: Branko Lovrić, Franjo Miloš,
pok. Novo Matić, Drago Rašić Grlušin,
Ilija Matić-Suljo i Mirko Lovrić.
Drugi red: Dragan Lovrić, Ivica Rašić,
Marko Kuzmanović – Dugi, Marko Lovrić i
Mato Matić – Žgoljo.
 Dana 26. lipnja 1876. u Grudama u dobi od 27 godina umro je Mate Miloš (Pešolda),
Matin, gdje je i pokopan na mjesnom groblju Cere.36
Dana 9. siječnja 1880. u Grudama je u dobi od šest dana umro Ivan Pešolda (Miloš),
Andrijin, gdje je i pokopan na mjesnom groblju Cere.37
Dana 31. ožujka 1890. u Grudama je u dobi od 80 godina umrla Ruža Milošević – Pe-
šoldić, kćerka pok. Franje, a supruga pok. Jure Ćorlukića, gdje je i pokopana na mjesnom
groblju Cere.38
Prvi spomen prezimena Ević u Grudama evidentiran je pri upisu krštenja Vide Zucić,
kćerke Joze Zucića iz Gruda i Matije Miloš – Ević iz Gruda. Vida je rođena 15. lipnja 1902.
u Grudama, gdje je i krštena 16. lipnja 1902.39
Prvi upis krštenja krštenika s prezimenom Ević u maticama grudske župe bio je upis
Stipana, sina Joze Evića i Ruže r. Bašić iz Broćanca kod Posušja, 11. listopada 1907. u Gru-
dama, koji je rođen 10. listopada 1907. Obred krštenja obavio je fra Lazo Čolak, a kum je bio
Stipan Miloš.40

Ogranci prezimena Miloš

Do sada je poznato da su od staroga hrvatskoga hercegovačkoga plemena Miloš/ević čija je
starina u Grudama, a matica u Kočerinu kod Širokoga Brijega sredinom i krajem 18. stoljeća
u Grudama nastali ogranci: Zucići, Andrijanići, Pešorde i Evići.
Slijed i vrijeme nastanka pojedinih ogranaka plemena Miloš/ević lako možemo pratiti
kroz kronologiju spomena tih prezimena na prethodnim stranicama ovoga rada.
Zanimljivo je da su dva ogranka nastala po osobnim imenima žena, nevjestama, i to
Andrijanići i Evići. Andrijanići svoje prezime mogu zahvaliti Andri(jani) Spajić koja se
oko 1770. udala za Martina Miloša, ali se je zbog njegove prerane smrti oko podizanja djece
morala brinuti sama.
Za nesebičnu brigu i žrtvu za svoju djecu i unučad njezini nasljednici prozvali su se pre-
zimenom Andrijanić.41
I Evići su na sličan način dobili svoje prezime. Jure Miloš, sin Franjin i Šime r. Milas, 18.
je studenoga 1835. u Ružićima zaključio brak s Evom Mikulić, Grginom i Ive Iličić iz Ružića.
Ona je rođena 18. kolovoza 1808. u Ružićima (Seline).
Kako se njezinih nasljednika rodilo jako puno, jer su imali i do desetero djece pa su
crkvene i državne vlasti imale velikih problema oko identifikacije; imenom, prezimenom i
očevim imenom, jedan ogranak Miloša prozvao se Pešorda, a drugi Ević.42
O nastanku ogranaka Zucić i Pešorda nisam došao do pouzdanih podataka.
Naglasak prezimena obrađenih u ovom radu jest sljedeći: Andrijà, Êvić, Mı̀`loš, Pèšorda
i Zúcić.

36
MU RUŽIĆI, sv. I., (1840. – 1892.), str. 195., red. br. 86., za 1876., ŽU Ružići.
37
MU RUŽIĆI, sv. I., (1840. – 1892.), str. 224., red. br. 330., za 1880., ŽU Ružići. 293
38
MU RUŽIĆI, sv. I., (1840. – 1892.), str. 318., red. br. 205., za 1890., ŽU Ružići.
39
MK GRUDE, sv. I. (1895. – 1910.), str. 79., red. br. 48., za 1902., ŽU Grude.
40
MK GRUDE, sv. I. (1895. – 1910.), str. 143., red. br. 560., za 1907., ŽU Grude.
41
KAZIVAČ: Dominik Andrijanić, Matin zv. Librić (1935.–2017), Grude, Pešija.
42
KAZIVAČ: Vlado Ević, Markov zv. Markanović (1936.), Grude.
SADRŽAJ

Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5

I.
TOMA I IVAN  IVIĆ NAŠI PREDCI

Obiteljsko stablo – Toma, Ivan, djeca i unučad . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8

O obitelji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11
Andrija (1894. – 1944.) – Što je prava istina?.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17
Kuće i zemlje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20
Nasljednici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21
Tragične obitelji ili izgubljeno potomstvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22
Sutra počinje danas – priča o Tomi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23
Prvi Miloši u župi Velika (Plehan) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25
Prvi Miloši u Komarici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26
Toma iz Modrana, a Ruža r. Katurić iz Poljara . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26

II.
PUTAREVI

Obiteljsko stablo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28
O obitelji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31
Mate biznismen . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32
Šimina sjećanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34
Andrija i obitelj mu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37
Spoj medicine i vojske – Jasminka Gordoš. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38
Zlatna slatka Kristina Tomić . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39
 III.
MARKOVI

Obiteljsko stablo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44
O obitelji – Marina Senjak-Princip . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .47
Sjećanje Rose Pavlović Miloš . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51
Jozo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53
Ivana-odvjetnica – Sanja Bubalo 2015.g. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54
Zašto je sreća kratkoga veka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56
Kad život prestane biti mutan – Ivana Miloš . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57

IV.
PEJINI

Obiteljsko stablo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60
Neću zlato, hoću tebe – Manda-Beba Cvijanović . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63
O obitelji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66
Majko, Manda-Beba Cvijanović . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69
O bratu Peji i obitelji – Manda – Beba Cvijanović . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69
Petrovo, Manda-Beba Cvijanović . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .70
Kad adrenalin udara u glavu – o Dominiku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71

V.
NIKOLINI

Obiteljsko stablo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 76
O obitelji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 77
Vid’ćeš, Katica Mlinarić . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 78
Rod bez privilegija – zapisano prema kazivanju Stipe Ilijinog . . . . . . . . . . . . . 79
Luka i Milka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79
Napoleonova karaula, Ana Miloš-Grujić . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 81
Strašni dan 1992. g., Ana Miloš-Grujić . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 82
Tatina slika, Katica Mlinarić . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 83
Od šegrta do majstora, od vojnika do zapovjednika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85
Napij se . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87
‘Ajmo kući – priča o Nikoli . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 88
Marko rakijaš . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 90
Magistra i magistar Tihana i Damir . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 90
Profesor/magistar sociologije Damir . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 91
Književnost u šalici čaja, Tihana Pšenko Miloš . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 92
Snoviđenje, Tihana Pšenko Miloš . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 92
Igor Miloš – američki fudbal . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 92
Jesen, Tihana Pšenko Miloš . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 94
Nikolica je Nikola! . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 94
Dvije ljubavi dr. Grujića; obitelj i neutroni . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95
Što si stariji to si sjetniji, Katica Mlinarić . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97
Manje-više desetero djece i još što-šta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99

VI.
MATINI TOMA

Obiteljsko stablo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 102

O obitelji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103
Može jedna – priča o Ivi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 107
Prtina duga tri sata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 109
Robert Miloš – profesionalni nogometaš . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 111

VII.
IVANOVI

Obiteljsko stablo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114

Radije mi ne bistri sjećanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 115
Nezarastajuća rana – priča o Ivanu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 118
Zapisano prema Jelinom sjećanju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 119
Stipina sjećanja na strica Ivana . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 120
Stipe Čubrić – košarkaš . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 122

VIII.
ILIJINI

Obiteljsko stablo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 124

Kad je vila gnijezdo svila – priča o Iliji i Marici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 125
Zašto ime Stipo – Stipo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 129
Jedini svećenik i misionar u rodbini . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 130
Iz misijskoga života – Stipo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .131
Luka – Braco, Kata – Seka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 133 i 134
Tomislav i Pavica – Danijela Frljić Miloš . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 135
I prođe vrijeme . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 136
Čovjek nije svjestan koliko toga može – Ankica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 137
Ljilja, Božan, Jelena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 139 i 140
Uspomena na roditelje, Stipo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 140
Moj otac, Stipo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .141
Misao na majku, Stipo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 142
Majci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 142
Moja mati . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 143
Opsesija i strah; Toma i dreš, Ljilja i avion . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 144

IX.
MATINI ANDRIJA

Obiteljsko stablo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 146

O obitelji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 149
Projekt djeca – o Peji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 150
Trenovanje nervi – priča o Mati Andrijinom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 151
Mato – profesionalni nogometaš . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 154
Tragovima ćutanja – Josip Šimić . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 156
Čovjek u čovjeku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 157
Profesor/doktor Josip Šimić . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 158

X.
CVITANOVI

Obiteljsko stablo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 162

O obitelji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 163
Mara (Lukina supruga) o svojoj obitelji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 165

XI.
PRAILINA

O Prailini; Šimo i Luka Nikolin . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 169

MIloši protiv zetova, udane protiv neudanih . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 171
Od travnjačića, strnište pa klizalište . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 172
Na Prailinu se ne smije ništa sadijevati . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 172
Fotoalbum 50 godina Prailine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 173
Prva lopta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 175
 XII.
ODRASTANJE

Strogo zabranjeno švercanje znanja – O Marku Nikolinom . . . . . . . . . . . . . 189

Kroz smet za cigaru – o Marku Pejinom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 191
Još i danas zuji u ušima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 191
Tri puta u prvi razred – Stipo Ilijin . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .193
Tatina slika – Katica Mlinarić . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 195
Sunce i zvijezde mojega djetinjstva – Manda Beba Cvijanović . . . . . . . . . . . 195
Djetinjstvo – Anđa Zovko . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 198
Sokakom uzduž i poprijeko . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 200
Točak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 206
Ljubav i borba odrastanja – Manda-Beba Cvijanović . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 207
Ante Kecin . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 209
Čupavci, Kajmak, Andrija u kajmaku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 210
Kesa, znojni šećer, Kruh namazan nečim bijelim i pošećeren . . . . . . . . . . . . 211
Lov na pacove, Poštovanje, Svjetloplavi dresovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 212
Slastičar Bajro na Ceru, Kotlokrpač Alija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 213
Poziv za doček Nove godine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 214
Trenuci za tugu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 215

XIII.
LJUBAV JE

Ljubav na prvi pogled ili ne – Toni Čubrić . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 219

Marija i Robert . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 220
Ranko – Manda-Beba Cvijanović . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 222
Ljubav, Manda Beba Cvijanović . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .222
Jedne noći, potpo Božića – Katica Mlinarić . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 223
Ljubavna, Tihana Pšenko Miloš . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .223
Tajna je zakonitost ljubavi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 224
E’, baš takvu te volim . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 224

XIV.
1992. GODINA

Romansa o mladiću kojeg nema . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 227

Oj, jeseni – priča o Slavki . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 228
Nebo ispod oblaka – priča o Peji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 231
Ne boj se, brate – priča o Božanu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 233
Kako sam doživio nacionalistički rat 1992. – 1995. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 235
Igra žmurke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 238
Milošev sokak 1992. – obiteljske kuće i prezimena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 239
Ćorluke i Kljajići, Miloševi rođaci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 239
Miloši u BiH 1992. godine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 241
Zadnji Miloš koji je u Komarici ili Bosni . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 242
Obiteljsko stablo – Manda udata Ćorluka i Ilka udata Grubiša . . . . . . . . . . 242
Obiteljsko stablo – Jela, udata Kljajić . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 244

XV.
POVIJESNE CRTICE

Komarica – središte svijeta ili zadnja rupa na svirali . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 247

Centar Komarice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 247
Povijesne crtice Komarice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 248
Groblje Komarica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 251
Željeznica kroz Komaricu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 252
Stari i novi put Derventa – Doboj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 253
Pošta Komarica, Derventa, Bosna . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 253
Prva škola, električna centrala . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 253, 254
Mjesni samodoprinos . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 254
Mjesne društvene organizacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 254
Stanica Šerac . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 254
NK »Napredak« Komarica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 256
Komarica, Katica Mlinarić, Manda – Beba Cvijanović . . . . . . . . . . . . . . . . . .257
Lale, Katica Mlinarić . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .258
Gdje se duša rodi, Tihana Pšenko Miloš . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .258
Večernja slika u Komarici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 259
Cer – Povijesne crtice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 259
Cer – podrijetlo imena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 260
Župa Cer; Osnivanje župe i gradnja crkve . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 261
Osnovna škola i NK »Omladinac« . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 264
 XVI.
OBIČAJI I BAŠTINA

Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 267
Poklade ili mačkare, Jurjevo, Ivanjske vatre . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 267
Isječak iz knjige »Plehan«, o nekim običajima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 270
Isječci iz knjige »Pjesma mi je jedna pusta bajka«, Ante Galić-GaIe . . . . . . . 271
Božić bez pečenice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 278

XVII.
PRILOZI

Miloši danas . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 281

Nadimci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 282
Braco i Seka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 283
Troje Nizozemaca česti gosti u Milošima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 283
Podrijetlo prezimena Miloš . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 285
Povijest plemena Miloš/ević u Grudama i Hercegovini – Vlado Bogut . . . 286
Riznica uspomena, Petar A. Ćosić . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 294

Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 295
Sadržaj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 297