Beogradski Jun 1968

Tesno za studente i brigadiste
Nebojša Popov | 15. jun 2008.
Demonstracije su izbile u Studentskom gradu u no?i izme?u drugog i tre?eg juna 1968.
godine. Tre?eg juna otpo?eo je štrajk Beogradskog univerziteta
ZAPLET iz kojeg su proistekle demonstracije izgleda, na prvi pogled, dosta bezazlen. Pokrovitelj zabavne
priredbe “Karavan prijateljstva” - “Veĉernje novosti” i Dom omladine iz Beograda - zakazao je, pred
polazak na turneju po zemlji, predstavu - generalnu probu za drugi jun uveĉe. Ona je bila predviĊena za
brigadiste radne akcije “Novi Beograd 68” i trebalo je da se odrţi na otvorenom prostoru uz, kako je to bilo
uobiĉajeno, slobodan pristup studenata i graĊana. MeĊutim, pošto su meteorolozi predvideli kišu, odluĉeno
je da se priredba odrţi u zatvorenom prostoru, u sali Radniĉkog univerziteta u Novom Beogradu, koja moţe
da primi oko 400 posetilaca. Studenti i graĊani nisu obavešteni da u salu mogu ući samo brigadisti.
Pred poĉetak priredbe, oko 20 ĉasova, prilikom ulaska brigadista u salu, pokušao je da uĊe i izvestan broj
studenata. Tada nastaje nered. Redari letvama spreĉavaju ulaz u salu. Preostale brigadiste uvode unutra
kroz sporedan ulaz. Kad je priredba već poĉela, pred ulazom u salu dolazi do tuĉe izmeĊu redara i deţurnih
brigadista, s jedne, i okupljenih studenata i graĊana, s druge strane. Pozvana je milicija, te ubrzo stiţu
patrolna kola s tri milicionera. Oni ne uspevaju da uspostave red. Oko 21 ĉas tuĉa dostiţe vrhunac. Redari i
grupa brigadista letvama rasteruju okupljene graĊane, a ovi bacaju kamenje na prozore. Prekida se priredba,
rukovodioci radne akcije izvode brigadiste iz sale u hol Radniĉkog univerziteta. Oko 22 ĉasa stiţe oko 40
milicionera, u šlemovima. Dok oni, palicama, rasteruju okupljenu masu, brigadisti su autobusima
evakuisani u Beograd.
Ubrzo dolazi do tuĉe izmeĊu milicionera, s jedne, i studenata i graĊana, s druge strane. Palicama i
šmrkovima, milicioneri ih potiskuju prema Studentskom gradu. Razglasna stanica Studentskog grada
emituje, u više navrata, obaveštenje o sukobu milicije i studenata, tumaĉeći ga kao posledicu loše
organizacije priredbe, i poziva studente da se povuku u svoje sobe. Ali, masa pred Studentskim gradom
postaje sve veća. Milicija ih, šmrkovima i palicama, ograniĉava na taj prostor. Iznenada, proneo se glas,
kasnije nepotvrĊen, da je jedan student ubijen.
Studenti, revoltirani, potiskuju milicionere i zaposedaju vatrogasna kola. Oni se sa zaplenjenim kolima
upućuju ka menzi, koja je u središtu Studentskog grada, a milicioneri se koncentrišu oko Radniĉkog
univerziteta. Jedna grupa studenata otišla je u brigadirsko naselje i polupala prozore (oko 112 okana) na
barakama. Oko ponoći, na skveru pred Studentskim gradom nalazi se oko tri hiljade studenata. Na
zaplenjena vatrogasna kola penju se govornici. Oni govore, izmeĊu ostalog, o tome da, zbog brutalnog
nasilja nad njima, i zbog drugih loših pojava u društvu, treba formulisati studentske zahteve i poći, odmah,
pred Saveznu skupštinu, u Beograd, da bi ih predali poslanicima.
Samo što je prevaljena ponoć, kolona studenata, gurajući pred sobom zaplenjena vatrogasna kola, kreće ka
Beogradu. U koloni ima i graĊana. Ona zastaje pred ulazom u podvoţnjak, koji ĉuva kordon milicionera, a
grupe milicionera nalaze se i u neposrednoj blizini, kraj zgrade Skupštine opštine Novi Beograd. Dve
delegacije studenata pokušavaju da stupe u pregovore. Tada odjeknuše pucnji, pogoĊen je i jedan
pregovaraĉ.
Kamenje leti na obe strane. Studenti potpaljuju vatrogasna kola i puštaju ih niz nagib ka podvoţnjaku.
Milicija kreće u napad i potiskuje studente prema Studentskom gradu. Dolazi velika grupa milicionera,
preseca put studentima i oni u neredu beţe. Veći broj studenata je povreĊen, a više desetina je privedeno na
saslušanje. Pušteni su u toku noći. Ubrzo potom, grupa milicionera upada u Studentski grad i, uz pucnjavu,
rasteruje okupljene studente.
U rano jutro, oko 4 sata, razglasna stanica Studentskog grada emituje vanredno saopštenje u kojem se,
izmeĊu ostalog, kaţe da je u Studentskom gradu formiran Akcioni odbor demonstracija, koji će
organizovati miting.
Oko 6 ĉasova i 30 minuta poĉinje plenum u prostorijama Univerzitetskog odbora Saveza studenata. Prisutni
su: prorektor Univerziteta, dekani većine fakulteta, ĉlanovi Univerzitetskog komiteta SK, predstavnici
gradskih politiĉkih rukovodstava i ĉlanovi Univerzitetskog odbora. U toku sastanka pristiţu uĉesnici
demonstracija i obaveštavaju prisutne o dogaĊajima u minuloj noći. Plenum je našao da je nastalo
nenormalno stanje na Beogradskom univerzitetu. Pomenuta je i ideja o stupanju Univerziteta u štrajk.
Prisutni su se dogovorili da poĊu u Studentski grad, na zakazani miting.
Miting u Studentskom gradu poĉeo je oko 8.15. Pored studenata, prisutni su prorektori Univerziteta (rektor
Dragiša Ivanović bio je na putu), više profesora, ĉlanovi Univerzitetskog komiteta i Univerzitetskog
odbora. Govornici iznose ocene o noćašnjim dogaĊajima. Predloţeno je i odlaganje ispita za sedam dana.
Predstavnik Štaba omladinske radne akcije izvinio se studentima zbog nevolja povodom priredbe. Izabran
je Akcioni odbor od dvadesetak studenata.
Sa mitinga, na predlog većine govornika, studenti kreću ka Beogradu, da bi na Trgu Marksa i Engelsa
odrţali mirne demonstracije i formulisali svoje zahteve, noseći sliku predsednika Republike, drţavnu i
partijsku zastavu, pevajući himnu i Internacionalu. I “Druţe Tito mi ti se kunemo...” Nose i transparente i
izvikuju parole - “Tito - Partija”, “Imamo li Ustav?”, “Studenti - radnici”, “Hoćemo posao”, “Dole
socijalistiĉka burţoazija”, “Pucali su u nas”, “Ja sam pretuĉen”, “Dole šef ubica - Bugarĉić”, “Mi smo
sinovi radnog naroda” i sl. Kolona je organizovana. Poredak ĉuvaju redari. Nema izgreda.
Kod podvoţnjaka nalazi se dugaĉak špalir milicionera. Svi prilazi su blokirani, milicionerima i kamionima.
Iznad podvoţnjaka, prugom, manevriše teretna kompozicija. Iznad okupljene mase stalno nadleće jedan
helikopter, vojni. Tu su i profesori i politiĉari, neki meĊu studentima, a većina iza kordona milicije. IzmeĊu
nekolicine studenata i politiĉara dolazi do pregovora, meĊu njima su i student Vladimir Mijanović i
politiĉar Veljko Vlahović.
Studenti Vlahovića doĉekuju povicima: “Veljko, vodi nas!”, “Tito bi nas vodio!” Predstavnici studenata
ostaju uporni u teţnji da nastave ka Beogradu, dok ih politiĉari odvraćaju od toga, nikako ne pristaju na
demonstracije, nude razgovore s predstavnicima studenata... I dok razgovori još traju, zatalasalo se desno
krilo demonstranata, milicija (meĊu njima bilo je i lica u civilu) kreće u napad, potiskuje studente, i
nogama i rukama, uz psovke i brutalne uvrede. Gaze i studentkinje. MeĊu premlaćenima ima i profesora.
Razbijeni demonstranti, uspevši da za trenutak potisnu milicionere ka podvoţnjaku, povlaĉe se prema
Studentskom gradu. Duţ puta ostaje veliki broj povreĊenih. U blizini nema bolniĉkih kola, graĊani prevoze
povreĊene u bolnice.
Sa studentima se povlaĉio i Miloš Minić, koji je takoĊe dobio batine od milicije, upravo onda kada je pitao
ko im je naredio da napadnu studente. Na razgovor s Akcionim odborom, u Studentskom gradu, došli su
Branko Pešić, Đurica Jojkić, Petar Stambolić i dr. Studenti su obrazovali grupu koja treba da formuliše
studentske zahteve i da objasni razloge demonstracija.
U rano popodne, u Studentskom gradu odrţan je sastanak Akcionog odbora demonstracija, Redakcije lista
“Student“ i Univerzitetskog odbora SS. Oni izdaju Proglas u kojem, pored ogorĉenja što je štampa
prikazala demonstrante kao izgrednike i dokoliĉare, istiĉu razloge studentskog protesta, to su: velika
društvena nejednakost, nezaposlenost i sputavanje demokratije i samoupravljanja. Istaknut je, takoĊe,
zahtev da se puste na slobodu pritvoreni studenti i da se smene oni koji su “krivi za neopisivo surovo
ponašanje milicije” i oni koji stoje na ĉelu beogradskih dnevnih listova, Radio-Beograda i Tanjuga “zbog
besprimerno laţnih obaveštenja”. Zatraţeno je i sazivanje Predsedništva Savezne skupštine radi
razmatranja, zajedno s predstavnicima studenata, studentskih zahteva.
Posebno je ukazano na “postojanje jakih birokratskih snaga u našem društvu”. Zahteva se: demokratizacija
svih društveno
-politiĉkih organizacija, posebno Saveza komunista, slobodno formiranje javnog mnjenja i sloboda zbora i
demonstracija. Uz to, izneti su i kritiĉki stavovi prema odnosima na Univerzitetu: nepovoljni materijalni
uslovi za rad, nerazvijeno samoupravljanje i postojanje klanova i monopola na katedrama; zahteva se da
bude uvedena potpuna i demokratska reizbornost svih nastavnika i da se uklone prepreke slobodnom upisu
studenata.
Dvorište Kapetan-Mišinog zdanja, gde se nalaze Filozofski fakultet i Rektorat, puni se studentima već u
rano popodne. Vode se ţivi razgovori. Ĉuje se i predlog o okupaciji zgrade. Zakazana je sednica Veća
fakulteta. Na sednici Veća, u znak protesta zbog nasilja nad studentima, dekan Jovan Kovaĉević podnosi
ostavku. Odluĉeno je da Fakultet stupi u štrajk.
I na Mašinskom fakultetu odrţan je zbor. Izraţena je solidarnost sa akcijom studenata iz Studentskog grada.
Odluĉeno je da se okupira zgrada. Sa zbora, oko hiljadu studenata i nastavnika kreće prema Novom
Beogradu, ali ih presreće milicija i vraća prema Fakultetu.
GENEZA BUNTA
Feljton je napravljen prema knjizi Nebojše Popova “Društveni sukobi izazov sociologiji - beogradski jun
1968”, koja je prvi put objavljena 1983, ali je odmah bila zabranjena. U ovoj knjizi, koja je rezultat
desetogodišnjeg rada, autor daje genezu studentskog bunta u Titovoj Jugoslaviji, detaljno opisujući
zbivanja na Beogradskom univerzitetu. Koristeći veliki broj dokumenata, Popov daje odgovore na pitanja
kako je nastao studentski pokret, šta je u sebi nosio, za šta se zalagao i kako se završio.
Knjigu je štampao “Sluţbeni glasnik” i moţe se naruĉiti na tel. 011/36 444 52 ili na e-mail: kontakt
slglasnik.com.
Policija blokira fakultete

Više od deset hiljada studenata i profesora 4. juna u?estvuje na zborovima demonstranata.
Studentima zabranjen izlazak na ulice
U TOKU popodneva, 3. juna, milicija blokira prolaze ka Filizofskom fakultetu. Isto se dogaĊa i oko drugih
fakulteta.
Na mitingu u Studentskom gradu oštro je osuĊena brutalnost milicije i energiĉno zahtevano da se pronaĊu
odgovorni funkcioneri i podvrgnu odgovarajućim sankcijama. Savet univerziteta, na sednici koja je poĉela
posle 17 ĉasova, pošto se upoznao sa studentskim zahtevima i solidarisao sa studentima, odluĉio je da
Univerzitet stupi u sedmodnevni štrajk.
Univerzitetski odbor 3. juna uveĉe donosi, pored ostalog, i ove odluke: 1. da se na svim fakultetima,
akademijama i višim školama organizuju zborovi na kojima će se raspravljati o zahtevima demonstranata, o
stanju na Univerzitetu i u društvu, 2. da se izdaju vanredni brojevi Studenta i da se pokrene izdavanje
biltena koji će taĉno i efikasno obaveštavati studentsku i širu javnost o dogaĊajima na Univerzitetu; ova
potreba je utoliko veća, jer, kako se istiĉe, ostala sredstva informisanja rĊavo obavljuju ovaj znaĉajan
društveni posao.
Dopiru i vesti o prvim reagovanjima na demonstracije u Beogradu. Studentima stiţu pisma i telegrami u
ime radnika. Sve ĉešće su negativne ocene studentskih akcija. Stiţe i vest da su ih "osudili" i rukovodioci
SK i SS Niškog univerziteta, dok niški studenti demonstriraju protiv takve osude i solidarišu se sa svojim
beogradskim kolegama. Sutradan je u Borbi objavljena vest: "Niški studenti su protiv ovakve izjave, jer
smatraju da je rukovodstvo govorilo u njihovo ime, ne pitajući studente. Zbog toga su i izašli na ulice (oko
stotinu studenata) sa parolama: 'Mi smo prevareni', 'Puna podrška beogradskim studentima', 'To je
birokratija', a najĉešće je izvikivana parola 'Traţimo naša prava'".
Iste veĉeri, televizija emituje izlaganje Veljka Vlahovića o dogaĊajima u Novom Beogradu. On kaţe da
povod nije bitan, jer "duboko i opravdano nezadovoljstvo studenata" proizlazi iz krize zastarele koncepcije
evropskih univerziteta. On istiĉe da su "naši studenti za socijalizam" i da, ako im se u tom pogledu ne
veruje, onda "nema poverenja u budućnost", i smatra da "ovaj dogaĊaj treba tumaĉiti velikim delom kao
zahtev, makar i spontani, za jaĉi razvoj samoupravljanja". On odbacuje tuĉu i nasilje "ma sa koje strane
dolazilo", te izraţava "najveće ogorĉenje i ţaljenje zbog toga što se desilo" i zahteva "hitnu istragu".
Na Filozofskom fakultetu, sve do duboko u noć, vlada izuzetna ţivost. Na improvizovanoj bini, pod
lipama, smenjuju se govornici. O svemu se raspravlja. I sa balkona, prema Studentskom trgu, studenti i
profesori govore okupljenim graĊanima. Saobraćaj je obustavljen. Ljudi stoje i na krovovima autobusa.
Proglas i Rezolucija nalaze se u sve većem broju ruku... Mnogi ostaju na fakultetu i preko noći. To je noć
odluke. Hoće li tu, bez većih potresa, doĉekati jutro?
Tako je, pošto je fiziĉkim nasiljem spreĉen trostruki pokušaj mirnih demonstracija, poĉeo štrajk. Pod
snaţnim fiziĉkim i ideološkim pritiskom, studenti su ukazali na krupne povode svog protesta, na bitne
društvene probleme: društvenu nejednakost, nezaposlenost i sputavanje demokratije i samoupravljanja. U
tom okviru postavili su i svoje "staleške" probleme.
VeĆ na samom poĉetku štrajka postaje sve izvesnije koliko je sukob sloţen i dubok. Nasilje je manje
brutalno, ali i dalje je snaţno. Blokada fakulteta traje i dalje. Studentima je zabranjen izlazak na ulice, a
njihovim idejama i stavovima pristup javnosti. Republiĉki sekretar za unutrašnje poslove S. Zeĉević izdao
je sledeću Naredbu (Veĉernje novosti, 4. juni) "o zabrani odrţavanja svih manifestacija, mitinga i
demonstracija i povorki na ulicama, trgovima i drugim javnim mestima u Beogradu. 1. U studentske
demonstracije koje su odrţane u Beogradu 2. i 3. juna 1968. umešali su se izvesni neodgovorni elementi,
tako da je 38 lica povreĊeno i priĉinjena materijalna šteta na liĉnoj i društvenoj imovini u vrednosti preko
1,5 miliona dinara. U noći izmeĊi 3. i 4. juna ti isti neodgovorni elementi podmetnuli su eksploziv u
poslovnicu 'Putnika' u Ulici Dragoslava Jovanovića. Ovim postupcima dovedeni su u pitanje javni red i
mir, bezbednost graĊana, kao i društvena i liĉna imovina. 2. U cilju zaštite javnog reda, mira i bezbednosti,
zabranjuje se odrţavanje svih manifestacija, mitinga, demonstracija i povorki na ulicama, trgovima i
drugim javnim mestima u Beogradu. 3. Ova Naredba stupa na snagu odmah, a o njenom izvršenju staraće
se Gradski sekretarijat za unutrašnje poslove Beograda". Pored razlike u proceni visine štete pada u oĉi još
jedna okolnost - navodna eksplozija mine u prostorijama "Putnika". Nju je još pomenuo i B. Pešić,
predsednik Skupštine grada. Taĉnost ovih izjava nikada nije bila javno dokazana, pa i da jeste, kakve bi to
veze moralo imati sa studentima?
Tokom štrajka, povodi za protest postaju jasniji i neposrednije izraţeni.
Ĉetvrtog juna zapoĉeli su zborovi na gotovo svim fakultetima, akademijama, visokim i višim školama
Beogradskog univerziteta, uz uĉešće više od deset hiljada studenata i nastavnika.
Glavna tema zborova su dogaĊaji iz prethodnog dana. Izraţena je solidarnost sa uĉesnicima juĉerašnjih
demonstracija. Razmatrani su i podrţani Proglas i Rezolucija.
Nasilje nad studentima prestaje da bude glavna tema. Kao glavni cilj postavljeno je probijanje izolacije;
zahteva se povlaĉenje milicije i zabrane demonstracija; studenti nastoje da stupe u kontakt s radnicima i
graĊanima.
Sa zbora na Poljoprivrednom fakultetu upućen je zahtev da se "bez odlaganja, a najkasnije do 5. juna u 9
ĉasova, povuĉe naredba o zabrani sastajanja na javnim mestima i slobodi manifestacija. Ovo se zahteva ne
samo na osnovu naĉela Ustava, nego i zbog ĉinjenice da se ovakva prava i dostojanstvo ĉoveka krše u
jubilarnoj godini Deklaracije o pravima ĉoveka".
Zborovi upućuju delegacije na druge fakultete, pa i univerzitete. Šalju pisma, telegrame, obaveštenja i apele
na mnoge adrese.
Teţnje studenata naroĉito su usmerene ka jednom delu društva - radnicima - od kojih se oĉekuje podrška
pošto studentski zahtevi idu najviše njima u prilog. U radniĉkoj klasi traţen je i oĉekivan presudan ĉinilac
zapoĉete borbe. Zborovi šalju delegacije u fabrike. Oĉekuju da će taĉnim obaveštavanjem radnika o prirodi
studentskih akcija steći njihovo poverenje i podstaći ih na samostalno i slobodno opredeljenje.
Zbor na Pravnom fakultetu upućuje, na primer, delegaciju u "Industriju motora" u Rakovici. Tamo su
odbijeni već na kapiji. Ponegde uspevaju. Studente Mašinskog i Pravnog fakulteta pozvala je organizacija
SK preduzeća "Komgrap" u Kijevu. Studenti Saobraćajnog fakulteta posetili su Auto-kuću "Zastava". U
razgovoru s predstavnicima preduzeća uspostavljeno je, kako su docnije tvrdili ĉlanovi delegacije
studenata, uzajamno poverenje. Jedina "ograda" tiĉe se "metoda" studentskih akcija. I ona nestaje, tvrde
delegati, u neformalnim kontaktima s radnicima.
NASILJE REŢIMA
NASILJE je glavna tema skupova i razgovora. Ono je, za mnoge, iznenadno i ruţno
otkrovenje. "Ta sila, nadmena i barbarska", piše Alija Hodţić, student sociologije,
"pokušala je da uništi um, da ospori svaku mogućnost umnog zasnivanja odnosa meĊu
ljudima". Štampa, takoĊe, piše o nasilju, ali o studentskom - o rušenju i upropašćavanju
društvene imovine, ĉak o "višeĉasovnom orgijanju" (Ekspres politika). Veĉernje novosti
prenose izjavu naĉelnika SUP Beograd o ranjavanju radnika D. Savića, koji je bio meĊu
demonstrantima. Prema njemu, "hitac kojim je pogoĊen D. Savić došao je od strane gde
su bili studenti".
ZABRANA "STUDENTA"
OKRUŢNI javni tuţilac S. Milošev izrekao je privremenu zabranu rasparĉavanju vanrednog broja
Studenta. Ova zabrana, kako piše u narednom broju Studenta", "mogla je naneti neuporedivo više štete
nego što je odgovorni drug predvideo. Naime, studenti su na mnogim mestima i u Studentskom gradu hteli
da izaĊu na ulicu kada im je saopšteno da se list neće rasturati". Veći deo sadrţaja lista preštampan je u
Crvenim novinama Pravnog fakulteta. Prema oceni redakcije lista Student, odluka o zabrani lista doneta je
pre nego što je završeno štampanje lista, što dokazuje to što je u rešenju tuţioca naveden jedan pasus koji je
postojao samo u rukopisu priloga za list. O pouzdanosti merila za donošenja odluke mogućno je suditi
samo na osnovu izjave samog Tuţilaštva, prema kojoj je više merodavna "procena politiĉkog trenutka od
samog sadrţaja, te je ono povuklo prvobitnu odluku, kada je ocenilo da se stanje normalizuje".
Feljton je napravljen prema knjizi Nebojše Popova “Društveni sukobi izazov sociologiji -
beogradski jun 1968”, koja je prvi put objavljena 1983, ali je odmah bila zabranjena. U
ovoj knjizi, koja je rezultat desetogodišnjeg rada, autor daje genezu studentskog bunta u
Titovoj Jugoslaviji, detaljno opisujući zbivanja na Beogradskom univerzitetu. Koristeći
veliki broj dokumenata, Popov daje odgovore na pitanja kako je nastao studentski pokret,
šta je u sebi nosio, za šta se zalagao i kako se završio. Knjigu je ovih dana, štampao
“Sluţbeni glasnik” i moţe se naruĉiti na tel. 011/36 444 52 ili na e-mail:
kontakt@slglasnik.com.
Robespjer pod lipama

U Kapetan-Mišinom zdanju improvizuje se umetni?ki program. Studenti ovacijama

pozdravljaju Stevu Ţigona koji govori monolog iz "Dantonove smrti"
Nastojanja pojedinaca i grupa da stupe u kontakt s radnicima, kao i pokušaji da u fabrikama podele svoje
biltene i saopštenja, po pravilu nailaze na snaţan otpor fabriĉkih vlasti, i ne samo fabriĉkih.
Na zborove, pak, dolaze i radnici. Neki od njih govore, podrţavaju studente i pokušavaju da objasne
konformistiĉko ponašanje radnika "u masi". Dolaze i grupe radnika koje se predstavljaju kao delegacije
pojedinih fabrika (Komgrap, Šećerana, D. Tucović, Kombinat Sport, na primer).
Zbor Filozofskog i Filološkog fakulteta upućuje apel "Radnicima, graĊanima i omladini". U njemu tumaĉe
smisao zapoĉetih akcija. Kao bitno, istiĉu sledeće: "Mi nemamo nikakav poseban program, naš program je
program najnaprednijih snaga našeg društva Program SKJ i Ustav. Mi zahtevamo njegovo dosledno
sprovoĊenje."
U saopštenju umnoţenom za javnost studenti Akademije likovnih umetnosti, prihvatajući Proglas, naroĉito
osuĊuju "stanje nepismenosti ogromnog broja ljudi" i traţe da se "ona u potpunosti iskoreni u odreĊenom
razumnom roku". Oni istiĉu još i to da se "nastale teškoće i problemi u privredi ni u kom sluĉaju ne smeju
rešavati otpuštanjem radnika".
Studenti Mašinskog fakulteta nameravaju da, preko Saveza sindikata Jugoslavije, obaveste radnike cele
zemlje o studentskoj akciji. Njima je posebno stalo da stupe u kontakt i s predsednikom Republike. Veruju
da će ih on razumeti i podrţati. Pozivaju ga da "liĉno prisustvuje mitingu koji treba da se odrţi u Beogradu
i da tom prilikom odrţi govor".
Na zborovima se javljaju i nove ocene prilika, ideje i inicijative, rasprave su kritiĉke i strasne, bez
konferencijaške lenjosti. Traţe se izlazi iz krize društva. Tako, na primer, studenti Filološkog fakulteta
smatraju da "privrednu i društvenu reformu ne mogu ostvariti oni isti ljudi koji su svojom nesposobnošću
doveli do kritiĉnog stanja, koje nas upravo nagoni na ovu društvenu akciju, sve polumere i odlaganja bez
liĉne odgovornosti više se ne mogu podneti". Studenti Prirodno-matematiĉkog fakulteta traţe "da listovi
dnevne štampe, radio i televizija objave Pismo IK CK SKJ iz 1962. godine" i osuĊuju one koji su ugušili
inicijative koje je ono pokrenulo.
Već na zborovima prvoga dana štrajka bilo je pokušaja da se saĉini program koji bi potpunije izrazio
gledišta štrajkaĉa. Na Pravnom fakultetu razmatran je predlog jednog takvog programa, koji je usvojen i
upućen Univerzitetskom odboru radi daljeg razmatranja. Ponegde dolazi i do oštrih sporova. Verovatno bi
ih bilo i više da nije bilo preterivanja u strahu od provokatora.
Ni trpeljivost prema razliĉitim idejama i oblicima ponašanja nije na zavidnoj visini, moţda zbog
nerazvijene demokratske tradicije ili zbog grĉevitog nastojanja da se, u nametnutoj izolaciji i ugroţenosti,
oĉuva jedinstvo?
U dvorištu Kapetan-Mišinog zdanja je najdinamiĉnije. Na zborovima studenata i nastavnika Filozofskog
fakulteta, kojima obiĉno uspešno i nenametljivo predsedava Dragoljub Mićunović, asistent, oblikuju se
stavovi koji imaju znatan uticaj i van okvira ovog fakulteta. Tu se odrţavaju i skupovi kojima ne
prisustvuju samo studenti. Na zboru u utorak u podne jednoglasno je odluĉeno da se od danas Beogradski
univerzitet zove Crveni univerzitet "Karl Marks". Uz Internacionalu, sve ĉešće se ĉuje Koraĉnica Crvenog
univerziteta (posvećena Vladimiru Majakovskom, tekst Miroljuba Todorovića, a muzika Vuka
Stambolovića):
K'o kiša plamna
na zemlji sušnoj
Što mlazom vode peva
Putem revolucije
koraĉajmo
Leva! Leva! Leva!
Nek' sunce padne
u srca naša
Nek' munja zemljom seva
Kljusinu istoriju
poterajmo
Leva! Leva! Leva!
Za hrabrost oĉeva
znamo iz knjiga
I njihov je san to,
što zagreva
Danas i dalje
naša je briga
Leva! Leva! Leva!
Pred oĉima nam sada
k'o nekada njima
Komuna - zvezda izgreva
Mladost je naša
privilegija
Leva! Leva! Leva!
Na istom mestu, i drugde, improvizuju se umetniĉki programi. Ponekad, spontano, vaskrsava ambijent
antiĉkog pozorišta.
Tako nešto dogodilo se, na primer, onda kada je Stevo Ţigon improvizovao govor Robespjera u
Jakobinskom klubu, uoĉi smaknuća Dantona (iz Bihnerove drame Dantonova smrt). Posebno su zanimljiva
mesta i naĉin reagovanja "hora" (prema snimku M. Klarina, urednika Susreta, objavljenom u vanrednom
broju ove revije 11. juna):
"Samo smo ĉekali na krik gnevnog negodovanja koji se razleţe sa svih strana, pa da - progovorimo?
(Ovacije.)
Naše su oĉi bile otvorene, videli smo kako se neprijatelj sprema i diţe, ali nismo dali znak. Pustili smo
narod da sam nad sobom bdi i straţari. Ali narod nije spavao. Narod je zazveketao oruţjem! Ja sam već
jednom rekao: na dva dela, kao dve vojske raspali su se unutrašnji neprijatelji republike. Jedne od tih
frakcija više nema. (Ovacije.) Da je pobedio Eber, republika bi se pretvorila u haos, i despotizam bi bio
zadovoljen! Maĉ zakona pogodio je te izdajnike! Ali, tuĊincu za postizanje iste svrhe sluţe zloĉinci druge
vrste. Mi ništa nismo postigli ako ne uništimo i drugu frakciju.
Oruţje republike je - strah! Snaga republike: vrlina! Vrlina, jer bez nje je strah ubitaĉan. Strah, jer bez
njega je vrlina nemoćna. Oni kaţu da je strah oruţje despotske vladavine i da stoga naša vladavina liĉi na
despotizam. Svakako! Revolucionarna vladavina jeste despotizam slobode! Slobode - protiv tiranije! Svi
znaci jedne laţne osećajnosti izgledaju mi kao uzdasi što poleću put Engleske i Austrije!
Ali, ne zadovoljavajući se time da razoruţa mišicu naroda, oni pokušavaju još i najsvetije izvore njegove
snage da otruju porokom. To je najprepredeniji, najopasniji i najgnusniji napad na slobodu! Porok je
Kainov ţig aristokratizma! U jednoj republici porok nije samo moralni nego i politiĉki zloĉin! Poroĉan
ĉovek je politiĉki neprijatelj slobode! (Ovacije.)
Odmah ćete shvatiti moje reĉi ako mislite na ljude koji su nekad stanovali na potkrovlju, a danas se voze
koĉijama i bludniĉe sa bivšim markizama. (Aplauz.) Kada gledamo kako se zakonodavci narodni razmeću
porocima i rasipništvom nekadašnjih dvorana, kako sipaju dosetke, oštre, i istiĉu svoj umetniĉki ukus, kako
već polako usvajaju pravila otmenog ponašanja, kada gledamo kako se markizi i grofovi revolucije ţene
bogatim ţenama i nose skupocena odela - kada njih gledamo, s pravom se moţemo upitati: jesu li oni
opljaĉkali narod! (Skandiranje: "Jesu, jesu...")
Mislim da je nepotrebno dodavati još neke crte portretima koje sam naslikao. Oni su već završeni. Nema
sporazuma, nema primirja sa ljudima koji su mislili samo na to kako da opljaĉkaju narod, nadajući se da će
to pljaĉkanje ostati nekaţnjeno! (Ovacije.) Nema sporazuma, nema primirja sa ljudima za koje je republika
predstavljala špekulaciju, a revolucija - zanat!" (Buĉne ovacije i odobravanje.)
U smiraj dana, kad popusti napetost povezana s donošenjem odluka, nastupa vreme za razgovore, za
intelektualnu distancu prema dnevnim dogaĊajima.
Konvent je nastao na Filozofskom fakultetu. Naţalost, dijalozi koji su tu voĊeni nisu zabeleţeni, mada su,
svakako, imali veliki duhovni upliv na tadašnja zbivanja. Naravno, najveći udeo u radu Konventa imali su
domaćini, profesori i studenti Filozofskog fakulteta, mahom sa katedri za sociologiju i filozofiju. MeĊu
njima, izuzetnom istrajnošću, prednjaĉio je profesor Vojin Milić. Diskusije traju od veĉernjih ĉasova do
duboko u noć, ponekad i do jutra. Raspravljaju, i spore se, studenti, profesori, pisci, glumci, graĊani,
radnici. Razgovori se prekidaju samo onda ako neko insistira na nalaţenju kakve ĉudotvorne formule za
rešenje praktiĉnih problema.
Teme za razgovor formulišu pokretaĉi dijaloga, pred sam poĉetak zasedanja Konventa. Kad su uobliĉene
teme, prisutni se opredeljuju za neku od njih, po slobodnom izboru.
Iz istih potreba, sliĉni oblici dijaloga nastali su i na drugim fakultetima. Samo, onaj na Filozofskom
fakultetu najduţe je opstao, i posle okonĉanja štrajka, da bi kasnije, u sliĉnim situacijama, bio obnavljan.
DRŢ'TE GA!
ŠTAMPA i drugi ĉinioci van Univerziteta koriste svaku pojedinost koja se moţe upotrebiti za razgorevanje
sumnji u studente. U oskudici senzacija te vrste, oni retke detalje ponavljaju i variraju. Jedna od takvih je i
navodni pokušaj rehabilitacije M. Đilasa od strane J. Barovića, beogradskog advokata, koga su studenti
Pravnog fakulteta onemogućili da govori. A još gore je prošao u Studentskom gradu. Tamo su, prema
pisanju štampe, za njim pokrenuli pravu poteru: "Drţ'te ga, trĉite za njim, udarite ga..."
Strah od radničkog bunta

Nebojša Popov | 18. jun 2008
Svetozar Stojanovi?: Pred studentskim pokretom ispre?ila se drţavna i partijska
birokratija, strepe?i od mogu?nosti da on postane detonator radni?ke pobune
PRERASTANjE demonstracija u štrajk stavilo je studente pred sloţen zadatak da, uprkos tome što su
spoljnim pritiskom izolovani od javnosti i prostorno izdeljeni, sinhronizuju svoje akcije. Ipak, to im
donekle polazi za rukom. Na osnovu rasprava na prvim zasedanjima zborova, formulisani su zajedniĉki
zakljuĉci štrajkaĉa.
1. Da se upute zahtevi odgovarajućim skupštinama za smenjivanje saveznog, republiĉkog i gradskog
sekretara za unutrašnje poslove;
2. Da se pozovu na partijsku odgovornost urednici štampe, radija, televizije i Tanjuga, jer su podlo i
nepošteno obaveštavali javnost o studentskim zahtevima;
3. Da se hitno izvrši deblokiranje fakulteta;
4. Da se puste na slobodu svi uhapšeni studenti i da se oslobode kasnije istrage i sudske odgovornosti;
5. Da se ukine odluka o zabrani demonstracija na javnim mestima, a ukoliko se bude osetila potreba za
demonstracijama, studenti će traţiti dozvolu od odgovarajućih organa vlasti;
6. Da studenti ostanu na fakultetima i da ne izlaze na ulicu, da bi izbegli bilo kakve provokacije;
7. Sutra će biti naknadno objavljen akcioni politiĉki program na osnovu kojeg će se ubuduće dejstvovati.
Uputiće se zahtev svim odgovarajućim politiĉkim telima da pozitivno odgovore na ove studentske zahteve.
Univerzitetski odbor SSJ BU će obavestiti sve fakultete o odgovorima na postavljene zahteve.
(U Beogradu, 4. VI 1968. u 15 ĉasova. Plenum Univerzitetskog odbora SS BU i predstavnici akcionih
odbora fakulteta.)
TRI stvari u ovom dokumentu posebno su znaĉajne. Pre svega, u njemu su formulisani neposredni zahtevi
štrajkaĉa (taĉke 1 - 5). Zatim, najavljeno je donošenje politiĉkog programa studentskog pokreta (taĉka 7).
Najzad, ovaj dokument potpisali su - zajedno - novo i staro studentsko rukovodstvo. Neposredni zahtevi
štrajkaĉa tiĉu se sasvim odreĊenih i neposrednih stvari - pokretanja postupka za utvrĊivanje odgovornosti
nekolicine upravnih i politiĉkih funkcionera za njihovo praktiĉno drţanje prema studentskim
demonstracijama. Reĉ je o osobenom politiĉkom pritisku studentskog mnenja na postojeće drţavne i
samoupravne organe u ĉijoj je nadleţnosti donošenje odluka o odgovornosti pomenutih funkcionera.
Takav pritisak je, prema ustavnim naĉelima i drugim normama, dopušten, ali nije uobiĉajen. Isto tako, i
demonstracije su, u naĉelu, dopuštene, ali takoĊe nisu uobiĉajene. Legitimnost i legalnost ovih zahteva
podstakli su, verovatno, mnoge studente da poveruju kako će oni biti ispunjeni bez naroĉito krupnih
društvenih potresa. Moţda nisu ni pomislili, barem u prvom trenutku, da je posredi dalekoseţan presedan,
da neki upravni ili politiĉki funkcioner bude opozvan ili smenjen na inicijativu koja bi došla izvan date
hijerarhije (taĉnije: mimo zahteva njenog vrha). No, zahtevi su postavljeni i videćemo šta će se s njima
dalje dogoditi.
NAJAVA politiĉkog programa studentskog pokreta proizlazi, po svemu sudeći, iz dosta snaţne potrebe
studenata da objasne, sebi i drugima, povode i ciljeve svojih akcija. Već na poĉetku junskog sukoba
oblikuje se mnjenje o izuzetnom znaĉaju tekućih zbivanja. Takvo mnenje ispoljeno je u citiranom Biltenu
br. 3, gde se pominje "studentski politiĉki pokret". O tome je nešto odreĊenije reĉeno već u prvom
vanrednom izdanju lista Student.
"Na Beogradskom univerzitetu", istaknuto je uvodnikom ĐorĊija Vukovića, urednika Studenta, "oţiveo je
napredni studentski pokret. Prva proba tog pokreta bile su spontane demonstracije u nedelju uveĉe, u
ponedeljak ceo dan i noć u Studentskom gradu i na Filozofskom fakultetu. Neposredno posle vesti o
dogaĊajima u Studentskom gradu, na mnogim fakultetima odrţani su mitinzi na kojima su se studenti i
profesori solidarisali sa zahtevima istaknutim na demonstracijama. U toku današnjeg dana nastavljeno je sa
zborovima na svim fakultetima.
Oduševljenje i smelost studenata stalno rastu. Bezrezervna podrška koju nam pruţaju profesori daje nam
polet, pomaţe nam da celom pokretu damo jednu ozbiljnost, a pomoći će nam da što pre imamo uvid u
istorijsku dubinu. Polazeći od nekih temeljnih naĉela naše revolucije, koje se sada zatamnjuju ili, pak,
relativiziraju, ovaj će pokret nastojati da izvrši jednu korenitu analizu naših društveno-politiĉkih prilika".
Put ka uvidu u "istorijsku dubinu", kako je ovde uoĉena preka potreba studenata, pošao bi od "nekih
temeljnih naĉela naše revolucije" i vodio bi dalje preko kritike aktuelnih prilika. Kuda, to još nije sasvim
precizno odreĊeno, kao što nisu taĉno utvrĊena ni polazna naĉela, a korenita analiza je tek najavljena.
KRITIĈKA i revolucionarna nastrojenost podsticana je, izmeĊu ostalog, prizivanjem sećanja na predratni
revolucionarni pokret studenata Beogradskog univerziteta. O tome je govorio, na primer, narodni heroj
Milinko Đurović na zboru studenata Pravnog fakulteta, istakavši da su upravo zapoĉete akcije, po
njegovom mišljenju, na najboljem tragu predratnog revolucionarnog pokreta. Teţnja za sticanjem razvijene
istorijske svesti sasvim je razumljiva kada se ima na umu da su sadašnji studenti roĊeni za vreme i posle
rata i da tek u ovim akcijama stiĉu, u širim razmerama neposredno politiĉko iskustvo. Tekuća zbivanja
dovoljno su burna i puna iskušenja, da će nesumnjivo ubrzati duhovno i praktiĉno sazrevanje ĉitavih
generacija.
Napokon, to što su ovaj dokument potpisali, zajedno, novo i staro rukovodstvo, akcioni odbori i
Univerzitetski odbor, otvara, takoĊe, neka bitna pitanja, kako o uslovima koji su ovom ĉinu prethodili tako
i o posledicama svojevrsnog "dvovlašća" u studentskom pokretu. Ono će nastupiti vrlo brzo, već u nastavku
štrajka, pogotovo u toku raspravljanja o njegovom okonĉanju. Pokazaće se i kasnije, posle štrajka. Za sada
dovoljno je samo skrenuti paţnju na postojanje izvesnog paralelizma izmeĊu demokratski izabranih i
zateĉenih studentskih rukovodstava. Isti problem, mada u znatno manjoj meri, pojaviće se i unutar
organizacije Saveza komunista na Univerzitetu.
Celovito objašnjenje tekućih zbivanja mogućno je, da podsetimo, tek na osnovu temeljitog prouĉavanja što
je prethodilo i sledilo junskom sukobu. Ovaj deo razmatranja ograniĉen je, pak, na analizu njegovog toka,
onoliko koliko to dopušta raspoloţiva graĊa.
ZID BIROKRATIJE
SVETOZAR Stojanović, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, smatra da je studentski pokret juna
1968, bio opredeljen za kontinuitet socijalne revolucije, i da se "spontan i demokratsko-komunistiĉki po
svom karakteru", suprotstavio i etatistiĉkim snagama, pod ĉijim uticajem "sve proklamovane reforme
završavaju kao reorganizacije", i sitno burţoaskim snagama koje fetišizuju trţišnu stihiju. U junu se pred
studentskim snagama, pokretom, istiĉe Stojanović, ispreĉio zid solidarnosti drţavnog aparata, drţavne i
partijske birokratije. Oni su, zbog toga što ovoga puta imaju protiv sebe masovne demonstracije a ne
izolovane radniĉke štrajkove, "strepeli od mogućnosti da studentski pokret postane detonator za eventualni
radniĉki pokret", te su svim silama nastojali da studentski pokret svedu na "politiĉki i kulturni hepening
unutar zidova univerziteta".
LARMA I DOSADA
O "studentskim nemirima u svetu Krleţa je u svoj dnevnik, izmeĊu ostalog, zapisao i ovo: "Viĉu djeĉaci u
Berlinu, viĉu u Parizu, viĉu po svim talijanskim gradovima, pale automobile, diţu barikade, provaljuju na
univerzitete, lupaju kamenjem stakla na školskim prozorima, ovi Markuzeom nadahnuti 'nosioci buntovne
misli', ova 'nada budućih pokoljenja' spremna na svoju veliku istorijsku ulogu beskompromisne negacije
politike, intelektualne i moralne stvarnosti. I 1956. oko 'Petefi-Kluba' vikali su djeĉaci po peštanskim
ulicama, a danas larmaju oko Dubĉeka u Pragu, kao bitnici u Londonu, ili SDS u Bonu, Frankfurtu ili
Berlinu... Jedan od zlih duhova ove galame je izmeĊu ostalih mnogih drugih napasti i Dosada. DosaĊuju se
od preobilja djeca, ne vjerujući više ni u što što bi moglo da oduševi novim inspiracijama... Beograd
oblijepljen hura-hura plakatima za Kon-Bendita, za Ţan - Pol Sartra, za Markuzea, za Rudija Duĉkea, za Ĉe
Gevaru i za Maoa. Vidi što govori Radio-Tirana..."
Neprijatelj kao utvara

U reakcijama partijskih organa na studentske demonstracije primetni su znaci uzrujanosti

i agresivnosti, kao da su dovedeni u pitanje opstanak društva, poretka i socijalizma
PRVA znaĉajnija javna reagovanja na studentske demonstracije i štrajk, ako izuzmemo aparat fiziĉke
prinude, potiĉu od politiĉkih rukovodstava, masovnih glasila i pojedinih organizacija i ustanova.
Od politiĉara, pred širu javnost na poĉetku sukoba individualno je istupio, osim Veljka Vlahovića, još
Miloš Minić. U pogledu zbivanja na Univerzitetu, Minić izraţava poverenje u studente, da će oni sami u
svojim redovima obuzdati one koji "teţe da se nametnu" akciji kako bi je usmerili "mimo svih društvenih
formacija", kao "nekakvu spontanu i stihijnu akciju, mimo svih društvenih organizacija i samoupravnih
tela", što znaĉi, "u krajnjoj liniji, protiv našeg samoupravnog socijalistiĉkog društva". Istovremeno, Minić
odaje priznanje onim studentima koji su pokazali "spremnost i oštrinu da se sami obraĉunavaju sa
pojedincima koji prave ekscese". "Sigurno je", zakljuĉio je Minić, da "ogromna većina studenata ţeli zaista
da se konstruktivno i po mogućnosti što pre reše oni problemi koji pogaĊaju njih u prvom redu" .
IzvrŠni komitet CK SKJ, konstatuje da su "na liniji programskih ciljeva i politike Saveza komunista oni
studentski zahtevi koji teţe daljem razvitku samoupravljanja i demokratizaciji društvenih odnosa, što
doslednijoj praktiĉnoj primeni socijalistiĉkih principa raspodele prema rezultatima rada, temeljitoj reformi
Univerziteta u skladu sa potrebama samoupravnog društva i ostvarivanju širokog i neposrednog uĉešća
studenata u samoupravnom odluĉivanju u visokoškolskim ustanovama i društveno-politiĉkom ţivotu".
Izvršni komitet naglašava da su Savez komunista, i njegov predsednik liĉno, "baš ta pitanja postavili na
dnevni red", i da se mnoga od njih već nalaze "u toku ubrzanog rešavanja".
U zakljuĉcima Predsedništva i IK CK Srbije se, pored ostalog, kaţe:
"Antisocijalistiĉke, nacionalistiĉke i svakovrsne destruktivne parole i zahtevi koji se ĉuju i istiĉu i koji
nemaju veze sa opravdanim i već prihvaćenim zahtevima studenata, pokazuju sve jasnije o ĉemu se
zapravo radi. Politiĉko podzemlje svih boja spremno otpoĉinje sistematsko sejanje dezinformacija i
unošenje konfuzije." Partijsko rukovodstvo Srbije oĉekuje da će "studenti, i pre svega komunisti" biti
sposobni da se "razgraniĉe" s pomenutim pokušajima, i da će "odgovorno i samodisciplinovano" voditi
borbu za svoje stavove, a protiv neprijatelja "svih vrsta i boja".
Sekretarijat Gradskog komiteta SK Beograda, zakljuĉcima od ĉetvrtog juna, suštinu studentskih akcija
stavlja u kontekst borbe sa "neprijateljima". Evo kako oni, u celini, glase: "Razmatrajući politiĉko stanje na
Univerzitetu nastalo posle demonstracija 3. i 4. ovog meseca, Sekretarijat Gradskog komiteta SK Beograda
konstatuje sledeće:
1. U toku dvodnevnih demonstracija, opravdani zahtevi za rešavanje materijalnog i samoupravnog poloţaja
studenata i Univerziteta poĉeli su da se od pojedinih grupa studenata i nekih nastavnika zloupotrebljavaju i
pretvaraju u politiĉku akciju protiv socijalistiĉkog demokratskog ureĊenja, samoupravljanja i politike SKJ.
Ti pojedinci i ekstremne grupe, koristeći opravdanu ţelju studenata za efikasnim rešavanjem aktuelnih
problema društva na ĉemu su već angaţovane samoupravne snage zajedno sa Savezom komunista, istupaju
sa namerom da organizuju svoje delovanje mimo postojećih oblika samoupravnog sistema, sluţeći se
demagoškim parolama, dezinformacijama, laţnim vestima i anarhistiĉkim zahtevima.
2. Izraţavajući raspoloţenja i mnogobrojne zahteve komunista i radnih ljudi Beograda, koji se odluĉno i sa
ogorĉenjem suprotstavljaju takvoj akciji, prenosimo poziv svim studentima i profesorima Univerziteta da
što pre poĉnu normalni rad na Univerzitetu i pristupe demokratskom i samoupravnom rešavanju pokrenutih
pitanja. Ovo se postavlja utoliko pre što je od strane predstavniĉkih i izvršnih organa Republike i grada
izraţeno potpuno razumevanje i spremnost za odluĉno rešavanje materijalnog i samoupravnog poloţaja
Univerziteta i studenata. Radni ljudi pozitivno ocenjuju sva konstruktivna istupanja studenata i profesora a
posebno njihovo desolidarisanje i ograĊivanje od ekstremnih stavova, do ĉega je došlo na nekim
skupovima.
3. U mnogobrojnim pismima i telegramima iz radnih organizacija, radni ljudi izraţavaju zabrinutost zato
što neobavešteni pojedinci istupaju sa antiustavnim parolama i zahtevima koji, istina retko, nailaze na
odobravanje pojedinih studentskih grupa.
Radni ljudi su posebno zabrinuti što nastalu situaciju koriste razni elementi za destruktivnu aktivnost,
podstrekavajući nered i unoseći dezinformacije. To zahteva od komunista i radnih ljudi grada punu
ozbiljnost i energiĉno, beskompromisno delovanje protiv onih koji ometaju normalan ţivot i rad u gradu i
objektivno rade protiv našeg društvenog sistema".
Kad se navedena saopštenja i zakljuĉci paţljivije proĉitaju mogućno je zapaziti da su stavovi sadrţani u
njima veoma neodreĊeni. Gotovo je nemoguće dokuĉiti na šta i na koga se oni stvarno odnose. Donekle se
moţe razabrati da su pozitivno ocenjeni oni zahtevi studenata koji se tiĉu materijalnog poloţaja
Univerziteta i studenata. Ostali njihovi zahtevi - a oni su opseţniji i bitniji - uglavnom su prećutani. Pre
svega, nema ni pomena o zahtevu za pokretanje postupka za utvrĊivanje odgovornosti odreĊenih
funkcionera, niti o kritici društvene nejednakosti, nezaposlenosti i gušenju demokratije. Isto tako, sasvim je
neodreĊeno šta se sve podvodi pod "metod pritiska". Štrajk Beogradskog univerziteta se i ne pominje.
Najmanje su odreĊeni navodi o delovanju "neprijatelja" - kojim i ĉijim, to je ostalo krajnje mutno.
Pored neodreĊenosti, u ovim stavovima primetni su znaci uzrujanosti i agresivnosti.
Prema njima, izgleda kao da su dovedeni u pitanje opstanak društva, poretka, socijalizma... Zašto, kako i
ĉime, o tome ovde nema nikakvog traga. Velike opasnosti su samo naznaĉene, dok je sva paţnja usmerena
na borbu protiv "neprijatelja" koji, usled krajnje neodreĊenosti, liĉi na utvaru. Sem nabujalih emocija,
adresantima poziva na borbu, kad razborito razmisle, malo šta moţe biti jasno o tome šta i ko ugroţava, i
protiv koga, za šta i kako treba da se bore.
Objavljene ocene i stavovi, umesto da doprinesu razjašnjenju sukoba i otvaranju puta za njegovo rešenje,
povećali su konfuziju i uznemirenost. Ogorĉenje je najprimetnije na Univerzitetu; poziv da "što pre poĉnu
normalan rad" delovao je uvredljivo, dok je zahtev za diferencijaciju i uzajamno obraĉunavanje primljen
kao taktiĉki trik. Na ovaj naĉin, postignuti efekat je suprotan od oĉekivanog, štrajk je nastavljen i pojaĉane
su teţnje za jedinstveno drţanje i nastupanje. Nedemokratski postupak nije doneo, niti je mogao doneti,
demokratske plodove, ni na jednoj ni na drugoj strani.
Za uvid u reagovanje "politiĉkih struktura", svakako, nije dovoljno zaustaviti se samo na njihovim
saopštenjima za javnost. Takva saopštenja ni njima ne mogu posluţiti kao jasna i pouzdana polazna taĉka
za praktiĉno delovanje. Celokupno delovanje, pogotovo ono koje nije za sobom ostavilo pisane tragove,
verovatno nije ni mogućno rekonstruisati. Ĉak ni neke bitne strane takvog delovanja, koje su veoma
znaĉajne za razumevanje toka i ishoda junskog sukoba, sasvim je teško, i posle toliko godina, potpuno
osvetliti.
Ipak, u javnost su dospeli izvesni nagoveštaji o postojanju i delovanju "neformalnih", zapravo nelegalnih,
"centara moći". Kao koordinator politiĉkih akcija pomenut je "štab za borbu protiv studenata". Sem toga,
meĊu objavljenim dokumentima nalaze se i odreĊena svedoĉanstva koja bacaju malo svetla na porive
upadljive ţestine pri gušenju studentskih nemira", kao i na naĉin njihovog suzbijanja. Bilo je lansirano,
"neformalnim kanalima", i ovakvo geslo: "Revolucija je krvlju dobijena, revolucija će se krvlju braniti".
Reagovanja o kojima je ovde bilo reĉi su krajnje oskudan doprinos prepoznavanju predmeta i uĉesnika
sukoba. Ako jednu stranu ĉine studenti, ko stoji na drugoj strani? Ovo pitanje ostalo je otvoreno...
NEPREDVIĐENA ŠTETA
PREMA evidenciji zdravstvenih ustanova u Beogradu, u studentskim demonstracijama povreĊeno je 169
lica (134 studenta, 21 milicioner, 9 brigadista i 5 graĊana). Posle pruţene lekarske pomoći, u bolnici je
zadrţano 12 lica, a posle tri dana ostalo ih je osmoro - 6 studenata i po jedan milicioner i graĊanin.
Šteta naneta Radniĉkom univerzitetu procenjena je na oko 183.000 dinara. Oko naknade štete nastala je
zanimljiva situacija. Osiguravajući zavod nije pristao da plati štetu, jer tako nešto nije predviĊeno kad se
radi o demonstracijama. Oštećeni su, meĊutim, tvrdili da se ne radi o demonstracijama, već o
manifestacijama. Viši privredni sud, kojem su se stranke u sporu obratile, našao je da se radi o
manifestacijama "solidarnosti prema društvenom ureĊenju i samoupravljanju".
Studenti veruju samo Titu

Velike nade demonstranti su polagali u kontakt sa Titom. Traţili su da on do?e kod njih
ili da njihovih stotinu predstavnika ode kod njega
IZ demonstracija i štrajka izrastao je studentski pokret. Njegovom oblikovanju, pored ustaljenih zborova i
akcionih odbora, doprinelo je i donošenje Akciono-politiĉkog programa. Time su nastala nova obeleţja
junskog sukoba.
Osnovna tema zborova trećeg dana štrajka bio je nacrt Akciono-politiĉkog programa koji su usvojili
predstavnici fakultetskih akcionih odbora i Univerzitetski odbor, u sredu (5. juna u 6 sati) i uputili ga na
javno razmatranje.
Dosta zamerki upućeno je stereotipnosti nacrta programa. Studenti Akademije za primenjenu umetnost, na
primer, smatraju da je on „napisan na stari rutinski naĉin, razvodnjen i opterećen opštim frazama“, da
„nedovoljno odraţava situaciju“, i da iz njega nije vidljiva „sva teţina situacije i hitnost promena koje
predlaţemo“. Trebalo bi, sugerisano je, zadrţati u središtu paţnje kljuĉni problem – društvenu nejednakost,
i insistirati na odreĊivanju maksimalnih i minimalnih liĉnih dohodaka.
I principijelno rešenje problema birokratije traţeno je, da bi se pošlo dalje od samo njene moralne osude, u
ukidanju privilegija. „Traţimo da plate funkcionera“, istaknuto je na zboru Šumarskog fakulteta, „budu
jednake proseĉnim platama radnika, jer je to smisao i suština borbe protiv birokratizma.Onda će funkcije
društvenog rukovodstva biti prava ĉast, a ne motiv za ostvarenje usko materijalnih interesa“.
Na mnogim zborovima snaţno je izraţena privrţenost naĉelu samoorganizovanja. „Predlaţemo“, stoji u
zakljuĉcima zbora Akademije za pozorište, film, radio i televiziju, „da se forma akcionih odbora, koji su
osnovani na svim fakultetima, zadrţi i posle završetka štrajka kao garancija da će maksimalni zahtevi
studenata biti ispunjeni“.
Razmatrano je i samoupravljanje na Univerzitetu. Na osnovu temeljite kritike aktuelnog stanja predloţene
su izvesne izmene. Istaknuto je, pre svega, da bi Skupština univerziteta trebalo da bude najviše i efikasno
samoupravno telo, dok bi Univerzitetski savet bio samo njen izvršni organ. U svim samoupravnim telima,
naglašeno je takoĊe, trebalo bi da jednako budu zastupljeni studenti, profesori i ostali saradnici i radnici
fakulteta i Univerziteta. Zahtevano je, takoĊe, da oni koji rade na Univerzitetu budu bolje i delotvornije
zastupljeni u gradskoj, republiĉkoj i saveznoj skupštini, prvenstveno u kulturnoprosvetnim većima.
ZAHTEVANO je, dalje, da poloţaj kulture u društvu bude saobraţen ciljevima socijalistiĉkog razvoja
društva, a ne da zavisi od trenutnih potreba i odnosa snaga u društvu. U tom smislu, bilo bi neophodno i
vrhunska dobra kulture uĉiniti dostupnim svim slojevima stanovništva. Naroĉito je istaknuto da je nuţno
poštovati ustavno naĉelo o besplatnom školovanju, u prvom redu obezbediti neophodne uslove za
ostvarenje prava na osmogodišnje školovanje.
U skraćenju radnog staţa viĊena je jedna od mogućnosti za brţe rešenje problema nezaposlenosti.
Radi uspešnog ostvarenja studentskih zahteva, traţeno je sazivanje vanredne sednice Skupštine SR Srbije
„sa jednom taĉkom dnevnog reda: Zahtevi studenata Beogradskog univerziteta sadrţani u njihovom
Akciono-politiĉkom programu“.
Zborovi razmatraju mogućnosti izlaska iz nametnute izolacije. I u neposrednom okruţenju, plavetnilu
uniformi, traţena je pukotina. „Mi znamo“, poruĉuju studenti Filološkog fakulteta, „da svi milicioneri nisu
„batinaši‟, „policajci‟,„ţandari‟ i da meĊu njima ima dosta onih koji se i sami osećaju ugnjetenim i da su
protiv svoje volje upleteni u jednu vrlo prljavu stvar i gotovo nahuškani na studente“. Nade su polagane i u
diferencijaciju meĊu politiĉarima, da će se napredni politiĉari javno distancirati od „birokratskih snaga“.
Takva nada poĉivala je na izvesnoj razlici u stavovima upravo objavljenih zakljuĉaka partijskih organa.
Gotovo celokupna kritika usmerena je na zakljuĉke Sekretarijata Gradskog komiteta SKS Beograda.
I dalje, velike nade polaţu se u kontakt sa predsednikom Republike. Studenti Šumarskog fakulteta, na
primer, „predlaţu da UO SS BU pozove druga Tita na sastanak sa predstavnicima studenata i profesora, a
koji obavezno treba da prenose radio i televizija“. Na zajedniĉkom zboru studenata Arhitektonskog,
GraĊevinskog i Elektrotehniĉkog fakulteta usvojen je predlog da se predsednik „pozove meĊu studentske
redove“, a studenti Akademije primenjenih umetnosti predlaţu „da drug Tito primi delegaciju od sto
studenata na razgovor“.
Pored toga, upućeni su ponovni apeli javnosti i pozivi na solidarnost. Zajedniĉki zbor studenata tehniĉkih
fakulteta predlaţe studentima drugih univerziteta da „zauzmu fakultete do rešavanja postavljenih zahteva
studenata“. Studenti Ekonomskog fakulteta predlaţu „direktan radio i televizijski prenos na kome bi se
Univerzitetski odbor i Akcioni odbor obratili svim graĊanima naše zemlje i detaljno ih informisali o svemu
što se zbiva na Beogradskom univerzitetu“...
STALAN predmet kritike na zborovima su, i dalje, snaţni pritisci i razliĉiti oblici izolacije Univerziteta.
Pored javnih, ukazano je i na druge oblike pritiska. Tako je, na primer, na zboru Ekonomskog fakulteta,
profesor Nikola Ĉobeljić ukazao na to da „postoji neki periferijski partijski kanal preko kojeg se širi fama
meĊu radnike o toboţnjem divljanju studenata, o tome da su njihove akcije motivisane rušilaĉkim strastima
i instinktima“. On je istakao da posledice bezobzirne izolacije studenata mogu biti pogubne...
Jedan od glavnih puteva za izlazak iz izolacije beogradski studenti su traţili u neposrednom kontaktu sa
studentima ostalih jugoslovenskih univerziteta. Radi toga, zborovi upućuju delegacije na druge
univerzitete. Pojedinaĉno i u grupama, odlaze i stiţu delegacije.
Delegacije koje dolaze sa drugih univerziteta doĉekivane su s velikim oduševljenjem. Tako je, na primer,
dolazak i nastupanje predstavnika Zagrebaĉkog sveuĉilišta u dvorištu Kapetan-Mišinog zdanja praćeno
ĉestim skandiranjem Zagreb – Beograd...
Gotovo je nemoguće zamisliti da nekoliko hiljada ljudi – studenata, profesora i drugih uĉesnika u štrajku –
mogu imati u svemu istovetna gledišta. Visok stepen saglasnosti postignut je u pogledu sadrţaja osnovnih
programskih dokumenata. U svemu ostalom postojale su izvesne razlike, ali one nisu bile dovoljno
iskazane i produbljene. Uzroke izvesnom ograniĉenju izraţavanja razlika meĊu štrajkaĉima valja traţiti u
više pravaca. Pre svega, postoji dosta uvreţeno shvatanje da je postojanje razlika, u naĉelu, opasno po
jedinstvo uĉesnika u bilo kojem poduhvatu. Zatim, jedinstvenu organizaciju zahtevala je i sloţenost uslova
ţivota i rada štrajkaĉa (pripremanje zborova, štampanje dokumenata, ishrana i spavanje u zgradama
Univerziteta itd.). Najzad, teţnje ka jedinstvu podsticao je i spoljni pritisak, u prvom redu nastojanja da se
izazove „diferencijacija“ na Univerzitetu, što je energiĉno odbacivano.
Izvesna suzdrţanost štrajkaĉa mogla bi biti tumaĉena i kao posledica dosta neodreĊenog straha od
provokatora, ali o njegovoj rasprostranjenosti i posledicama nema konkretnijih tragova, te bi ovo tek
trebalo istraţivati.
U trenutku donošenja PROGRAMA, verovatno u oduševljenju usponom studentskog pokreta, zanemaren je
bio odnos izmeĊu neposrednih zahteva (smenjivanje odgovornih funkcionera i sl.) i opštih ciljeva
studentskih akcija (sadrţanih u programskim dokumentima). U prvom planu bili su ovi drugi.
Moglo je ĉak izgledati da je donošenjem PROGRAMA postignut najveći mogući uspeh, te da bi štrajk
mogao biti okonĉan. („Imate program – idite kući!“) Moţda je na delu bilo i taktiĉko lukavstvo,
izbegavanje daljih konkretnih konfrontacija? U svakom sluĉaju, izvesna zbrka izmeĊu opštih i konkretnih
ciljeva delovanja uticala je na naĉin okonĉanja štrajka, o ĉemu će dalje biti više reĉi.
RADNICI I STUDENTI
SAVEZ studenata Crvenog univerziteta "Karl Marks" uputio je ovakav apel radniĉkoj klasi Jugoslavije:
"Studentske demonstracije koje se odrţavaju ovih dana u Beogradu, jasno su pokazale ko su pravi
neprijatelji interesa radnika i studenata. To su one snage našeg društva koje svim silama nastoje da izoluju
radnike od studenata i koje, prividno zastupajući interese radnika stvarno zastupaju svoje sopstvene,
birokratske interese. One pokušavaju da demagoški suprotstave radnike studentima.
Mi ne zastupamo nikakve posebne interese, koji ne bi bili i vaši interesi, mi nemamo posebnih ciljeva, koji
ne bi bili, istovremeno, i vaši ciljevi. U proglasima i biltenima jasno smo definisali naše zajedniĉke interese
i nikako ne dozvolite da vas obmanu u pogledu pravog duha onoga što zajedniĉki hoćemo. ŢIVELO
JEDINSTVO RADNIKA I STUDENATA - preduslov pobede istinskog socijalizma."
Ko govori u ime radnika

Javnosti je nametnut utisak kako je radni?ka klasa najviše pogo?ena delovanjem
studentskog pokreta, te da od njega brani svoje interese
AKO bismo se oslonili na pisanje štampe i pisma i telegrame koji su iz radnih organizacija upućivani
studentima i politiĉarima, radništvo je tokom junskog sukoba uglavnom podrţavalo neke „studentske
zahteve“, a osuĊivalo neke „metode“. Iz pomenutih izvora gotovo je nemoguće razabrati šta je podrţano a
šta nije. Pre bi se moglo reći da je tim putem javnosti nametnut utisak kako je radniĉka klasa najviše
pogoĊena delovanjem studentskog pokreta, te da od njega brani svoje interese. Takvom utisku najviše je
izmakla studentska javnost.
U stereotipnom sadrţaju i ritualnim frazama dospelih pisama i telegrama prepoznavana je birokratska
manipulacija, a ne izraz stvarnog opredeljenja radništva. Ako je razotkriveno da radnici samo prividno stoje
iza pomenutih poruka, ostalo je, ipak, otvoreno pitanje kako su oni stvarno reagovali. O tome ima veoma
malo objavljenih svedoĉanstava...
Da li je posredi podozrenje radnika prema studentskom štrajku ili nešto drugo, o tome reĉito govori M.
Fijala, radnik Beogradskog vunarskog kombinata: „Kada je reĉ o studentskom štrajku i tom radniĉkom
(prim. N. P.) podozrenju, tu je opet bilo nekoliko ljudi, inicijatora, koji su hteli da uĉvrste svoje poloţaje.
Oni su izašli pred radnike i proĉitali im tekst koji su sami napisali, a radnici su bili baš protiv tog teksta koji
je kasnije proĉitan i na radiju i televiziji. Kada je to proĉitano, radnici su otišli sa zbora kao sa nekog
pogreba, kao da su nekog, ne znam koga, sahranili, dok je u njima kiptelo. Ali niko nije smeo da kaţe ni
reĉi. Zašto? Ljudi se plaše.“
Na izolaciju radnika od studenata, pored snaţnog spoljašnjeg pritiska partijskog i drţavnog aparata,
neposredno i efikasno uticala su rukovodstva radnih organizacija. Ona su, u razliĉitim sastavima i oblicima
(formalnim, neformalnim i mešovitim - razliĉiti „aktivi“), preuzela ulogu jedinog posrednika izmeĊu radne
organizacije i društva, zapravo drţavnog i partijskog aparata. Tim „kanalom“ organizovane su „radniĉke
straţe“ koje su legalizovane odlukom radniĉkog saveta. Na ovaj naĉin upotpunjen je lanac specijalnih
grupa - „štabova“, „aktiva“, „radniĉkih straţa“ - kojima je zapreĉen svaki oblik normalnog saobraćaja
izmeĊu radnika i studenata.
Mada je graĊa o stvarnom reagovanju radnika u toku junskog sukoba veoma oskudna, ona ipak osnovano
dovodi u sumnju nametani utisak o jedinstvenom reagovanju radnika. Retka svedoĉanstva o njihovom
stvarnom reagovanju ukazuju na znatne razlike u stavovima i na krupne prepreke u samostalnom i
slobodnom opredeljivanju. Moglo bi se, stoga, reći da je radniĉka klasa na javnoj sceni bila prisutna
prvenstveno kao simbol, na koji su se mnogi pozivali nastojeći da na taj naĉin pribave legitimnost za svoje
delovanje.
„Potpuno sam u svemu saglasan sa vama“, piše studentima K. Avramović, radnik kolubarskog rudnika, „i
nastojaću da obavim svoj deo posla u razrešavanju vaţnih pitanja koja ste postavili. Kako sam preko radija
obavešten, i iz moje radne organizacije je upućen telegram osude demonstracija. Mislim da ne treba da vas
uveravam da iza toga i sliĉnih telegrama ne stojim ni ja ni moji drugovi, već oni koji moraju ustupiti svoja
mesta struĉnijim i sposobnijim. Vi ste svakako prozreli taj pokušaj birokratije da se identifikuje sa
radniĉkom klasom...“
Grupa radnika preduzeća „Auto-put“ iz Beograda demantuje da je njihova radna organizacija uputila bilo
kakvo kolektivno pismo: „Pomenuto pismo saĉinjeno je a da prethodno nije odrţan zbor radnih ljudi, niti je
na bilo koji naĉin konsultovan kolektiv“, i istiĉe: „potpuno se ograĊujemo od stavova u ovom pismu, i tu
ogradu treba smatrati iskazanom samo u naše ime.“
Od svih društvenih slojeva, inteligencija je u junskom sukobu bila najvidnije rascepljena. Jedan njen deo
saĉinjava studentski pokret, a drugi spada meĊu njegove najborbenije protivnike. Dobar deo inteligencije,
kao i drugih društvenih slojeva, spada u onaj deo stanovništva koji se, obiĉno, naziva „nemom većinom“...
Tokom sedmodnevnog štrajka, iz krugova humanistiĉke inteligencije, od umetnika i nauĉnika, uglavnom su
stizali znaci podrške. Ona je izraţavana preko pisama i telegrama ili neposrednim uĉešćem u razliĉitim
oblicima kulturnog i politiĉkog ţivota na Univerzitetu.
Na studentskim skupovima bilo je zapaţeno prisustvo i uĉešće knjiţevnika: D. Maksimović, B. Ćopića, V.
Pope, D. Radovića, M. Bećkovića, D. Kolundţije, M. Kovaĉa, D. Kiša, B. Pekića i drugih. Od filmskih
reţisera bili su prisutni: Ţ. Pavlović, Ţ. Ţilnik, D. Makavejev i D. Babić. Tu su bili i glumci i operski
solisti: R. Đuriĉin, M. Stupica, D. Ĉakarević, B. Pleša, Lj. Tadić, S. Ţigon, S. Deĉermić, Ţ. Saramandić, B.
Veselinović i K. Bulić.
MeĊu studentima nije bilo zapaţeno prisustvo ni jedne jedine „zvezde“ masovne kulture.
UĈeŠĆe novinara naroĉito je znaĉajno i sloţeno. Oni su bili, neposredno i posredno, jedan od glavnih
uĉesnika u junskom sukobu. Njihove prve reakcije na demonstracije bile su povod za zaoštravanje sukoba;
studenti su u njima videli jednog od svojih glavnih protivnika. Posredno, svojim uticajem na formiranje
javnog mnjenja, oni su takoĊe uticali na tok i ishod sukoba.
Ponašanje novinara nije bilo jednoliĉno. Pokazalo se, pre svega, da postoji bitna razlika izmeĊu
neprofesionalnih i profesionalnih novinara, odnosno izmeĊu omladinskih listova i „sluţbenih glasila“. Dok
su oni prvi mahom objektivno prikazivali dogaĊaje, izraţavali studentsko mnjenje i podrţavali studentski
pokret, i zbog toga bili podvrgnuti administrativnim i drugim pritiscima, ovi drugi su, sem retkih izuzetaka,
pisali nepotpuno i jednostrano, izraţavali su odbojan ili negativan stav prema studentskom pokretu...
Dnevna štampa nameće ĉitaocima odbojan stav prema studentima na sasvim sumaran naĉin. Recimo,
uvodnik Borbe „Ĉemu vode neredi“ poziva se, najpre, na zabrinutost graĊana zbog toga što se milicija
nalazi na ulicama Beograda, da bi potom bilo istaknuto kako samoupravna demokratija treba da bude
zaštićena „od svega, pa i protiv svega, pa i od iznuĊivanja rešenja uliĉnim neredima“.
Milicija se, dakle, našla na ulicama radi zaštite samoupravne demokratije. Od ĉega i od koga - to nije
odreĊeno reĉeno. Umesto toga, tvrdnjom da „demonstracije nisu nimalo naivne, „paţnja je usmerena na
nekakvu mraĉnu pozadinu „uliĉnih nereda“, na „neprijatelje“ koji su se uvukli meĊu studente. Ali ni o tome
nije ništa odreĊeno reĉeno, već je paţnja pomerena na nešto još opasnije, na „kontrarevoluciju“ i „sistem
‟ĉvrste ruke‟“ kao, toboţe, neminovne posledice „uliĉnih nereda“.
Ovako uopštene sumnje veĉernja štampa zaĉinjava pikantnim detaljima. Tako, na primer, Veĉernje novosti
sumnjiĉe studente za veze s inostranstvom. Inostranstvo ovde, samo po sebi, ima problematiĉno znaĉenje.
Takav utisak ostaje, senzacija postiţe efekat, ĉak i kada se utvrdi da „sumnjiva veza“ ne sadrţi ništa
sumnjivo.
Ĉlanak „Stranac pred Akademijom“ u celini glasi: „Postojala je i dosad sumnja da stranci ne posmatraju
mirno studentske demonstracije u Beogradu. MeĊutim, bilo je teško nekog optuţiti bez dokumenata.
Automobil koji objavljujemo nosi registraciju francuske ambasade... Snimljen je juĉe oko 10 ĉasova pred
Akademijom za primenjene umetnosti u Ulici 7. jula broj 4. Ljudi u ovim automobilima nisu se našli iz
puke radoznalosti pred jednom visokoškolskom ustanovom u kojoj studenti odrţavaju svoje zborove. Na
ulaznim vratima oni su studentima predali pakete, i uzeli druge pakete od njih. Za same studente, za onu
veliku većinu njih koji se desolidarišu sa neprijateljskim parolama i neprijateljskim elementima, najbolje je
da liĉno ispitaju kakvi se paketi primaju od stranaca i zašto i kakvi im se paketi daju.“
Pored naĉina na koji je ovaj napis sroĉen, zanimljiva je pojedinost da se pominje i „automobil“ i
„automobili“, kao i to da se sam novinar nije potrudio da sazna šta se nalazi u „paketima“.
Ispostavilo se, naime, da u paketima nije bio bilo kakav „subverzivni materijal“. U pismu dekana
Akademije, Đ. Krekića, objavljenom u Veĉernjim novostima šest dana posle lansiranja “senzacionalne
vesti“, stoji sledeće: „1. Nije se radilo ni o kakvim nepoznatim paketima nego jednostavno o kinoaparaturi i
ĉetiri filma: Pikaso, Pikaso u Antibu, Bernar Bife i Moda 1968. u Parizu. Ovi filmovi prikazivani su
studentima 31. maja 1968, dakle pre dogaĊaja na Univerzitetu. 2. Ovi filmovi su pozajmljeni od
Francuskog kulturnog centra legalno i zvaniĉno zasnovano na odnosima ove ustanove i naših vlasti.“
MORALNO VRELO
PREMA viĊenju Dobrice Ćosića, studentski pokret nije toliko znaĉajan po novim idejama koliko „po tome
što je nagovestio jednu izvanredno burnu i snaţnu revolucionarnu teţnju generacije koja hoće da postane
istorijski subjekt“. Prema njegovom mišljenju, studentski pokret je prvenstveno znaĉajan kao „snaţno
moralno vrelo“ i „inspiracija našoj kulturi uopšte“. „U našim uslovima“, nastavlja Ćosić, „studentski pokret
na socijalistiĉkoj, revolucionarnoj osnovi mogao bi da širi svoje ciljeve u integralno, kulturni pokret, pokret
za idejnu, etiĉku i kulturnu obnovu naše društvene svesti, i to obnovu u smeru njene emancipacije od
balkanskog primitivizma, nacionalistiĉkih i ideoloških mitova, ka savremenoj, humanistiĉkoj
univezalnosti.“
Feljton je napravljen prema knjizi Nebojše Popova “Društveni sukobi izazov sociologiji -
beogradski jun 1968”, koja je prvi put objavljena 1983, ali je odmah bila zabranjena. U
ovoj knjizi, koja je rezultat desetogodišnjeg rada, autor daje genezu studentskog bunta u
Titovoj Jugoslaviji, detaljno opisujući zbivanja na Beogradskom univerzitetu. Koristeći
veliki broj dokumenata, Popov daje odgovore na pitanja kako je nastao studentski pokret,
šta je u sebi nosio, za šta se zalagao i kako se završio. Knjigu je ovih dana, štampao
“Sluţbeni glasnik” i moţe se naruĉiti na tel. 011/36 444 52 ili na e-mail:
kontakt@slglasnik.com.
Strah od odmazde režima

Studenti traţe od vlasti garancije da represalija ne?e biti prema u?esnicima demonstracija,
puštanje iz zatvora uhapšenih kolega i deblokadu fakulteta
ŠTRAJK Beogradskog univerziteta trajao je sedam dana, od trećeg do devetog juna.

Nakon kratkotrajnog zatišja, petog dana štrajka, sukob je ponovo zaoštren zahtevom organa za unutrašnje
poslove Beograda da do osmog juna u 19 ĉasova sa fasada svih fakulteta moraju biti skinute parole kako bi
se stalo na put “neprijateljskim elementima”. Ali, koje su parole “neprijateljske”?
To u pomenutom zahtevu nije reĉeno. A zborovi su bili jedinstveni u oceni da meĊu studentskim parolama
nema ni jedne jedine koja bi bila protiv socijalizma, demokratije i samoupravljanja. Uz to, ĉinilo se
neshvatljivim da sami studenti skidaju svoje parole, umesto onih kojima one smetaju. MeĊutim, pod
snaţnim spoljnim i unutarnjim pritiskom, većina nastavnika i studenata odluĉila je da budu uklonjene sve
parole, jer nije bilo mogućno izdvojiti bilo koju kao “neprijateljsku”. Sem toga, u takvom ĉinu bilo je
izgleda i nešto prkosno. Bitno je, pak, da se time htelo izbeći novo zaoštravanje sukoba...
Univerzitetski odbor SS ovako je komentarisao skidanje parola: “1. Od samog poĉetka studenti
Beogradskog univerziteta su ţeleli da preko socijalistiĉkih parola pozdravljaju sve ono progresivno u
našem društvu i obaveste javnost o smislu svoje akcije i ciljevima svoje borbe. Nijednog trenutka nismo
dozvolili parole strane idejama socijalistiĉkog društva. 2. S obzirom da bi nepoštovanje ove naredbe bilo
protivzakonito, naša bi akcija mogla biti okvalifikovana kao ilegalna. U cilju da je saĉuvamo, Plenum
Beogradskog univerziteta doneo je odluku da skine sve parole i zvuĉnike, osim drţavne i partijske zastave i
slike teoretiĉara i revolucionara kao što su: Tito, Marks, Lenjin. 3. Smatramo da smo Akciono-politiĉkim
programom i ostalim dokumentima kao i smislom našeg pokreta pokazali šta je ono za šta se borimo i da
dajemo podršku svim progresivnim snagama našeg društva koje se bore za samoupravljanje i socijalizam.
4. Ţelimo još jednom naglasiti da nikakve provokacije i nerazumevanja neće razbiti jedinstvo našeg
pokreta, koji uprkos svim birokratskim snagama, istiĉe borbu za socijalizam.”
NAPOREDO s raspravom o skidanju parola, zborovi su zaokupljeni uslovima koje bi trebalo ispuniti da bi
štrajk bio uspešno završen. Diskusija o uslovima trajala je dva dana. Polazna osnova za ovu diskusiju bilo
je saopštenje sa zajedniĉke sednice (odrţane sedmog juna) svih rukovodećih tela Univerziteta:
Univerzitetskog komiteta SK, Univerzitetskog odbora SS i predstavnika akcionih odbora studenata
Beogradskog univerziteta. “Sve organizacije”, stoji u ovom saopštenju, “sloţile su se da je studentski
pokret na Beogradskom univerzitetu pokazao visok stepen samodiscipline i organizovanosti. Akciono-
politiĉki program... izraţava principe i ciljeve pokreta studenata i nastavnika. Konstatujemo da su to u isto
vreme principi izraţeni u Programu SKJ, Ustavu SFRJ i ostalim dokumentima Saveza komunista i drugih
društveno-politiĉkih organa i organizacija. Potpisnici saopštenja smatraju da treba nastaviti organizovanu i
doslednu dugoroĉnu akciju kako bi se principi definisani Akciono-politiĉkim programom ostvarili. U tom
cilju treba izvršiti odgovarajuće analize i preciziranje pojedinih stavova i Programa, kao i organizacione
pripreme koje bi omogućile kako uĉestvovanje u realizovanju Programa, tako i praćenje ostvarenja
pojedinih mera.
Da bi što pre otklonili izvore sukoba i nesporazuma, i stabilizovali odnose na Univerzitetu, potpisnici
saopštenja smatraju da treba prethodno ispuniti sledeće zahteve: “1. Deblokiranje svih fakulteta, 2. Puštanje
iz zatvora svih uhapšenih studenata, kao i davanje garancija da se kasnije protiv njih neće preduzimati
represalije, 3. Što hitnije podnošenje izveštaja Komisije za utvrĊivanje incidenata na Novom Beogradu i
pozivanje na odgovornost i kaţnjavanje funkcionera odgovornih za nastali incident, 4. ObezbeĊenje
potpunog i objektivnog informisanja javnosti preko sredstava masovnih komunikacija kako bi se
omogućilo upoznavanje javnosti sa ciljevima pokreta studenata i nastavnika Beogradskog univerziteta.
”Smatramo da bi se na taj naĉin obezbedili uslovi koji bi omogućili u kratkom roku, zavisno od uslova na
pojedinim fakultetima, prelaţenje na normalan rad svih fakulteta Beogradskog univerziteta.”
Pada u oĉi nastojanje donosioca ovog saopštenja da se teţište akcija pomeri sa neposrednih zahteva na
dugoroĉne ciljeve studentskog pokreta. Da bi se to postiglo, bilo je neophodno okonĉati sam sukob i preći
na dugoroĉnu borbu. MeĊutim, uslovi za okonĉanje štrajka nisu dovoljno precizni i znatno se razlikuju od
ranije formulisanih neposrednih zahteva. Izostalo je precizno odreĊenje o kojim funkcionerima je reĉ i
nestao je zahtev za ukidanje zabrane demonstracija.
Prilikom razmatranja ovog saopštenja na zborovima traţeno je njegovo povlaĉenje i obnavljanje zahteva
formulisanih ĉetvrtog juna (u šest taĉaka). Prigovoreno je da je ono “previše uopšteno, nepotpuno,
nekonkretno”. Slobodu demonstracija zahtevali su, kao uslov za okonĉanje štrajka, Šumarski,
Stomatološki, GraĊevinski, Elektrotehniĉki i Arhitektonski fakultet, kao i Viša pedagoška škola u Zemunu i
Viša tekstilna škola. Traţene su i garancije da represalije neće biti preduzimane prema bilo kome ko je
uĉestvovao u studentskim akcijama, niti prema onima koji su, na razliĉit naĉin, podrţavali studentski
pokret. Ponovljen je i zahtev da budu smenjeni odreĊeni funkcioneri SUP-a i beogradskih dnevnih listova i
Radio Beograda.
Zahtevano je, takoĊe, da javnost bude obaveštena o svemu što se dogaĊa na Beogradskom univerzitetu, da
budu uništeni policijski dosijei, da se ozvaniĉi naziv Crveni univerzitet “Karl Marks”, da se trajno iskljuĉi
upotreba sile u politiĉkim sporovima, kao i da hitno bude završen izveštaj o toku i posledicama sukoba u
Novom Beogradu...
Na osnovu dostupne graĊe nije mogućno precizno rekonstruisati diskusije i zakljuĉke baš svih fakulteta i
škola Beogradskog univerziteta. Prema sluţbenom saopštenju, većina je usvojila ĉetiri taĉke, kao uslov za
okonĉanje štrajka. Takvo saopštenje izdali su, osmog juna, Univerzitetski komitet SK i Univerzitetski
odbor SS.
To su, dakle, konkretni uslovi koje bi trebalo ispuniti da bi štrajk bio obustavljen. U njima je nestao jedan
od ranijih konkretnih zahteva - da se ukine zabrana demonstracija - a drugi je formulisan manje precizno
nego ranije, više nije jasno o kojim funkcionerima je reĉ. Nije mnogo jasnije ni to ko i kako će kontrolisati
ispunjenje postavljenih zahteva.
Dok su nedoumice u pogledu konkretnog raspleta sukoba rasle, kao i zamor na obe strane, jedan dogaĊaj
obeleţio je naĉin okonĉanja štrajka baš u trenutku kada je isticao poslednji dan štrajka prema ranijoj odluci
Saveta BU, i dao snaţan peĉat docnijim zbivanjima.
ŠTA SU GOVORILE PAROLE STUDENTSKOG POKRETA

DOLE KNEŢEVI SOCIJALIZMA
Navodimo sve studentske parole koje smo uspeli da zapišemo: “Ne verujte štampi”, “Traţimo smanjenje
nezaposlenosti”, “Dosta korupcije”, “Dole korupcija”, “Svima jednake uslove za školovanje”, “Dole
kneţevi socijalizma”, “Dole crvena burţoazija”, “Nećemo rešavanje - hoćemo rešenja”, “Nećemo
demokratiju u šlemovima”, “Gledajte istini u oĉi”, “Politiĉki rad - besplatan rad”, “Kaţite birokrati da je
nesposoban - pa ćete videti na šta je sposoban”, “Dosta pendreka po ljudskom umu”, “Dajte nam
poverenje”, “Ĉuvajmo dela naših radnika”, “Nećemo laţna obećanja”.
“Javnosti - ĉuj našu istinu”, “Birokratijo - sebi ruke od radnika”, “PreĊimo sa reĉi na delo - Tito”, “Govori
kako ţiviš (Lenjin)”, “Sloboda - istina - pravda”, “Poloţićemo i ovaj ispit”, “Dosta nam je crvenih
burţuja”, “Samoupravljanje od dna do vrha”, “Mi se ne borimo za svoje uske interese”, “Ogorĉeni smo
ogromnim ekonomskim i društvenim razlikama”, “Protiv smo toga da samo radniĉka klasa snosi teret
privredne reforme”, “Protiv akcionarskog socijalizma”, “Ogorĉeni smo što uski birokratski interesi mute
bratstvo i jedinstvo”, “Naš program je Program SKJ - zahtevamo dosledno sprovoĊenje”.
“Recite Titu istinu”, “Nećemo papirnati socijalizam”, “Tito - Partija”, “Hoćemo posao”, “Studenti -
radnici”, “Naša štampa je vrlo revnosna”, “Kada ćemo suditi štampi”, “U sutra bez onih koji su upropastili
juĉe”, “Posao svima”, “Pucali su u nas”, “Imamo li ustav”, “Mi smo sinovi radnog naroda”, “Dole
socijalistiĉka burţoazija”, “Sloboda štampe i demonstracija”, “Borimo se za boljeg ĉoveka a ne za bolji
ţivot”, “Revolucija još nije završena”, “Radniĉka omladina na fakultete”.
“Ko krši ustavna prava? Mi ne!”, “Radnici se savijaju - birokrati uţivaju”, “Traţimo ostavku funkcionera
SUP-a”, “Seljaci - radnici - studenti”, “Radnici, solidarišite se sa nama”, “Demokratizacija univerziteta”,
“Vruće srce - hladna glava”, “Sutra će sigurno i kukavica moći ono što danas mogu samo hrabri i pravi”,
“Slobodna kritika i istinsko samoupravljanje”, “Ţivelo jedinstvo radnika i studenata - preduslov istinskog
samoupravljanja”, “Protiv sve većeg bogaćenja pojedinaca na raĉun radniĉke klase - protiv akcionarskog
socijalizma - protiv nezaposlenosti koja tera naše radnike u kapitalistiĉke zemlje na rad”.
TIto okončava štrajk

Posle Titovog govora, u kome je on pohvalio "zrelost naše omladine", studenti prekinuli
štrajk. Titove re?i demonstranti primili kao podršku vlastitim idejama, stavovima i
akcijama
SEDMOG dana štrajka, devetog juna uveĉe, Univerzitetom je zavladao tajac. I ne samo Univerzitetom.
Najavljeno je da će televizija emitovati, u veĉernjim ĉasovima, izjavu predsednika SFRJ i SKJ. Ova izjava
sadrţi celovitiju i autoritativniju ocenu "studentskih nemira" od onih koje su pre nje date od strane
pojedinih politiĉara i politiĉkih rukovodstava...
Kao povod ove izjave istaknuto je to što su studenti "iskazali veoma snaţan revolt".
Ona je upućena na više "adresa", u prvom redu javnosti u celini, da joj se objasni "o ĉemu se zapravo radi",
zatim studentima, radnicima i "rukovodećim ljudima".
Uzrok "revolta" studenata potraţen je, neposredno, u sporosti rukovodstva zemlje u rešavanju nagomilanih
problema društva i, posredno, u samim problemima. Reĉ je, u prvom redu, o privrednim problemima, zatim
o neobaveštenosti javnosti o tome šta rukovodstvo preduzima da bi ih prouĉilo i našlo rešenja i, najzad,
posredi je i "nedovoljno jedinstvo meĊu rukovodećim ljudima".
Osnovni neposredan uĉinak s kojim ova izjava raĉuna jeste spreĉavanje širenja sukoba, pogotovo uĉešća
radništva u njemu. ("Mislim da su dogaĊaji do kojih je došlo na Novom Beogradu, mnoge od nas udarili po
glavi, neke manje neke više. Izgleda da su se ljudi malo trgli i da im je sinulo pred oĉima i u glavama,
shvatajući šta bi se moglo dogoditi kad radniĉka klasa ne bi bila toliko svjesna, kad ne bi vidjela teškoće na
koje ona sama nailazi, pa preduzela izvesne korake koji ne bi bili u skladu sa našim odnosima u
socijalistiĉkom društvu.")
Rasplet spora i sukoba potraţen je u tri pravca, u rešavanju problema radnika, studenata i "rukovodećih
ljudi". Glavni problem radnika sastoji se u tome što je zatajila "briga o ĉoveku". ("Mi smo, drugovi, mnogo
puta govorili da treba voditi brigu o ĉovjeku. Ali, ja mislim da su nas toliko zasjenile razne investicije i
razna trvenja oko toga, da je zasjenilo i oĉi i misli ljudi, da se zaboravilo na ĉovjeka. A mi objekte ne
moţemo stvarati bez ĉovjeka.") Problemi studenata tiĉu se materijalnih uslova ţivota i rada,
samoupravljanja na univerzitetu i zapošljavanja mladih struĉnjaka. Kljuĉni problem rukovodstva jeste
(ne)jedinstvo. Od opštih problema društva, izvan pomenuta tri kruga specifiĉnih problema, pomenuto je
neopravdano bogaćenje i podizanje privatnih fabrika.
Prema ovoj izjavi, moţe se oĉekivati da će radnici rešiti svoje probleme, studenti svoje, a rukovodioci svoje
- i ostale. Svima je ponuĊena pomoć predsednika, a od svih se oĉekuje i pomoć predsedniku. Što se tiĉe
radništva, on sam istiĉe da je "sretan što imamo takvu radniĉku klasu", ali da se ne sme oĉekivati da "ona
mora nuţno ĉekati i slušati". Šta bi ona sama mogla uĉiniti, o tome nema pomena. Od studenata i
nastavnika oĉekivano je "da nam pomognu u razvijanju samoupravljanja na univerzitetima". Od
rukovodilaca, pak, oĉekuje se ne samo formalno već stvarno jedinstvo u ostvarenju postignutih dogovora.
Ko se ne bude pridrţavao tih dogovora, zaprećeno je, "tome neće biti mjesta meĊu nama".
NajveĆi deo izjave tiĉe se omladine, prvenstveno studenata. Pošto je istakao kako je liĉno "sretan što
imamo takvu omladinu koja se pokazala zrela", predsednik je dao i manje opštu ocenu njenog neposrednog
ponašanja: "Evo, najnoviji razvitak je pokazao da je 90 odsto studenata naša socijalistiĉka omladina, koja
se ne da trovati, koja ne dozvoljava raznim Ċilasovcima, rankovićevcima, maocetungovcima i drugima da
bi kao pretekst da se brinu za studente u stvari pokušali da ostvare svoje ciljeve".
Proraĉun o 90 odsto pozitivne omladine javlja se u još jednoj varijanti, kao uverenje da je "90 odsto
studenata poštena omladina, o kojoj nismo dovoljno vodili raĉuna". Ostalo je otvoreno pitanje na osnovu
kojih i kakvih merila poĉiva takva podela omladine, a nije ništa jasnije zašto bi većina bila pozitivna
(pogotovo kad se istiĉe da ni o njoj nisu - ko? - "dovoljno vodili raĉuna"), i šta je ono rĊavo u manjem delu
omladine (to što neko pokušava - ko? - da ih zavede na loš put ili su oni već zavedeni). Globalna ocena
prema kojoj je "90 odsto studenata poštena omladina", dok je ostatak od 10 odsto prepušten sumnjama i
negativnim ocenama (da je "truje", ili je već otrovana, niz sumnjivih elemenata, "od najreakcionarnijih pa
do onih najekstremnijih, laţnoradikalnih elemenata kod kojih imaju odjek Mao Ce Tungove ideje"), pruţa
mogućnosti za razliĉita, ĉak suprotna tumaĉenja, što će kasniji dogaĊaji jasno pokazati. Za sam ishod
sukoba naroĉito su znaĉajna ĉetiri stava sadrţana u ovoj izjavi. To je, najpre, stav da je "revolt... kod
studenata došao spontano", koji upućuje na domaće korene sukoba i odvraća od traţenja glavnih izvora na
strani, u uticajima iz inostranstva ili u delovanju bilo kakve organizacije. Zatim,podrţan je zahtev da se
podrobno ispitaju "nemili dogaĊaji" u Novom Beogradu. ("Ako je ijedan ĉovjek na bilo kojoj strani
prekršio zakone, ili nije ispunio svoje duţnosti, ili je zloupotrebio svoju duţnost - to će rasvetliti istraga -
on mora biti pozvan na odgovornost, bez obzira ko to bio.") Ko će koga pozvati na odgovornost, i na
osnovu kojih zakona, to nije jasno reĉeno. Treće, studenti su pozvani da pomognu u rešavanju problema o
kojima je bilo govora. ("Ovoga puta ja obećavam studentima da ću se stvarno zaloţiti za rješavanje, i u
tome oni treba da mi pomognu").
Ovo obećanje pojaĉano je još jednim obećanjem, kakvo nikada do tada nije javno dato, i koje ima
dalekoseţan smisao: "Štaviše, ako nisam sposoban da riješim ta pitanja, onda ja ne treba više da budem na
tom mjestu". Ĉetvrto, pošto "rukovodeći ljudi" preuzimaju na sebe svu inicijativu za rešenje problema o
kojima je reĉ (najavljene su politiĉke smernice), studenti mogu da obustave štrajk. Na tako nešto
nedvosmisleno ih upućuje poslednja poruka iz ove izjave: "I najzad, ja se još jedanput obraćam studentima:
vrijeme je da se prihvatite uĉenja, sada je vrijeme polaganja ispita, i u tome vam ţelim mnogo uspjeha. Jer,
bilo bi zaista šteta da izgubite još više vremena".
Nakon ovog govora štrajk je okonĉan. Studenti su to protumaĉili kao znak podrške vlastitim idejama,
stavovima i akcijama.
Do duboko u noć na mnogim mestima na Univerzitetu je vladalo pravo slavlje - pesma i igra, ponegde i
kozaraĉko kolo, razvejale su mnoge strepnje od ishoda i posledica sukoba.
Sutradan, donekle je povraćena izvesna napetost. Uvodnik Borbe "Mlado ţito i kukolj", potraţio je u
tvrdnji o onih 10 odsto oslonac za dalju borbu protiv studentskog pokreta. Prema ovom uvodniku, izgleda
kao da je predsednik dao podršku protivnicima studentskog pokreta. Na mnogim zborovima izraţeno je
zaprepašćenje i ogorĉenje zbog, kako se tada smatralo, neĉuvene zloupotrebe najvišeg politiĉkog autoriteta
u zemlji.
Studentski zborovi ocenili su, ipak, da je pomenuta izjava podrţala baš studentski pokret. Na prvim
zborovima odrţanim u "normalnim okolnostima" preovladalo je uverenje da je studentski pokret stekao, i
formalno, punu legitimnost i legalnost, što će omogućiti puni razmah njegovog daljeg delovanja.
Svodeći rezultate ovih zborova, desetog juna uveĉe, na sastanku Univerzitetskog odbora SS i predstavnika
fakultetskih odbora SS i akcionih odbora, usvojeni su sledeći zakljuĉci:
"1. Razmatrajući izuzetno veliki znaĉaj zborova studenata i nastavnika poslednjih dana došlo se do
zakljuĉka da zborovi treba i dalje da ostanu kao najpogodniji i najefikasniji oblici razmatranja najvaţnijih
pitanja i demokratskog donošenja odluka o svim zajedniĉkim akcijama...
2. Preporuĉuje se da akcioni odbori i dalje postoje, ali kao tela za izvoĊenje već zapoĉetih akcija. Oni bi se
birali od akcije do akcije u neposrednom dogovoru sa organizacijama Saveza komunista i Saveza
studenata...
3. Neophodno je preduzeti sve potrebne mere da se obezbede garancije najodgovornijih foruma i liĉnosti da
se neće vršiti nikakve istrage ni represalije protiv uĉesnika studentskih demonstracija ĉije je ponašanje bilo
u skladu sa karakterom i ciljevima naše akcije.
4. Istaknuto je da postoji ţelja više zborova da se uputi delegacija Beogradskog univerziteta kod
predsednika Republike.
5. Odluĉeno je da se uputi oštar protest "Borbi" zbog objavljivanja uvodnika 'Mlado ţito i kukolj', koji nije
u skladu sa izjavom druga Tita i karakterom i ciljevima naših akcija.
6. Proĉitan je izveštaj studentskog dela Komisije o dogaĊajima na Novom Beogradu. Odluĉeno je da se ova
komisija upotpuni još nekim studentima i profesorima, da se prikupe novi dokazi i materijal o postupcima
milicije, da se kompletan materijal pošalje partijskim i pravosudnim telima. Izvršno veće Srbije je razrešilo
svoju komisiju (u kojoj su bili i studenti)...(jer) nije mogla usaglasiti zajedniĉku verziju izveštaja".
GARANCIJE I OBEĆANJA
Neposredno posle emitovanja Titove izjave preko televizije, devetog juna (u 21.30), rukovodstvo
studentskog pokreta (Univerzitetski odbor SS, Univerzitetski komitet SK i predstavnici akcionih odbora)
zakljuĉilo je "da su date dovoljne garancije" za to da će se studentski zahtevi "uskoro ispuniti" i da je borba
za ostvarenje Akciono-politiĉkog programa "primaran zadatak našeg pokreta, Saveza komunista i
studentske organizacije". Reĉeno je, takoĊe, da će se "omogućiti studentima dovoljno vremena za
spremanje ispita".
Broz poteže batinu

Tito: Ta?no smo znali ko je bio protagonista studentskih nemira. To su pojedinci, nama
tu?i ljudi. I šta smo uradili? Nismo makli nijednog ?oveka
KADA je, u jeku junskog sukoba, poremećena ravnoteţa izmeĊu samoupravljanja i drţave, napredovanje
studentskog pokreta naišlo je na otpor, sve jaĉi, glavnih poluga datog poretka: partijskog, drţavnog i
privrednog aparata. O delovanju vojske nema dostupnih i pouzdanih svedoĉanstava. Ipak, godinu dana
nakon juna 1968, Latinka Perović, tadašnji sekretar CK SK Srbije, pomenula je da je "u prošloj godini naš
sistem sa junskim dogaĊajima, krizom u Ĉehoslovaĉkoj i dogaĊajima na Kosovu pod pritiskom sila koje su
htele vojno-birokratski sistem izdrţao veliku probu".
Partijski aparat, u prvom redu izvršni organi partijskih rukovodstava, bio je odluĉujući ĉinilac gušenja
"studentskih nemira". Odatle potiĉu inicijative koje ostvaruju ostali aparati. Ako bismo zbir vrhova
pomenutih aparata, makar sasvim uslovno, nazvali "politiĉkom elitom" (ili politokratijom), mogli bismo
zapaziti da ona stupa, nakon okonĉanja štrajka na Beogradskom univerzitetu, u sve odluĉniju i jedinstveniju
akciju, pogotovo posle otklanjanja nedoumica u pogledu stvarnog znaĉenja govora predsednika SKJ i
SFRJ.
Štrajk je, kako smo ranije videli, okonĉan nakon govora predsednika preko televizije 9. juna. Znaĉenje
njegove poruke bilo je razliĉito tumaĉeno. Verovanje da je njime podrţan studentski pokret bilo je
poljuljano onda kada je, već sutradan, Borba objavila, na naslovnoj strani, uz pomenuti govor, i redakcijski
ĉlanak pod naslovom "Mlado ţito i kukolj".
U ovom tekstu povuĉena je oštra granica izmeĊu "zdrave većine", "ţita", snaga Dobra, s jedne, i "nezdrave
manjine", "kukolja", snaga Zla, s druge strane. Ona prva strana spada u "našu stvarnost", a ova druga ili
lebdi iznad nje ("apstraktni humanizam") ili gmiţe ispod nje ("politiĉko podzemlje"). Takav naĉin mišljenja
N. Milošević je nazvao "persijskom varijantom samoupravljanja". Dabome, prema ovima drugima, treba
pojaĉati pedagoški nadzor i preduzimati odgovarajuće mere.
Ovaj uvodnik naišao je, pored oštre kritike na studentskim zborovima, i na izvesnu kritiku samog izdavaĉa
"Borbe", SSRNJ, koji je preko Tanjuga izdao "ogradu" prema njemu, ali ona je ubrzo povuĉena radi
"smirivanja situacije". Sama Redakcija je objavila novi, nešto blaţi uvodnik, pravdajući oštrinu prethodnog
time što je bio napisan pre emitovanja pomenutog govora predsednika.
Nedoumice u pogledu stvarnog znaĉenja pomenutog govora otklonio je sam predsednik, novim govorom.
Stavovi izloţeni u ovom govoru postali su osnova za svojevrsnu politiĉku "diferencijaciju" i ugaoni kamen
osnaţenja monolitnosti poretka.
On je, na VI kongresu Saveza sindikata Jugoslavije (26. VI 1968), uz podršku onoga što smatra
prihvatljivim, posebno naglasio sledeće: "Vi znate, drugovi i drugarice, da je sada bilo svakakvih pokušaja
od raznih elemenata. Pojavili su se oni sa kojima smo imali posla na univerzitetima i prije studentskog
revolta. To su pojedini profesori, neki filozofi, razni praksisovci i drugi razni dogmatiĉari, ukljuĉujući i one
koji su vršili razne deformacije u Upravi drţavne bezbednosti itd. Sve se to danas nekako ujedinilo. Svako,
naravno, radi za sebe, ali su ipak udruţeni u nastojanju da se kod nas stvori neki haos i da love u mutnom.
Mi im moramo pruţiti odluĉan otpor, reći odluĉno ne. Oni sada proglašavaju pokret na univerzitetu. To ne
potiĉe od studenata, već od ljudi koji bi hteli da stvore neki embrion višepartijskog sistema, i da se postave
kao faktor, koji će sa skupštinom i drugima razgovarati na ravnopravnoj osnovi. Štaviše, oni idu i dalje:
negiraju radniĉku klasu kao najvaţniji faktor i stub ovog društva. Za njih su radniĉka klasa i njena uloga
prevaziĊeni. Savez komunista za njih ne znaĉi ništa. Po njihovom mišljenju, trebalo bi da neki mudraci,
neke tehnokrate stanu na pijedestal i svojim štapićem komanduju, a sve drugo da bude bezbojna masa.
Radniĉka klasa trebalo bi da pita njih i da se pokorava njihovoj samovolji. Pa zar je to moguće danas u
našoj zemlji, zar je moguće da takvi ljudi i sa takvim idejama nastupaju, a da mi to mirno posmatramo i
dalje. Njima nema mesta ni tamo gde se nalaze (Snaţan aplauz i odobravanje.). Zar da takvi vaspitavaju
našu djecu na univerzitetima i školama? Nema im mjesta tamo! (Snaţno odobravanje i aplauz)..."
Opseg vaţenja i delotvornosti politiĉkog autoriteta zavisi, prirodno, ne samo od njega samog, već i od
ponašanja "politiĉke elite". Uz naglašenu meĊuzavisnost moći autoriteta i moći "politiĉke elite", njenim
pripadnicima prepuštena je izvesna samostalnost u "razradi" inicijalnih stavova, jer je njihova moć
usmerena iskljuĉivo prema "dole". Ali ni njihova zajedniĉka moć nije, izgleda, dovoljna za realizaciju
svake inicijative, te one bivaju obnavljane, u više navrata, sa samog vrha.
Zalaţući se za obraĉun s nacionalizmom (krajem 1971. godine), predsednik se ponovo zaloţio za to da s
univerziteta budu uklonjeni "oni elementi koji imaju tamo mogućnosti i vrlo dobro tlo da skreću našu
omladinu u pravcu koji nije poţeljan za naš razvitak"; istakavši sledeće: "Šta smo mi tu do sada uĉinili?
Nismo makli nijednog ĉovjeka. Na Beogradskom univerzitetu, na primjer, taĉno smo znali ko je izazvao i
ko je zapravo bio protagonista poznatih nemira studenata. To je bilo poznato, pa ipak su ti ljudi ostali tamo
i dalje. Ja sam govorio ko su ti ljudi. To su pojedinci, nama tuĊi, i uglavnom prozapadni".
Mesec dana kasnije ponovio je iste stavove i zahtevao neodloţno postupanje po njima, uz upozorenje: "A
one koji to neće a odgovorni su kao politiĉki rukovodioci - pitaćemo zašto to nisu uradili".
I ĉetiri godine nakon prvog govora seĉivo osude upereno je, opet, u istom pravcu. U uvodnom govoru
"politiĉkom aktivu" SR Srbije, oktobra 1972, predsednik je upozorio da izmeĊu njega i nekih rukovodilaca
postoje ideološke razlike, prvenstveno u pogledu stava prema "klasnom neprijatelju", a u vezi s tim
posebno je istakao sledeće:
"Godinama ja govorim da na beogradskom, kao i na zagrebaĉkom i nekim drugim univerzitetima ima
profesora koji uzgajaju našu omladinu koja će, ako bi se to produţilo, sutra biti apsolutno tuĊa našem
socijalistiĉkom sistemu, socijalistiĉkom razvitku. I govorio sam da mi moramo takve profesore pozvati na
odgovornost i onemogućiti im da predaju na univerzitetima. Do danas ja nisam ništa postigao. Otvoreno
sam rekao o kojim ljudima se radi i danas ovdje imam spisak njihovih imena. Znam da i dalje rade protiv
nas. Ali, protiv njih se nije postupilo ništa. Ĉak i protiv onih koji su već zasluţili da sudski budu gonjeni, i
to se izmanevrisalo. Išlo je sa mukom, na pola, nekako da ih se izvuĉe, da ne budu kaţnjeni. Slušajte,
drugovi, mi smo u revoluciji. To najbolje pokazuje situacija danas, u vrijeme kada u svijetu vri na sve
strane, kada ne znam šta će nam sutrašnjica doneti".
Tito je istom prilikom istakao i znaĉaj liĉnog autoriteta, rekavši: "Ja ne bih hteo da ulazim u pojedinosti
drugovi, u ono gdje sam ja liĉno pogoĊen, a znam gdje je ko šta rekao... Nekog poštovanja prema ĉovjeku
koji ima tolike godine i već je toliko dugo u pokretu ipak treba da bude, da se ne prave takve stvari iza leĊa.
Sa tim stvarima naši ljudi, radnici i komunisti, ne bi bili zadovoljni".
Na kraju ovog sastanka, koji je sam nazvao "vanforumskim sastankom", on je ponovo istakao da je bilo
"sluĉajeva da se nepovoljno i nedozvoljeno govorilo, ne samo o meni kao liĉnosti i ĉovjeku, nego se nije
vodilo raĉuna ni o tome da sam Predsjednik SKJ i to dugo vremena - od 1937. godine ja sam na glavnom
rukovodećem poloţaju - i da kao takav imam odgovornosti za stanje u cijelom Savezu komunista
Jugoslavije i u svakom njegovom pojedinaĉnom dijelu".
U zakljuĉnoj reĉi - pomenuvši kako nema nameru da arbitrira, ali da je ipak protiv liberalnog odnosa prema
"klasnom neprijatelju", da "onda broj diskutanata za ili protiv jedne odreĊene teze ili ocjene nije presudni
faktor za revolucionarno opredeljenje i ocjenu kuda treba ići i šta raditi". Već sutradan po poĉetku ovoga
sastanka objavljena su, u štampi, imena "sumnjivih" profesora, samo sa Beogradskog univerziteta (spisak
je, navodno saĉinjen u Univerzitetskom komitetu SKS Beogradskog univerziteta), ĉime je zapoĉeta nova
etapa ideološke kampanje...
UBIJANJE KOMARACA
Predsednik Savezne skupštine M. Popović govoreći politiĉkom aktivu Kosova, u vezi s junskim
dogaĊajima, pomenuo je da se radilo o "reakcionarnoj politiĉkoj zaveri koja je iza toga stojala". P.
Stambolić, predsednik CK SKS, zahtevao je veću upornost u obraĉunu s protivnicima, "da Savez
komunista ne bude taj koji ubija jednog po jednog komarca", već da bi trebalo "stvoriti sistem koji će
isušivati baru"...
Direktive za obračun
Posle Titovih govora po?inje ţigosanje "frakcija", potera za "trockistima", sumnji?enje

nepo?udnih za "petu kolonu", povici na truli liberalizam
PORUKE Titovih govora, povodom studentskih demonstracija, upućene su na više adresa, s razliĉitim
svrhama. One se, pre svega, tiĉu same "politiĉke elite" i sluţe kao opomena onima koji predstavljaju
kljuĉne poluge transmisionog mehanizma izmeĊu vrha i osnove vlasti, i izmeĊu drţave i društva. Zatim,
one su upućene i onima koji se nalaze na nešto niţim stupnjevima politiĉke hijerarhije, opet kao opomena,
zbog nedovoljne preduzimljivosti u sprovoĊenju direktiva. One, dalje, pozivaju na "budnost" i ostale
politiĉke ĉinioce, kako prema višim, tako i prema niţim stupnjevima hijerarhije, a svih zajedno prema
"neprijatelju" izvan tih krugova. Najzad, one bi trebalo da zastraše i sve one protiv kojih su, posredno ili
neposredno, uperene.
Mada su poruĉilac i primalac poruka u ovakvom naĉinu saobraćanja uglavnom prepoznatljivi, njihov
sadrţaj nije dovoljno precizno odreĊen da bi mogao posluţiti kao racionalna osnova politiĉkog poretka, pa i
politiĉkog autoriteta. Posve opšta naznaka opasnosti od "neprijatelja", baš zbog svoje uopštenosti, umesto
uĉvršćenja poretka i stabilizacije društva na datim osnovama, izaziva suprotan uĉinak. Podjednako su
nesigurni svi uĉesnici "u igri", a ni posmatraĉi nemaju valjane razloge da budu spokojni. I sami pripadnici
"politiĉke elite" podvrgnuti su povremenim "ĉistkama", koje trenutno imaju nešto blaţe oblike od ranijih
(najĉešći oblik prevoĊenja iz javnog u privatni ţivot su iznuĊene ostavke). Tako je, na primer, posle osude
"nacionalistiĉke euforije" u Hrvatskoj, sa politiĉkih funkcija nestalo 411, a posle osude "liberalizma" u
Srbiji, 1.319 funkcionera.
Pored ostavki M. Tripala, ĉlana IB CK SKJ, S. Dabĉević-Kuĉar, predsednice CK SKH, i P. Pirkera,
sekretara IK CK SKH, kao i drugih visokih partijskih i drţavnih funkcionera, od decembra 1971. do aprila
1972, podnelo je ostavke 280, a smenjen je 131 funkcioner. U istom vremenskom razdoblju raspuštene su
23 organizacije SK i iskljuĉeno je iz SK 715 ĉlanova.
UZ ostavke predsednika i sekretara CK SKS, M. Nikezića i L. Perović, kao i nekolicine ĉlanova
sekretarijata istog CK, zatim M. Ĉanadanovića i M. Radojĉina, predsednika i sekretara PK SKV, B.
Pavlovića, sekretara GK SK Beograda, te glavnih urednika NIN-a, F. Barbijerija, i Politike, A. Nenadovića,
sledile su masovne personalne promene. U toku prve polovine 1973. zamenjeno je 1.319 funkcionera, a
"nisu bili retki primeri gde je izvršena smena ĉitavih rukovodećih garnitura u opštinama i radnim
organizacijama". U tom periodu "ostavke na razne funkcije podnelo je 519 lica, sa raznih funkcija
smenjeno je 578 ljudi, dok su 222 osobe opozvane sa svojih izbornih funkcija" (NIN, 21. 10. 1973)...
Ali, smene su premašile okvir hrvatsko-srpske simetrije, što još više ukazuje na dalekoseţniji znaĉaj
personalne obnove "politiĉke elite". Stare "garniture" ispraćene su iz javnog ţivota kratkotrajnom
kampanjom, iza koje su ostale samo opšte oznake "deformacija". Takvim promenama osnaţena je moć vrha
politiĉke piramide, dok je "politiĉka elita" izgubila znatan deo svog autonomnog autoriteta.
U ravni politike kao vladanja posle studentskih nemira, primetna je jedna znaĉajna promena. Ona se tiĉe
samih naĉela tekuće politike. Naime, za vreme osuda razliĉitih "euforija", kako se tada uobiĉajilo govoriti,
na udaru se našla i - "euforija demokratizacije". Reĉ je, u stvari, o demokratizaciji politiĉkog poretka kojom
se nastojalo, kroz razgraniĉenje sa staljinizmom, naći osoben, demokratski put socijalistiĉkog preobraţaja
jugoslovenskog društva. U tom smislu, karakteristiĉno je da je pozivanje na Program SKJ, u sluţbenim
krugovima, sve manje konkretno i sve reĊe, tako da bi se moglo reći da on zadobija puko simboliĉko
znaĉenje.
U "ritualnom opštenju" preovlaĊuje pozivanje na govore predsednika i zakljuĉke ove ili one sednice
partijskog rukovodstva, opet, bez bliţeg odreĊenja njihovog sadrţaja, kao na polazna naĉela tekuće
politike. Takvo pozivanje više predstavlja pokriće za liĉnu lojalnost i sluţi prvenstveno kao znak
prepoznavanja u uţim krugovima profesionalnih politiĉara, sluţbeno priznatih ideologa i njihovih
sledbenika. Zaokret o kojem je ovde reĉ dolazi do još snaţnijeg izraza kroz obnavljanje staljinistiĉkog
folklora - ţigosanje "frakcija", potere za "trockistima", sumnjiĉenje nepoćudnih za "petu kolonu", povici na
"truli liberalizam", egzorcizam "neprijatelja", prinuĊivanje na javno poniţavanje ("samokritika"), obnova
politiĉkih procesa. Sve to, na saţet naĉin, ispoljeno je u "metafizici partije". Već na osnovu ovih simptoma,
koji će dalje biti bliţe razmotreni, mogućno je govoriti o izvesnim vidovima restauracije staljinizma.
U tom pogledu naroĉito se istakao B. Pribićević, profesor univerziteta i sekretar Univerzitetskog komiteta
SK BU, koji je, pored ostalog, tvrdio kako je, preko "trockista", "'tzv. ekstremna levica' direktno povezana
sa neprijateljskim snagama u inostranstvu". Takvu tvrdnju on je "ilustrovao primerom dvojice uhapšenih
studenata za koje je procenio da su vezani za trockistiĉku internacionalu". Ovo je on izjavio samo jedan dan
nakon hapšenja dvojice studenata (da bi bila formirana grupa kojoj će se kasnije suditi ubrzo je uhapšena
još jedna studentkinja), a nekoliko meseci pre podizanja optuţnice i poĉetka suĊenja "trockistiĉkoj grupi"
(M. Nikolić, P. Imširović i J. Kljajić), ĉime je, izmeĊu ostalog, mogla biti prejudicirana odluka suda.
Ubrzo će biti osuĊen još jedan "trockista" - D. Udoviĉki. U ovoj kampanji sudelovala je i štampa, na ĉiju
usmerenost reĉito upućuje ĉlanak A. Đukanovića "Levi revolucionari u desnom ćorsokaku" (Svet, 14.
januar 1972).
O stvarnim razmerama ovoga procesa, o njegovim izvorima i dometima, nije mogućno pouzdano suditi
samo na osnovu onoga što se zbiva u ravni vladanja. Ako se staljinizam posmatra kao istorijska pojava,
dakle sa njegove prolazne strane, onda bi u središtu paţnje trebalo da budu domašaji ideje i pokreta
demokratskog socijalizma u teorijskom i praktiĉkom prevladavanju staljinizma. U tom smislu, posebno su
znaĉajni otpori "novom kursu", ne samo oni neposredni, kao i stvarna utemeljenost principijelne alternative
staljinizmu.
Prema oceni S. Zeĉevića, republiĉkog sekretara za unutrašnje poslove SR Srbije, iznetoj u ekspozeu
Skupštini SR Srbije o aktivnosti Sluţbe bezbednosti u suzbijanju neprijateljskog delovanja, "moderna
levica predstavlja specifiĉan vid organizovanja stranih agentura" i spada u "petu kolonu".
O otporima unutar politiĉke sfere teško je osnovano govoriti, mada nekih naznaka ima i u dostupnim
izvorima, sve dotle dok svi relevantni izvori ne budu obelodanjeni.
Inaĉe, pojedina studentska rukovodstva reagovala su na pokušaje osude kritiĉke misli i studentske levice
kao - "kontrarevolucije". Tako je, na primer, Univerzitetski odbor SS Beograda, izmeĊu ostalog, zakljuĉio:
"Ne prihvatamo ocene juna 1968. godine kao nacionalistiĉkog i kontrarevolucionarnog perioda u razvoju
Saveza studenata Beograda. Jedina ocena juna 1968. koju prihvatamo nalazi se u govoru druga Tita od 9.
juna 1968. godine, Smernicama SKJ i Konferenciji Saveza komunista Beogradskog univerziteta od jula
1968. godine". Saopštenje Fakultetskog odbora SS Filozofskog fakulteta u Ljubljani je daleko odreĊenije:
"Ne moţemo se sloţiti sa izrazito negativnim ocenama studentskog pokreta u Beogradu 1968.
('kontrarevolucionarne teţnje') i sa pozivom na obraĉun s 'pokretaĉima i voĊama poznatih studentskih
nemira' u Beogradu".
Sukobi unutar sfere vlasti (borba za vlast), ako se "puĉevi" uopšte mogu nazvati sukobom, samo su jedan
od, i to ne najvaţniji, tokova društvenih sukoba 1968-1972. godine. Uostalom, kako ćemo dalje videti,
glavna suprotnost koja je u njima izraţena sastoji se u opreĉnim naĉelima ustrojstva društva, dok će
suprotnost izmeĊu staljinistiĉkog i nacionalistiĉkog zastupanja politiĉkog monopola biti pritajena zarad
zajedniĉke borbe protiv studentskog pokreta i oţivljavanja radniĉkog pokreta. Na istoj strani naći će se i
"liberali", ali je njihov udeo u borbi protiv levice uglavnom zanemaren, zbog, kako je već reĉeno,
neprimerne oštrine.
SUD I PARTIJA
U TOKU kampanje prebacivano je, na primer, M. Nikeziću što smatra "da Savez komunista ne moţe
pristati na to da se njegova uloga reducira, u tom smislu da on zameni sudove, tuţilaštva, inspekcije".
Karakteristiĉna je i zamerka upućena M. Tepavcu: "U vezi sa poznatim 'studentskim dogaĊajima' (1968)
zastupao je pogrešne politiĉke ocene sa liberalistiĉkih pozicija (sve su to 'socijalistiĉke struje'), što je
negativno uticalo na idejno-politiĉku akciju Saveza komunista i omogućavalo politiĉki oportunizam i
demagogiju"; u greh mu je upisano i to što je odbio "samokritiku", rekavši da ne pristaje na "izmišljene
krivice i javna poniţavanja"...
U strahu od opozicije
Svaka ideja o stvaranju posebne politi?ke organizacije nespojiva s programom SKJ.

Odba?ena mogu?nost da studentski pokret samostalno egzistira
RASKID Saveza komunista, taĉnije partijskih rukovodstava, sa studentskim pokretom ogleda se u
osporavanju njegove idejne samostalnosti i organizacione autonomije.
Jedan politiĉki dokument, koji će ubrzo biti predat zaboravu, imao je presudan udeo u potiranju idejne
samostalnosti studentskog pokreta. Naime, najviše partijsko rukovodstvo, nastojeći da povrati izgubljenu
inicijativu, izdalo je, posle obustave štrajka Beogradskog univerziteta, Smernice koje su nametnute kao
glavni predmet izjašnjavanja i osnova politiĉke "diferencijacije" svih uĉesnika u tadašnjim zbivanjima.
Studentski pokret podrţao je ovaj dokument, što je donekle razumljivo kad se ima u vidu visok stepen
srodnosti izmeĊu njegovog sadrţaja i sadrţaja studentskih programa. I studentski programi i Smernice
izraţavaju opredeljenje za socijalizam, samoupravljanje, za odluĉujuću ulogu radniĉke klase u društvu i za
to da svi slojevi u tekućim reformama treba da "ravnopravno snose breme i obaveze". Dublja razlika
izmeĊu njih samo je nagoveštena time što je teţište kritike pomereno sa društvene nejednakosti na
"socijalne razlike".
U uslovima kada sluţbena ideologija insistira na "socijalistiĉkoj robnoj proizvodnji", Smernice ĉine
izvestan ustupak. Prihvatajući stav da se "na sadašnjoj etapi razvoja samoupravljanje i deetatizacija nuţno
ostvaruju u uslovima robne proizvodnje", one istiĉu znaĉaj planskog usmeravanja privrednih i društvenih
procesa. Posebno je naglašeno da razvoj društvenih odnosa "u uslovima robne proizvodnje i trţišta nosi u
sebi odreĊene protivreĉnosti i izvore nekih opasnosti i deformacija u razvoju socijalistiĉkih odnosa". Stoga
je "prevazilaţenje takvih protivreĉnosti objektivno moguće i mora se traţiti u svesnom samoupravnom
usmeravanju trţišne privrede, s tim što "samoupravna struktura celokupnog društva treba tako da se
organizuje i osposobi da usmerava i kontroliše trţišne odnose i usklaĊuje ih sa naĉelima socijalistiĉkog
društva".
Znatna podudarnost izraţena je i u odnosu prema privatnom kapitalu. I u Smernicama piše da je potrebno
"spreĉiti pokušaje da se, pod vidom udruţenog rada, formiraju privatna preduzeća (na primer, posredniĉke
agencije i sliĉne organizacije), što je nespojivo sa našim ustavnim sistemom".
Znaĉajan doprinos društvenoj jednakosti, i prema ovom dokumentu, trebalo bi da ima "poboljšavanje
socijalne strukture studenata u korist radniĉke i seoske omladine". Izvesna podudarnost postoji i u
pogledima na date politiĉke odnose. U Smernicama piše da "još postoji veoma veliki raskorak izmeĊu
predstavniĉkih tela i organa društveno-politiĉkih organizacija i neposredne demokratije kao revolucionarne
samodelatnosti masa, kao oblika slobodnog izraţavanja i formiranja interesa baziĉnih socijalnih snaga".
Zbog toga, stoji dalje na istom mestu, nisu prihvatljivi oni društveni procesi kojima "jaĉa dominacija
osamostaljenih centara politiĉke moći koji prisvajaju pravo da jedini predstavljaju interese i potrebe uţih ili
širih delova zajednice".
U tom smislu, poseban znaĉaj pridat je reformi Saveza komunista. Naglašeno je da je "neophodno
energiĉno i dosledno nastaviti zapoĉetu reorganizaciju Saveza komunista koja treba da se izrazi u
njegovom daljem revolucionisanju i prestrojavanju kroz neprestanu akciju na rasvetljavanju i rešavanju
vitalnih problema društva". Baš tu, kada je reĉ o stvarnoj izmeni datih politiĉkih odnosa u pravcu
demokratije, primetna je znatna razlika izmeĊu studentskih programa i Smernica.
Pre svega, spontane akcije studenata već predstavljaju praktiĉan prilog prevladavanju "dominacije
osamostaljenih centara moći". Zatim, zahtev da se javno razmotri odgovornost nekolicine funkcionera
praktiĉno otvara proces demokratske kontrole nad postojećim "centrima moći". Umesto podrške takvom
procesu, Smernice samo ponavljaju naĉelo: "Politiĉka odgovornost ne moţe biti samo opšta i naĉelna, nego
se mora izraţavati kao odgovornost odreĊenih organa i ljudi za konkretnu politiku, njeno ostvarivanje i
rezultate. Nosioci javnih funkcija koji ne postiţu uspeh u radu treba da ustupe mesta sposobnijima."
Na prvi pogled, izmeĊu studentskih programa i Smernica postoji saglasnost u oceni datih društvenih
odnosa, pa i poloţaja radniĉke klase. Ali, dok studentski pokret traga za izmenom društvenih odnosa u
korist radniĉke klase kroz diskontinuitet sa datim stanjem, dotle Smernice istrajavaju na kontinuitetu datih
odnosa, uz izvesne "reorganizacije", "prestrojavanje", "dalje unapreĊenje" itd.
Razlika izmeĊu studentskih programa i Smernica još primetnija je u shvatanju protivnika socijalizma. Oni
prvi insistiraju na neophodnosti trajne borbe protiv birokratskih snaga i sitne burţoazije, dok Smernice
sasvim uopšteno naglašavaju opasnost od teţnji "za tzv. politiĉkim pluralizmom i za pretvaranje sistema
samoupravne socijalistiĉke demokratije u višepartijski sistem". Isto tako, samo u Smernicama stoji
upozorenje na opasnost od "ultraleviĉarskog radikalizma koji traţi slobodno polje delovanja raznih grupa
za pritisak, i to svim sredstvima, što bi takoĊe vodilo razaranju sistema samoupravne demokratije".
OPŠTA naznaka "neprijatelja" razraĊena je u dokumentima niţih partijskih rukovodstava. U zakljuĉcima
zajedniĉke sednice Izvršnog komiteta CK SK Srbije i Gradskog komiteta SK Beograda piše, izmeĊu
ostalog, i sledeće: "Proteklih dana voĊena je odluĉna borba protiv delovanja, zakulisnih manevara i
perfidne taktike politiĉkog podzemlja usmerenog na to da se studenti i radnici dovedu u meĊusoban sukob,
a svi zajedno u sukob sa Savezom komunista i socijalistiĉkim društvom."
I kada je, na takav naĉin, bez jednog jedinog dokaza i argumenta, odgovornost za stvarni sukob prebaĉena
na studente, sledi zahtev za rasturanje studentskog pokreta. Na istom mestu stoji zapisano: "Akcije
studenata i nastavnika stvorile su nov i izvanredno širok prostor za delovanje Saveza komunista. Sve što je
u njima bilo revolucionarno i progresivno moţe da naĊe svoj puni izraz u Savezu komunista, Savezu
studenata i celokupnoj samoupravnoj strukturi na Univerzitetu i u društvu. Svako frakcijsko organizovanje
u ovim organizacijama, kao i svaka ideja o konstituisanju 'novog pokreta' kao posebne politiĉke
organizacije, nespojivi su sa Programom SKJ."
Pošto su, dakle, prihvaćene neke ideje studentskog pokreta, odbaĉena je njegova samostalna egzistencija
kao autonomnog pokreta.
Za stvarni odnos studentskog pokreta prema Savezu komunista, pored onoga što je ranije već reĉeno,
merodavne su još neke ĉinjenice. Pre svega, u organizacijama Saveza komunista na Beogradskom
univerzitetu, tamo gde je studentski pokret bio najrazvijeniji, nastojalo se, prvenstveno, na razgraniĉenju
unutar Saveza komunista izmeĊu onih koji jesu ili nisu na nivou njegovog programa, a ne na opredeljivanju
"za" ili "protiv" Saveza komunista. U tom smislu, ukazivano je na veliku odgovornost Sekretarijata
Gradskog komiteta SK Beograda i rukovodilaca masovnih glasila u stvaranju iskrivljene slike zbivanja i
potpirivanju meteţa, što oteţava demokratski rasplet sukoba.
Takav stav zastupale su organizacije SK na pojedinim fakultetima, kao i univerzitetska Konferencija SK.
"Konferencija je", oslanjajući se na inicijative komunista Univerziteta, "zakljuĉila da predstavnici
Univerziteta u Gradskoj konferenciji SK treba da postave zahtev da se preispitaju odgovornost i drţanje
Sekretarijata Gradskog komiteta u proteklim dogaĊajima". Bila je to jedinstvena prilika za otvaranje
dijaloga unutar Saveza komunista i samim tim za njegovu stvarnu demokratizaciju, kao i za
demokratizaciju politiĉkog poretka i uspon samoupravljanja.
Tako nešto nije se, tada, dogodilo. Gradska konferencija SK odbila je, i to jednoglasno, svaki zahtev da
bude razmatrana odgovornost Sekretarijata Gradskog komiteta SK Beograda. Ideologija "monolitnosti", s
odgovarajućim interesima u njenoj pozadini, zatvorila je prostor za demokratsko delovanje unutar Saveza
komunista, isturivši u prvi plan sukob Saveza komunista sa demokratskim snagama izvan njega, u prvom
redu sa studentskim pokretom.
Tome je mnogo doprineo preokret u stavu univerzitetskog rukovodstva SK prema studentskom pokretu. Do
tog trenutka korektna saradnja, i relativno postojano jedinstvo u delovanju akcionih odbora i rukovodstava
Saveza studenata i Saveza komunista, raskinuta je u ime "monolitnosti" partijskih rukovodstava...
UDAR NA "EKSTREMISTE"
UOĈI poĉetka nove školske godine oštro je spreĉeno svako nastojanje da zborovi i akcioni odbori nastave
rad. U tom smislu, na sednici IK CK SK Srbije (10. 9. 1968), B. Pavlović, tada ĉlan Sekretarijata
pomenutog CK a kasnije sekretar Gradskog komiteta, "precizirao je stav Saveza komunista prema akcionim
odborima", istakavši da je to "oblik van priznatih društvenih institucija i da zato ne moţe da bude
prihvaćen". Neposredno po izricanju takve ocene, Ţ. Bulajić, sekretar UK, napao je akcione odbore i sve
one koji se zalaţu za njihov opstanak i delovanje. "Ne moţemo da prihvatimo", istakao je Bulajić, "da
deluju akcioni odbori koji su u junu odigrali glavnu ulogu." On je pomenuo da je u septembru "bilo
pokušaja, i to ne samo ekstremnih snaga - da se oni oţive". Ipak, glavna meta udara su "ekstremne snage"
koje se, prema mišljenju Bulajića, naroĉito ispoljiše u junu, mada su postojale i ranije. "Ekstremisti su
ţeleli", tvrdi on, "da se preko njih konstituiše opoziciona grupa, da oni postanu organi takozvanog novog
pokreta." Tako nešto bi, pak, smatra Bulajić, bilo "suprotno našem Ustavu, duhu našeg društveno-
politiĉkog sistema; znaĉilo bi korak ka višepartijskom sistemu".
Katanac na reč kritike

Glavna meta politi?kog udara bili su listovi "Student" i "Susret", kao matice "mutne
vode" i zastupnici "opozicionarstva" i "nepatriotizma"
PRVI snaţniji talas raznolike represije prema studentskoj i omladinskoj štampi pojavio se već u junu '68.
zahvativši najviše one listove koji su najpotpunije izraţavali nastojanja studentskog pokreta, ali i one
listove ili ĉasopise preko kojih se širio njegov odjek u široj javnosti.
Tada je glavni oblik represije bio izraţen kroz sudske zabrane iza kojih je stajao politiĉki pritisak.
Za razliku od prva ĉetiri vanredna broja Studenta, ĉija je zabrana bila samo privremena, peti vanredni broj
ovog lista (od 25. 6. 1968) ostao je trajno zabranjen. Tim povodom dogodilo se još nešto što do tada nije
bilo uobiĉajeno, protiv urednika lista Đ. Vukovića i autora jednog od zabranjenih tekstova N. Popova
pokrenut je kriviĉni postupak. Takav postupak pokrenut je i protiv urednika lista Vidici, ali je ubrzo
obustavljen. Okruţni sud je okonĉao postupak protiv Vukovića i Popova s jeseni iste godine -
oslobaĊajućim rešenjem, ali je protiv njega tuţilaštvo ulagalo prigovore, sve do zahteva za zaštitu
zakonitosti. Oni su tek januara 1972. obavešteni da je protiv njih obustavljeno dalje gonjenje.
U drugom talasu, koji je usledio u jesen 1968, politiĉki pritsak izbija u prvi plan. Glavna meta udara su,
opet, Student i Susret, kao matica "mutne vode" i zastupnici "opozicionarstva" i "nepatriotizma" (ovo drugo
dobilo je posebnu teţinu posle invazije trupa Varšavskog pakta na Ĉehoslovaĉku). Obe redakcije odbile su
pomenute prigovore. Redakcija Susreta odbila je izjašnjavanje "pred sudom veĉernje štampe", smatrajući se
odgovornom samo pred demokratskom javnošću. Redakcija je, ukazujući na sudbinu predratne
komunistiĉke štampe, odluĉno odbacila insinuaciju za "nepatriotizam", a u vezi s podmetnutim
staljinizmom istakla je "da ova generacija nikada nije ni bila u prilici da gaji iluzije o Staljinu, pa ni o
Sovjetskom Savezu"...
I Redakcija Studenta pomenuti napad tumaĉi kao "ispad veĉernje i noćne štampe", i kao nov dokaz o
ţilavosti tradicije srbijanske radikalske štampe, a zabrinuta je zbog "provale diluvijalne grubosti i zoološke
mrţnje", zbog balkanske zlovolje i agresivnosti. Obe redakcije su istakle kako ne nameravaju da odstupe od
svojih stanovišta, jer samo u razvoju demokratije vide izlaz iz unutarnjih i spoljnih neprilika zemlje, i da će
nastojati da u tom pogledu ispune "dug generacije bez obzira na rizik". Obe redakcije dobile su podršku
svojih izdavaĉa - Univerzitetskog odbora SS i Gradskog komiteta SO Beograda. Treći talas bio je snaţniji i
dugotrajniji, trajao je sve dotle dokle su trajali sukobi o kojima je ovde reĉ. Zapoĉeo je u proleće 1969,
posle izvesnog zatišja oko IDţ kongresa SKJ, zaoštravanjem sukoba oko dva dogaĊaja.
U prvom planu ostao je politiĉki pritisak, s tim što je on proširen i na izdavaĉe listova, a bio je poduprt
uĉestalim sudskim zabranama omladinskih listova širom zemlje.
Prvi "incident" nastao je povodom odbijanja jednog opštinskog (Stari grad) izbornog organa da potvrdi one
kandidate za poslanike i odbornike koji su predloţeni na kandidacionim zborovima Filozofskog, Filološkog
i Prirodno-
-matematiĉkog fakulteta, i na umetniĉkim akademijama... Pomenuti opštinski organ odbio je da ih
registruje kao kandidate, oznaĉivši ih kao "junske junake" i protivnike SK, što je izazvalo oštre reakcije.
Odnos prema pomenutim kandidatima shvaćen je meĊu studentima, kako je o tome pisao V. Mijanović,
kao "uvredljiv i potcenjivaĉki". Univerzitetski odbor ocenio je takav postupak kao "uniţavanje ljudskog
dostojanstva i delegata i kandidata" i oštro je protestovao zbog toga što je kandidatima zamereno uĉešće "u
junskim dogaĊajima".
Drugi "incident" izbio je povodom izlaganja nekolicine uĉesnika u diskusiji o studentskom pokretu, koju je
30. 3. 1969. organizovala Redakcija Gledišta. Izvesni nagoveštaji, pomenuti u toku ove diskusije, da moţe
doći do demonstracija studenata povodom dolaska u sluţbenu posetu Jugoslaviji predsednika Indonezije
Suharta, zbog zloĉina masovnih razmera prema komunistima te zemlje, oglašeni su, preko masovnih
glasila, kao "buĊenje ekstremizma". Uzgred reĉeno, do pomenute sluţbene posete Beogradu nije, tada,
došlo.
Takvom pritisku odolevali su, istrajnije od drugih, Student i Susret. A kad je skršen Susret, gotovo sva
raspoloţiva sredstva uperena su protiv Studenta, tako da je u njegovoj sudbini najcelovitije izraţena
dramatika tadašnje borbe oko slobode štampe.
Odolevši prvim pritiscima, zahvaljujući podršci demokratske javnosti i samog izdavaĉa lista, Susret, taĉnije
njegov izdavaĉ, nije izdrţao obnovljeni, još snaţniji pritisak. Izdavaĉ, Gradski komitet SOS Beograda
doneo je, pod pritiscima ĉije su pojedinosti ostale nepoznate, odluku da raspusti Redakciju.
Takva odluka doneta je, prema izjavi Saveta lista, "bez ikakvog prethodnog konsultovanja s ovim
samoupravnim telom". Zbog toga, predsednik Saveta M. Vojnović i dvojica ĉlanova Saveta M. Vlajĉić i M.
Lehpamer podneli su ostavke. Oni su u obrazloţenju svojih ostavki naveli, pored ostalog, da naĉin
likvidacije Redakcije nije u skladu sa tadašnjom politikom SK. U prilog tome, naveden je stav M. Nikezića,
iznet upravo tih dana, prema kojem "politiĉki faktori trpe priliĉan pritisak da se pristupi odluĉnijem
rašĉišćavanju, promeni redakcija, zabrani listova itd.", sa ĉime se on ne slaţe, "jer pravu meru delatnosti
trebalo bi da pronaĊu ĉitaoci i redakcije"...
Redakcija lista, pak, smatra da je podvrgnuta "tihoj likvidaciji"; nalazi da je na sednici Gradskog komiteta,
na kojoj je doneta pomenuta odluka, onemogućen svaki dijalog, usled straha od javnog skandala sve je
izvedeno kao u "dobro reţiranoj predstavi". Na putu ka konaĉnom gašenju, s novom redakcijom i novim
sadrţajem, Susret je bio jedno vreme preuzet od "koncerna" Veĉernjih novosti, kao njegov pogon za
zabavu mladeţi.
Student je, inaĉe, tiraţom koji se kretao u okviru nekoliko desetina hiljada primeraka, postao jedan od
najĉitanijih listova, što je postizao, svakako, temama koje je pokretao i naĉinom pristupa njima. I dok sa
studentima ima veoma razvijene i sistematske odnose saradnje, list nailazi na sve veće teškoće u
saobraćanju sa rukovodstvom studenstke i partijske organizacije na Univerzitetu. Oba će se, posle
kratkotrajnog razmimoilaţenja u stavu prema Studentu, naći na istoj strani, protiv Studenta.
Prvi jasniji nagoveštaji predstojeće ţestoke ofanzive protiv Studenta izgledali su dosta obiĉno, barem po
naĉinu obrazlaganja, ali ne i prema prigovorenoj sklonosti prema - staljinizmu. Takav prigovor izgleda
groteskno, pogotovu kada se ne izgube iz vida razliĉiti oblici oţivljavanja staljinizma, upravo u protivstavu
prema studentskom pokretu.
Radi zaštite, kako je reĉeno "baziĉnih institucija" poretka, u stvari, monolitne partije, pozvano je njeno
ĉlanstvo u obraĉun s preteklim tragovima studentskog pokreta, oznaĉenim kao "ekstremizam". Ovakav
poziv, upućen ĉlanstvu SK na Univertitetu, pravdan je izvesnim pritiscima koji dolaze izvan Univerziteta.
Da bi se ovim pritiscima nekako izmaklo, i spaslo što se spasti moţe, nametao se utisak o nuţnosti da se za
to plati odreĊena cena. Ako se o spasavanju upšte moţe govoriti, ono se tiĉe samo spasavanja niţeg
partijskog rukovodstva od odgovornosti prema višem, zato što nije sredilo prilike u "svojoj kući". Student
je dobio podršku Skupštine (16. 5. 1969), koja mu je namenila istaknutu ulogu u razvijanju kontinuiteta
studentskog pokreta, odlukom da se 3. juna 1969. godine odrţe zborovi na Univerzitetu, i da u njemu budu
objavljeni odgovarajući spisi, potrebni za njihov uspešan rad. Odrţavanje planiranih zborova je, meĊutim,
osujećeno. Mada sve pojedinosti obrta nisu poznate, izvesno je da je tome najviše doprineo pritisak
partijskog rukovodstva studentske organizacije, koje je, onda, faktiĉki suspendovalo odluku Skupštine SS.
Kad je, posle suspenzije autonomije Saveza studenata, Student ostao na brisanom prostoru, usledila je, u
jesen 1969. odluĉna ofanziva protiv njega, prema "scenariju" Univerzitetskog komiteta i njegove razrade na
niţim stupnjevima partijske hijerarhije. Potezanjem odreĊene prakse demokratskog centralizma izvan
partijske hijerarhije, zapravo svoĊenjem ostalih politiĉkih organizacija, u ovom sluĉaju Saveza studenata,
na transmisiju "partijske volje" već formulisani stavovi partijskog rukovodstva nameću se kao opštevaţeći.
Pošto je polazište još jednom osnaţeno, sledio je poslednji ĉin pokrenutog obraĉuna. Karakteristiĉno je da
njegovi glavni protagonisti, toboţnji branioci "baziĉnih institucija", ignorišu Ustavom zaštićene
samoupravne organe, ĉak pribegavaju bojkotu, naĉinu delovanja partija u opoziciji, a ne na vlasti.
Konaĉan obraĉun odigrao se na Skupštini Saveza studenata, i to tek u ĉetvrtom navratu, kada je
Univerzitetski komitet SK okonĉao sve pripreme za sprovoĊenje već izdatog naloga o smenjivanju
Redakcije Studenta. Naime, na to je bila obavezana većina delegata - ĉlanova SK partijskom disciplinom,
tako da je svaka diskusija izgledala - suvišno.
ZABRANE LISTOVA
SVE u svemu, od juna 1968. do kraja 1970. godine u Jugoslaviji, zabranjeno je više brojeva raznih
omladinskih listova (Student - 3 broja, Paradoks - 1, Naši dani - 1, Indeks - 1, Omladinski tjednik - 1, Pop-
ekspres - 1). Od toga, samo dva broja Studenta i jedan broj Vidika osloboĊeni su od trajne zabrane. Od
proleća 1971, pa do kraja 1972. zabranjeno je još više omladinskih listova (Student - 5 brojeva, Vidici - 3,
Stradija - 2, Uj symposion - 2, Tribuna - 4).
Režim uzvraća udarac

Najteţe posledice represije podneli studenti osu?eni na kaznu zatvora. “Grupa profesora“
Filozofskog fakulteta ozna?ena kao “glavni“ krivac
STUDENTSKI pokret je "umirao" na rate unutrašnjim urušavanjem, a još više spoljnom represijom.
Najpre, već u leto '68. godine, razorena je njegova autonomija. Potom su, sve do 1974, kaţnjavani njegovi
najviĊeniji akteri, da bi 1975. kulminirao obraĉun sa slobodarskim idejama i njihovim protagonistima.
Pošto je, kao glavni "krivac" za pojavu studentskog pokreta oznaĉena "grupa profesora" Filozofskog
fakulteta (M. Marković, S. Stojanović, M. Ţivotić, Lj. Tadić, Z. Pešić-Golubović, D. Mićunović, T. InĊić i
N. Popov) u izricanju "kazne" isprobana su sva tri kanala društvene moći - partijski, samoupravni i drţavni.
Zbog toga, upravo taj "sluĉaj" privlaĉi veću paţnju, a ne zato što su pojedinci iz ove konstruisane "grupe"
jedine ili najteţe ţrtve represije, ili što bi oni bili jedini ili glavni protagonisti slobode.
Najteţe posledice represije podneli su studenti osuĊeni na kaznu zatvora, a kad je reĉ o izbacivanju s
Univerziteta to se najpre desilo, po novom merilu, Đ. Vukoviću, bivšem uredniku Studenta, koji 1972. nije
reizabran za asistenta Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.
Najopseţnija "samoupravna ĉistka" bila je na Pravnom fakultetu u Beogradu, gde 1975. nisu reizabrani K.
Ĉavoški i A. Stojanović, zbog "moralno-politiĉke" podobnosti. Iz istog razloga S. Vraĉar je stavljen van
nastave, M. Đuriću je prestao radni odnos po sili zakona, posle izdrţane kazne zatvora na koju je bio
osuĊen zbog jednog izlaganja, koje je ocenjeno kao nacionalistiĉko. A. Gams je bio prinuĊen da ode u
penziju, dok su pojedini asistenti potraţili radno mesto na drugoj strani.
Preko partijske hijerarhije potekla je, najpre, inicijativa da se lojalnost tekućoj politici partije i drţave
nametne kao glavno merilo u procenjivanju podobnosti za poziv univerzitetskog nastavnika, što je brzo
preraslo u opštevaţeću normu o "moralno-politiĉkoj" podobnosti u svim oblastima radnih odnosa.
Proizvoljna primena proizvoljnih merila pokazala se, već na startu, kao osobeni egzorcizam, na šta
nedvosmisleno ukazuje obnova demonološke leksike u dnevnom opticaju.
Obraĉun sa pomenutom "grupom profesora" samo je najupadljiviji deo šireg obraĉuna sa "krivcima" za
junski sukob. Zahuktala kampanja proširena je izvan partijskog okvira, isturajući u prvi plan samoupravne
organe Univerziteta kojima je nametan tretman partijske "transmisije". U takvim okolnostima
samoupravljanje je bilo dvostruko ograniĉeno, uvoĊenjem novog merila za utvrĊivanje "moralno-politiĉke"
podobnosti u obavljanju poziva univerzitetskog nastavnika i povećanjem broja spoljnih predstavnika u
savetima fakulteta na polovinu njihovog sastava.
Profesorima i saradnicima univerziteta propisano je, posredstvom Skupštine Univerziteta (novembra 1973),
ako ţele da to ostanu ili postanu, da "u nastavnoj i javnoj funkciji prihvataju program i politiku Saveza
komunista i njegovu vodeću ulogu u razvitku našeg društva".
Pomenuta ograniĉenja samouprave nametnuta su "samoupravnim sporazumima" svim fakultetima. Sve to
odvija se usred svakodnevne, a višemeseĉne zaglušujuće buke "masovnog izjašnjavanja" protiv Filozofskog
fakulteta i "grupe profesora"...
Bez bilo kakvog ustupanja, najavljen je konaĉan obraĉun svim sredstvima "takozvanoj autonomiji
Univerziteta i slobodi nauĉne misli". U takvim uslovima, Skupština Univerziteta dala je legalnost
odreĊenim vrstama pritiska i ozvaniĉila negativnu ocenu o "moralno-politiĉkoj" podobnosti pomenute
"grupe profesora", naloţivši samoupravnim organima Filozofskog fakulteta da sprovedu dalji postupak.
Samoupravni kanal sprovoĊenja partijske direktive pokazao se, jednako kao i organizacije SK na
Filozofskom fakultetu, kao neprikladna "transmisija". Veće Filozofskog fakulteta odluĉilo je (29. 3. 1974)
da otvori postupak za utvrĊivanje ĉinjeniĉnog stanja u vezi sa dostavljenim navodima o "grupi profesora" i
izabralo je odgovarajuće komisije sastavljene od profesora univerziteta iz cele zemlje. Na osnovu analize
radova osporavanih profesora i asistenata, sve komisije odbacile su, kao neosnovane, sve optuţbe. Takve
nalaze Veće Filozofskog fakulteta prihvatilo je sa samo jednim uzdrţanim glasom (uzdrţao se, svih sedam
puta, jedino prof. etike), a Savet fakulteta većinom glasova.
Budući da partijski i samoupravni kanali pritiska nisu dali oĉekivani uĉinak, u prvi plan je stupila drţavna
prinuda, potpomognuta i dalje ostalim vrstama pritiska. Za razliku od ranijih intervencija moći drţave, kada
se izgleda još raĉunalo da će samoupravni organi Fakulteta primiti na sebe odgovornost za tuĊe naume,
usledile su pripreme za neprikrivenu intervenciju drţave. Najpre se pojavila ideja o mogućnosti zavoĊenja
prinudne uprave na Fakultetu, ali se pribeglo drugaĉijem rešenju. Izmenom Zakona o visokom školstvu,
struĉnim udruţenjima je uskraćeno delegiranje predstavnika u savete fakulteta i uveden je novi institut u
radne odnose - stavljanje "na raspoloţenje". Naporedo s tim, pojaĉanom pritisku podvrgnuti su svi
nastavnici i studenti Filozofskog fakulteta, ĉak i pojedinci iz "grupe profesora".
KonaĈno, Skupština SR Srbije donela je (25. 1. 1975) odluku kojom osmoro nastavnika i saradnika
Filozofskog fakulteta lišava obavljanja profesionalnog poziva, stavljajući ih na "raspoloţenje". Oni su
takvu odluku protumaĉili kao "birokratski ĉin", koji ugroţava osnovna ljudska prava i škodi demokratiji u
zemlji i njenom ugledu u svetu. Tokom sukoba oko "grupe nastavnika" pokazalo se kakav je faktiĉki odnos
snaga izmeĊu Partije i drţave, s jedne, i samoupravljanja, s druge strane.
Mada su tom prilikom kritiĉka misao, demokratija i samoupravljanje pretrpeli poraz, pada u oĉi da oni nisu
bez znatnijeg oslonca. Da takav oslonac nije za potcenjivanje na to je, verovatno nehotice, ukazao jedan
poslanik Skupštine Srbije, vajkajući se kako "smo izveli oruţanu revoluciju za ĉetiri godine, a da se sa
grupom ekstremnih nastavnika borimo gotovo sedam godina".
U saopštenjima izvršnih organa, partijskih rukovodstava i izjavama pojedinih politiĉara, gušenje
studentskog pokreta pravdano je, izmeĊu ostalog, odbranom tekovina revolucije, što je imalo ogroman
publicitet. Ostalo je, meĊutim, veoma neodreĊeno i mutno šta se pod tim podrazumeva. Bilo bi ĉudnovato
ako se pod tim podrazumeva ono što je studentski pokret stavio u središte javne kritike - društvenu
nejednakost, nezaposlenost i birokratsku uzurpaciju vlasti. (Što je, inaĉe, na razne naĉine skrivano od
javnosti)...
Studentski pokret dovoĊen je vezu sa kontrarevolucijom na sasvim osoben naĉin. Takve sumnje nikad se
nisu odnosile neposredno na studentski pokret, nego na nešto što je "iza njega", mimo njega ili ĉemu on,
nesvesno, ali objektivno, "otvara vrata". Ništa od toga ne nalazi se, dakle, u njemu, niti iz njega proizlazi.
Potraga za "neprijateljima" kod studentskog pokreta nije mogla uroditi kakvim valjanim plodom, sem što je
pokazala postojanost i delotvornost osobenog ideološkog folklora.
Danas, s razdaljine od ĉetrdeset godina, studentski pokret '68. ostaje u sećanju kao jedini uĉesnik sloţenih,
dugih i dramatiĉnih društvenih sukoba koji je vredan trajnije paţnje. To je bio snaţan talas promena u
znaku slobode u svakidašnjem ţivotu ljudi, koji je ostavio dubok trag u kulturi. Suprotstavljen nasilju,
viĊenom prvenstveno u Vijetnamskom ratu, ubrzao je njegovo okonĉanje. Uzdrmao je vlast u moćnim
drţavama, ubrzavajući "odlazak" De Gola i Niksona. Probudio je nade u revoluciju, u takoĊe snaţnim
uporištima kapitalizma i demokratije, u Francuskoj i Italiji. Ohrabrio je i nadu u realnu mogućnost
"socijalizma s ljudskim likom" za kakvim se tragalo tokom "ĉeškog proleća".
Nestankom slobodarskih studentskih pokreta, unutarnjim urušavanjem i spoljnom represijom, okupacijom
Ĉehoslovaĉke, avgusta 1968, i jaĉanjem raznih "kontrapokreta", nastajala je nova konstelacija s novim
akterima, praćena zebnjama u mogućnost nalaţenja nove alternative datom "odnosu snaga". Ali i danas
postoje ideje o slobodi, javljaju se i primetnija emancipatorska kretanja, što svedoĉi da sloboda nije trajno
pokopana ĉovekova potreba i nada.
Primetiće je svako ko odoli samosaţaljenju i prenemaganju zbog neuspeha i poraza ranijih stremljenja ka
slobodi u ĉoveĉnijem svetu. Slamale su se ĉitave civilizacije, rasplamsavale mnoge krize, ali, kako je
primetio jedan od najiskusnijih i najmudrijih intelektualaca prošlog veka Kornelijus Kastorijadis, u istoriji
evropske kulture, od Sokrata naovamo, uvek se ukazivala na delu sposobnost ljudi da preoblikuju sebe i
svoj svet i time izbegnu krah i katastrofu.
VLADA REVOLUCIJA
VLADIMIR Mijanović, predsednik jedne legalne politiĉke organizacije, uhapšen je 24. 7. 1970. i optuţen
za navodnu "zlu nameru" prema poretku u vršenju javne delatnosti, kako bi mu se sudilo zbog
"neprijateljske propagande". Sud je usvojio gotovo sve navode optuţnice i osudio Mijanovića na 20 meseci
strogog zatvora. Istog meseca kada je Mijanović bio uhapšen, uhapšen je i G. Đapić, sekretar FOSS FF, ali
je on ubrzo pušten iz zatvora i nije mu suĊeno. NIN je ovako opisao V. Mijanovića: "Pretenciozni momak
koji je suviše ozbiljno shvatio podsmešljiv naziv koji su mu dale kolege sa fakulteta Vlada Revolucija."
Prema NIN-u, reĉ je o pastiru koji se buni radi toga da bi postao patrijarh, koji je postao republikanac samo
zato što nije postao monarh. Dakako, nije reĉ samo o Mijanoviću, već su upozoreni svi oni koji su sa njim
solidarni, "makar i emotivno", da će i oni biti degradirani na podsmešljiv nivo "revolucionarnog Vlade".
Mijanović je, dakle, ispraćen u zatvor larmom, ruganjem i pretnjama svima koji bi se usudili da se sa njim
solidarišu.
(KRAJ)
Ubijanja nije bilo

Nikola Bugar?i?: Policija nije pucala na studente, suprotstavila im se samo palicama.

Laţu da sam komandovao: Pali! Ubij! Demonstranti igrali kako je Titu odgovaralo
U MNOGIM svedoĉenjima o studentskim nemirima ‟68, pisanim i usmenim, Nikola Bugarĉić, tada šef
beogradske policije, ţigosan je kao ĉovek koji je bio spreman da brutalno, u krvi, uguši pobunu
demonstranata. Pripisuje mu su da je snagama reda izdao naredbu “da oruţjem raspale po buntovnicima”.
Reditelj Ljubiša Ristić ide ĉak dotle da tvrdi da je ĉuo i plotune.
Bugarĉić se do sada samo ovlaš osvrtao na svoju ulogu u smirivanju studentskih nemira u Beogradu 1968.
godine. Prvi put on za “Novosti” detaljno opisuje šta se, po njegovom mišljenju, tih vrelih junskih dana, pre
ĉetiri decenije, dogaĊalo u Studentskom gradu i kod podvoţnjaka, a šta u Gradskom komitetu Saveza
komunista Beograda i republiĉkom ministarstvu unutrašnjih poslova.
Odgovara na pitanje da li je i u kojoj meri bila angaţovana vojska, kakvu je ulogu imao tadašnji predsednik
Skupštine Srbije Miloš Minić, i gde je u celom tom meteţu bio Josip Broz Tito.
Na poĉetku nekadašnji prvi policajac prestonice, u vreme nemira, ovako reaguje na navode Ljubiše Ristića.
- To što on tvrdi da sam naredio upotrebu vatrenog oruţja je besmislica - kaţe Bugarĉić. - Sad moţe da
priĉa ko šta hoće, valjda je i to “demokratski”, ali istina je jedna: beogradska policija studentima se
suprotstavila samo pendrecima. Pa nisam ni mogao da komandujem: Pali! Ubij! A sama je bila zaštićena
šlemovima. I, moram da vam ispriĉam odakle policiji ti šlemovi, o kojima danas svi govore. Saĉuvani su
bili u nekom magacinu još iz vremena Prvog svetskog rata, a dobila ih je srpska vojska od Francuza.
Koristio ih je i Nedićev oruţani odred. Nije bilo opreme kakvu danas imaju specijalne snage ili, na primer,
Ţandarmerija. Niti je takvih formacija u to vreme bilo. Uz to da kaţem, dobar deo snaga policije kojima
sam tada komandovao bili su pozornici i saobraćajci, koji su regulisali javni red i mir na ulicama Beograda.
Eto, to je istina o “sili” koja je primenjena prema demonstrantima.
Koliko je beogradski SUP tada imao pripadnika i koliko njih se suprotstavilo demonstrantima?
- Beogradski Sekretarijat unutrašnjih poslova imao je tada ukupno 1.500 ljudi. Ali, nisu svi bili ukljuĉeni u
smirivanje demonstracija. Najmanje 30 odsto od tog sastava bio je “u rashodu”. Jedan deo je obezbeĊivao
policijske stanice, drugi su bili na bolovanju. Sve u svemu, oko 400 do 500 policajaca beogradskog SUP
bilo je angaţovano na smirivanju pobune.
Govorite o prvoj noći nemira u Studentskom gradu, posle tuĉe brigadira, koji su gradili Novi Beograd, i
studenata iz akademskog naselja?
- U prvi mah, to su bile ĉarke oko mesta u sali gde je trebalo da se odrţi priredba “Karavan prijateljstva”, u
organizaciji “Veĉernjih novosti”. Svi smo mislili da će se na tome i završiti. Kada je nastala tuĉa, policija je
bila duţna da se umeša i da spreĉi nered. Bio je to, meĊutim, samo uvod u već pripremljeni scenario, a
kasnije će se i potvrditi da je sve bilo dobro kontrolisana stihija. Studenti su, sledeći trend svojih evropskih
kolega, podigli glas protiv nejednakosti, nepravdi i nesloboda u društvu, da bi kasnije bili
instrumentalizovani. Ispostaviće se da su igrali onako kako je odgovaralo Titu i pojedincima iz njegovog
najbliţeg okruţenja. Tito je bio njihova zvezda vodilja. Bez njegove slike nisu napravili ni korak. On im je
bio uzor i putokaz. Samo uz njegovu pomoć mogli su da ostvare ono što ţele. To su rekli oni a ne ja.
Kaţete da policija nije upotrebila oruţje, ali je jedan student, ipak, teško ranjen iz vatrenog oruţja, u toj
prvoj noći obraĉuna? Ako nije policija, ko je onda mogao da puca u studente?
- I u toj, prvoj noći, a i kasnije, pucalo se sa prozora okolnih zgrada. Ko je zaista ranio tog mladog ĉoveka
ne znam. Moţda je bio i rikošet. Ali, podvlaĉim, sve je, po mom mišljenju, bilo sraĉunato da se studentska
masa zapali. Mada su oni bili uglavnom leviĉarski orijentisani, imali su podršku i nekih intelektualnih
krugova desniĉara.
Šta se po ponoći dogaĊalo?

- Studenti su bili rešeni da krenu prema Beogradu, ali ih je policija zaustavila. A zaustavila ih je jer nisu
imali dozvolu za demonstracije. Demonstranti su, razjareni, zapalili jedno vatrogasno vozilo, misleći da je
policijsko, mada je protivpoţarna jedinica tada bila pod ingerencijom gradskih vlasti. U tom trenutku
policija je reagovala, potisnula studente, istina, bilo je povreĊenih, ali se sutradan sve to iskoristilo i sukob
preuveliĉan do neslućenih razmera. Pronele su se i glasine o “pogibiji” jednog studenta. I to je bio jedan od
okidaĉa za nove mitinge i nove sukobe, koji će uslediti.
Koliko je ozbiljno primljen prvi obraĉun studenata i policije u rukovodstvu grada, republike i partije?
- Bio je odluĉan stav da se studentima nikako ne dozvoli prilaz centru grada, na ĉemu su oni insistirali već
posle prvog sukoba. Na tome će insistirati i narednog dana. Istovremeno, krenule su optuţbe demonstranata
i svih koji su ih podrţavali da je policija, kojoj sam bio na ĉelu, grubo prekršila osnovna ljudska prava.
Posebna odgovornost pripisivana je vama, zbog “teškog povreĊivanja studenata”. Na mnogim plakatama
bilo je ispisano: “Bugarĉić ubica”.
- Da, uz to sam optuţen da sam pohapsio mnogo studenata. To, naravno, nije bilo taĉno. Neki jesu
privoĊeni i saslušavani. I,potom pušteni. To je ogromna razlika. Ali, shvatio sam da je nekome naroĉito
bilo stalo da se u lošem svetlu prikaţe beogradska i srpska policija. Na kraju će se videti kome je do toga
posebno bilo stalo. Sve je to imalo za cilj da se dovede u pitanje ne samo kredibilitet srpske policije već i
drţavnog i partijskog rukovodstva Srbije.
Nije zgoreg da podsetim vaše ĉitaoce da se pre studentskih nemira u Beogradu dogodio Brionski plenum,
gde je poĉeo obraĉun i uklanjanje Srba koji su bili na najvišim rukovodećim poloţajima. A nekako se sa
svim ovim dogaĊajima podudario i plenum srpske partije o Kosovu. Trebalo je oslabiti Srbiju kako bi sve
što će kasnije doći prošlo lakše i brţe. Zato se u smirivanju studentskih nereda insistiralo i na ukljuĉivanju
vojske, dakle savezne institucije, kako bi se pokazalo da policija Beograda i Republike nije u stanju da
uvede red i mir.
Šta se još dešava drugog dana demonstracija? Kako je buknuo taj sukob sa policijom?
- Najpre, zapoĉeo je miting u Novom Beogradu, kod današnjeg Doma kulture. Studenti su po svaku cenu
ţeleli u Beograd, pred Saveznu skupštinu. Traţili su da svoje zahteve predaju liĉno poslanicima. A, s druge
strane, nama (policiji) je nareĊeno da im to nikako ne dozvolimo. I u tome su bili saglasni svi: i Veljko
Vlahović i Branko Pešić. Imali su informacije da bi demonstranti udarili na Skupštinu. A, kako to izgleda,
videli smo u oktobru 2000. godine.
Studenti su, ipak, krenuli.

- Ali ih je policija zaustavila kod podvoţnjaka. UbeĊujemo ih da se vrate i odrede delegaciju koja će
razgovarati sa gradskim i republiĉkim rukovodstvom. Studenti, meĊutim, ne odustaju od svoje namere.
Pregovori da se povuku trajali su više od sata i uspeli smo donekle da smirimo situaciju. Ali na podvoţnjak
potom stiţu Veljko Vlahović, Branko Pešić i drugi republiĉki rukovodioci. Studenti ovacijama doĉekuju
Veljka. Viĉu mu: “Sećaš li se Španije i revolucije, svoje mladosti”, a onda, “Veljko, vodi nas i Tito bi nas
vodio”. Veljko, emotivan kakav je bio, jedva zadrţava suze. Pokušava nešto da im kaţe, ali se ništa ne ĉuje.
Dodajemo mu megafon, a studenti ga vuku na kamion koji se odnekud tu našao. On ih ubeĊuje da se
vrate...
U tom momentu, potpuno neplanirano, bez dogovora, dolaze Miloš Minić i dr Miroslav Peĉujlić. Pitam se:
otkud oni i šta će tu. Minić govori: “To su naša deca”, a onda se s jedne strane masa zatalasala, više niko
nikog nije slušao. Onaj kamion što su ga tu dogurali odnekud, do tada potkoĉen kamenjem, pušten je.
Studenti su krenuli, pritisli nas i mi smo palicama odgovorili. Nastao je stampedo u povlaĉenju
demonstranata, sve je letelo, jedni preko drugih. Strahovao sam da će biti mnogo povreĊenih.
NIKO NIJE POGINUO

Koliko je taĉno bilo povreĊenih demonstranata?
- Ne sećam se. Davno je to bilo a ja ne bih ţeleo da licitiram. Podatke o tome dale su kasnije beogradske
zdravstvene ustanove. Najvaţnije je da niko u tom meteţu nije izgubio ţivot.
Koliko je policajaca povreĊeno?
- Ni to ne bih sa sigurnošću mogao da vam odgovorim, ali je bilo povreĊenih.
Milena MARKOVIĆ
Josip Broz je sve znao

Nikola Bugar?i?: O studentskim nemirima u Beogradu Tito je bio detaljno informisan na

Brionima. Studentska pobuna nije bila samonikla, neko je iza scene njome rukovodio
OD PRVOG dana studentskih demonstracija u Beogradu 1968. godine Nikola Bugarĉić, tadašnji šef
beogradske policije, bio je uveren da pobuna akademaca nije bila samonikla. Mnoge indicije govorile su
mu da neko iza scene drţi konce i usmerava pobunu. To uverenje ne napušta ga ni danas, o ĉemu prvi put
detaljno govori za "Novosti".
- Posle obraĉuna kod podvoţnjaka, 3. juna, seo sam u kola i krenio do stana da se okupam i presvuĉem -
kaţe Bugarĉić. Sam sam vozio. Šefovi policije u to vreme nisu imali posebno obezbeĊenje i gorile kao
danas. Ukljuĉio sam radio i bio frapiran informacijom koju sam ĉuo. Radio je javljao da je formirana
drţavna komisija koja treba da ispita odgovornost beogradske policije za "brutalno premlaćivanje
studenata". Bilo mi je jasno kao dan da je neko gore odluĉio da u najgorem svetlu prikaţe beogradsku
policiju. A, ĉiju će glavu prvo da smaknu? Pa, naravno, moju! To im je bila dobra prilika da se i mene
otarase i isprave propust koji su napravili u ĉistkama posle Brionskog plenuma. Bio sam zaista jedini iz
prthodnog sastava u policiji, na nekom znaĉajnijem mestu, koga nisu makli.
Kako ste reagovali na ovu šokantnu vest?
- Otišao sam u SUP, bio je i tada u Ulici 29. novembra. U dvorištu zatiĉem policajce, vratili se sa
podvoţnjaka da predahnu. Neki sede, drugi prilegli. A svi ćute. Shvatam - i oni su slušali vesti Radio
Beograda.
Ko je bio predsednik komisije?
- Stanoje Aksić, potpredsednik Izvršnog veća Srbije. Znao sam Stanoja, bio je izvanredan ĉovek i dobar
pravnik, ali me ta ĉinjenica nije smirila. Iznerviran, odmah sam telefonirao ministru policije Slavku
Zeĉeviću. Kaţem mu: ovoga trenutka podnosim ostavku! Povlaĉim se sa duţnosti - i gotovo!
Šta je Zečević na to rekao?
- Nije prošlo mnogo kad u SUP stiţu predsednik srpske vlade Đurica Jojkić i nekoliko ministara. Nisam ih
primio u kancelariji naĉelnika, već u sobi deţurne sluţbe. Prozor je bio otvoren i sve što smo mi govorili
slušali su i policajci u dvorištu. Jojkić i njegovi ministri odvraćaju me da ne podnosim ostavku. Traţe da
prihvatim komisiju. Bio sam izriĉit. Vikao sam: "Nikakva komisija neće da ispituje ni moju ni odgovornost
policije!"
Gde se, u danu kada se traţi vaša odgovornost, nalazio Tito?
- Na Brionima.
Da li ga je neko izvestio o događajima u Beogradu?
- Znam sigurno da je odmah posle sukoba sa demonstrantima na Brione odleteo Radovan Stijaĉić, savezni
ministar policije. Kad se vratio, Radovan je preneo poruku šefa drţave. Rekao je: "Drug Tito odobrava
akciju policije. Jedino je zamerio zašto niko od kolovoĊa demonstracija nije odmah uhapšen."
A, samo nekoliko dana kasnije Tito će odati priznanje demonstrantima i reći da je gro njihovih
zahteva opravdan?
- Maske su pale, a bilo je to već oĉigledno kada se kod podvoţnjaka pojavio Miloš Minić, tadašnji
predsednik Skupštine Srbije. On je otvoreno bio na strani demonstranata. Njegovo ponašanje je zaista
odskakalo od ponašanja drugih partijskih i drţavnih rukovodilaca.
Imajući Minićevo ponašanje u vidu, da li su demonstranti zbog toga traţili da se "napredni"
političari distanciraju od "konzervativnih".
- Sasvim je moguće.
Hoćete da kaţete da je Minić u tom meteţu bio Titov trojanski konj?
- On je, svakako, bio Titov ĉovek. Ostala mi je u sećanju jedna slika: Minić se uputio u Kapetan-Mišino
zdanje "centar revolucije", gde je Akcioni odbor studenata bio u stalnom zasedanju. Pokušava dosta bahato
da uĊe unutra, ali mu to ne dozvoljava jedan moj policajac, Krstić. Iznerviran, Minić mlatara rukama. Da
uĊe i gotovo! Krle mu govori: "Ne smem da vas pustim, takva je naredba. Nema ulaska. Niko ne sme da
povredi autonomiju Univerziteta."
Kako se taj incident završio?
- Krstić je utom spazio mene i kao da ga je sunce ogrejalo. Rekao je: "Evo naĉelnika, pa vi, druţe Miniću,
vidite s njim." Minić je bio osoran, pita me: "Kako to da mi ovaj tvoj ne dozvoljava da uĊem?" Rekao sam
mu: "On je u pravu, takva je naredba, a tu naredbu izdalo je više rukovodstvo, u kome ste i vi. Promenite
naredbu, pa ću i ja drugaĉije da naredim Krstiću." Mislim da mi Minić to nikada nije oprostio.
A šta je bilo sa vašom ostavkom?
- Posle jednog razgovora sa Petrom Stambolićem ja sam je povukao. Rekao mi je, ali u priliĉno uvijenoj
formi, Pero je takav bio, nikad nije upućivao direktne poruke, da nije vreme da odem. Smatrao je da to nije
dobro ni za Beograd ni za Srbiju. I on je shvatio da su demonstracije sraĉunate da srpsku policiju prikaţu u
najgorem svetlu, sruše ugled srpskog rukovodstva i destabilizuju Srbiju, u situaciji kad se zaoštravaju
prilike na Kosovu, kad separatistiĉki elementi diţu glave, kad se donose ustavni amandmani koji potpuno
slabe poziciju Srbije i prema njenim pokrajinama i prema federaciji.
A komisija, šta je s njom bilo, kako se završio njen rad?
- Kako je poĉela, tako je i završila. Posle sedam dana izvestila je vladu da ne moţe da obavi posao.
Sugerisala je da odgovornost policije prepustiti sudskom postupku.
Pa, da li je tako bilo?
- Mene nikad niko zbog demonstracija nije pozivao na sud, kao ni pripadnike gradskog SUP.
I koliko ste posle bili na čelu Gradskog sekretarijata unutrašnjih poslova Beograda?
- Šest godina. Posle sam otišao u penziju. U 53. godini ţivota. Nisam se uklapao u nove trendove.
Koliko je poznato i Josip Broz je u svom govoru demonstrantima nudio svoju ostavku?
- Da, da, to mu nije bio prvi put da "preti" ostavkom. Bilo je to kao: ja idem, a vi mi ne dajte.
Kad kaţete da su demonstracije bile sračunate da destabilizuju Srbiju i njenu policiju, čime to još
moţete da objasnite?
- Pokušajem da se u uspostavljanje reda ukljuĉi i vojska. Bio sam izriĉito protiv toga. Znao sam, ukoliko bi
se ukljuĉila vojska, to bi znaĉilo upotrebu oruţja, i sigrno krvoproliće. Nekome je bilo stalo do toga, kako
bi, izmeĊu ostalog, pokazao da je i srpska policija i republiĉko rukovodstvo nesposobno da uspostavi red i
mir.
Ali do uvođenja vojske ipak nije došlo.
- Nije u onoj meri za koju su se zalagali neki generali i rukovodioci KOS. Podsetio bih vaše ĉitaoce da je
posle Brionskog plenuma radikalno preipistan srpski kadar ovoj osetljivoj sluţbi. Na rukovodeća mesta
dovedeni su Hrvati, Slavonci. KOS je bio njihov neprikosnoveni zabran do Titove smrti. Ali, reći ću vam:
vojska je donekle ipak uvedena u ĉitavu priĉu. Preko noći je postavljena da obezbeĊuje televiziju Beograd,
zgrade "Borbe" i "Politike".
Šta se događa sa studentskim vođama, a šta sa profesorima i drugim kulturnim i javnim radnicima
koji su ih podrţali? Jesu li bili pod represijom policije posle smirivanja demonstracija?
- Studentske voĊe su sedele uz Tita, a neki profesori kasnije su i ostali plaćali cehove podrške
demonstracijama. O tome se već dosta zna.
Vi, dakle, ne sporite da su studentske demonstracije bile vetar u jedra Titovog samovlašća?
- Ispriĉaću vam šta se dogodilo poslednjeg ili pretposlednjeg dana demonstracija, dakle uoĉi Titove
otvorene podrške demonstrantima. Tih dana u posetu Titu dolazio je predsednik Indije. Beogradska policija
je bila duţna da obezbedi prolaz visokog gosta od surĉinskog aerodroma do Dedinja. Tada nije bilo
autoputa i kolona je morala da proĊe pored Studentskog grada. S obzirom na situaciju, studenti su svakog
trenutka mogli da izaĊu i prepreĉe put. To sam predoĉio Maršalatu. Jednom pukovniku, zaduţenom za
obezbeĊenje, predloţio sam da predsednik Indije sleti na Batajniĉki aerodrom, pa preko Zemuna stigne u
Beograd. Ubrzo sam dobio odgovor da je to dobar predlog i da će biti najozbiljnije razmatran. MeĊutim,
neposredno pred sletanje gosta iz Indije, iz Maršalata nam je poruĉeno da ostaje stara trasa, dakle pored
Studentskog grada. A kada je visoki zvaniĉnik prolazio pored Studentskog grada, u obezbeĊenju su sa
policijom, verovali ili ne, bili i studenti demonstranti. Jedan policajac, pa nekolio studenata, koji su nosili
crvene trake oko rukava. Nije li to najbolji dokaz koliko su studenti, demonstranti voleli Tita i koliko je on
poverenja imao u njih.
RADIO PO ZAKONU
Zašto ste bili protiv komisije?
- Znao sam da je to isto: kadija te tuţi, kadija ti sudi. Traţio sam da se odgovornost dokaţe u sudskom
postupku, da imam mogućnost da se branim, a da o tome bude upoznata javnost. A, pitao sam i to: Zašto da
odgovaram? Za laţi da je policija pucala u studente? Ili, za istinu da sam postupio onako kako su mi
pretpostavljeni naredili? Ili, moţda što sam postupao po zakonu i štitio drţavnu i društvenu imovinu, a što
sam bio duţan da ĉinim i bez naredbe.
Milena MARKOVIĆ
Staro ime nećete menjati

Nebojša Popov | 01. jul 2008.
Na zahtev demonstranata da se Beogradski univerzitet preimenuje u Crveni univerzitet

"Karl Marks", Branko Peši? je rekao: Pa, to ni Staljin nije ?inio!
NIKOLA Bugarĉić, šef beogradske policije, i Branko Pešić, gradonaĉelnik Beograda, bili su glavna meta
napada "šezdesetosmaša". Bes zbog dobijenih batina na podvoţnjaku studenti su iskaljivali na Bugarĉiću
tako što su, noseći transparente sa porukom "Smrt ubici", traţili njegovu smenu. Pešića su "gaĊali" drugim
oruţjem. Udarali su tamo gde je on bio najosetljiviji. Govorili su da je gramziv ĉovek koji je,
zloupotrebljavajući funkciju "prigrabio muku i znoj radniĉke klase".
- Zašto Branko Pešić ima vile, kola i primanja od 800.000 dinara, a neki ljudi danas nemaju ni za ruĉak? -
upitao je jedan profesor Više tehniĉko-mašinske škole u Zemunu. - Zar se tako nešto moţe dozvoliti u
našem socijalizmu?
Zbor studenata i nastavnika ove visokoškolske ustanove, zatraţio je da Pešić javno objasni kako je stekao
to bogatstvo. I, Pešić je nekoliko dana kasnije, na sednici Gradske skupštine, to uĉinio. Njegov odgovor bio
je vrlo emotivan. Pešić se u mladosti bavio boksom i reagovao je kao fajter:
- Svima onima koji mi pripisuju da imam ĉetiri vile, mogu da pogledam pravo u oĉi i da kaţem da laţu.
Istina je da mi je u dva navrata dodeljivan stan, ali ja sam to odbio. I danas ţivim u kući u kojoj sam se
rodio. Da sam prihvatio ove ponude, kako bih ljudima, koji svakog dana dolaze kod mene i ţale se na
nepravde, mogao da pogledam u oĉi. Pripisuju mi da sam mnogo uĉinio za svoga brata. I opet bezoĉno
laţu. Moj brat je poginuo 1944. godine.
Pešić je reagovao i na optuţbe da novac zgrće uzimajući velike devizne dnevnice i honorare:
- Bio sam predsednik Konkursne komisije za idejno rešenje poteza od Slavije do Kalemegdana. Po zakonu,
pripadao mi je honorar od 520.000 dinara. Nisam uzeo ni dinara. Putujući u inostranstvo dobijao sam
devizne dnevnice, ali sam ih vraćao. Posle posete Bugarskoj vratio sam šezdeset i nešto dolara
Socijalistiĉkom savezu koji me je poslao na put. Vratio sam i polovinu dnevnica koje sam dobio za put u
Bukurešt. Auto koji mi je dat na sluţbenu upotrebu imao sam pravo da otkupim za 1.300.000 dinara
jeftinije nego što košta. Odbio sam i to.
Publicista Nebojša Bogunović punih deset godina bio je savetnik u kabinetu predsednika Gradske skupštine
Branka Pešića. Evo kako se on seća tih burnih dana:
- Branko Pešić je uţivao veliki ugled. I danas ćete od mnogih ĉuti da je bio ne samo jedan od najboljih, ako
ne i najbolji gradonaĉelnik koga je Beograd imao, već i jedan od najpoštenijih politiĉara u Srbiji. Koliko je
on bio skroman ĉovek i koliko njegovi kritiĉari 1968. nisu bili u pravu, najbolje govori sudbina njegove
porodice. Pre dve godine, na jednoj sahrani, sreo sam Brankovu suprugu Desu. Ona je sestra poznatog
novinara "Politike" Serafima. Na moje pitanje kako ţivi, Desa je rekla: "A, kako mi moţe biti, kad mi kuća
prokišnjava?"
BogunoviĆ naglašava da Pešić, iako je na to imao pravo, nikada nije hteo da uzme društveni stan. Sa
ţenom i dvoje dece ţiveo je u jednoj prizemljuši u Zemunu, koju je Brankov otac sagradio dvadesetih
godina prošlog veka. Tu je i umro. A tu je nastavila da ţivi njegova porodica.
Kako je Pešić gledao i reagovao na privilegije funkcionera govori i ovaj primer:
- Na jednom sastanku - kaţe Bogunović - bilo je po ko zna koji put pokrenuto stambeno pitanje
gradonaĉelnika Pešića. Za reĉ se javio Miodrag Vasić, tadašnji šef gradskog protokola, i rekao: "Gradska
skupština ima vilu u Uţiĉkoj ulici na Dedinju. Ona zvrji prazna. Zašto ti, Branko, ne bi uzeo tu kuću i
pretvorio je u svoj stan? Na to imaš pravo." Branka su toliko razljutile ove Vasićeve reĉ da je zgrabio
veliku pepeljaru i zafrljaĉio je prema šefu protokola.
Kad je reĉ o odnosu Branka Pešića prema studentskim demonstracijama, Bogunović iznosi još jedan
zanimljiv dogaĊaj:
- "Šezdesetosmaši" su na svoju ruku bili Beogradski univerzitet preimenovali u Crveni univerzitet "Karl
Marks". Zatim su na više adresa poslali pismeni zahtev da se to preimenovanje i ozvaniĉi. Predstavka je
stigla i do Branka Pešića. Iznoseći ovaj zahtev demonstranata na jednom sastanku rukovodstva grada
Branko je rekao: "Ako od mene na bilo koji naĉin bude zavisila odluka o promeni imena Beogradskog
univerziteta, to nikada neću dozvoliti. Pa šta ti ljudi hoće, znaju li uopšte šta rade i kuda su se zaputili? Pa
ni Staljin se nije usudio da menja ime Moskovskog univerziteta "Lomonosov", ni Mao Cedung ime
Pekinškog, a ovi naši zapeli da pošto-poto Beogradskom daju ime "Karl Marks". Mogu da ga preimenuju,
ali samo za liĉnu upotrebu.
*****
PETAR STAMBOLIĆ: DEMONSTRACIJE BEOGRADSKIH STUDENATA NISU POMAKLE

NAPRED RAZVOJ DRUŠTVA I DEMOKRATIJE
TITO ODOBRIO UPOTREBU VOJSKE
ISTORIĈAR Venceslav Glišić nedavno je završio rukopis knjige razgovora sa Petrom Stambolićem, koje
je, sa prekidima, vodio u vrlo dugom vremenskom rasponu. Jedan od najuticajnijih srpskih komunistiĉkih
prvaka, u svojoj ispovesti, dotiĉe sve najbitnije trenutke Titove vlasti, sa posebnim akcentom na liĉnosti i
dogaĊaje u Srbiji.
Zamolili smo Glišića da za ĉitaoce "Novosti" odabere onaj deo rukopisa svoje knjige (koja uskoro izlazi iz
štampe) u kome Stambolić iznosi sećanja na studentske nemire 1968. Glišić je na to rado pristao. Evo kako
Stambolić opisuje beogradski jun 1968:
"Imao sam poziv rukovodstva maĊarskih komunista da posetim njihovu zemlju. Poziv sam prihvatio.
Ujutru 4. juna zakazao sam sastanak sa ambasadorom MaĊarske u Beogradu. Kada sam završio razgovor
obevestili su me šta se dogodilo kod podvoţnjaka. Nisam ni tada, ni posle traţio da raspravimo šta se
prethodnog dana uveĉe zbivalo u Studentskom gradu. Niko to nije pokretao - ni Slavko Zeĉević, sekretar
unutrašnjih poslova, ni Branko Pešić, predsednik grada, ni Simo Zatezalo, sekretar Gradskog komiteta SK.
Mislim i danas da to nije sluĉajno.
Bili smo u zgradi CK, kad mi se javio Miloš Minić iz Studentskog grada u Novom Beogradu. Pozvao me
da doĊem, naglašavajući da bi to bilo jako dobro. I otišao sam. Tamo su uzimali reĉ studenti i govorili.
Nisu nas ni fiziĉki, ni reĉima napadali. Potom smo se okupili u Gradskom komitetu na Studentskom trgu.
Tu su bili drugovi iz CK SK Srbije Bora Pavlović i Latinka Perović, a iz grada Pešić i Zatezalo. Gradski
komitet postao je štab politiĉke akcije. Stigao je i Minić traţeći da Zeĉević i Pešić podnesu ostavku. Ja sam
to odbio i imao sam podršku Latinke. Rekao sam Zeĉeviću da ne da da smene Nikolu Bugarĉića, gradskog
sekretara za unutrašnje poslove.
Poĉela je akcija odlaska na fakultete ĉlanova CK i Gradskog komiteta. Išli su, govorili i razgovarali sa
studentima. Filozofski fakultet izbacuje parolu o "crvenoj burţoaziji". Na Filozofski fakultet išla je Milka
Minić i ostajala tamo vidno se solidarišući sa studentima.
Jedno veĉe sastali smo se kod Kardelja. Bili su tu Mijalko Todorović, Miloš Minić i general Šumonja.
Demonstracije se nisu stišavale i razgovarali smo šta da se radi. Minić se bio izgubio, videlo se to po naĉinu
kako razgovora, kao da tri noći nije spavao. Odluĉili smo da pozovemo Tita i da to uĉini Šumonja.
Predlagali smo da Tito naredi da se jedna vojna jedinica iz Poţarevca postavi na prilaze Beogradu.
Tito je to odobrio i rekao zašto ste se toliko uplašili. Odmah prvog dana obukli smo vojnike u milicijska
odela. Ali videli smo da milicija ima malo rezervnih odela. Poslali smo ih u radio-stanicu. Minić je uprkos
dogovoru i nareĊenjima, koje je izdao Zeĉević, otišao pred Filozofski fakultet i oficiru milicije rekao da
skine straţu koja je bila ispred zgrade. Ovaj mu je uzvratio da ima druga nareĊenja i da ih mora sprovoditi.
Išli smo zatim na sednicu CK SK Srbije. Dokument su pravili Latinka Perović, Bora Pavlović i još neko.
Latinka je dobro shvatila 1968, i hrabro se borila da smiri stanje na Univerzitetu, a malo i ja. I danas njene
ocene o dvostrukom karakteru tih demonstracija najbliţe su istini.
Dobrivoje Radosavljević i ja imali smo još jedan razgovor na Brionima sa Titom. I najzad, došla je sednica
Predsedništva CK SKJ i nastupanje Tita. MeĊu demonstrantima bilo je dosta studenata iz Crne Gore,
Hercegovine i uţiĉkog kraja, koji su vodili glavnu reĉ, zatim seljaĉkih sinova i dece istaknutih funkcionera
iz Beograda, koja su materijalno dobro stajala. Tada smo pošli od toga da je to liberalistiĉki bunt uperen u
krajnjoj liniji protiv samoupravljanja i protiv reforme društva...
O studentskim nemirima u Evropi opširan ĉlanak napisao je profesor Dušan Pejović, filozof, praksisovac,
kasnije uĉesnik u hrvatskom Maspoku, i objavio ga u "Našim temama". Pejović je, po mom mišljenju, dao
temeljnu analizu tih zbivanja. Dok je Mihailo Marković govorio da se u Parizu vlast valja na ulici, Pejović
je ukazao da je tu stajao NATO, koji ne bi dozvolio nikakve promene. Rezultat studentskog bunta, prema
Pejovićevom mišljenju, je politiĉka nula, ako se izuzme entuzijazam mladih ljudi. Sada dajem jedan
podatak, priznajem sa zluradošću. Pitaju Rudija Duĉkea, voĊu studenata u Nemaĉkoj u tim danima, šta će
biti. "Sad spremam doktorsku disertaciju pa sam zauzet, posle ćemo videti", rekao je Duĉke.
Postoje neke veze izmeĊu studentskih demonstracija u Evropi i kod nas. Nekakvog uticaja iz Evrope ovde
je bilo, ali nije bilo sve isto. Ostavljajući mogućnost da se docnije hladnije i mirnije sve ocenjuje, ali mislim
da demonstracije 1968. godine na Beogradskom univerzitetu nisu pomakle stvari razvoja i demokratije
nimalo napred.
KRAJ

Beogradski Jun 1968

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Beogradski Jun 1968

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Tesno za studente i brigadiste

Nebojša Popov | 15. jun 2008.

Policija blokira fakultete

Robespjer pod lipama

U Kapetan-Mišinom zdanju improvizuje se umetni?ki program. Studenti ovacijama

Strah od radničkog bunta

Neprijatelj kao utvara

U reakcijama partijskih organa na studentske demonstracije primetni su znaci uzrujanosti

Studenti veruju samo Titu

Ko govori u ime radnika

Strah od odmazde režima

ŠTRAJK Beogradskog univerziteta trajao je sedam dana, od trećeg do devetog juna.

ŠTA SU GOVORILE PAROLE STUDENTSKOG POKRETA

TIto okončava štrajk

Broz poteže batinu

Posle Titovih govora po?inje ţigosanje "frakcija", potera za "trockistima", sumnji?enje

Svaka ideja o stvaranju posebne politi?ke organizacije nespojiva s programom SKJ.

Katanac na reč kritike

Režim uzvraća udarac

Ubijanja nije bilo

Nikola Bugar?i?: Policija nije pucala na studente, suprotstavila im se samo palicama.

Šta se po ponoći dogaĊalo?

Studenti su, ipak, krenuli.

NIKO NIJE POGINUO

Josip Broz je sve znao

Nikola Bugar?i?: O studentskim nemirima u Beogradu Tito je bio detaljno informisan na

Staro ime nećete menjati

Na zahtev demonstranata da se Beogradski univerzitet preimenuje u Crveni univerzitet

PETAR STAMBOLIĆ: DEMONSTRACIJE BEOGRADSKIH STUDENATA NISU POMAKLE

TITO ODOBRIO UPOTREBU VOJSKE

You might also like