Говорио је слепи старац, На врху стене са Олимпа; Испод њега на пропланку раја Сударише се војске без почетка и краја. Рат водише због љубави несретне, Где двоје срце послушаше док разум урлаше, Све ово одвија се пред очима младог песника Који лаганим покретима руке Окреће историјску снежну куглу; Док се кугла није окренула скроз, Прошле су хиљаде година, хиљаде ратника, Хероја, песника и богова. Њихова сврха беше, да макар на трен посведоче животима својим, да Танатос никад Ероса победити неће, док год неко тихо детету пред спавање приповеда како је некада било боље и лепше. О љубави ми богињо певај, Срећи, весељу и здрављу, А ја ћу са високо подигнутом чашом Дионису наздравити са песмом нашом. Мирко Димић Јакова Орфелина 43, Сремски Карловци Број телефона: 065/2-882-858 Емаил: dimicmirko128@gmail.com