Professional Documents
Culture Documents
Јанићије Јовановић
Њега налазимо свуда где има какво добро дело да се учини, или да се
комбатира каква рђава радња, а његово делање се распростире по свима
гранама друштвене активности и по свима областима његовог рада, где он
суделује својим знањем, својим искуством и лојалном оданошћу.
Са ових разлога обазрив адвокат треба као прво правило пред очима увек
да има равнање, јер нарочито стари практичари из искуства знају, да је
увек опасно излазити пред форум Правде и ставити је у покрет, пошто се
готово никад поуздано не зна шта се све може догодити чак и са најбољим
споровима. С тога сваки адвокат треба да је потпуно обузет оном добро
познатом идејом: да је увек боље и мршаво равнање него масна парница;
или, као што једна стара француска пословица каже: „Често у парницама,
онај ко добије, побегне у кошуљи, а онај ко изгуби побегне го“.
Сада постављам исто питање за адвоката: Реч је, вели се, једно оружје. Ко је
тај адвокат, који би, рукујући се њиме, узео на себе обавезу да неће никога
повредити? Смело могу рећи да нема ни једнога. Суштина наше професије
је независност, у најширем смислу: мислити слободно, исто тако говорити,
ето право одбране у потпуној целини. Како би и могло бити друкчије? Ми
смо одјеци захтева, интереси противних страсти, и закони реперкусија не
престају бити истинити када се они примењују на ствари разума и срца.
Злочинцу су част, слобода, живот, (les enjuex) улози наших борби. Затим,
питања породична са њиховим многобројним и необично раздражљивим
расправама: раздвајања од стола и постеље, прељуба, непризнавање,
одрицање патернитета, збацивање са туторства, насилно одузимање
детета од оца или матере из разлога недостојности, тестаменти са њиховим
неизбежним последицама, крађе и уништавање истих, затим разне
финансијске операције, упропашћавање једних, одговорсност других, ужас
свију“!
Ове пламене речи речитога Филатефа сасвим јасно илуструју узвишеност
адвокатске професије и допуњују оно неколико мсили, напред изложених.