XIII

NOVAC U
MAKROEKONOMIJI
 CILJ POGLAVLJA
Cilj ovog poglavlja je da nau;ite slede’e:
1. U Kejnsovoj teoriji postoje tri motiva tražnje
za novcem: 1. transakcioni motiv; 2. motiv
predostrožnosti, i 3. spekulativni motiv.
2. Tražnja za novcem obrnuto je proporcionalna
kamati, raste sa realnim dohotkom, i
proporcionalna je nivou cena.
3. Monetarna multiplikacija je proces
umnožavanja monetarne baze i stvaranja veæe
ponude novca od strane centralne banke i
poslovnih banaka.
1. TRAŽNJA
1. TRAŽNJA ZA
ZA NOVCEM
NOVCEM
(1) tražnja za novcem sa rastom kamata
opada;

(2) tražnja za novcem raste sa realnim

dohotkom;

(3) tražnja za novcem je tražnja za

realnom vrednošću, proporcionalna
je nivou cena: sa rastom cena raste i
tražnja za novcem.
U
U Kejnsovoj
Kejnsovoj teoriji
teoriji postoje
postoje tri
tri motiva
motiva tražnje
tražnje za
za
novcem:
novcem:

(a)
(a) transakcioni
transakcioni motiv
motiv (novac
(novac se
se traži
traži zato
zato što
što služi
služi
kao
kao sredstvo
sredstvo plaćanja);
plaćanja);

(b)
(b) motiv
motiv predostrožnosti
predostrožnosti (za
(za nepredviđene
nepredviđene
događaje)
događaje) ii

(c)
(c) spekulativni
spekulativni motiv
motiv (promena
(promena realne
realne vrednosti
vrednosti
drugih
drugih oblika
oblika imovine
imovine ii mogućnost
mogućnost sticanja
sticanja
dobiti).
dobiti).
2. PONUDA
2. PONUDA NOVCA
NOVCA
 PROFITABILNOST BANAKA

SOLVENTNOST

PROFITABILNOST

0
0 10 20 30 40 50 60 70 80 90 100

Stopa rezerve

Stopa rezerve (obavezne i viška rezerve) ograničava monetarnu multiplikaciju:

banke se moraju opredeliti između krajnosti 0% rezerve (maksimalne
profitabilnosti i nulte solventnosti) i 100% (nulte profitabilnosti i maksimalne
solventnosti).
DEFINISANJE NOVČANE MASE
Tekući Trevelers
M1 = Gotovina + računi + čekovi

M2 = M1 + Štedni
depoziti + Oročeni
depoziti + Fondovi

Krartkoročni
L = M1 + M2 + budžetski
računi
 TRZISTE NOVCA: RAST PONUDA NOVCA TRZISTE NOVCA: RAST TRAZNJE ZA NOVCEM
(A) (B)
8
9

7
8
K a m a ta (r)

K a m a ta (r)
6 7

6
5

5
r0
4

r1 4
E1
3
3

r1 2
r0 2

E0
1 1

0
0
0 50 100 150 200 250 300 350 400 450
0 50 100 150 200 250 300 350 400 450
M* Novac (M)
M0 M1 Novac (M)

Traznja za novcem (Md0) Pocetna ponuda novca (Ms0) Veca ponuda novca (Ms1) Pocetna traznja za novcem (Md0) Veca traznja za novcem (Md1) Ponuda novca (Ms)

U (A) povećavanje ponude novca pomera krivu (Ms0 na Ms1), nova ravnoteža
je u E1, kamata je niža (r0 na r1). U (B) rast ražnje za novcem (preferencija
likvidnosti) (Ms0 na Ms1), nova ravnoteža je u E1 i kamata je viša (r0 na r1).
 (a) tr`i{te novca

r (kamata) r (kamata)
Md (tra`nja za novcem) Di (investiciona tra`nja)
ponuda novca
Ms0 Ms1
r0 r0

r1 r1

M0 M1 M (novac) I0 I1 Investicije
Levo: rast ponude novca (Ms0 na Ms1) obara kamatu (r0 na r1), raste
novčana masa (M0 na M1) na tržištu novca. Desno: na tržištu investicija
pad kamata (r0 na r1) uvećava investicije (I0 na I1).
(a) (levo) tražnja za novcem je kamatonsno neelastična, pa
rast ponude novca izaziva veliki pad kamata (r0 na r1); (desno)
kriva marginalne efikasnosti investicija je kamatonosno
elastična i pad kamata izaziva veliki rast investicija (I0 na I1). U
ovom slučaju promena ponude novca biće efikasno sredstvo
podsticanja agregatne tražnje.

(b) (levo) tražnja za novcem je kamatonosno elastična i

povećavanje ponude novca uslovljava tek mali pad kamata (r0
na r1); (desno) kriva marginalne efikasnosti investicija je
kamatonosno neelastična i pad kamata izaziva mali rast
investicija (I0 na I1). U ovom slučaju promena ponude novca
nije efikasno sredstvo podsticanja agregatne tražnje.
 (a) tr` i{ te novca (b) tr` i{ te kapitala
r (kamata)
Md (tra` nja za novcem)
r (kamata)
(a)
ponuda novca Di (investiciona tra` nja)
Ms0 Ms1
r0 r0

r1 r1

M0 M1 I0 I1
M (novac) Investicije
(a) tr` ii{ te novca (b) tr` i{ te kapitala
r (kamata) r (kamata) (b)
Md (tra` nja za novcem)
ponuda novca Di (investiciona tra` nja)
Ms0 Ms1
r0 r0
r1 r1

M0 M1 M (novac) I0 I1 Investicije
3. TEORIJE
3. TEORIJE NOVCA
NOVCA
 3. TEORIJE NOVCA
Egzogeni novac

Ponuda novca (Ms) je vertikalna - nezavisna

od potreba ekonomske aktivnosti i zato
povećana tražnja (Mod) na M1d) samo povećava
kamatu (r).

Endogeni novac

Ponuda novca (Ms) je horizontalna i sa

rastom tražnje za novcem dolazi i do promene
ponude novca.
 EGZOGENI NOVAC
(A)
9

8
Kamata (r)

r1 4
E1

r0 2

E0
1

0
0 50 100 150 200 250 300 350 400 450
M* Novac (M)

Pocetna traznja za novcem (Md0) Povecana traznja za novcem (Md1) Egzogena (nezavisna) ponuda novca (Ms)

Egzogeni novac
 ENDOGENI NOVAC
(B)

6
Kamata (r)

r0 2

E1 E2
1

0
0 50 100 150 200 250 300 350 400 450

Novac (M)
M1 M2

Pocetna traznja za novcem (Md0) Veca traznja za novcem (Md1) Endogena ponuda novca (Ms)

Endogeni novac
Primer:
ako neko prima godišnje 24.000 din. u redovnim mesečnim
platama od 2000 din., tada će (ako sve troši) na početku
meseca držati 2000 din. gotovine, a 30-tog dana 0 din.,
odnosno preko 1000 din. u prvih 15 dana, a ispod 1000 din.
u drugih petnaest dana: prosečni bilans gotovine (engl.
cash balance) iznosiće 1000 din., a opticaj novca će biti
24000 din./1000 din.= 24.
Ukoliko dođe do promene učestalosti isplate varijable će
biti promenjene: ako se ista mesečna plata sada isplaćuje
svake nedelje prosečni bilans gotovine će iznositi 500
din./2= 250 din., a opticaj raste na (24000 din./250 din.=
96).
 DRZANJE NOVCA U GOTOVINI
(plata se isplacuje mesecno)

Za platu od 2.000 din. prosecno se

u gotovini drzi 1.000 din. za 14 dana
0din.)

E
a(00

1
Gotovin

0
0 7 14 21 28
Vreme (dani)

Drzanje novca u gotovini (000 din.)

DRZANJE NOVCA U GOTOVINI

(plata se isplacuje nedeljno)

Za platu od 2.000 din.

prosecno se drzi 250 din za 3,5 dana
a(000din.)

2.5
Gotovin

0
0 7 14 21 28
Vreme (dani)

Drzanje novca u gotovini (000 din.)

 2. Endogene teorije novca

Ukazuju na prilagodljivost novčane mase

potrebama privredne aktivnosti, a među
najvažnije faktore ubrajuju se:

1) finansijske inovacije - uvođenje brojnih novih

vrsta novca koji izmiču kontroli centralne banke
(surogati novca vezani za elektronski transfer
sredstava);

2) prilagodljivost centralne banke koja vodi

„defanzivnu” monetarnu politiku.
Režim Instrumenti Intermedijarni Varijable politike
politike ciljevi

1. Monetarno Operacije na Količina novca

targetiranje - otvorenom tržištu; posredstvom
kontrola novčane regulisanje obima procesa ponude
baze kupovina/prodaja novca
na otvorenom
tržištu
2. Monetarno Operacije na Količina novca 1. Realni
targetiranje - otvorenom tržištu: posredstvom nacionalni
kontrola kamate regulisanje cene preferencije dohodak i nivo
po kojoj se likvidnosti cena ili 2.
operacije odvijaju Nominalni
(regulisanje nacionalni
kamate) dohodak
3. Targetiranje Operacije na Kamate
kamate otvorenom tržištu:
direktno
regulisanje
intermedijarnog
cilja
(1) Operacije na otvorenom tržištu:
kada centralna banka prodaje državne obveznice (B)
smanjuje novčanu bazu (MB) i ponudu novca (MS) i
obratno:
Centralna banka prodaje obveznice ⇒
MB ⇓
Centralna banka kupuje obveznice ⇒
MB ⇑
(2) Promena stope obavezne rezerve: ovo je
najmoćnije oruđe centralne banke, s obzirom da
njena promena snagom zakona uvećava/smanjuje
sumu koju banke mogu odobravati kao kredit:
Obavezna rezerva raste ⇒
MM ⇓
Obavezna rezerva se smanjuje ⇒
MM ⇑
(3) Promena diskontne stope: sve banke imaju pravo da
pozajmljuju novac od centralne banke i za to plaćaju
kamatu - diskontnu stopu: ukoliko je ta stopa niža, banke
do novca dolaze po nižoj ceni i sklonije su da kreditiraju
jer je cena novca koju koriste niža; tada se uvećava
monetarna baza (MB) i (posredstvom multiplikatora)
ponuda novca (MS), obrnuti procesi se odigravaju u
slučaju uvećavanja diskontne stope (d):
Diskontna stopa raste ⇒
MB ⇓
Diskontna stopa se smanjuje ⇒
MB ⇑
 Primer:
Dinamika ponude i tražnje
novca
Ponuda i tražnja novca
kamata
Ponuda
novca
Višak ponude
za i2
i2

Za ie, ljudi drže novac koji

ie nudi CB

i3 Višak tražnje
za i3
Tražnja
novca
Količina
novca

• Ravnoteža:
Kamata teži onom nivou za koji je količina novca
koji ljudi žele da drže (tražnja) jednaka količini
novca koji CB nudi.
Transmisija monetarne politike
• Kada CB pređe na ekspanzivniju monetarnu politiku,
tada kupuje obveznice i uvećava ponudu novca.
• Ovo povećanje ponude novca (pomera S1 udesno ka S2 ina
tržištu novca) obezbeđuje bankama dodatna sredstva.
• Kupovina obveznica od strane CB i odobravanje novih
kredita uvećava ponudu zajmodavnih sredstava (pomera
udesnoS1 ka S2 ina tržištu zajmodavnih sredstava) i
uslovljava pad realnih kamata (smanjivanje na r2).
Kamata Realna kamata S1
S1 S2
S2

i1 r1

i2 r2
D1 D
Količina
Količina zajmodavnih
Qs Qb novca Q1 Q2 sredstava
Transmisija monetarne politike
• Sa padom realne kamate, povećava se AD (na AD2).
• Pošto je monetarna ekspanzija neočekivana
ekspanzija AD vodi kratkoročnom rastu autputa (od
Y1 na Y2) i rastu nivoa cena (od P1 na P2) –
Inflacija.
• Uticaj promene monetarne politike prenosi se
pomoću kamata, deviznog kursa i cene imovine.
Realna
kamata
S1 Nivo
cena
AS1
S2

r1 P2

P1
r2 AD2
D AD1
Količina Robe
Q1 Q2 zajmodavnih Y1 Y2 i usluge
sredstava (realni GDP)
Ekspanzivna monetarna politika
Nivo
cena
LRAS

SRAS1

P2 E2
P1 e1

AD2
AD1
Robe i usluge
Y1 YF (realni GDP)

• Ako do rasta AD koji prati ekspanzivnu monetarnu

politiku dolazi kada je privreda nedovoljno
uposlena to će joj pomoći da dođe u stanje pune
zaposlenosti YF.
• Zato će rast autputa od Y1 na YF biti dugoročan.
Povećavanje AD remeti
ravnotežu LRAS
Nivo
cena

SRAS1

P2 e2
P1 E1

AD2
AD1
Robe i usluge
YF Y2 (realni GDP)

• Obratno, ako do povećavanja tražnje dođe kada

je privreda u stanju pune zaposlenosti YF, tada će
to uzrokovati višak tražnje, više proizvođačke
cene i privremeno veći autput Y2.
Povećavanje AD: dugi rok
Nivo
cena
LRAS SRAS2

SRAS1
P3 E3

P2 e2
P1 E1

AD2
AD1
Robe i usluge
YF Y2 (realni GDP)

• Na duri rok snažna tražnja gura naviše cene resursa

pomerajući kratkoročnu agregatnu ponudu (od
SRAS1 ka SRAS2).
• Cene rastu (od P2 na P3) i autput se ponovo vraća na
nivo za punu zaposlenost (YF od svog privremenog
višeg nivoa Y2).
Kratkoročni efekti restriktivne
monetarne politika
• Prelazak na restriktivniju monetarnu politiku
uvećava realne kamate
• Više kamate smanjuju agregatnu tražnju (na AD2).
• Kada je smanjivanje AD neočekivano, realni autput
će se smanjiti (na Y2) i dolazi do pritiska da se cene
smanje.
Realna
kamata
S2 Nivo
cena
AS1
S1

r2 P1

P2
r1 AD1
D
Količina AD2 Robe
zajmodavnih i usluge
Q2 Q1 sredstava Y2 Y1 (realni GDP)
Restriktivna monetarna politika
Nivo
cena
LRAS

SRAS1

P1 e1
P2 E2

AD1
AD2
Robe i usluge
YF Y1 (realni GDP)

• Stabilizacioni efekti restriktivne monetarne politike

zavise od stanja privrede na koju treba da deluju.
• Restriktivna monetarna politika će smanjiti
agregatnu tražnju. Ako do toga dođe u vreme
snažne tražnje i pregrejane privrede do može
ograničiti ili sprečiti inflatorni bum.
Smanjivanje AD remeti
ravnotežu
Nivo
cena
LRAS

SRAS1

P1 E1
P2 e2

AD1
AD2
Robe i usluge
Y2 YF (realni GDP)

• Obratno, ako do smanjivanja agregatne tražnje

tdođe u vreme kada je privreda u stanju pune
zaposlenosti tada će to poremetiti dugoročnu
ravnotežu i rezultirati recesijom.
Kvantitativna teorija novca
• Kvantitativna teorija novca:

M * V = P *Y
Money Y = Income
Novac Velocity Price Dohodak
Opticaj Cene

• Ako au V i Y konstantni, tada rast M

izaziva proporcionalni rast P.
 Dugoročni efekti ekspanzije ponude
novca
• Predstavićemo dugoročni uticaj rasta godišnje stope
novca sa 3 na 8 procenata.
• Na početku, cene su stabilne (P100) kada se godišnje
novac uvećava za 3%.
• Uvećavanje stope rasta novca uvećava agregatnu
tražnju (pomere je na AD2).
Stopa rasta Nivo cena
ponude novca
LRAS

9 8% rast
SRAS1
6

3 3% rast P100 E1
AD2
Vremenski AD1
periodi Realni
1 2 3 4 YF GDP
(a) Stopa rasta ponude novca. (b) Uticaj na tržište roba i usluga.
 Dugoročni efekti ekspanzije ponude
novca
• Prvo, realni autput može nadmašiti nivo za punu
zaposlenost YF …
međutim, niska nezaposlenost i snažna tražnja
uslovljavaju pritisak ka rastu nadnica i cena drugih
resursa, pomerajući SRAS1 na SRAS2.
• autput se vraća na dugoročni potencijal YF, i nivo
cena se uvećava na P105 (E2).
Stopa rasta Nivo cena
ponude novca
LRAS
SRAS2
9 8% rast
SRAS1
6 P105 E2

3 3% rast P100 E1
AD2
Vremenski AD1
periodi Realni
1 2 3 4 YF Y1 GDP
(a) Stopa rasta ponude novca. (b) Uticaj na tržište roba i usluga.
 Dugoročni efekti ekspanzije ponude
novca
• Ako se brži monetarni rast nastavi, tada AD i SRAS,
nastavljaju da se kreću naviše šti uslovljava više
cene (E3 i tačke iznad.
• Rezultat ovog procesa je trajna inflacija.

Stopa rasta Nivo cena

ponude novca SRAS3
LRAS
SRAS2
9 8% rast P110 E3
SRAS1
6 P105 E2
AD3
3 3% rast P100 E1
AD2
Vremenski AD1
periodi Realni
1 2 3 4 YF GDP
(a) Stopa rasta ponude novca. (b) Uticaj na tržište roba i usluga.
 Ekspanzivna monetarna politika
Tržište zajmodavnih
Kamata sredstava
S2 (očekivana stopa
inflacije = 5 %)

S1 (očekivana stopa
inflacije = 0 %)
i.09%
Podsetnik: nominalna
kamata
je realna plus
premija za inflaciju
r.04%
D2 (očekivana stopa
inflacije = 5 %)

D1 (očekivana stopa
inflacije = 0 %)
Količina
Q zajmodavnih
sredstava
• Za stabilne cene ponuda i tražnja na tržištu zajmodavnih
sredstava su u ravnoteži i kamata je 4%.
• Brza monetarna ekspanzija vodi dugoročnoj inflaciji od 5%, a
kreditori i dužnici ugrađuju tu inflaciju u svoja očekivanja.
• Rezultat je da nominalna kamata i raste na 9%.
Predviđeni monetarni rast
Nivo
cena
LRAS SRAS2

SRAS1
P3 E2
Predviđena inflacija izaziva
rast nominalnih kamata,
SRAS se pomera ulevo.
P1 E1

AD2
AD1
Robe i usluge
YF (realni GDP)

• Kada subjekti očekuju monetarnu ekspanziju to neće izazvati

rast autputa, čak ni kratkoročno.
• Proizvođači ugrađuju rast cena u svoje odluke, što izaziva
smanjivanje agregatne ponude (pomera se na SRAS2).
• Nominalne nadnice, cene i kamate rastu, ali njihove realne
vrednosti su nepromenjene. Rezultat je inflacija.
 Monetarna politika i realni GDP
16
% promena ponude M2a
14
12
10
8
6
4
2
0
-2
% promena realnog GDP b

1960 1965 1970 1975 1980 1985 1990 1995 2000

a Godišnji % rast M2 b procentualna promena realno GDP tokom 4 tromesečja
Izvor: CBeral Reserve Bank of St. Louis, http://www.stls.frb.org.

• Nagli pad stope rasta novca, tokom 1968-1969,

1973-1974, 1977-1978, 1988-1991, i 1999-2000
uslovljavao je smanjivanje realnog GDP i recesije
(osenčeni delovi).
• Obratno, u periodima naglog uvećavanja stoipe
rasta novca, tokom 1971-1972 i 1976, dolazilo je do
brzog rasta GDP.
 Promene ponude novca i inflacija
14 % promena M2 (osa desno) a 12
12 10
10 8
8 6
6 4
4 2
2 % promena inflacije osa levob 0

Δ M2 1960 1965 1970 1975 1980 1985 1990 1995

Δ P 1963 1968 1973 1978 1983 1988 1993 1998
a promena M2 tokom 4 tromesečja b Inflacija tokom 4 tromesečja, pokretni proseci
Izvor: CBeral Reserve Bank of St. Louis, http://www.stls.frb.org. .

• Predstavljen je odnos godišnje stope rasta ponude

novca M2 i godišnje stope inflacije posle 3 godine.
• Dve serije nisu savršeno korelirane, a periodi
ubrzavanja monetarnog rasta (1971-72 i 1975-76)
jesu praćeni ubrzavanjem inflacije posle 3 godine.
• Slično, sporiji rast ponude novca tokom 90tih g.
uslovio je smanjivanje stope inflascije.
 Inflacija i kamata
16
% stopa inflacijea kamata (3 meseca,T-obveznice) a

12

0
1960 1965 1970 1975 1980 1985 1990 1995 2000
a godišnja stopa inflacije izračunata pomoću IPC
Izvor: CBeral Reserve Bank of St. Louis, http://www.stls.frb.org.

• Očekivana inflacija . . .
– Smanjuje ponudu, i
– Uvećava tražnju za zajmodavnim sredstvima,
• Skrećemo pažnju da je kratkoročna kamata rasla
kada se inflacija ubrzavala (i smanjivala kada se
inflacija smanjivala).
 Inflacija i novac
– Međunarodna poređenja 1980 - 1999
• Dijagram predstavlja 1000
odnos prosečnog
godišnjeg rasta ponude
novca i inflacije za period Brazil

1980-1999. Argentina

Stopa inflacije (%, log skala)

100
• Ovaj odnos Mexico
Turkey
Israel
nedvosmiosleno pokazuje: Ecuador
Ghana
Uganda
Poland
viša stopa rasta ponude Venezuela Zambia
Indonesia Hungary
novca vodi višoj stopi Syria
Chile
inflacije Kenya
Portugal
South Africa
10 Italy India Philippines
Izvor: Pakistan
International Monetary Fund, Thailand
International Financial Statistics France Australia
Yearbook,s; Penn World Tables; U.S. Canada
& World Bank, World Belgium Malaysia
Development Index, 2001.
Switzerland Germany

Japan

1
1 10 100 1,000
Stopa rasta ponude novca (%, log skala)