Теоријске основе пумпи и вентилатора

Пумпе и вентилатори - основе

Радијално обртно коло вентилатора

доток
апсолутна
струјница

релативна
струјница
Аксонометријски приказ

Изглед у мeридијанској равни Изглед у основној равни

(увећан приказ у односу на основну раван два пута)

Радиаксијално обртно коло пумпе

Меридијанска раван Аксонометријски приказ

__________________________________________________
______________________________________________________________________________________
Универзитет у Београду, Машински факултет, Катедра за хидрауличне машине и енергетске системе 1
Теоријске основе пумпи и вентилатора

Да би се покупио флуид који истиче из обртног кола, као и да би се рекуперисала енергија,

уграђује се и спирално кућиште, које се, такође прорачунава.

Спирала са обртним колом

Aксијални вентилатор

3
4
2

5 6 7

Aксонометријски приказ (поглед на основну раван)

Ред.бр. Опис:
1 радно коло
2 лопатица
3 уводник
4 цевовод
5 вратило
6 радијални лежај
7 електромотор

Са жељом да се једна турбомашина разуме и прихвати у целости, у наставку је дат пресек

радијалне (центрифугалне) пумпе, са главним елементима, не улазећи у детаље, који би нас
удаљили од теме. Суштинско разумевање начина рада и конструкције једне овакве машине
произилази из познавање фундаменталних области машинства.

__________________________________________________
______________________________________________________________________________________
Универзитет у Београду, Машински факултет, Катедра за хидрауличне машине и енергетске системе 2
Теоријске основе пумпи и вентилатора

5
2
6

3
8

7
4

Пресек радијалне (центрифугалне) пумпе

Легенда:
1- радно коло
2- спирално кућиште
3- поклопац спиралног кућишта
4- механички заптивач
5- лежајеви
6- вратило (са осталим деловима ротационог подсклопа)
7- постоље (ослонац)
8- клин (за везу са електромотором).

__________________________________________________
______________________________________________________________________________________
Универзитет у Београду, Машински факултет, Катедра за хидрауличне машине и енергетске системе 3
Теоријске основе пумпи и вентилатора

Дефиниција геометрије и карактеристичних пресека у меридијанској равни:

Радијална турбомашина:

3 3
2 2 Величина: Значење:
b2 r вертикална (радијална) оса
хоризонтална, аксијална оса
z
предњи диск (оса обртања)
oбимски правац (у смеру
задњи диск u
обртања)
r2 унутрашњи (улазни)
r1
полупречник
1 1 спољашњи (излазни)
0 r2
b1 0 полупречник
b1 улазна ширина кола
r1 b2 излазна ширина кола
r
u z Пресек: Позиција:
непосредно испред уласка у
0-0
радно коло
непосредно иза уласка у
1-1
радно коло
непосредно испред изласка
2-2
из радног кола
непосредно иза изласка из
3-3
радног кола

Напомена: Индекси 1 и 2 су везани за лопатицу, а 0 и 3 за флуидну струју.

Што се тиче дефинисања пресека, исто важи и за радиаксијалне и аксијалне турбомашине.

__________________________________________________
______________________________________________________________________________________
Универзитет у Београду, Машински факултет, Катедра за хидрауличне машине и енергетске системе 4
Теоријске основе пумпи и вентилатора

Аксијална турбомашина (пример: вентилатор):

Дефинисање геометријских параметара аксијaлне

турбомашине (Приликом рада вентилатор се налази
увучен у цевовод.). Наводе се само величине, које
b су својствене аксијалним машинама.
Величина: Значење:
Di пречник главчине
Di Da Da пречник уз кућиште/кућицу
D=  Da  Di  / 2 средњи пречник
b=  Da -Di  / 2 ширина кола
Напомена:
 Аксијална брзина је иста на свим пречницима и
јеноставно се обележава као cz (cz = cz,i= cz,a= cz ).

Апсолутна брзина

Сходно дефинисаној геометрији и координантом систему, наводе се компоненте апсолутне

брзине (с), које су и приказане на слици у наставку.

cr
Величина: Значење:
c c апсолутна брзина
cm cr радијална компонента
cu cz аксијална компонента
cz cm меридијанска компонента
cu обимска компонента

Меридијанска брзина (cm) је, као што се може видети на претходној слици, настала векторским
сабирањем радијалне (cr) и аксијалне (cz) компоненте апсолутне брзине. Усвајајући овакав начин
интерпретације апсолутну брзину (с) можемо представити у равни (шрафирана раван на
претходној слици).

Троугao брзина

С друге стране, апсолутна брзина настаје векторским збиром релативне компоненте брзине (w),
која има правац тангенте на лопатицу радног кола и о чијем изворишту се детаљније говори у
склопу предавања из овог предмета, и преносне компоненте брзине - обимске брзине (u),
познатог правца и смера.
Оваквом интерпретацијом, узимајући у обзир оба начина представљања апсолутне брзине,
долази се до појма троугла брзина. Интересанатно је напоменути, оно што је и очигледно, да се,
на овај начин, просторни појам представља у равни.

__________________________________________________
______________________________________________________________________________________
Универзитет у Београду, Машински факултет, Катедра за хидрауличне машине и енергетске системе 5
Теоријске основе пумпи и вентилатора

Приликом дефинисања елемената

троугла брзина, још једном, ће бити
објашњени познати појмови и уведена
два нова:

w c Величина: Значење:
cm c апсолутна брзина
β cu α cm меридијанска компонента
u cu обимска компонента
u обимска брзина
w релативна брзина
α апсолутни угао
β релативни угао
Напомене:
 Величине наведене у претходној табели добијају индексе зависно од типа турбомашине,
пречника и пресека на коме се троугао брзина одређује. То ће бити у потпуности јасно
приликом израде задатака из oве области, која представља део градива из Теоријских
основа турбомашина.
 Називи углова (α и β) се допуњавају у зависности од пресека (0, 1, 2 или 3) на коме се
одређују. Тако се издавајају углови:
Величина: Значење:
β1 угао лопатице на улазу
β2 угао лопатице на излазу
Сви остали углови, за наведене пресеке се односе на струју флуида.
 Постоји обележавање пресека са редним бројевима од 4, па на даље, ако се после радног
кола налази, нпр. лопатично заколо.

Ојлерова једначина за турбомашине:

Многобројни су закони и једначине које носе име чувеног научника Leonhard Euler (1707-1783.).
У оквиру предавања из предмета Пумпе и вентилатори излажу се теоријске основе, а на овом
месту ће бити скренута пажња на појмове од значаја, као и на обрасце који су најчешће у
употреби.

__________________________________________________
______________________________________________________________________________________
Универзитет у Београду, Машински факултет, Катедра за хидрауличне машине и енергетске системе 6
Теоријске основе пумпи и вентилатора

Из Ојлерове једначине следе изрази за јединичну струјну енергију (напор) кола Yth[J/kg]. Иначе,
да се подсетимо предавања: Напор је она количина јединичне струјне енергије којом се обогати
сваки килограм радног флуида.

Израз за турбомашине:
Обележавање: Број лопатица (z): аксијална
радијална
(x=a, i, sr,...)
Yth∞ ∞ u2c2u-u1c1u=ω(r2 c2u- r1 c1u) ux(c2u,x-c1u,x)=ωr(c2u,x- c1u,x)
Yth Z (коначан број) u2c3u-u1c0u=ω(r2 c3u- r1 c0u) ux(c3u,x-c0u,x)=ωr(c3u,x- c0u,x)

где је ω – угаона брзина (ω=2πn/60, n[min-1] – број обртаја)

Из горње табеле се може видети да у случају аксијалних пумпи (пројектованих на принципу
константног вихора, који се разматра у оквиру овог предмета) важи: Yth,i = Yth,a = Yth,sr= Yth,
односно да је размењени рад у колу исти на свим пречницима.

__________________________________________________
______________________________________________________________________________________
Универзитет у Београду, Машински факултет, Катедра за хидрауличне машине и енергетске системе 7
Теоријске основе пумпи и вентилатора

Значице пумпи и вентилатора

Значица: Ознака. Израз:

Q
протока φ
u2 D22 π/ 4
Y
напора ψ 2
u2 / 2
 8P
снаге λ  3 2
  u2 D2 
 1 Q
брзоходости σ  n
 3/ 4
157 ,78 Y / g 3 / 4

Y / g 
1/ 4
 1/ 4
пречника δ  1,865 D2
 1/ 2
Q
n Q
брзине обртања (специфична брзина обртања) nQ  157 ,78
Y / g 
3/ 4

Напомене:
 Код аксијалних машина се Da (пречник уз кућицу) узима као референтни.
 Код истих машина се уводи и брзинска значица протока (φЕ):
4Q c 
E   z  , где је  =Di / Da (бездимензиони пречник).
ua  Da -Di  π ua 1 
2 2 2

Cordier-ов дијаграм
Горе дефинисане значице имају многоструку примену. Једна од њих је класификација
турбомашина у оквиру Кордиеовог (nQ, δ) дијаграма. Погледати [1], 41. страна.

Двострујна пумпа [1], 42. стр.: Двостепена пумпа [1], 42. стр.:
n 2Q n Q
nQ  nQ 
Y / g   2Y / g 
3/ 4 3/ 4

Постојање предротације (вихора): Без предротације (вихора), тј. униформна струја:

rc0,u≠0 и rc1,u≠0 rc0,u=rc1,u=0

Степен реакције (  или  ) дефинише се као однос прираштаја притисне енергије у колу
и укупно размењеног рада у колу:
Yth ,st Yth  Yth ,dyn Yth ,dyn c22  c12 c22m  c22u  c12m  c12u
    1  1  1
Yth Yth Yth 2Yth 2  u2 c2u  u1c1u 
за случај без предротације и c1m=c2m, што НИЈЕ увек случај код радијалних машина:

__________________________________________________
______________________________________________________________________________________
Универзитет у Београду, Машински факултет, Катедра за хидрауличне машине и енергетске системе 8
Теоријске основе пумпи и вентилатора

c2u 
  1  , односно:   1  th .
2u2 4
Степен реакције реалног кола (  или  ) дефинише се као однос прираштаја притисне
енергије у колу и укупно размењеног рада у колу:
Y Yth  Yth ,dyn Yth ,dyn c2  c2 c2  c2  c2  c2
  th ,st   1  1  3 0  1  3 m 3u 0 m 0 u
Yth Yth Yth 2Yth 2  u2 c3u  u1c0u 
за случај без предротације и c1m=c2m, што НИЈЕ увек случај код радијалних машина:
c 
  1  3u , односно:   1  th .
2u2 4
За случај аксијалних машина (услов једнакости меридијанских брзина је испуњен), када не
постоји предротација важе горе наведени, поједностављени изрази за степене реакције. Прорачун
степена реакције је подразумеван на пречнику уз кућицу (Da). Може се нагласити да се израчуна
и на пречнику уз главчину:  ,i или i .
У случају аксијалних турбомашина цртају се преклопљени троуглови брзина. Када не постоји
предротација, у оквиру бездимензијског троугла брзина може се приказати степен реакције, што
се може видети на следећој слици.



c2u,a /(2uа) c2u,a /(2uа)

w2,a /ua w1,a /ua cz /uа

c2u,a /uа
uа /uа=1
Коефицијент умањења напора кола се дефинише као: ε = Yth/Yth∞,односно за случај струјања
без предротације: ε = c3u / c2u.

Коефицијент умањења напора кола се дефинише, према Пфлајдереровом (C. Pfleiderer)

1 8    
обрасцу, на следећи начин:   , где је p  , z – број лопатица кола,    k  1  2  -
1 p 3z  60 
искуствени коефицијент, где је β2 [º].

Код радних кола са коначним бројем и дебљином лопатица мора да се, приликом прорачуна
узме у обзир и стешњење струјног простора, обухваћено коефицијентом стешњења: У том
__________________________________________________
______________________________________________________________________________________
Универзитет у Београду, Машински факултет, Катедра за хидрауличне машине и енергетске системе 9
Теоријске основе пумпи и вентилатора

случају су меридијанске брзине на улазу и излазу из кола повећане.

Коефицијент стешњења на: Израз:

c0 m z
улазу 1   1
c1m D1 sin 1
c z
излазу  2  3m  1 
c2 m D2 sin  2

Као што се види, коефицијенти стешњења морају да имају вредност мању од 1.

Снаге и степени корисности пумпи и вентилатора

PR Q

P Pi

Pmot Q

P Pi
Pm

__________________________________________________
______________________________________________________________________________________
Универзитет у Београду, Машински факултет, Катедра за хидрауличне машине и енергетске системе 10
Теоријске основе пумпи и вентилатора

Постоје три феномена унутар пумпе:

1. Qk = Q+ΔQ – проток кроз коло. Приказан на слици

Qk лево у оквиру меридијанске равни;
2. флуид у главном току се „таре” о елементе
(унутрашњост обртног кола и спирале);
3. спољашње трење (изражено потребном додатном
снагом PR), у контакту спољашње површине дискова
радног кола и флуида који је зашао у процепе (ΔQ).

__________________________________________________
______________________________________________________________________________________
Универзитет у Београду, Машински факултет, Катедра за хидрауличне машине и енергетске системе 11
Теоријске основе пумпи и вентилатора

Величина: Израз: Напомена:

PH   QY , а код Q – проток турбомашине
хидрауличка снага Y – напор турбомашине
вентилатора: PH  Q pt
Yth = Y+Yv,H
нето снага кола Pkn   QYth v – губитак (Verlust)
H - хидраулички
Qk = Q+ΔQ – проток кроз
коло
(бруто) снага кола Pkn   Qk Yth ΔQ –волуметријски
губитак (проток који
замиче)
снага која се троши на трење Унесена је на горњој
PR
о спољашње површине кола скици.
Pi  Pk  PR Унесена је на горњој
унутрашња снага
скици.
механичка снага (део снаге који се
Pm Унесена је на горњој
троши на трење у лежајевима и
скици.
заптивчима)
снага пумпе (измерена на P  Pi  Pm Унесена је на горњој
спојници пумпе) скици.
Вредности у загради
представљају резерву за
потребна снага мотора Pmot  1, 05  1,15  P стартовање турбомашине,
као и за рад у подручју
повећане снаге.
хидраулички степен корисности  H  PH / Pkn  Y / Yth
волуметријски степен корисности V  Pkn / Pk  Q / Qk
степен корисности којим се
 R  Pk /  Pk  PR   1 / 1   R   R  PR / Pk
обухвата трење по спољашњим
површинама кола
унутрашњи степен корисности i  PH / Pi  V R H
механички степен корисности m  Pi / P
степен корисности пумпе   PH / P  V R Hm

Коришћени извори:
[1] Протић З., Недељковић М. (2006): Пумпе и вентилатори – проблеми, решења, теорија,
Едиција: Механика флуида и Хидрауличне машине, Машински факултет, Београд, пето
издање.
[2] Недељковић М. (школска 1999/2000): Предавања из предмета Теоријске основе
турбомашина и Хидрауличне машине 1.
[3] Росић Б. (2006): Монтажа делова и подсклопова центрифугалне пумпе, Скрипте у форми
Power point презентације, Машински факултет, Београд.
[4] Лабораторија Катедре за хидрауличне машине и енергетске системе
[5] Интернет локација: http://www.cfturbo.com/en/index.html

__________________________________________________
______________________________________________________________________________________
Универзитет у Београду, Машински факултет, Катедра за хидрауличне машине и енергетске системе 12