POJAM I KRIVA TRAŽNJE

Tražnja predstavlja količinu dobara koju su kupci spremni da kupe po određenoj ceni, na
odredjenom tržištu i u određenom vremenu. Ili, pak, tražnja predstavlja količinu novca koju je
kupac spreman da plati da bi kupio određenu količinu dobara.
Međuzavisnost koja postoji između količine traženog dobra i cene tog dobra može se
prikazati pomoću skale tražnje (tabela br. 1). Grafički prikaz skale tražnje predstavlja krivu
tražnje (slika br. 1).

Tabela br. 1

Situacija Tražena količina Cena

A 12 1
B 10 2
C 9 3
D 6 5
E 4 7
F 3 9

10
9
8
7
6
5
P

4
3
2
1
0
0 5 10 15
Q

Slika br. 1

1
 Obim tražnje za nekim dobrom zavisi od više faktora: od cene tog dobra, od cena
supstituta i komplemenata, broja potrošača,njihovih preferancija, dohotka, itd. Ta zavisnost
obima tražnje od nekog faktora izražava se funkcijama tražnje, ali je u teoriji najviše prisutna
cena funkcija koja se izražava relacijom:

Dx=ƒ(px)
gde je D- tražnja, a p- cena dobara.

Ova relacija označava da se sa promenom cene nekog dobra x menja i tražnja za tim
dobrom. Ova međuzavisnost kretanja cene i tražene količine dobara u teoriji je poznata kao
Kurno-Maršalov zakon tražnje, po A. Kurnu i Marsalu (grafički prikaz ove funkcije predstavlja
krivu tražnje, slika br. 1).
Kriva tražnje ima negativan nagib, što znači da se tražnja za nekim dobrom povećava as
smanjenjem cene tog dobra, odnosno, tražnja za nekim dobrom će se smanjiti sa povećanjem
cena tog dobra.
Kriva tražnje u stvarnosti ima stepenast oblik, međutim, u teoriji se koriste neprekidne
krive tražnje zbog lakše teorijske analize.

POJAM I KRIVA PONUDE

Ponuda predstavlja količinu dobara koja se u određenom vremenu, na određenom tržištu

i po određenoj ceni nudi kupcima. Međuzavisnost cene i ponuđene kolicine dobara može se
predstaviti preko skale ponude (tabela br. 2), a grafički prikaz skale ponude predstavlja krivu
ponude (slika br. 2). Zavisnost ponuđene količine nekog dobra od cene tog dobra može se
predstaviti relacijom:
S=ƒ(p), uz uslov ƒ(p)>0

gde je S-ponuđena količina dobara, a p-cena dobara.

Ova relacija ukazuje na to da će proizvođači biti voljni da ponude veću količinu nekog
dobra ukoliko je cena tog dobra veća i obrnuto, proizvođači će ponuditi manju količinu nekog
dobra, ukoliko je cena tog dobra niža. Ova relacija predstavlja zakon ponude, a prvu matematičku
formulaciju zakona ponude dao je A. Kurno.

2
 Tabela br. 2

Ponuđena
Situacija količina Cena
A 2 1
B 4 2
C 6 3
D 8 5
E 10 7
F 12 9
G 14 11

12

10

6
P

0
0 5 Q 10 15

Slika br. 2

Za razliku od krive tražnje koja ima negativan nagib, kriva ponude ima rastući nagib, što
znači da ce ponuda nekog dobra biti veća ako je cena tog dobra veća, odnosno ponuda nekog
dobra biće manja ukoliko je cena tog dobra niža.
Međutim, kod tzv. regresivnih kriva ponude (slika br. 3), ponuda raste istovremeno sa
rastom cena, ali samo do jednog nivoa te cene. Na primer, ako je cena nekog proizvoda 10 dinara
i ponuda tog proizvoda 100 jedinica; ukoliko se cena poveća na 15 dinara (što znači za 5 dinara),
ponuda se takođe povećava na 200 jedinica. Porast cene na 20 dinara dovešće do povećanja
ponude na 300 jedinica i to je najveći obim ponude. Dalji rast cena, umesto da vodi daljem rastu
ponude, on dovodi do postepenog pada ponude. Tako na primer, ako se cena poveća na 35
dinara, ponuda će se smanjiti na 200 jedinica. Najčešći uzrok padu ponude jeste da visoke cene
omogućavaju proizviđačima da i sa smanjenom ponudomostvare visoke dohotke. Pri ceni od 20
dinara i ponudi od 300 jedinica, ukupan prihod biće 6000 dinara, dok je kod cene od 35 dinara i
ponude od 200 jedinica ukupan prihod 7500 dinara. To znači da visoke cene u izvesnim
okolnostima mogu destimulisati ponudu. Do toga najčešće dolazi kod malih proizviđača i
preduzetnika, u poljoprivredi, zanatsvu, jer proizvođači sa visokim cenama i smanjenom

3
ponudom zadovoljavaju svoje novčane potrebe i istovremeno imaju više vremena za druge
životne potrbe.

PRIMER: Štrajkovi i profiti

 
Godine 1979. Ujedinjeni poljoprivredni radnici pozvali su na štrajk protiv uzgajivača
salate u Kaliforniji. Štrajk je bio veoma delotvoran: proizvodnja salate bila je gotovo upola
manja. Ali redukcija u snadbevanju salatom neizbežno je prouzrokovala povećanje cene salate. U
stvari, za vreme štrajka cena salate se povećala skoro za 400 procenata. Pošto je proizvodnja
prepolovljena a cene se učetvorostručile, neto rezultat toga bio je zamalo udvostručavanje profita
proizvođača. Čovek bi mogao da se zapita zašto su proizvođači konačno smirili štrajk. Odgovor
sadrži kratkoročne i dugoročne reakcije ponude. Najviše salate koja se troši u SAD za vreme
zimskih meseci uzgaja se u Carskoj dolini. Kada se ponuda te salate drastično smanjila u jednoj
sezoni, nije bilo vremena da se ona zameni salatom s nekog drugog područja, pa je stoga tržišna
cena salate poletela uvis. Da je štrajk potrajao nekoliko sezona, salata bi mogla da se sadi u
drugim krajevima. To povećanje ponude iz drugih izvora težilo bi da snizi cenu salate ponovo na
njen prosečni nivo, smanjujući time profite uzgajivača iz Carske doline.  

40
35
30
25
20
P

15
10
5
0
0 100 200 300 400
Q

Slika br. 3

4
 ELASTIČNOST TRAŽNJE

U ekonomskom smislu, elastičnost predstavlja osetljivost neke ekonomske veličine na

promene neke druge ekonomske veličine, s kojom se nalazi u nekom korelacijskom odnosu.
Stepen te osetljivosti se meri koeficijentom elastičnosti. U zavisnosti od toga, da li reagovanje
tražnje posmatramo u odnosu na promenu cene tog dobra, ili u odnosu na promenu cene nekog
drugog dobra ili pak na promenu dohotka, razlikujemo tri vrste elastičnosti tražnje, a to je
cenovna, unakrsna i dohodovna elastičnost tražnje.

CENOVNA ELASTIČNOST TRAŽNJE

Prema Kurno-Maršalovom zakonu tražnja je funkcija cene (D=ƒ(p)), što znači da se

tražnja za jednim dobrom posmatra samo u odnosu na cenu tog dobra, naravno, uz pretpostavku
da su svi ostali faktori koji utiču na tražnju (cena supstituta i komplemenata, broj potrošača,
preferencije potrošača, dohodak...) fiksne veličine. Iz Kurno-Maršalovog zakona proizilazi jedino
to da tražnja za jednim dobrom zavisi od cene tog istog dobra, a stepen i karakter zavisnosti se
utvrđuju uz pomoć cenovne elastičnosti tražnje.
Cenovna elastičnost tražnje pokazuje za koliko će se promeniti tražnja za nekim dobrom
ukoliko se cena tog dobra poveća, odnosno smanji. Stepen te osetljivosti tražnje za nekim
dobrom u odnosu na promenu cene tog dobra meri se koeficijentom elastičnosti (E d), koji se
izračunava na sledeći način:

Ed= - (∆Q/Q/∆p/p),

gde je Q-količina tražnje za nekim dobrom, a p-cena tog dobra.

Pošto koeficijent cenovne elastičnosti tražnje uglavnom predstavlja negativan broj, onda
je A. Maršal stavio u formulu predznak minus (-), pa se tako dobijaju pozitivne vrednosti
koeficijenta. U zavisnosti od inteziteta reagovanja tražnje na promenu cena postoje 5 kategorija
cenovne elastičnosti tražnje.
1. Savršeno elastična tražnja predstavlja isključivo toerijsku situaciju. Koeficijent elastičnosti je
beskonačno (Ed= ∞), što znači da i najmanji porast cena nekog dobra dovodi do potpunog

5
prekida tražnje za tim dobrom, a najmanji pad cena dovodi do beskonačnog povećanja tražnje.
Ovakva elastičnost ne postoji u praksi, a grafički se može prikazati linijom koja je paralelna sa x-
osom (slika br. 4).

Slika br. 4

2. Savršeno neelastična tražnja – Koeficijent elastičnosti jednak je nuli (Ed=0) što znači da
nikakve promene u cenama ne mogu da utiču na promenu tražnje, takva tražnja takođe
prvenstveno ima teorijski značaj, ali može se naći i u stvarnosti (npr. tražnja za lekovima,
hlebom). Grafički se prikazuje linijom koja je vertikalna u odnosu na x-osu (slika br. 5).
P

Slika br. 5

6
 Primer: Cena nekog dobra (npr. hleba) je 10 dinara, a tražnja 15 jedinica, ukoliko dođe do
porasta cene tog dobra npr. na 30 dinara, tražnja će ostati nepromenjena.

3. Srazmerno elastična tražnja postoji kada je relativna promena u ceni manja od relativne
promene u traženoj količini (slika br. 6). Koeficijent elastičnosti je veci od jedinice (Ed>1).

Slika br. 6

Primer: Cena nekog dobra je 50 dinara, a tražena količina tog dobra 100 jedinica, ukoliko se
cena tog dobra poveća na 60 dinara tražnja za tim dobrom biće 70 jedinica, što znači da mali
porast cene izaziva veći pad tražnje za tim dobrom.

4.Srazmerno neelastična tražnja postoji kada su relativne promene u ceni veće od relativnih
promena u traženoj količini. Koeficijent elastičnosti je manji od jedinice (E d<1) i kriva tražnje
se približava vertikali (slika br. 7). Ovakav tip tražnje uglavnom postoji kod poljoprivrednih
proizvoda.

7
 P

Slika br. 7

Primer: Cena nekog poljoprivrednog proizvoda je 20 dinara, a tražnja 150 jedinica, ukoliko se
cena poveća na 50 dinara tražnja za tim proizvodom biće manja, recimo 140 jedinica, što znači da
porast cene za 30 dinara izazvao je pad tražnje za svega 10 jedinica.

5. Jedinično elastična tražnja postoji kada relativna promena u ceni izaziva jednaku promenu u
traženoj količini (slika br. 8). Koeficijent elastičnosti jednak je jedinici (Ed=1).
P

Slika br. 8

Primer: Ako se cena nekog dobra poveća za 5%, tražnja za tim dobrom smanjiće se takođe za
5%.
Elastičnost tražnje se može, približno, odrediti i pomoću podataka o ponašanju kupaca
kod promene cena. Ako, npr. posle pada cene neke robe izdaci kupaca za kupovinu ta robe rast,
onda je reč o elastičnoj tražnji. Ukoliko se posle pada cene neke robe smanjuje suma novca za
njenu kupovinu reč je o neelastičnoj tražnji; ako posle pada cena kupci namenjuju istu količinu
novca za kupovinu date robe, onda je to jedinično elastična tražnja.

8
 UNAKRSNA ELASTIČNOST TRAŽNJE

Nekoliko ekonomista marginalističke škole Edžvot (Edgeworth), Fišer (Fisher), Pareto i

Valras (Walras) su isistirali na tome, da prilikom analize tražnje za nekim dobrom mora se uzeti
u obzir ne samo zavisnost tražnje tog dobra od njegove cene, nego i od cene njegovih
komplemenata i supstituta. Između dobara mogu postojati odnosi zavisnosti i nezavisnosti.
Nezavisna dobra su ona dobra na čiju trađnju ne utiču promene u ceni drugih dobara. Međutim,
na tražnju za zavisnim dobrima utiču promene u ceni dugih dobara. Zavisna dobra mogu biti
supstituti i komplementi. Supstituti su dobra sličnih svojstva, što znači da se korišćenje jednog
dobra može zameniti korišćenjem njegovog supstituta (npr. margarin i maslac su supstituti,
pamuk i sintetički materijal...). Komplementarna dobra jesu ona dobra koja su povezana u
procesu potrošnje, što znači da korišćenje jednog dobra traži da se koristi i neko drugo dobro ili
više drugih dobara (npr. automobil i benzin). Za razliku od Kurno-Maršalovog zakona, gde je
tražnja za jednim dobrom funkcija cene tog dobra (D=ƒ(p)), po Valrasovom ili Edžvot-Fišer-
Paretovom zakonu, tražnja za jednim dobrom je funkcija cene tog dobra (p 1), ali i cena njegovih
supstituta i komplemenata (p1, p2, p3...), odnosno:
D=ƒ(p1, p2, p3.....)

Koeficijent unakrsne elastičnosti tražnje izračunava se :

Ed=(∆Qx/Qx/∆py/py)

Ako je koeficijent unakrsne elastičnosti tražnje veći od nule (E d>0) reč je o dobrima koji
su međusobno supstituti, što znači da promena cene jednog dobra izaziva promenu tražnje za
drugim dobrom, ali u istom smeru. Odnosno, porast cene dobra x dovodi do povećanja tražnje za
dobrom y (ako poskupi maslac, tražnja za margarinom će se povećati i obrnuto, ako poskupi
margarin tražnja za maslacem će se povećati). Kod supstituta kriva tražnje se pomera udesno
kada dođe do rasta cena njegovog supstituta, i obrnuto, pomeriće se ulevo ukoliko dođe do pada
cene. Ako je koeficijent unakrsne elastičnosti tražnje negativan (Ed<0), reč je o
komplementarnim dobrima, jer promena cene jednog dobra izaziva promenu tražnje za drugim
dobrom, ali u suprotnom smeru. To znači da će porast cene dobra x, dovesti do pada tražnje za
dobrom y, i obrnuto. Kod dobra koja su komplementarna, kriva tražnje se pomera ulevo kada
dođe do rasta cena, odnosno pomera se udesno kada dođe do pada cene. Na primer, ako poskupi
benzin tražnja za automobilima će opasti, jer automobili ne mogu da se voze bez benzina. U
slucaju kada je koeficijent unakrsne elastičnosti tražnje jednak jedinici (Ed=1), reč je o dobrima
između kojih ne postoje odnosi međuzavisnosti. Opšte gledano, što je koeficijent elastičnosti
tražnje manji broj (pozitivan ili negativan), onda su to dobra slabije međuzavisnosti; što je
koeficijent veći broj to su odnosi supstitucije i komplementarnosti jači.

9
 DOHODOVNA ELASTIČNOST TRAŽNJE

Kod Kurno-Maršalove funkcije D=ƒ(p) i Valras-Edžvot-Fišer-Paretove funkcije D=ƒ(p1,

p2, p3...) nema jednog faktora koji bitno utiče na tražnju, a to je dohodak.
Bitan faktor od kojeg zavisi tražnja, jesu svakako potrebe. Potrbe i preferencije
potrošača izražavaju se preko izbora, odnosno, kupovine određenih dobara. Međutim, na taj izbor
utiču cene dobara, ali i dohodak potrošača, odnosno iznos materijalnih, novčanih sredstava
kojima potrošači (kupci) raspolađu. Na zavisnost tražnje od dohotka najviše su ukazivali Slucki
(Slutsky), Hiks (Hicks) i Alen (Allen) po kojim je tražnja za jednim dobrom funkcija cene tog
dobra, cene njegovih supstituta i komplemenata i dohotka potrošača, odnosno,
D=ƒ(p1, p2, ...pn, I)

Koeficijent dohodovne elastičnosti se izračunava na sledeći način:

Ed=∆Qx/Qx/∆I/I

Dohodovna elastičnost tražnje pokazuje kako promene u dohotku utiču na tražnju za

nekim dobrom, uz pretpostavku sa su cene i potrebe date veličine. Koeficijent dohodovne
elastičnosti tražnje može da bude pozitivan, negativan ili jednak nuli. Kada je E d<0 to znači da
tražnja za nekim dobrom opada kada dohodak raste. Po pravilu do toga dolazi tek na višim
nivoima dihotka potrošača, i reč je o inferiornim dobrima. Kada je koeficijent dohodovne
elastičnosti tražnje pozitivan (Ed>0), radi se o superiornim dobrima, jer tražnja za dobrima raste
sa porastom dohotka. Kada je koeficijent dohodovne elastičnosti tražnje veći od nule, a manji od
jedinice, reč je o dobrima koja su nužna za život; kada je E d>1 radi se o dobrima luksuzne
potrošnje.
Što je potreba za nekim dobrom veća to je i tražnja za takvim dobrom manje elastična i
obrnuto, luksuzna dobra imaju elastičniju tražnju.

10
 ELASTIČNOST PONUDE

Najvažniji faktori koji utiču na ponudu neke robe jesu: cena robe, cene faktora
proizvodnje za proizvodnju te robe, stanje raspoloživr tehnologije, cene robe supstituta i
komplemenata i očekivanja u pogledu budućih cene. Matematički izražena ponuda robe x
predstavlja funkciju cene te robe (px) i cena faktora proizvodnje (px; pi... pn)
Sx=ƒ(px; pi... pn)

Međutim, zbog pojednostavljivanja ponuda robe x se prikazuje samo kao funkcija cene
te robe.
Sx=ƒ(px)

Koeficijent elastičnosti ponude pokazuje za koliko će se procenata promeniti obim

ponude, ukoliko se promeni cena neke robe,odnosno:

Es=∆Qx/ Qx/∆px/px
gde je Q-obim ponude, p-cena robe, a ∆Q i ∆p-promene u ponudi i ceni.

Kao i kod cenovne elastičnosti tražnje i kod cenovne elastičnosti ponude koeficijent
elastičnosti može da bude veći, jednak ili manji od jedinice. Kada je koeficijent elastičnosti
ponude beskonačno (Es=∞), ponuda je savršeno elastična, što znači da malo povećanje cena
dovodi do beskonačnog povećanja ponude, i obrnuto (slika br. 9).
P

Slika br. 9

Ako je koeficijent elastičnosti jednak nuli, ponuda je savršeno neelastična, što znači da
nikakve promene u ceni ne dovode do promene u ponudi neke robe. Kriva ponude u tom slučaju
je vertikalna u odnosu na x-osu (slika br. 10). Ova dva slučaja imaju prevashodno teorijski
značaj.

11
 P

Slika br. 10

Srazmerno elastična ponuda postoji kada je koeficijent elastičnosti veći od jedinice, to

znači da je porast ponude znatno veći od porasta cene (slika br. 11).
P

Slika br. 11

12
 Kod srazmerno neelastične ponude koeficijent elastičnosti je manji od jedinice, odnosno
porast ponude je sada manji od porasta cene (slika br. 12).

Slika br. 12

I kad je koeficijent elastičnosti ponude jednak jedinici, onda je ponuda jedinično

elastična, jer je relativna promena u ponuđenoj količini robe jednaka relativnoj promeni u ceni te
robe (slika br. 13).
P

Slika br. 13

13
 ELASTIČNOST PONUDE U TRENUTNOM, KRATKOM I DUGOM
ROKU

Stepen elastičnosti ponude u velikoj meri zavisi od stanja zaliha i mogućnosti prilagođavanja
obima proizvodnje cenama. S tog aspekta razlikujemo trenutni, kratki i dugi rok. Trenutni rok
obuhvata vreme realizacije već proizvedene robe i zato je ponuda određena stanjem zaliha. U
renutnom roku ponuda će biti elastična ako su zalihe gotovih proizvoda velike. U kratkom roku
obim proizvodnje se može menjati, ali samo u granicama raspoloživih kapaciteta i date
tehnologije, tako da će ponuda biti elastična ako su mogućnosti povećanja proizvodnje veće. Za
razliku od kratkog roka u dugom roku svi faktori proizvodnje su varijabilni (sem prirodnih
resursa, koji su fiksni), tako da obim proizvodnje nije ograničen ni kapacitetom, ni tehnologijom,
pa je elastičnost ponude najveća.

ZNAČAJ ELASTIČNOSTI PONUDE I TRAŽNJE U PRAKSI

Elastičnost tražnje ima veliki značaj u praksi. Naime, u zavisnosti od toga da li je tražnja
za proizvodima koje jedno preduzeće prodaje elastična ili nije zavisi i kretanje prihoda tog
preduzeća. Samuelson je razmatrao tri tipična slučaja ove zavisnosti. U slučaju kada je tražnja za
proizvodima elastična dobitak je veći od gubitka, jer ukupan prihod raste sa smanjenjem cena i
odgovarajućim povećanjem prodaje i preduzeću se isplati da vodi politiku sniženje, a ne
povećanja cena. U drugom slučaju kada se radi o jedinično elastičnoj tražnji dobitak je jednak
gubitku, tako da ukupan prihod ostaje ne promenjen. Preduzeće bi tada trebalo da vodi politiku
stabilnih cena, znači niti da ih povećava, niti da ih smanjuje. I treći slučaj kada je tražnja
neelastična gubitak je veći od dobitka, tako da su ukupan prihod smanjuje i preduzeću se ne
isplati da vodi politiku sniženja cena već bi trebalo da poveća cene svojih priozvoda (tabela br.
3).

14
 Tabela br. 3

UKUPAN
TRAŽNJA CENA PRIHOD

ELASTIČNA RAST OPADA

TRAŽNJA
PAD RASTE

JEDINIČNO RAST KONSTANTAN

ELASTIČNA
PAD KONSTANTAN

RAST RASTE
NEELASTIČNA
PAD OPADA

Što se tiče elastičnosti ponude kod preduzeca ona zavisi od toga da li porast ili pad
proizvodnje pojedinačnog preduzeća izaziva porast ili pad u njegovom graničnom trošku. A kad
je reč o ponudi grane, elastičnost ponude zavisi od toga da li porast ili pad cene dovodi do ulaska
ili izlaska pojedinačnih preduzeća iz grane (rast cena dovodi do ulaska većeg ili manjeg broja
preduzeća u granu, a pad cena dovodi do toga da određeni broj preduzeća napušta granu). Kada
preduzeća proizvode sa svojim maksimalnim kapacitetom, porast proizvodnje izaziva ogroman
porast graničnog troška, tako da je tada ponuda neelastična. Ponuda je elastična onda kada
preduzeća mogu da povećavaju svoju proizvodnju bez porasta (ili sa vrlo malim porastom)
graničnog troška. Da bi preduzeća to postigla potrebno je da imaju obim proizvodnje pri kome će
moći da prodaju svoje proizvode po ceni koja je jednaka minimalnom prosečnom trošku; mali
porast cena izaziva znatno povećanje ponude, a mali pad cena dovodi do velikog smanjenja ili
čak obustavljanja ponude.

15
 SADRŽAJ

POJAM I KRIVA TRAŽNJE......................................................................................................- 1 -

POJAM I KRIVA PONUDE.......................................................................................................- 2 -
ELASTIČNOST TRAŽNJE........................................................................................................- 5 -
CENOVNA ELASTIČNOST TRAŽNJE...................................................................................- 5 -
UNAKRSNA ELASTIČNOST TRAŽNJE.................................................................................- 9 -
DOHODOVNA ELASTIČNOST TRAŽNJE...........................................................................- 10 -
ELASTIČNOST PONUDE.......................................................................................................- 11 -
ELASTIČNOST PONUDE U TRENUTNOM, KRATKOM I DUGOM ROKU....................- 14 -
ZNAČAJ ELASTIČNOSTI PONUDE I TRAŽNJE U PRAKSI..............................................- 14 -

16