2.

STRATEŠKO PLANIRANJE

 Planiranje je temeljna, polazna funkcija menadžmenta i predstavlja proces koji uključuje izbor
zadataka i ciljeva, akcija za njihovo ostvarivanje i zahteva odlučivanje, odnosno, izbor između
alternativnih budućih smerova delovanja.

 Planiranje je osnov za sve ostale aktivnosti zbog toga što se:

 planiranjem definiše pravac delovanja,

 smanjuje neizvesnost i rizik,

 minimiziraju neracioanalnosti i sporedne aktivnosti,

 uspostavljaju standardi kontrole,

 olakšava koordinacija,

 olakšava reagovanje na promene i izazove konkurencije, doprinosi se boljem zadovoljavanju

potrošača.

 Zajedničko u svim definicijama planiranja je shvatanje da je planiranje:

(1) formalni proces,

(2) da se planiranjem utvrđuju ciljevi,

(3) da se planiranjem vrši izbor strategije za ostvarenje tih ciljeva.

Pod planovima se najčešće podrazumevaju odluke (pojedinačne ili određeni skup odluka) kojima se
definišu specifične akcije koje treba preduzeti da bi se realizovali ciljevi organizacije.

 Planiranje ima zadatak preduzeću osigurati :

 da zna zašto postoji i koja mu je osnovna oblast delovanja,

 da zna koje su mu dobre, a koje loše strane,

 da zna koje prilike i pretnje dolaze iz eksterne okoline,

 da može prepoznati i uspostaviti odgovarajuće standarde poslovanja,

 da ima definisana pravila ponašanja (politiku) koje će se pridržavati svi zaposleni u
izvršavanju ciljeva preduzeća.

 U skladu s tim neophodno je odgovoriti na sledeća pitanja:

• gde se preduzeće sada nalazi?

• gde se želi naći u budućnosti?

• kako tamo stići?

ETAPA PROCESA PLANIRANJA

1. Definisanje – odnosno tačno određivanje ciljeva

2. Stvaranje i procena opcija – odnosno razmatranje pravca akcija, koji si mogu preduzeti da bi
se ostvarile planirane akcije

3. Određivanje aktivnosti – ova etapa obuhvata odrađivanje svih aktivnosti koje će biti potrebno
sprovesti da bi najbolja opcija bila uspešna

4. Redosled aktivnosti – je etapa u kojoj se aktivnosti raspoređuju po redu prioriteta

5. Obezbeđenje sredstava – podrazumeva aktivnosti u kojoj se razmatra pitanje sredstava

(finansija, ljudstva, materijalnih sredstava, energije, opreme, informacija...) koja su potrebna da bi se
planirana aktivnost izvršila

6. Ponovno razmatranje plana – znači da se svi detalji plana detaljno preispituju; ova aktivnost
može značiti i počinjanje ispočetka

7. Pripremanje planova akcija i programa rada – detaljna uputstva o tome šta se radi, na koji
način i kada zadaci treba da budu izvršeni

8. Praćenje i kontrola – revizija plana u slučaju potrebe je od suštinskog značaja; posao

menadžera je da prati šta se dešava i da vrši usklađivanje akcija sa planovima i programima rada kad
je to potrebno

PRINCIPI PLANIRANJA
1. PRINCIP POSTOJANOSTI PLANA – Postojanost plana teži da se menja obrnuto proporcionalno
u odnosu na dužinu planskog perioda.

2. PRINCIP POZITIVNE AKCIJE – Verovatnoća budućeg događaja teži da se poveća, ako se

sistematski povećava napor ka njegovoj realizaciji.

3. PRINCIP SADAŠNJIH IZBORA – Tekuće odluke teže da ograniče buduće akcije.

4. PRINCIP OTPORA PROMENOM – Što su veća odstupanja planiranih promena od prihvaćenih

načina, moguć je i veči otpor ljudi u njegovom izvršavanju.

5. PRINCIP UZROKA I POSLEDICA – Budući događaji potiču od tekućih i onih iz prošlosti.

6. PRINCIP POSTEPENE EKONOMSKE PROMENE – Ekonomske veličine teže da se menjaju sporo

kroz vremenski period.

 VRSTE PLANIRANJA prema Heinzu Weihrichu i Haroldu Koontzu:

1. SVRHA I MISIJE – indetifikacija funkcije ili zadatka firme.

2. CILJEVI – krajnje tačke prema kojima su usmerene aktivnosti firme.

3. STRATEGIJE – determinisanje ciljeva firme, usvajanje pravaca akcije , alokacija resursa za

ostvarivanje ciljeva (okvir usmerenog razmišljanja , delovanja).

4. POLITIKE – uopštene izjave ili sporazumi koji usmeravaju razmišljanja u odlučivanju, njima se
definiše područje u kojem su konzistentne s ciljevima.

5. PROCEDURE – planovi neophodnog postupanja u budućim aktivnostima.

6. PRAVILA – nalaganje određenih akcija ili uzdržavanje od njih.

7. PROGRAMI – skup ciljeva , procedura , pravila , zadataka , koraka koje treba preduzeti,
resursa koje treba zaposliti.

8. PRORAČUNI – brojčani izraz očekivanih rezultata ( kontrolni instrument).

 Planiranje ima pet ključnih dimenzija sa kojih se razmatra:

1. ORGANIZACIONU STRUKTURU (planiranje za određenu organizacionu jedinicu, usaglašavanje

planova po nivoima u organizacionoj strukturi),

2. PREDMET (planiranje po pojedinim poslovnim funkcijama, planiranje proizvoda, planiranje

resursa, itd.),

3. ELEMENTE PLANIRANJA (ciljevi, poslovna politika, strategija, budžet, itd.),

4. VREMENSKU DIMENZIJU PLANIRANJA (dugoročno, srednjoročno, kratkoročno planiranje,

uspostavljanje odnosa između različitih vremenskih planova),

5. KARAKTERISTIKE PLANA (npr. strateški, operativni, kvalitativni, kvantitativni, itd.).

VRSTE PLANOVA

• Načini podele planova :

1. prema širini na:

• strateške i

• operativne;

2. prema vremenskom okviru na:

• dugoročne (duži od 5 godina),

• srednjoročne (1-5 godina) i

• kratkoročne (do godinu dana);

3. prema specifičnosti na:

• usmeravajuće i

• specifične.

• Strateško planiranje je dugoročnog karaktera i bavi se formulisanjem ciljeva organizacije kao

celine i pronalaženju najpovoljnijih načina za ostvarivanje tih ciljeva.

• Strateški planovi se primenjuju na nivou čitave kompanije, utvrđuju generalne ciljeve i teže
da pozicioniraju kompaniju u poslovnom okruženju.

• Oni pokrivaju duži vremenski period i odnose se na širi obim organizacije.

• Operativno planiranje je usmereno ka rešavanju konkretnih problema koji se javljaju u praksi.
Operativno planiranje obuhvata prikupljanje informacija, procenu varijanti i izbor najpovoljnijeg
pravca delovanja.

• Operativni planovi proizilaze iz strateških. Oni preciziraju detalje o tome kako bi strateški
planovi trebalo da se ostvare. Postoji više načina za njihovu klasifikaciju, ali je u literaturi iz oblasti
poslovnog planiranja poslednjih dvadesetak godina uobičajena podela na ustaljene planove i planove
koji se samo jedanput sprovode. I jedni i drugi se izvode iz dugoročnih ciljeva preduzeća.

• Ustaljen plan predstavlja unapred određen iskaz koji pomaže menadžeru da donese odluke
koje se ponavljaju. Mada se ustaljeni planovi preispituju svake godine uz moguću reviziju, njih
suštinski karakteriše permanentnost u organizaciji.

• U slučaju planova koji se samo jedanput realizuju menadžer odlučuje unapred koje će se
akcije preduzeti u određenoj situaciji. Kada ta situacija prođe, donosi se novi plan za sledeću situaciju.
Svaka situacija se smatra jedinstvenom i može postojati samo jednom.

• Dugoročno planiranje obuhvata planiranje poslovanja za period više od 5 godina. U

dugoročnin planovima sadržan je veliki stepen rizika i neizvesnosti, jer su u dugom vremenskom
periodu promene neminovne.

• Od dugoročnog planiranja se ne očekuje velika preciznost zato što je široka lepeza mogućih
faktora i kretanja koja će uticati na poslovanje organizacije.

• Koliko menadžeri trebaju daleko da gledaju u budućnost, predstavlja izuzetno kompleksno

pitanje. Oni uvek deluju sa aspekta prošlih događanja i željene budućnosti. Prilikom dugoročnog
planiranja menadžeri se ne bave budućim odlukama dugoročnog planiranja, već se bave budućnošću
sadašnjih odluka.

• Srednjoročno planiranje obuhvata različite periode, a obično je to period od 2 - 5 godina. Za

neke delatnosti period od 7 godina je relativno kratak (recimo šumarstvo), dok je za neke period od 3
godine dug (tekstilna industrija).

• Razuman, a i najčešći rok za ovo planiranje je period od 5 godina. Srednjoročno planiranje je

vremenski period u kome se mogu doneti odluke, preduzeti akcije za njihovu realizaciju i sagledati
efekti delovanja.

• Kratkoročno planiranje predstavlja vremensko planiranje koje se odnosi na period do godinu

dana.

• Za razliku od dugoročnog planiranja, kratkoročno planiranje se temelji na specifikaciji

konkretnih zadataka koje treba realizovati i većoj preciznosti plana. Uobičajeno je dnevno, sedmično,
mesečno, kvartalno i polugodišnje planiranje, koje već spada u domen operativnog planiranja.

• Specifični planovi su jasno definisani planovi, koji ne ostavljaju prostora za interpretaciju. Oni
imaju jasno definisane ciljeve. Ne postoji dvosmislenost, niti pogrešno razumevanje problema.
• Usmeravajući planovi su fleksibilni planovi koji uspostavljaju opšte smernice. Oni obezbeđuju
težište, ali menadžere ne ograničavaju specifičnim ciljevima ili tokovima postupka.

VIZIJA

• Vizija obuhvata ključna uverenja i vrednosti preduzeća, tj. njegovu filozofiju života. To je
jedna razumna i prihvatljiva slika o budućnosti, zasnovana na razumevanju, promenama organizacije
prema tržišnim i konkurentskim trendovima.

• Vizija sadrži dve glavne komponente:

1. osnovnu ideologiju, definiše prirodu jednog preduzeća, odnosno njegov identitet i sastoji se iz
dva dela:

a) osnovne vrednosti (načela i dogme koje vode njegovo

poslovanje)

b) osnovne svrhe (razlog postojanja preduzeća).

2. predvidivu budućnost, treba da predvidi ciljeve na duži rok (10-30

godina) i načine njegovog postizanja.

• Bez obzira ko je kreator vizije važno je da ona bude svima razumljiva i duboko utisnuta u
svest svih članova organizacije.

PRIMJERI VIZIJE

• MPC Holding: Naša vizija je da budemo sinonim za kompaniju koja stalno postavlja više
standarde kako u oblasti poslovanja, trgovine i investicija, tako i u oblasti življenja i koja, ne samo da
uvodi nove navike i trendove, nego ih i predviđa i kreira. Da budemo sinonim za kompaniju koja
posluje u dosluhu s vremenom koje dolazi.

• Tales of Croatia: Biti agencija koja je postavila nove standarde po pitanju tema, sadržaja i
doživljaja; jedinstvena, inovativna i uspešna

MISIJA

• Misija preduzeća predstavlja svrhu njegovog postojanja, odnosno, ono što preduzeće radi.
Ona se izražava u jednoj formi javne izjave, u kojoj se ističe smisao, svrha za značajne interesne grupe
i kreira slika preduzeća za potrošače.

• Misija ima četiri elementa:

1. Svrhu, razlog zašto preduzeće postoji (zadovoljavanje interesnih grupa (stejkohdera) ili širi
društveni interes
2. Strategiju preduzeća, definicija područja delovanja preduzeća, razlozi postojanja, izvori
konkurentske prednosti,

3. Standarde ponašanja, sastavni deo način na koje preduzeće obavlja svoju delatnost.

4. Vrednosti, osnovna uverenja koje vode zaposlene u njihovom radu (marljivost, odanost, ljudski
odnosi) najbolje je kada se poklapaju lične i organizacione vrednosti.

Prema Kotleru misiju, kao složen pojam, čine pet ključnih elemenata:

1. Razvoj preduzeća, misija preduzeća izvire iz istorije i tradicije preduzeća,

2. Tekuće preferencije menadžmenta i vlasnika, menadžment i vlasnik uvek imaju svoju ličnu
viziju i ciljeve koje treba ostvariti,

3. Okolina u kojoj egzistira preduzeće, opasnosti okoline na realizaciju misije preduzeća,

4. Sredstva sa kojim raspolaže preduzeće, sredstva koja omogućuju realizovanje misije,

5. Specifična osposobljenost preduzeća, treba poći od onoga što se najbolje radi u definisanju
misije preduzeća.

PRIMJERI MISIJE

• Mercator: Svojom ponudom proizvoda i usluga za svakodnevnu upotrebu stvoriti najbolje

uslove za potrošače. Uz stručne i motivisane radnike pružiti najbolju uslugu i prijatnu kupovinu
potrošačima u ugodnom okruženju. Rastom i dobrim poslovanjem osigurati dobit za Kompaniju.
Posredstvom naših akcija doprineti poboljšanju kvaliteta života u društvenom i prirodnom okruženju.

• Tales of Croatia: Tales of Croatia je turistička agencija koja se bavi tematskim putovanjima
kako bi osigurala doživljaj putovanja i upoznavanje s običajima i istorijom zemlje na interaktivan i
zabavan način, stavljajući u prvi plan sadržaj i kvalitet. Upoznajući zemlju i putujući kroz nju,
upoznajemo i putujemo kroz sebe.

CILJEVI

• Ciljevi preduzeća se uopšteno mogu definisati kao buduća stanja koja preduzeće namerava
da ostvari i ka kojima su usmerene njegove aktivnost da bi realizovale svoju osnovnu svrhu
postojanja.

Kriterijumi postavljanja ciljeva

• Dva poznata kriterijuma postavljanja efektivnih ciljeva su 5C i SMART.

• Kriterijum 5C ima sledeće značenje pri postavljanju ciljeva:

– Clearly started. Ciljeve treba postaviti tako da budu svim budu jasni,

– Consistent with other objective. Ciljevi moraju biti konzistentni sa drugim ciljevima, što
osigurava njihovu povezanost,
– Checkable-preferably measurable. Svaki cilj koji se postavlja treba biti pre svega merljiv kako
bi se moglo kontrolisati njegovo izvršenje,

– Challenging. Ciljeve treba postavti tako da budu izazovni kako bi motivisali na dostignuće,

– Carry-outable (achievable). Jasni, konzistentni, merljivi i izazovni ciljevi treba da budu

ostvarivi, jer samo takvi ciljevi imaju smisla.

• SMART kriterijum podrazumeva sledeću sistematizaciju ciljeva:

– Specific (Specifičnost). Dobri ciljevi izražavaju tačno ono što se želi ostvariti,

– Measurable (Merljivost). Postojanje određenosti pomaže da ciljevi budu merljivi,

– Action-Oriented (Usmereni na akciju). Kada se postavljaju ciljevi, treba koristiti iskaze, koji
imaju glagole „akcije“ i koji su usmereni na dostignuće rezultata,

– Realistic (Realnost). Dobri ciljevi moraju biti dostižni i predstavljati već sada izazov.

– Time-Limited (Vremenski ograničeni). Treba odrediti vreme u kojem će ciljevi biti ostvareni.

MBO

• Upravljanje putem ciljeva je participativni proces postavljanja individualnih ciljeva menadžera

ili zaposlenih, praćenja njihovog ostvarivanja i davanja povratne informacije menadžerima i
zaposlenima.

• Faze MBO procesa su:

 Definisanje ciljeva,

 Analiza ključnih rezultata,

 Praćenje ostvarenja.

• MBO se koristi kao:

 Sistem za ocenu performansi zaposlenih

 Osnova za utvrđivanje i dodelu stimulativnih primanja u sistemu kompenzacije

 Osnovu za planiranje sistema obuke i razvoja zaposlenih

 Osnovu za promociju zaposlenih

PREDUSLOV ZA USPJEH MBO

Jasni organizacioni ciljevi

• Otvorenost i iskrenost u odnosima zaposlenog i menadžera

• Spremnost zaposlenog da menja ponašanje, da uči i razvija se

• Spremnost menadžera da obezbedi uslove za razvoj zaposlenog

• Formalizacija procesa: procedura, obrazac (elektronski)

• Feedback intervju

PREDNOSTI MBO

• Bolja motivacija

• Povećana odgovornost

• Bolje razumevanje ciljeva

• Bolja komunikacija i poverenje između nadređenih i podređenih

• Objektivniji i realniji ciljevi

• Slaganje organizacionih i ličnih ciljeva

• Razvoj kompetencija zaposlenih

• Kreiranje osnove za fer i motivišuće nagrađivanje

• Pospešuje koordinaciju i integraciju organizacije

NEDOSTACI MBO

• Time consuming i skup proces, malo koristi u odnosu na napore

• Fokus na ciljeve umesto na aktivnosti, planove itd.

• Žrtvovanje dugoročnih rezultata zarad kratkoročnih efekata

• Teško je pronaći ciljeve na koje zaposleni može u potpunosti da utiče

• Mnogi važni ciljevi ne mogu se meriti (doprinos organizacionoj klimi)

• Tendencija postavljanja suviše ambicioznih ciljeva

• Zanemarivanje stvarnih ciljeva i interesa zaposlenih, dominacija organizacionih ciljeva, industrijski

inžinjering
PITANJA?

HVALA ZA PAŽNJU !