Час 8:

Полиноми
II део
Предавач:
Јована Џунић
 Еуклидово дељење
Пример Дељење полинома полинома

𝑃 𝑥 =𝑄 𝑥 𝐾 𝑥 +𝑅 𝑥 ,
Одредити количник и остатак при дељењу полинома 𝑠𝑡 𝑅 < 𝑠𝑡 𝑄
𝑃 𝑥 = 6𝑥 6 − 5𝑥 5 − 5𝑥 4 + 5𝑥 3 − 7𝑥 2 + 7𝑥 + 5 полиномом 𝑄 𝑥 = 3𝑥 2 + 2𝑥 − 1.
6𝑥 6 − 5𝑥 5 − 5𝑥 4 + 5𝑥 3 − 7𝑥 2 + 7𝑥 + 5 : 3𝑥 2 + 2𝑥 − 1 = 2𝑥 4 −3𝑥 3 +𝑥 2 −2 = 𝐾 𝑥
−6𝑥 6 − 4𝑥 5 + 2𝑥 4
−9𝑥 5 − 3𝑥 4 + 5𝑥 3 − 7𝑥 2 + 7𝑥 + 5
9𝑥 5 + 6𝑥 4 − 3𝑥 3
3𝑥 4 + 2𝑥 3 − 7𝑥 2 + 7𝑥 + 5
−3𝑥 4 − 2𝑥 3 + 𝑥 2
−6𝑥 2 + 7𝑥 + 5
6𝑥 2 + 4𝑥 − 2
𝑅 𝑥 = 11𝑥 + 3

𝑃 𝑥 = 𝑄 𝑥 2𝑥 4 − 3𝑥 3 + 𝑥 2 − 2 + 11𝑥 + 3 = 𝑄 𝑥 𝐾 𝑥 + 𝑅 𝑥
Дељивост полинома
Теорема 2. (Еуклидово дељење полинома) За сваки полином 𝑃 𝑥 и ненула полином
𝑄 𝑥 постоје јединствени полиноми 𝐾 𝑥 и 𝑅 𝑥 тако да важи једнакост
𝑃 𝑥 =𝑄 𝑥 ∙𝐾 𝑥 +𝑅 𝑥 ,
при чему је 𝑠𝑡 𝑅 < 𝑠𝑡 𝑄 .

𝐾 𝑥 - количник дељења
𝑅 𝑥 - остатак дељења, 𝑠𝑡 𝑅 < 𝑠𝑡 𝑄
Дељивост полинома
Теорема 2. (Еуклидово дељење полинома) За сваки полином 𝑃 𝑥 и ненула полином
𝑄 𝑥 постоје јединствени полиноми 𝐾 𝑥 и 𝑅 𝑥 тако да важи једнакост
𝑃 𝑥 =𝑄 𝑥 ∙𝐾 𝑥 +𝑅 𝑥 ,
при чему је 𝑠𝑡 𝑅 < 𝑠𝑡 𝑄 .

𝐾 𝑥 - количник дељења
𝑅 𝑥 - остатак дељења, 𝑠𝑡 𝑅 < 𝑠𝑡 𝑄
Када је 𝑅 𝑥 = 0, тј. када важи 𝑃 𝑥 = 𝑄 𝑥 ∙ 𝐾 𝑥 кажемо да је полином 𝑃 𝑥 дељив
полиномом 𝑄 𝑥 , што записујемо
𝑄 𝑥 | 𝑃(𝑥)
Пример

Одредити услове под којима је полином

𝑃 𝑥 = 𝑥 5 + 𝑎 𝑥 4 − 𝑏𝑥 3 − 2𝑎𝑥 2 + 𝑥 + 𝑎
дељив полиномом 𝑄 𝑥 = 𝑥 − 1 2 . Показати да је тада и 4 𝑥 − 1 2
делилац
полинома 𝑃 𝑥 .
Еуклидов алгоритам
Нека су 𝑃(𝑥) и 𝑄(𝑥) не-нула полиноми. Означимо са 𝐷𝑒𝑙𝑖𝑜𝑐𝑖(𝑃, 𝑄) скуп свих полинома
који деле полином 𝑃 и полином 𝑄,
𝐷𝑒𝑙𝑖𝑜𝑐𝑖(𝑃, 𝑄) = {𝑆(𝑥) | 𝑆|𝑃 ∧ 𝑆|𝑄}

Дефиниција 2. Полином 𝐷(𝑥) ∈ 𝐷𝑒𝑙𝑖𝑜𝑐𝑖(𝑃, 𝑄) је највећи заједнички делилац

полинома 𝑃 и 𝑄 ако
𝑆|𝐷 ∀𝑆 ∈ 𝐷𝑒𝑙𝑖𝑜𝑐𝑖(𝑃, 𝑄).

Највећи заједнички делилац два полинома није јединствен полином, они се сви
разликују до на мултипликативну константу.
Скуп највећих заједничких делилаца полинома 𝑃 и 𝑄 као и поједине представнике
овог скупа означаваћемо исто (𝑃, 𝑄).
Еуклидов алгоритам
Теорема 3. Нека су 𝑃, 𝑄, 𝑅, 𝑆 не-нула полиноми. Тада важи:
а) 𝑃 𝑥 = 𝑄 𝑥 𝑆 𝑥 ⇒ 𝑃, 𝑄 = 𝑄
б) 𝑃 𝑥 = 𝑄 𝑥 𝑆 𝑥 + 𝑅(𝑥) ⇒ 𝑃, 𝑄 = (𝑄, 𝑅)

Доказ. а) 𝑄(𝑥) ∈ 𝐷𝑒𝑙𝑖𝑜𝑐𝑖(𝑃, 𝑄) = {𝑆(𝑥) | 𝑆|𝑃 ∧ 𝑆|𝑄}

𝑆|𝑄 ∀𝑆 ∈ 𝐷𝑒𝑙𝑖𝑜𝑐𝑖 𝑃, 𝑄 ⇒ 𝑃, 𝑄 = 𝑄
Еуклидов алгоритам
Доказ. б) 𝑃 𝑥 = 𝑄 𝑥 𝑆 𝑥 + 𝑅(𝑥) ⇒ 𝑃, 𝑄 = (𝑄, 𝑅)
𝐷 ∈ 𝐷𝑒𝑙𝑖𝑜𝑐𝑖 𝑃, 𝑄 ⇔ 𝑃 𝑥 = 𝐷 𝑥 𝐾1 𝑥 ∧ 𝑄 𝑥 = 𝐷 𝑥 𝐾2 (𝑥)
𝑃 𝑥 = 𝑄 𝑥 𝑆 𝑥 + 𝑅 𝑥 ⇒ 𝑅 𝑥 = 𝑃 𝑥 − 𝑄 𝑥 𝑆(𝑥)

⇒ 𝑅 𝑥 = 𝐷 𝑥 𝐾1 𝑥 − 𝐷 𝑥 𝐾2 𝑥 𝑆 𝑥 = 𝐷(𝑥) 𝐾1 𝑥 − 𝐾2 𝑥 𝑆 𝑥
⇒ 𝐷|𝑅 ⇒ 𝐷 ∈ 𝐷𝑒𝑙𝑖𝑜𝑐𝑖 𝑄, 𝑅
⇒ 𝐷𝑒𝑙𝑖𝑜𝑐𝑖 𝑃, 𝑄 ⊆ 𝐷𝑒𝑙𝑖𝑜𝑐𝑖 𝑄, 𝑅

𝐷 ∈ 𝐷𝑒𝑙𝑖𝑜𝑐𝑖 𝑄, 𝑅 ⇔ 𝑄 𝑥 = 𝐷 𝑥 𝐾1 𝑥 ∧ 𝑅 𝑥 = 𝐷 𝑥 𝐾2 (𝑥)
𝑃 𝑥 =𝑄 𝑥 𝑆 𝑥 +𝑅 𝑥
⇒ 𝑃 𝑥 = 𝐷 𝑥 𝐾1 𝑥 𝑆 𝑥 + 𝐷 𝑥 𝐾2 𝑥 = 𝐷(𝑥) 𝐾1 𝑥 𝑆 𝑥 + 𝐾2 𝑥
⇒ 𝐷|𝑃 ⇒ 𝐷 ∈ 𝐷𝑒𝑙𝑖𝑜𝑐𝑖 𝑃, 𝑄
⇒ 𝐷𝑒𝑙𝑖𝑜𝑐𝑖 𝑄, 𝑅 ⊆ 𝐷𝑒𝑙𝑖𝑜𝑐𝑖 𝑃, 𝑄

⇒ 𝐷𝑒𝑙𝑖𝑜𝑐𝑖 𝑃, 𝑄 = 𝐷𝑒𝑙𝑖𝑜𝑐𝑖 𝑄, 𝑅 ⇒ 𝑃, 𝑄 = 𝑄, 𝑅
Еуклидов алгоритам
За одређивање највећег заједничког делиоца полинома 𝑃(𝑥) и 𝑄(𝑥), 𝑠𝑡(𝑃) ≥ 𝑠𝑡(𝑄)
користимо низ једнакости који зовемо Еуклидов алгоритам.
Пример
Одредити највећи заједнички делилац следећих полинома.
а) 𝑃 𝑥 = 𝑥 4 + 𝑥 3 − 3𝑥 2 − 4𝑥 − 1 , 𝑄 𝑥 = 𝑥 3 + 𝑥 2 − 𝑥 − 1;
б) 𝑃 𝑥 = 𝑥 5 + 𝑥 4 − 𝑥 3 − 2𝑥 − 1, 𝑄 𝑥 = 3𝑥 4 + 2𝑥 3 + 𝑥 2 + 2𝑥 − 2;

а) 𝑃 𝑥 = 𝑄 𝑥 𝑥 − 2𝑥 2 − 3𝑥 − 1 𝑆1 𝑥 = 𝑥, 𝑅1 𝑥 = −2𝑥 2 − 3𝑥 − 1
𝑥 1 3 3 𝑥 1
𝑄 𝑥 = 𝑅1 𝑥 − + − 𝑥− 𝑆2 𝑥 = − + , 𝑅2 𝑥 = 𝑥 + 1
2 4 4 4 2 4
𝑅1 𝑥 = 𝑅2 𝑥 −2𝑥 − 1 + 0 ⇒ 𝑅2 | 𝑅1 ⇒ 𝑅1 , 𝑅2 = 𝑅2
⇒ 𝑄, 𝑅1 = 𝑅2 ⇒ 𝑃, 𝑄 = 𝑅2 = 𝑥 + 1
Пример
Одредити највећи заједнички делилац следећих полинома.
а) 𝑃 𝑥 = 𝑥 4 + 𝑥 3 − 3𝑥 2 − 4𝑥 − 1 , 𝑄 𝑥 = 𝑥 3 + 𝑥 2 − 𝑥 − 1;
б) 𝑃 𝑥 = 𝑥 5 + 𝑥 4 − 𝑥 3 − 2𝑥 − 1, 𝑄 𝑥 = 3𝑥 4 + 2𝑥 3 + 𝑥 2 + 2𝑥 − 2;

𝑥 1 14 7 14 7 𝑥 1
б) 𝑃 𝑥 = 𝑄 𝑥 + − 𝑥3 − 𝑥2 − 𝑥 − 𝑆1 𝑥 = + , 𝑅1 𝑥 = 2𝑥 3 + 𝑥 2 + 2𝑥 + 1
3 9 9 9 9 9 3 9
3 1 9 9 3 1
𝑄 𝑥 = 𝑅1 𝑥 𝑥 + − 𝑥2 − 𝑆2 𝑥 = 𝑥 + , 𝑅2 𝑥 = 𝑥 2 + 1
2 4 4 4 2 4
𝑅1 𝑥 = 𝑅2 𝑥 2𝑥 + 1 + 0 ⇒ 𝑅2 | 𝑅1 ⇒ 𝑅1 , 𝑅2 = 𝑅2
⇒ 𝑄, 𝑅1 = 𝑅2 ⇒ 𝑃, 𝑄 = 𝑅2 = 𝑥 2 + 1
Дељивост полинома

Теорема 4. (Безуов став) Остатак при дељењу полинома 𝑃 𝑥 полиномом првог

степена 𝑥 − 𝑧 једнак је вредности полинома 𝑃 𝑧 (у тачки 𝑥 = 𝑧).

Доказ: Посматрамо количник полинома 𝑃 𝑥 и 𝑄 𝑥 = 𝑥 − 𝑧

Теорема 2 ⇒ постоје јединствени полиноми 𝐾 𝑥 и 𝑅 𝑥 (количник и остатак)
такви да је 𝑃 𝑥 = 𝑄 𝑥 𝐾 𝑥 + 𝑅 𝑥 и 𝑠𝑡 𝑅 < 𝑠𝑡 𝑄 .
𝑠𝑡 𝑅 < 𝑠𝑡 𝑄 = 1 ⇒ 𝑠𝑡 𝑅 = 0 ⇒ 𝑅 𝑥 = 𝑎 – константа
⇒ 𝑃 𝑥 = 𝐾 𝑥 𝑥 − 𝑧 + 𝑎 ⇒ 0 = 𝑃 𝑧 = 𝐾 𝑧 𝑧 − 𝑧 + 𝑎 = 𝐾 𝑧 ∙ 0 + 𝑎 = 𝑎.

∀𝑥 (𝑃 𝑥 = 𝐾 𝑥 𝑥 − 𝑧 + 𝑎)
Брзо дељење полинома
𝑃 𝑥 : 𝑥 − 𝑧 = 𝑎𝑛 𝑥 𝑛 + 𝑎𝑛−1 𝑥 𝑛−1 + ⋯ + 𝑎1 𝑥 + 𝑎0 : 𝑥 − 𝑧 = 𝑏𝑛−1 𝑥 𝑛−1 + ⋯ + 𝑏0 , остатак 𝑃 𝑧
⇒ 𝑃 𝑥 = 𝑏𝑛−1 𝑥 𝑛−1 + 𝑏𝑛−2 𝑥 𝑛−2 + ⋯ + 𝑏0 𝑥 − 𝑧 + 𝑃 𝑧

⇒ 𝑎𝑛 = 𝑏𝑛−1 , 𝑎𝑛−1 = −𝑧𝑏𝑛−1 + 𝑏𝑛−2 , …, 𝑎𝑘 = −𝑧𝑏𝑘 + 𝑏𝑘−1 ,…, 𝑎1 = −𝑧𝑏1 + 𝑏0 , 𝑎0 = −𝑧𝑏0 + 𝑃 𝑧

Хорнерова шема 𝑃 𝑧

𝑧 𝑎𝑛 𝑎𝑛−1 𝑎𝑛−2 … 𝑎1 𝑎0

+ 𝑧𝑏𝑛−1 𝑧𝑏𝑛−2 … 𝑧𝑏1 𝑧𝑏0

𝑏𝑛−1 = 𝑎𝑛 𝑏𝑛−2 𝑏𝑛−3 … 𝑏0 𝑃 𝑧

𝑏𝑛−2 = 𝑎𝑛−1 + 𝑧𝑏𝑛−1 𝑏𝑛−3 = 𝑎𝑛−2 + 𝑧𝑏𝑛−2 𝑏0 = 𝑎1 + 𝑧𝑏1 𝑃 𝑧 = 𝑎0 + 𝑧𝑏0
Брзо дељење полинома

Хорнерова шема
𝑧 𝑎𝑛 𝑎𝑛−1 𝑎𝑛−2 … 𝑎1 𝑎0

+ 𝑧𝑏𝑛−1 𝑧𝑏𝑛−2 … 𝑧𝑏1 𝑧𝑏0

𝑏𝑛−1 = 𝑎𝑛 𝑏𝑛−2 𝑏𝑛−3 … 𝑏0 𝑃 𝑧

𝑃 𝑥 = 𝑏𝑛−1 𝑥 𝑛−1 + 𝑏𝑛−2 𝑥 𝑛−2 + ⋯ + 𝑏0 𝑥 − 𝑧 + 𝑃 𝑧

Пример Хорнерова шема
Израчунаћемо 𝑃 −2 за 𝑃 𝑥 = 3𝑥 5 + 2𝑥 3 + 𝑥 2 + 6𝑥 + 2 .
−2 3 0 2 1 6 2
3 −6 14 −27 60 −118
Еуклидово дељење полинома 𝑃 𝑥 и 𝑥 − −2 = 𝑥 + 2
3𝑥 5 + 2𝑥 3 + 𝑥 2 + 6𝑥 + 2 : 𝑥 + 2 = 3𝑥 4 − 6𝑥 3 + 14𝑥 2 − 27𝑥 + 60 остатак 𝑃 −2 = −118
−3𝑥 5 − 6𝑥 4
−6𝑥 4 + 2𝑥 3 + 𝑥 2 + 6𝑥 + 2
6𝑥 4 + 12𝑥 3
14𝑥 3 + 𝑥 2 + 6𝑥 + 2
−14𝑥 3 − 28𝑥 2
−27𝑥 2 + 6𝑥 + 2
27𝑥 2 + 54𝑥
60𝑥 + 2
−60𝑥 − 120
−118
Пример

Уз помоћ Хорнерове шеме одредити количник и остатак при дељењу

полинома 𝑃 𝑥 = 𝑥 5 полиномом 𝑄 𝑥 = 𝑥 − 1 2 = 𝑥 2 − 2𝑥 + 1.

1 1 0 0 0 0 0

1 1 1 1 1 1 𝑃 𝑥 = 𝑥 − 1 𝑥4 + 𝑥3 + 𝑥2 + 𝑥 + 1 + 1
Пример

Уз помоћ Хорнерове шеме одредити количник и остатак при дељењу

полинома 𝑃 𝑥 = 𝑥 5 полиномом 𝑄 𝑥 = 𝑥 − 1 2 = 𝑥 2 − 2𝑥 + 1.

1 1 0 0 0 0 0

1 1 1 1 1 1 𝑃 𝑥 = 𝑥 − 1 𝑥4 + 𝑥3 + 𝑥2 + 𝑥 + 1 + 1

1 2 3 4 5 𝑥 4 + 𝑥 3 + 𝑥 2 + 𝑥 + 1 = 𝑥 − 1 𝑥 3 + 2𝑥 2 + 3𝑥 + 4 + 5

𝑃 𝑥 = 𝑥−1 𝑥 − 1 𝑥 3 + 2𝑥 2 + 3𝑥 + 4 + 5 + 1 = 𝑥 − 1 2
𝑥 3 + 2𝑥 2 + 3𝑥 + 4 + 5 𝑥 − 1 + 1

Количник 𝑥 3 + 2𝑥 2 + 3𝑥 + 4
Остатак 5 𝑥 − 1 + 1 = 5𝑥 − 4
Пример

Применом Хорнерове шеме представити полином 𝑃 𝑥 = 𝑥 5 − 3𝑥 3 + 2𝑥 + 5 у

облику збира полинома по степенима 𝑥 + 1 , тј. одредити коефицијенте
𝑎, 𝑏, 𝑐, 𝑑, 𝑒, 𝑓 тако да важи
𝑃 𝑥 =𝑎 𝑥+1 5+𝑏 𝑥+1 4+𝑐 𝑥+1 3+𝑑 𝑥+1 2+𝑒 𝑥+1 +𝑓

-1 1 0 -3 0 2 5

1 -1 -2 2 0 5

1 -2 0 2 -2

1 -3 3 -1

1 -4 7

1 -5

1 𝑃 𝑥 = 𝑥+1 5
−5 𝑥+1 4
+7 𝑥+1 3
− 𝑥+1 2
−2 𝑥+1 +5
Пример

Применом Хорнерове шеме представити полином 𝑃 𝑥 = 𝑥 5 − 3𝑥 3 + 2𝑥 + 5 у

облику збира полинома по степенима 𝑥 + 1 , тј. одредити коефицијенте
𝑎, 𝑏, 𝑐, 𝑑, 𝑒, 𝑓 тако да важи
5 4 3 2
𝑃 𝑥 = 𝑥+1 −5 𝑥+1 +7 𝑥+1 − 𝑥+1 −2 𝑥+1 +5
Последице Еуклидовог дељења

Дефиниција 3. Полином 𝑄 𝑥 дели полином 𝑃 𝑥 , што записујемо 𝑄 𝑥 |𝑃 𝑥 ,

уколико постоји полином 𝐾 𝑥 тако да важи
𝑃 𝑥 =𝑄 𝑥 𝐾 𝑥 .

⇒ Полином 𝑄 𝑥 дели полином 𝑃 𝑥 ако у Еуклидовом дељењу

𝑃 𝑥 =𝑄 𝑥 𝐾 𝑥 +𝑅 𝑥 , 𝑠𝑡 𝑅 < 𝑠𝑡 𝑄
остатак 𝑅 𝑥 је нула-полином.

Последица 1. Полином 𝑃 𝑥 је дељив полиномом 𝑥 − 𝑧 акко је 𝑃 𝑧 = 0.

Доказ: Последица Безуовог става и дефиниције 2.
Основни став алгебре

Теорема 5. Сваки полином 𝑃 𝑥 ∈ ℂ 𝑥 степена не мањег од првог има

бар једну нулу у скупу комплексних бројева.

Теорема 5. Сваки полином 𝑃 𝑥 ∈ ℂ 𝑥 степена 𝑛 ∈ 𝑁 је производ 𝑛

линеарних фактора.

Теорема 5. Сваки полином 𝑃 𝑥 ∈ ℂ 𝑥 степена 𝑛 ∈ 𝑁 има тачно 𝑛 нула у

скупу комплексних бројева.
Вишеструке нуле

Дефиниција 4. За нулу 𝑧 ∈ ℂ полинома 𝑃 𝑥 кажемо да је вишеструкости 𝑘

(или реда 𝑘) ако постоји полином 𝐾 𝑥 такав да је 𝑃 𝑥 = 𝑥 − 𝑧 𝑘 𝐾 𝑥 и 𝑧 није
нула полинома 𝐾 𝑥 , тј. 𝐾 𝑧 ≠ 0.

За нулу вишеструкости 𝑘 = 1 кажемо да је проста нула.

За нулу вишеструкости 𝑘 > 1 кажемо да је вишеструка нула.
Вишеструке нуле

Теорема 6. Нула 𝑧 ∈ ℂ полинома 𝑃 𝑥 је вишеструкости 𝑘 (или реда 𝑘) акко

важи
𝑃 𝑧 = 𝑃′ 𝑧 = ⋯ = 𝑃 𝑘−1 𝑧 = 0, 𝑃 𝑘 (𝑧) ≠ 0.
Пример

Доказати да је 𝑥 = 1 нула вишеструкости 3 полинома 𝑃(𝑥) ако је:

a) 𝑃 𝑥 = 𝑥 5 − 4𝑥 4 + 14𝑥 2 − 17𝑥 + 6
b) 𝑃 𝑥 = 𝑥 2𝑛 − 𝑛𝑥 𝑛+1 + 𝑛𝑥 𝑛−1 − 1, 𝑛 > 4
Пример

a) 𝑃 𝑥 = 𝑥 5 − 4𝑥 4 + 14𝑥 2 − 17𝑥 + 6, 𝑥 = 1, 𝑘 = 3
Први начин:
1 1 -4 0 14 -17 6
Нула
1 -3 -3 11 -6 0 вишеструкости 1
Нула
1 -2 -5 6 0
вишеструкости 2
1 -1 -6 0 Нула
вишеструкости 3
1 0 -6 Није нула
вишеструкости 4

Из Хорнерове шеме закључујемо да важи факторизација полинома:

𝑃 𝑥 = 𝑥 − 1 3 𝑥2 − 𝑥 − 6
Пример

a) 𝑃 𝑥 = 𝑥 5 − 4𝑥 4 + 14𝑥 2 − 17𝑥 + 6, 𝑥 = 1, 𝑘 = 3
Други начин:
𝑃 1 = 0 на основу Хорнерове шеме ⇒ 𝑥 = 1 јесте нула полинома 𝑃 𝑥
𝑃′ 𝑥 = 5𝑥 4 − 16𝑥 3 + 28𝑥 − 17 ⇒ 𝑃′ 1 = 0
⇒ 𝑥 = 1 је нула бар другог реда
𝑃′′ 𝑥 = 20𝑥 3 − 48𝑥 2 + 28 ⇒ 𝑃′′ 1 = 0
⇒ 𝑥 = 1 је нула бар трећег реда
𝑃′′′ 𝑥 = 60𝑥 2 − 96𝑥 ⇒ 𝑃′′′ 1 = −36 ≠ 0
⇒ 𝑥 = 1 је нула тачно трећег реда
Вишеструке нуле

Теорема 6. Нека су 𝑧1 , 𝑧2 , … , 𝑧𝑚 међу собом различите све нуле полинома

𝑃 𝑥 = 𝑎𝑛 𝑥 𝑛 + 𝑎𝑛−1 𝑥 𝑛−1 + ⋯ + 𝑎1 𝑥 + 𝑎0 ,
чије су вишеструкости 𝑘1 , 𝑘2 , … , 𝑘𝑚 , редом. Тада важи јединствена
факторизација полинома
𝑃 𝑥 = 𝑎𝑛 𝑥 − 𝑧1 𝑘1
𝑥 − 𝑧2 𝑘2
… 𝑥 − 𝑧𝑚 𝑘𝑚
,
где је 𝑘1 + 𝑘2 + ⋯ + 𝑘𝑚 = 𝑛. Наведено разлагање назива се каноничко
разлагање полинома 𝑃 𝑥 .

𝑃 𝑥
Дефлација : 𝑃 𝑧 =0 ⇒𝑄 𝑥 =
𝑥 − 𝑧 нуле?
Последице основног става алгебре

Теорема 7. Полином 𝑄 𝑥 дели полином 𝑃 𝑥 акко су све нуле полинома 𝑄 𝑥

истовремено и нуле полинома 𝑃 𝑥 .
Пример

Одредити највећи заједнички делилац следећих полинома.

а) 𝑃 𝑥 = 2 𝑥 + 3 3
𝑥 + 1 𝑥 − 2 2 , 𝑄(𝑥) = −3 𝑥 + 3 𝑥 + 1 5
𝑥 − 2 7;
б) 𝑃(𝑥) = (𝑥 3 − 1)(𝑥 2 − 2𝑥 + 1), 𝑄(𝑥) = 𝑥 2 − 1 3

а) 𝑃, 𝑄 = 𝑥 + 3 𝑥 + 1 𝑥 − 2 2

б) 𝑃, 𝑄 = 𝑥 − 1 3
Пример

Формирати моничан полином најмањег степена чије су нуле 1,1 + 𝑖, 2 − 3𝑖.

𝑃 𝑥 = 1 ∙ 𝑥𝑥 −
− 1 𝑥𝑥 − 11 +
+𝑖 𝑥 −
− 2 − 3𝑖
= 𝑥 − 1 𝑥 − 1 − 𝑖 𝑥 − 2 + 3𝑖

Формирати полином најмањег степена чије су нуле 1,1 + 𝑖, 2 − 3𝑖, а водећи

коефицијент је једнак 2𝑖.

𝑃 𝑥 = 2𝑖 ∙ 𝑥 − 1 𝑥 − 1 − 𝑖 𝑥 − 2 + 3𝑖
Пример

Формирати полином 𝑃 𝑥 најмањег степена чије су нуле 1,2,3 и важи да је 𝑃 −1 = 72.

𝑃 𝑥 = 𝑎3 ∙ 𝑥 − 1 𝑥 − 2 𝑥 − 3
𝑃 −1 = 𝑎3 ∙ −1 − 1 −1 − 2 −1 − 3
= −24𝑎3
𝑃 −1 = 72
⇒ −24𝑎3 = 72
⇒ 𝑎3 = −3
Пример

Формирати полином 𝑃 𝑥 најмањег степена чије су нуле 1,2,3 и важи да је 𝑃 −1 = 1.

𝑃 𝑥 = 𝑎3 ∙ 𝑥 − 1 𝑥 − 2 𝑥 − 3
𝑃 −1 = 𝑎3 ∙ −1 − 1 −1 − 2 −1 − 3
= −24𝑎3
𝑃 −1 = 1
⇒ −24𝑎3 = 1
⇒ 𝑎3 = −1/24
Вијетове формуле

𝑃 𝑥 = 𝑎2 𝑥 2 + 𝑎1 𝑥 + 𝑎0 = 𝑎2 𝑥 − 𝑧1 𝑥 − 𝑧2
= 𝑎2 𝑥 2 − 𝑧1 + 𝑧2 𝑥 + 𝑧1 𝑧2

𝑎1
𝑧1 + 𝑧2 = − ,
𝑎2
𝑎0
𝑧1 𝑧2 =
𝑎2
Вијетове формуле

𝑃 𝑥 = 𝑎3 𝑥 3 + 𝑎2 𝑥 2 + 𝑎1 𝑥 + 𝑎0 = 𝑎3 𝑥 − 𝑧1 𝑥 − 𝑧2 𝑥 − 𝑧3

= 𝑎3 𝑥 3 − 𝑧1 + 𝑧2 + 𝑧3 𝑥 2 + 𝑧1 𝑧2 + 𝑧1 𝑧3 + 𝑧2 𝑧3 𝑥 − 𝑧1 𝑧2 𝑧3

𝑎2
𝑧1 + 𝑧2 + 𝑧3 = − ,
𝑎3
𝑎1
𝑧1 𝑧2 + 𝑧1 𝑧3 + 𝑧2 𝑧3 = ,
𝑎3
𝑎0
𝑧1 𝑧2 𝑧3 = −
𝑎3
Вијетове формуле

𝑃 𝑥 = 𝑎𝑛 𝑥 𝑛 + 𝑎𝑛−1 𝑥 𝑛−1 + ⋯ + 𝑎1 𝑥 + 𝑎0 = 𝑎𝑛 𝑥 − 𝑧1 𝑥 − 𝑧2 … 𝑥 − 𝑧𝑛

𝑎𝑛−1
𝑧1 + 𝑧2 + ⋯ + 𝑧𝑛 = − ,
𝑎𝑛
𝑎𝑛−2
𝑧1 𝑧2 + 𝑧1 𝑧3 + ⋯ + 𝑧𝑛−1 𝑧𝑛 = ,
𝑎𝑛
𝑎𝑛−3
𝑧1 𝑧2 𝑧3 + 𝑧1 𝑧2 𝑧4 + ⋯ + 𝑧𝑛−2 𝑧𝑛−1 𝑧𝑛 = − ,
𝑎𝑛
⋮
𝑛
𝑎0
𝑧1 𝑧2 … 𝑧𝑛 = −1
𝑎𝑛
Пример

Нека су 𝑧1 , 𝑧2 , 𝑧3 нуле полинома 𝑃 𝑥 = 𝑥 3 − 2𝑥 + 2020. Одредити монични полином

𝑄 𝑥 тако да су
a)−𝑧1 , −𝑧2 , −𝑧3 , b) ±𝑧1 , ±𝑧2 , ±𝑧3 ,
нуле полинома 𝑄 𝑥 .

𝑃 𝑥 = 𝑥 3 − 2𝑥 + 2020 = 𝑥 − 𝑧1 𝑥 − 𝑧2 𝑥 − 𝑧3

а) 𝑄 𝑥 = 𝑥 − −𝑧1 𝑥 − −𝑧2 𝑥 − −𝑧3 б) 𝑄 𝑥 = 𝑥 − −𝑧1 𝑥 − −𝑧2 𝑥 − −𝑧3

= − −𝑥 − 𝑧1 −𝑥 − 𝑧2 −𝑥 − 𝑧3 ∙ 𝑥 − 𝑧1 𝑥 − 𝑧2 𝑥 − 𝑧3

= −𝑃 −𝑥 = − −𝑥 3
− 2 −𝑥 + 2020 = −𝑃 −𝑥 𝑃 𝑥

= − −𝑥 3 + 2𝑥 + 2020 = 𝑥 3 − 2𝑥 − 2020 𝑥 3 − 2𝑥 + 2020

= 𝑥 3 − 2𝑥 − 2020
Нуле полинома ℝ 𝑥

Теорема 8. Комплексне нуле реалних полинома долазе у коњуговано комплексним

паровима,
𝑃 𝑧 = 0 ⇔ 𝑃 𝑧ҧ = 0.

Доказ:
𝑃 𝑥 = 𝑎𝑛 𝑥 𝑛 + 𝑎𝑛−1 𝑥 𝑛−1 + ⋯ + 𝑎1 𝑥 + 𝑎0 ∈ ℝ 𝑥 ⇔ 𝑎𝑘 ∈ ℝ, 𝑘 = 0,1, … , 𝑛
⇔ 𝑎𝑘 = 𝑎𝑘 .
𝑧 ∈ ℂ , 𝑃 𝑧 = 0.
⇒
𝑃 𝑧ҧ = 𝑎𝑛 𝑧ҧ 𝑛 + 𝑎𝑛−1 𝑧ҧ 𝑛−1 + ⋯ + 𝑎1 𝑧ҧ + 𝑎0 = 𝑎𝑛 𝑧 𝑛 + 𝑎𝑛−1 𝑧 𝑛−1 + ⋯ + 𝑎1 𝑧 + 𝑎0 = 𝑃 𝑧 = 0
Пример

Формирати моничан полином најмањег степена са

а) реалним коефицијентима б) комплексним коефицијентима
чије су нуле 1 + 2𝑖 вишеструкости 2, проста нула је 6, и −3 је нула вишеструкости 3.

2 2 3
а) 𝑃 𝑥 = 𝑥 − 1 + 2𝑖 𝑥 − 1 + 2𝑖 𝑥 − 6 𝑥 − −3
= 𝑥 − 1 − 2𝑖 2 𝑥 − 1 + 2𝑖 2 𝑥 − 6 𝑥 + 3 3

б) 𝑃 𝑥 = 𝑥 − 1 − 2𝑖 2
𝑥−6 𝑥+3 3
Нуле полинома ℝ 𝑥

Последица 4. Реални полином 𝑃 𝑥 = 𝑎𝑛 𝑥 𝑛 + 𝑎𝑛−1 𝑥 𝑛−1 + ⋯ + 𝑎1 𝑥 + 𝑎0 дозвољава

факторизацију у скупу ℝ 𝑥 облика
𝑟 𝑚
𝑠𝑘
𝑃 𝑥 = 𝑎𝑛 ෑ 𝑥 − 𝑧𝑘 ෑ 𝑥 2 + 𝑝𝑘 𝑥 + 𝑞𝑘 𝑙𝑘
, 𝑟, 𝑚 ≥ 0.
𝑘=0 𝑘=0
𝑃 𝑥 = 𝑎𝑛 𝑥 − 𝑧1 𝑘1 𝑥 − 𝑧2 𝑘2 … 𝑥 − 𝑧𝑚 𝑘𝑚

Доказ:
Нуле полинома ℝ 𝑥

Последица 4. Реални полином 𝑃 𝑥 = 𝑎𝑛 𝑥 𝑛 + 𝑎𝑛−1 𝑥 𝑛−1 + ⋯ + 𝑎1 𝑥 + 𝑎0 дозвољава

факторизацију у скупу ℝ 𝑥 облика
𝑟 𝑚
𝑠𝑘
𝑃 𝑥 = 𝑎𝑛 ෑ 𝑥 − 𝑧𝑘 ෑ 𝑥 2 + 𝑝𝑘 𝑥 + 𝑞𝑘 𝑙𝑘
, 𝑟, 𝑚 ≥ 0.
𝑘=0 𝑘=0
𝑃 𝑥 = 𝑎𝑛 𝑥 − 𝑧1 𝑘1 𝑥 − 𝑧2 𝑘2 … 𝑥 − 𝑧𝑚 𝑘𝑚

Доказ: За сваку комплексну нулу 𝑧𝑘 и број 𝑧𝑘 ће бити нула ⇒ 𝑥 − 𝑧𝑘 𝑥 − 𝑧𝑘 ∣ 𝑃 𝑥

𝑥 − 𝑧𝑘 𝑥 − 𝑧𝑘 = 𝑥 2 − 𝑧𝑘 + 𝑧𝑘 𝑥 + 𝑧ถ 2
𝑘 𝑧𝑘 = 𝑥 + 𝑝
ด𝑘 𝑥 + 𝑞
ด𝑘 .
∈ℝ ∈ℝ ∈ℝ ∈ℝ
𝑃 𝑥
Настављајући исти поступак за полином ∈ ℝ 𝑥 , итд. добијамо тражену
𝑥 2 +𝑝𝑘 𝑥+𝑞𝑘
факторизацију.
Нуле полинома ℝ 𝑥
Сваки полином скупа ℝ 𝑥 непарног степена има
бар једну реалну нулу. Доказати.

𝑟 𝑚
𝑠𝑘
𝑃 𝑥 = 𝑎2𝑛+1 ෑ 𝑥 − 𝑧𝑘 ෑ 𝑥 2 + 𝑝𝑘 𝑥 + 𝑞𝑘 𝑙𝑘

𝑘=1 𝑘=1
𝑄 𝑥 𝑅 𝑥

𝑟, 𝑚 ≥ 0

⇒ 𝑠𝑡 𝑅 = 2𝑚 ≤ 2𝑛 + 1 , 𝑠𝑡 𝑃 = 2𝑛 + 1

⇒ 𝑠𝑡 𝑄 = 2 𝑛 − 𝑚 + 1 ≥ 1.
Нуле полинома ℤ 𝑥
𝑝
Теорема 9. Рационалне нуле , 𝑝, 𝑞 = 1, полинома са целобројним коефицијентима
𝑞
𝑃 𝑥 = 𝑎𝑛 𝑥 𝑛 + 𝑎𝑛−1 𝑥 𝑛−1 + ⋯ + 𝑎1 𝑥 + 𝑎0 задовољавају
𝑝|𝑎0 и 𝑞|𝑎𝑛 .

𝑝 𝑝 𝑛 𝑝 𝑛−1 𝑝 𝑝
Доказ: 𝑃 = 𝑎𝑛 + 𝑎𝑛−1 +⋯+ 𝑥 + = 0 /∙ 𝑞 𝑛
𝑞 𝑞 𝑞 𝑞 𝑞
⇒ 𝑎𝑛 𝑝𝑛 + 𝑎𝑛−1 𝑝𝑛−1 𝑞 + 𝑎𝑛−2 𝑝𝑛−2 𝑞 2 + ⋯ + 𝑎1 𝑝𝑞 𝑛−1 + 𝑎0 𝑞 𝑛 = 0

10 𝑎𝑛 𝑝𝑛 + 𝑎𝑛−1 𝑝𝑛−1 𝑞 + 𝑎𝑛−2 𝑝𝑛−2 𝑞 2 + ⋯ + 𝑎1 𝑝𝑞 𝑛−1 = −𝑎0 𝑞 𝑛

⇔ 𝑝 𝑎𝑛 𝑝𝑛−1 + 𝑎𝑛−1 𝑝𝑛−2 𝑞 + ⋯ + 𝑎1 𝑞 𝑛−1 = −𝑎0 𝑞 𝑛 ⇒ 𝑝|𝑎0

20 𝑎𝑛 𝑝𝑛 = − 𝑎𝑛−1 𝑝𝑛−1 𝑞 + 𝑎𝑛−2 𝑝𝑛−2 𝑞 2 + ⋯ + 𝑎1 𝑝𝑞 𝑛−1 + 𝑎0 𝑞 𝑛

⇔ 𝑎𝑛 𝑝𝑛 = −𝑞 𝑎𝑛−1 𝑝𝑛−1 + 𝑎𝑛−2 𝑝𝑛−2 𝑞 + ⋯ + 𝑎1 𝑝𝑞 𝑛−2 + 𝑎0 𝑞 𝑛−1 ⇒ 𝑞|𝑎𝑛
 Нуле полинома ℤ 𝑥
Какве су рационалне нуле моничног
полинома са целобројним
коефицијентима?

𝑃 𝑥 = 1 ∙ 𝑥 𝑛 + 𝑎𝑛−1 𝑥 𝑛−1 + ⋯ + 𝑎1 𝑥 + 𝑎0
𝑝
𝑃 =0
𝑞
𝑝|𝑎0 и 𝑞|𝑎𝑛 = 1 ⇒𝑞=1
Рационалне нуле таквог полинома су
цели бројеви, делиоци слободног
члана.
Пример

Одредити све нуле полинома 𝑃 𝑥 = 𝑥 4 + 6𝑥 3 + 11𝑥 2 + 6𝑥. Која је највећа разлика

између нула овог полинома?

𝑃 𝑥 = 𝑥 4 + 6𝑥 3 + 11𝑥 2 + 6𝑥 = 𝑥 𝑥 3 + 6𝑥 2 + 11𝑥 + 6
Сви коефицијенти су позитивни ⇒ све реалне нуле су негативни бројеви.
𝑄 𝑥 = 𝑥 3 + 6𝑥 2 + 11𝑥 + 6, ако има рационалне нуле оне су целобројни делиоци броја 6
⇒ целобројне нуле тражимо међу бројевима −1, −2, −3, −6.
𝑝|𝑎0 и 𝑞|𝑎𝑛
-2 1 6 11 6
⇒ 𝑄 𝑥 = 𝑥 + 2 𝑥 2 + 4𝑥 + 3 = 𝑥 + 2 𝑥 + 1 𝑥 + 3
1 4 3 0

Нуле полинома 𝑃 𝑥 су 0, −1, −2, −3, па је највећи размак између нула 3.

Пример
Испитати да ли полином има рационалне нуле
𝑃 𝑥 = 4𝑥 5 − 𝑥 2 + 12

Рационалне нуле
𝑝
полинома 𝑃 𝑥 . 𝑝|𝑎0 и 𝑞|𝑎𝑛
𝑞

Делиоци броја 4 : 𝑞 ∈ {1, 2, 4}

Делиоци броја 12 : 𝑝 ∈ {1, 2, 3, 4, 6, 12}
𝑝|𝑎0
𝑝
1 2 3 4 6 12
𝑞
1 1 2 3 4 6 12

𝑞|𝑎𝑛 1 3
2 1 2 3 6
2 2
1 1 3 3
4 1 3
4 2 4 2