NISMO 100% SIGURNI U

ODGOVORE, AKO IMATE

PRIMEDBE I MISLITE DA NA NEKO
PITANJE TREBA DA SE DA
DRUGACIJI ODGOVOR FEEL FREE
TO REACH US PREKO GRUPE NA
WHATSAPP-U :)

UVOD U INŽENJERSTVO

1. Faze i očekivane aktivnosti inženjerskog pristupa u rešavanju

problema.

Faze inženjerskog pristupa:

- Ideja (Identifikacija problema)

- Koncept (Pronalazak postojećih rešenja, obraćanje pažnje na

zahteve i na ograničenja)

- Planiranje (Određivanje ciljeva, pravljenje planova i poštovanje

rokova)

- Dizajn (Crteži, šeme, modeli algoritmi, dokaz koncepta)

- Razvoj (Prototipi, izvođenje eksperimenta, testiranje prototipa,

potvrda da je rešenje dobro, verifikacija)
 - Pokretanje (rezultati)

Očekivanja:

Od nas se očekuje da rezultat uvek bude neki proizvod koji funkcioniše, to

je cilj inženjerskog pristupa. Najbitnji element inženjerstva je
FUNKCIONALNOST.

2. Koji pristupi se koriste u predlaganju idejnog rešenja?

U predlaganju idejnog rešenja najbitnije je PRIKUPLJANJE

INFORMACIJA. To prethodi svakom predlogu rešenja.

Postoje različiti pristupi u predlaganju idejnog rešenja:

- Adaptacija (prilagođavanje) postojećih rešenja iz jedne oblasti za

primenu u drugoj oblasti (to je nova funkcionalnost).

- Korišćenje SLIČNOSTI REŠENJA za pronalaženje novih rešenja.

- FOKUSIRANO UNAPREĐENJE kroz favorizovanu optimizaciju

pojedinih karakteristika rešenja (npr cena/mogućnost masovne
proizvodnje/spoljni izgled...).

- Brainstorming (Bombardovanje idejama): Učešće različitih

stručnjaka sa različitim profilima koji su donekle familijarni sa oblašću,
kreativni pristup iznošenju ideja bez odbacivanja unapred bilo koje
ideje, tu imamo manji broj učesnika (npr 4-6), iznose se ideje ali se ne
vrši njihova evaluacija (procena). Svi učesnici su ravnopravni, a
moderator sastanka je LIDER TIMA.

-Funkcionalna sinteza: To je podela složenih problema na manje

celine za koje se definišu očekivani funkcionalni zahtevi. Za ovakve
zahteve definišu se predlozi rešenja. Posle se razmatra koncept
funkcionisanja kompletnog sistema kao kombinacija funkicionalonosti
delova sistema.

Inverzija resenja-nekonvencionalni predlozi rešenja suprotni

od uobičajenih (zašto ne probati vertikalnu montažu umesto

uobičajene horizontalne, zašto ne probati sa otvaranjem vrata

 nagore umesto u stranu, ...?)

3. Primer izbora varijante idejnog rešenja na osnovu matrice

odlučivanja.
4. Sadržaj elektortehničke dokumentacije prema nacionalnim
propisima.

Dokumentacija se sastoji od sledećih delova:

1) Glavna sveska

2) Projekti

1) Sadrži podatke o projektu i učesnicima u izgradnji, kao i druge podatke i

dokumente koji su bitni za izdavanje lokacijskih uslova, utvrđivanje
usklađenosti rešenja u projektu sa lokacijskim uslovima...

*Ako se tehničkoj dokumentaciji prilažu neki drugi podaci i dokumenti

(projektni zadatak, kopija lokacijskih uslova, kopija plana...) prilažu se kao
deo glavne sveske. U tehničkoj dokumentaciji glavna sveska se označava
sa "O".

2) Projekti se izrađuju u delovima, prema oblastima (sadržaju). U tehničkoj

dokumentaciji označeni su rednim brojevima i uredno složeni u sveske.

5. Kaskadni pristup u razvoju softverskih proizvoda (osnovne faze,

prednosti i nedostaci).

Kaskadni pristup (waterfall model) - zasniva se inženjerskoj ideji

sekvencijalnog rešavanja problema. Originalni koncept predviđa postojanje
faza u razvoju softvera.

Definisanje zahteva -> Projektovanje -> Implementacija -> Integracija ->

Testiranje -> Instalacija -> Održavanje

Prednosti:

-Dobro definisanje zahteva I projektovanje su najbitnije faze koje

donose uštede -> PROJEKTOVANJE UNAPRED

-Insistiranje na dokumentaciji kao I na izvornom kodu

Nedostaci:
-Problemi sa promenama specifikacija od strane klijenta (ako promeni
zahteve posle faze specifikacije vreme je potrošeno).

-Testiranje (nedostatak povratne informacije).

-Uske spec. poslova pojedinih članova tima.

6. Koje su osnovne razlike između inženjerskih i softverskih

projekata u pogledu metodologije realizacije?

Kod INŽENJERSKIH PROJEKATA MODULARNOST postoji uglavnom za

unapred predviđene nadogradnje, dok je kod SOFTVERSKIH
PROJEKATA MODULARNOST visoko poželjni atribut, naročito kod agilnih
metoda. Takođe kod INŽENJERSKIH PROJEKATA većina proizvoda je
visokointegrisana sa ciljem minimalne cene, veličine, težine, a kod
SOFTVERSKIH PROJEKATA veličina softvera I proračunski zahtevi često
nisu bitni faktori.

Kod INŽENJERSKIH PROJEKATA se mnoge promene ne mogu ubaciti

ako nisu predviđene u prvobitnom planu I cena je vrlo visoka jer mora da
pokrije I potrošeni materijal dok kod SOFTVERSKIH PROJEKATA cena je
potrebna samo za ljudski rad I ako je arhitektura softverskog proizvoda
dobro osmišljena, promene su izvodljive.

Kada je u pitanju TIM, kod INŽENJERSKIH PROJEKATA postoje

specijalizovani člajnovi tima koji poseduju specifična znanja koja se ne
mogu lako razmenjivati I nadoknaditi dok je kod SOFTVERSKIH
PROJEKATA promenljivost I kompatibilnost članova tima moguća
pogotovo kod agilnog pristupa razvoju softvera.

7. Koji su glavni problemi vozila sa SUS motorima?

Brzina rada sus motora ima znacajnu ulogu u potrosnji i obicno imamo
manju potrosnju pri manjim brzinama nego pri vecim uz istu razvijenu
snagu. Ukoliko zelimo da izbegnemo neefikasan rad sus motora treba
izbegavati brzine bliske miinimalnoj ili maksimalnoj brzini. Prenosni
mehanizam treba da omoguci efikasan rad. Problemi su visestruki:
zagadjenje zivotne sredine, los stepen iskoriscenja, koriscenje
neobnovljivih izvora energije, nemogucnost rekuperativnog kocenja,
relativno velika masa, slozenost...
8. Osnovni koncept HV (zasto HV) i režim rada?

Osnovni koncept HV (HV – hibridna vozila (vozila koja imaju dva ili više
izvora napajanja)). Hibridni pogon pruža mogućnost izbora izvora
napajanja i to na više načina:

- Pogon 1 se koristi za pokretanje vozila samostalno.

- Pogon 2 pokreće vozilo samostalno.

- Oba pogona (1 i 2) pokreću vozila zajedničkim delovanjem.

- Pogon 2 dobija energiju iz pogona 1.

- Pogon 2 prima regenerativnu energiju od vozila

- Pogon 2 prima energiju i od pogona 1 i iz vozila (regeneracija)

- Pogon 1 isporučuje energiju vozilu i pogonu 2 istovremeno.

- Pogon 1 prosleđuje energiju pogonu 2, a pogon 2 pokreće vozilo.

- Pogon 1 pokreće vozilo, a pogon 2 se napaja preko vozila.

9. Arhitektura red HEV, prednosti i nedostaci.

Redni HEV (serijski): I mehanicki i električni izvor energije napajaju

pretvarač koji ima ulogu da obezbedi energetsku i funkicionalnu
(upravljačku) vezu izvora napajanja.Prilikom regeneracije energije ovaj
pretvarač energije šalje baterijama. Motor SUS je primarni izvor energije, a
baterije imaju ulogu da obezbede dinamičke zahteve.

Prednosti rednog HEV:

- Nema direktne mehaničke veze između SUS motora pogona vozila, pa

zbog toga SUS motor može biti podesen da radi u optimalnim uslovima ,
u zoni maksimalne efikasnosti i sa manjom emisijom.

- Zbog dobre vucne karakteristike elektricnih motora nije potrreban

menjač moguće je izbaciti i mehanički diferencijal sa 2 motora, za svaki
pogonski točak po 1. Ovo nam daje mogućnosti naprednih funkcija
upravljanja (ABS..) slično je i za pogone na 4 točka.
 - Jednostavnost upravljanja i regulacija i poređenju sa drugim
topologijama.

Nedostaci rednog HEV:

- Više stepena konverzija energije koja dolazi od SUS pogona

(potencijalni problem sa efikasnošću elemenata u prenosnom lancu
mogu dovesti do značajnih gubitaka).

- Generator unosi dodatnu masu i povećava cenu.

- Vučni motor mora biti dimenzionisan da može da prihvati snagu od oba

izvora, pa stoga u pojedinim režimima njegovo korišćenje nije optimalno.

10. Režimi rada serijskog (rednog) HEV.

- POTPUNO ELEKTRIČNI REZIM RADA: SUS motor je isključen i pogon

je samo električni.

- KLASIČAN SUS REZIM: Pogon je iz SUS motora koji pogoni generator

koji napaja pretvarač i na konvertor za pogon motora i električni motor.

- HIBRIDNI REZIM RADA: Pogon dolazi od i iz SUS motora i iz baterija, a

sprega se ostvaruje električno.

- SUS POGON SA DOPUNOM BATERIJA: klasični SUS pogon pokreće

vozilo, ali i dopunjava baterije.

- REGENERATIVNO KOČENJE: SUS motor je isključen; vučni motor radi

kao generator napajan kinetičkom ili energijom kočenja. Preko sprežnog
pretvarača imamo dopunu baterija.

- PUNJENJE BATERIJA: vozilo se ne pokreće, već se iz SUS motora vrši

samo dopuna baterija.

- HIBRIDNO PUNJENJE BATERIJA: u punjenju učestvuju i vučni motor i

SUS motor.

11. Arhitektura paralelnog HEV, prednosti i nedostaci.

Arhitektura paralelnog HEV:

(Rezervoar goriva, SUS motor, električni motor, kontroler električnog
motora, mehanička sprega, mehanički prenosnik, baterija, punjač baterije,
poslednji prenos i diferencijal)

*Mehanička sprega moze realizovati spregu po momentima ili brzinama.

*Sprega po momentima – ovaj mehanički sprežnik sabira ulazne momente

I prema točkovima vozila isporučuje sumu momenata. Momenti motora
mogu se regulisati nezavisno, ali su brzine SUS i el. motora spregnute
imajući u vidu uslov da je ukupna snaga na točkovima u stvari zbir snaga
oba pogonska Sistema umanjena za gubitke.

*Sprega po brzini – u mehaničkom sprežniku vrši se sabiranje brzina SUS

pogona i električnog pogona, ali po istim principima postoji sprega
momenata SUS pogona i EM pogona I oni se ne mogu nezavisno
regulisati.

Prednosti:

- Oba pogona su direktno spregnuta na pogonske točkove, pa su

stoga gubici u prenosu manji

-ne postoji dodatni generator, vučni motor je manji.

Nedostaci:

-Ne može da se uspostavi optimalni rad točka SUS motora zbog

mehaničke sprege

-Složena upravljačka struktura

12. Osnovne celine I delovi EV.

Osnovne celine I delovi električnih vozila (EV)

3 glavne celine:

-električni pogon (regulacija vuče, poluprovodnički vučni pretvarač,

električni motor I meh prenos)

-izvor energije (skladište energije, uređaj za dopunu jedinica I

upravljanje tokovima energije)
 -pomoćni uređaji i oprema (pomoćni izvori napajanja, klimatizacija,
servo sistem)

Delovi EV:

-Električni vučni motor

-Poluprovodnički pretvarač

-DC/DC pretvarač

-Rashladni sistem

-transmisija

-Baterija za pomoćna napajanja

-Pretvarač za punjenje

-Priključak za punjenje

-Vučne baterije

13. Osnovne konfiguracije EV.

a) SUS motor je zamenjen sa EM; snaga se preko spojnice (kvačila) I

menjača (GB) prenosi do diferencijala (D) I pogonskih točkova. *opcija:
umesto kvačila I GB može biti automatski menjač.

b) Ako je EM sa kontunualnom regulacijom vučne sile, tada se mogu

izostaviti menjač I kvačilo.

c) Prethodna varijanta se može integisati – pogonski motor sa

jednostepenim menjačem (FG) I diferencijalom za pogon jedne osovine.

d) Ako se pogoni odvoje I nezavisno upravljaju za svaki točak ponaosob na

pogonskoj osovini, tada se može izostaviti diferencijal.
e) Integracija motora I prenosa u točku (in-wheel drive). Prenos FG je u
formi planeternog reduktora, posebne konstrukcije (mala dužina, kolinearan
položaj ulazne I izlazne osovine).

f) Pogonski el. motor je sporohodan - spolj. rotor je direktno spregnut sa

točkom EV. Ovaj koncept zahteva posebnu konstrukciju EM (veliki polazni
moment I moment kočenja) - DIRECT DRIVE.

14. Osnovna jednacina kretanja vozila.

15.Opisati kada električna mašina pretvara električnu energiju u
mehaničku, a

kada obrnuto.

Električna mašinaje uređaj koji vrši pretvaranje električne energije u

mehaničku(električni motori) ili mehaničke u električnu(električni
generatori).Sto znaci da kada su u upotrebi elektricni motor tada se
elektricne fizicke velicine napon I struja pretvaraju u mehanicke fizicke
velicine obrtni elektromagnetni momenat me i ugaonu brzinu obrtanja ( 𝜔).A
kada su u upotrebi elektrincni generatori tada se mehanicke velicine
pretvaraju u elektricne.

16.Brzina obrtanja vratila nekog motora je 314 rad/s. Koliki je broj

obrtaja u Minuti?

n[min^-1]=60/2𝜋 * 𝜔[𝑟𝑎𝑑/𝑠] = 60/2*3.14 * 314 =3000

17.Opisati i nacrtati prirodnu mehaničku karakteristiku motora

jednosmerne struje sa stalnim magnetom.

,
 Samo Un

18.Koji su mogući načini regulacije brzine kod motora jednosmerne

struje sastalnim magnetima? Ilustrovati mogućnost regulacije
grafički.
19.Šta je sinhrona brzina, a šta brzina klizanja i klizanje kod
asinhronog motora?

Sinhrona brzina je brzina obrtaja obrtnog polja u zazoru. Racuna se :

Razlika između sinhrone i asinhrone opisuje se veličinom koja se naziva

brzina klizanja. nr =ns-n

Klizanje : s=(ns-n)/ns

20.Na tablici asinhronog motora piše podatak da je nominalna brzina

1420 min‐1.Koliko pari polova ima taj motor i koja je njegova sinhrona
brzina? Motor se nominalno napaja sa 50Hz.

Motor ima 2 para polova I njegova sinhrona brzina je 1500 min-1

21.Šta je potrebno da bi se formiralo Teslino obrtno polje (kakva je
forma napona trofaznog napajanja i kakav je položaj namotaja)?

Teslin asinhroni motor koristi sistem napona koji proticanjem struji kroz
statore namotaja i stvara obrtno polje koje dovodi do kretanja motora,

Potrebno je da imamo trofazni sistem napona I struje koji formira magnetne

motorne sile I drugi uslov je da postoji prostorni pomak izmedju namotaja.

22. Kako se reguliše brzina obrtanja asinhronog motora? Koji je način

najbolji i zašto?

23.Šta je SAU i u okviru kojih tehničkih disciplina se primenjuje?

Sistem automatskog upravljanja je skup medjusobno povezanih

komponenti projektovan radi postizanja zadatog cilja bez neposrednog
ucesca coveka.

Primenjuje se u okviru razlicitih tehnickih disciplina: hemijsko, masinsko i

elektro inzinjerstvo, gradjevina, aeronautika, ekonomija, ekologija..

24.Upravljački sistem sa otvorenom povratnom spregom, nacrtati

strukturnu blok šemu.

Povratna sprega kojom se povecava uticaj ulaznog dejstva na izlaznu

velicinu, naziva se pozitivna povratna sprega.
*upravljacki sistemi sa otvorenom spregom su takvi sistemi kod kojih se
upravljanje vrsi po unapred zadatoj proceduri, bez koriscenja senzora i
povratne sprege.

25.Upravljački sistem sa zatvorenom negativnom povratnom

spregom, nacrtati strukturnu blok šemu.

Negativnom povratnom spregom se postize minimalno odstupanje stvarne

od zadate vrednosti tj.njom se smanjuje uticaj ulaznog dejstva na izlaznu
velicinu.

U slucaju kada se poremecaji ne mogu zanemariti , odnosno ako bitno

uticu na dinamiku procesa, neophodno je primeniti upravljanje sa
negativnom povratnom spregom.

26.Šta je diskriminator i koja je uloga diskriminatora u SAU?

Diskriminator ili detektor signala greske je element sa 2 ulaza i 1 izlazom.

Na ulaz disk.dovode se 2 signala: -signal proporcionalan

stvarnoj(izmerenoj) vrednosti regulisane velicine y(t)
 -signal proporcionalan zadatoj vrednosti
regulisane velicine x(t)

Poredjenjem ova 2 signala (na ulaz disk.)obrazuje se njihova razlika e(t)-

signal greske, koja se dalje odvodi na pojacavac.

27.Šta je procesna industrija i koje grane obuhvata?

Najveci stepen automatizacije proizvodnje danas se odvija u procesnoj

industriji.

Procesna industrija obuhvata one grane kod kojih se transformise znatna

kolicina en. I kontinualno preradjuje velika kolicina materijala i
proizvoda,sto je i uslovilo potrebu za automatizacijom. To je pre svega
proizvodnja energije i sirovina.Odvija se u termoelektranama i toplanama,a
zatim u procesnu industriju spada proizvodnja papira, naftnih derivata,
cementa, metala, hemikalija, tekstila…

28.U zavisnosti od objekta upravljanja, odnosno upravljačke

promenljive nabroj tipove izvršnih organa.

U zavisnosti od objekta upravljanja promenljive zavisi i tip izvrsnog organa.

Kod objekta upravljanja u procesnoj ind. najcesci izvrsni organi su ventili,
klapne, leptirice...kada je protok-manipulativna promenljiva nosilac energije
kroz objekat upravljanja. Ako je npr upravljacka promenljiva elektricna
snaga, tada izvrsni organ moze biti elektromehanicka sklopka, tiristor,
tranzistor...

29.Tipični elementi primene ITS-a?

30.Šta je ABS i koji je osnovni princip po kome ovaj sistem radi?

Anti Lock Braking Systems (ABS) MIKRO RAČUNAR ZA REGULACIJU

KOČIONOG SISTEMA ABS je elektronsko-hidraulički sklop sa središnjom
upravljačkom jedinicom. Na temelju informacija od senzora za praćenje
okretanja točkova, ABS dozira moment kočenja aktivira se senzor koji
sklopom elektromagnetskih ventila snižava pritisak ulja u kočinom cilindru,
sve dok se kočioni moment toliko ne smanji da se točkovi počnu ponovo
okretati. Intenzitet kočenja se povećava te se na granici blokiranja točkova
ciklus ponovo vraća na početak.

31.Šta je ACC i kako utiče na automobil?

ACC (engl. adaptive cruise control) je automatski uređaj za podešavanje

udaljenosti od vozila ispred, koji kontinuirano meri udaljenost među
vozilima te po potrebi ubrzava ili zaustavlja automobil. Smešten je u
prednjem delu vozila. Radi na osnovu Doplerovog efekta. ACC se može
nalaziti u tri stanja rada: off stanje - onemogućen je direktan pristup u
stanje pripravnosti; standby stanje - sastav je spreman da ga korisnik
aktivira; active stanje - sastav upravlja brzinom automobila
32.Koje su osnovne BMS funkcije?

Funkcija sistema za upravljanje baterijom (BMS) je da omogući svojim

upravljanjem duži veka trajanja baterije i da onemogući ozbiljna oštećenja
baterije. Takođe, funkcija BMS uključuje procenu status baterije. Stoga
glavni ciljevi BMS funkcije uključuju: Zaštititu ćelije ili bateriju od oštećenja.
Produženje veka trajanja baterije. Održavanje baterije u stanju u kojem
može da ispunjava funkcionalne zahteve za primenu za koju je
specificirana. Procenu statusa ćelija baterije u smislu kapaciteta i starenja.

State of Charge(SOC) je preostali kapacitet baterije i predstavlja nivo

energije u bateriji. State of Health (SOH) je trenutno stanje baterije. Može
se utvrditi kao preostali vek trajanja ili procenat degradacija od početnog
(ocenjenog) životnog veka baterije. State of Function (SOF) je mera
baterije za održavanje funkcija vozila, kao što je pokretanje motora. SOF se
određuje sa obe vrednosti za SOH i SOC. Jednom određena SOF
pokazuje šta je baterija sposobna da isporuči vozilu za normalno
funkcionisanje.

33.Objasniti ulogu MMS u HEV?

Sistem (MMS) je da obezbeđuje upravljanje elektromotorom na zahtev

VMU i nadgleda ostvarene performanse tog upravljanja. Tip upravljanja je
uvek određen tipom elektromotora. Drugim rečima MMS preuzima
upravljanje nad motorom kada je on u radnom režimu.

34.Navesti opremu tunela koja čini bezbednosni sistem i sistem

upravljanja tunelom.

Sistem za snabdevanje električnom energijom • Osvetljenje tunela •

Ventilacija tunela • Sistem provere kvaliteta vazduha • Bezbednosni objekti
u tunelu • Sistem SOS poziva • Video nadzor • Sistem automatskog
registrovanja vanrednih događaja • Radio uređaji tunela• Sistem razglasa •
Sistem zaštite od požara • Sistem upravljanja saobraćajem •
Komunikaciona mreža • Sistem upravljanja tunelom
35.Ako se koriste dva nivoa za prenos digitalnog signala i ako je
brzina prenosa 100 Mb/s, izračunati trajanje jednog bita.

R=100Mb/s

Trajanje jednog bita – Tb

Tb=1/R = 1/(100*10^6) = 1*10^-8 s=10 ns

36.Šta je to prag odlučivanja i kako se odredjuje?

Prag odluke je vrednost koja se postavlja na polovini minimalne I

maksimalne vrednosti signala , prijemnik poredi vrednost signala I prag I
tako odredjuje da li je binarna 0 ili 1 .

37.Kakva je veza između broja pragova odlučivanja i broja nivoasa

kojima se prenosi signal?

Broj pragova odlučivanja je za jedan manji od broja nivoa sa kojima se

prenosi signal

38.Nabrojati korake potrebne za digitalizaciju signala.

Tri koraka prilikom digitalizacije

• Odmeravanje – diskretizacija po vremenu

• Kvantizacija – diskretizacija po amplitudi

• Kodovanje

39.Odrediti bit parnosti, ako su bitovi podataka 1001101.

Bit parnosti se dodaje na kraju bitova na poziciju najmanje tezine I to ako je

neparan broj jedinica dodaje se 1 a ako je paran broj jedinica onda 0.

Bit parnosti je 0 pa bitovi izgledaju : 10011010

40.Odrediti bitove parnosti kod Hemingovog koda, ako su bitovi

podataka 1011.
41.Kako se računaju sindromi kod Hemingovog koda?

42.Ako primljena poruka 0100111 sadrži grešku, odrediti ispravan

sadržaj poruke. Primenjen je Hemigov kod

0100101 је исправан садржај

43.Kako interliving pomaže kod popravljanja grešaka?

Poželjno je u jednom bloku podataka bude što manje grešaka.Ne smeta

ako više blokova ima po jednu grešku.Komunikacioni kanali su takvi da se
greške dešavaju u grupama, što je nepovoljno.

Razmotrimo prenos četiri grupe od po četiri bita

a1a2a3a4b1b2b3b4c1c2c3c4d1d2d3d4

Neka se desi smetnja koja ošteti tri bita iz grupe

a1a2a3a4b1b2b3b4c1c2c3c4d1d2d3d4

U ovom slučaju naš kod za korekciju je nemoćan i može samo da utvrdi da

se greška desila.

Pre slanja možemo da pomešamo bitove, tako da se prenosi sledeće:

a1 b 1 c 1 d 1 a 2 b 2 c 2 d 2 a 3 b 3 c 3 d 3 a 4 b 4 c 4 d 4

U prijemniku se prvo bitovi vrate na svoja mesta, pa se onda vrši korekcija

grešaka

Neka se opet desi greška na istom mestu:

a 1 b 1 c 1 d 1 a2b2c2d2a 3 b 3 c 3 d 3 a 4 b 4 c 4 d 4

Nakon vraćanja bitova na svoje mesto, situacija je sledeća:

a1a2a3a4b1b2b3b4c1c2c3c4d1d2d3d4

Greške mogu lako da se poprave.Koristi se kod mnogih komunikacionih

sistema (ADSL/VDSL)

44.Šta prikazuje spektar nekog signala?

Spektar prikazuje zavisnost vrednosti nekog signala od frekvencije.

45.Nacrtati spektar signala s(t) = S0sin(ωt) + S0/4sin(3ωt).

46.Kako se pomera spektar nekog signala?

Spektar se pomera modulacijom.

47.Zbog čega se vrši modulacija signala?

Modulacijom signala menjamo opseg frekvencija koji signal koristi.Postoje

2 razloga za modulacijom , prvi razlog je to sto signal sa pomerenim
opsegom je laksi za prenos, a drugi da bi omogucili postojanje vise radio
stanica u isto vreme pri cemu ne smetaju jedna drugoj.

48.Izračunati potrebnu dužinu antene za frekvenciju od 2.4 GHz.

Talasna duzina: l=c/f=(3*10^8 m/s)/(2.4 * 10^9 Hz)=0.125m

Duzina antene : l=l/4=(0.125m)/4=0.03125m=3.125cm

49.Napisati formulu za izračunavanje relativnog nivoa snage.

50.S obzirom na smer prenosa, koje vrste komunikacija postoje?

Jednosmerna komunikacija (Simplex), naizmenično dvosmerna

komunikacija (Half-duplex), dvosmerna komunikacija (Full-duplex)

51.Nabrojati osnovne karakteristike CAN protokola.

Control Area Network (CAN)

• Topologija: magistrala

– Svi povezani uređaji čuju sve poruke

– Broj uređaja nije ograničen protokolom

– Uređaji nemaju adrese

– Oznaka poruke: prioritet + sadržaj

– Mehanizam za filtriranje

– uređaji reaguju samo na „interesantne“ poruke .

Upredene žice

• High-speed CAN (do 1 Mb/s)

• Low-speed CAN (do 125 kb/s)

• 40 metara je najveća dužina žice za 1Mb/s

• Dužina poruke je najviše 8 bajtova (64 bita)

• Provera grešaka se vrši CRC (15-bit) algoritmom

• Nema popravke grešaka

• Neispravni čvorovi mogu da se uklone iz mreže

• Slušanje pre slanja

52.Koje su koristi od komunikacije između vozila?

– Upozorenje na opasnost

– Kooperativni tempomat

– Izbegavanje sudara na raskrsnicama (putevi, pruge)

– Upozorenje na vozila hitnih službi

– Elektronsko plaćanje parkinga / putarine

– Sprečavanje nesreća umesto ublažavanja njihovih posledica

53. Kako se klasifikuju vrste izvora energije prema pojavnom obliku,

odnosno prema mogućnosti korišćenja?
*Energija se pojavljuje u različitim oblicima, ali se u osnovi može svrstati u
akumulisane (nagomilane) i prelazne oblike.
Akumulisani oblici energije (potencijalna, kinetička i unutrašnja) se
u svom obliku mogu održeti po želji dugo, dok je za prelazne oblike
karakteristična kratkotrajnost pojave.
Prelazna energija (mehanička, električna i toplotna) se pojavljuje
kada akumulisana energija menja svoj oblik i kada prelazi sa jednog
tela na druga.
*Prema pojavnom obliku, odnosno mogućnosti korišćenja, izvore energije
svrstavamo u primarne (prirodne), sekundarne (transformisane) i
korisne oblike energije.

54. Koji izvori energije spadaju u obnovljive i zašto?

*Obnovljivi izvori energije su:
-Zračenje Sunca;
-Vodne snage;
-Energija vetra;
-Energija plime i oseke;
-Energija talasa mora;
-Geotermalna energija.
*Obnovljiva energija je dobijena iz prirodnih procesa koji se konstantno
obnavljaju. U svojim različitim oblicima, dobija se direktno iz sunca ili iz
toplote stvarane duboko u Zemlji. To još uključuje električnu struju i
toplotuu dobijenu iz izvora poput sunčeve svetlosti, vetra, okeana,
hidroenergije, biomase i geotermalne energije te biogoriva i hidrogena
dobijenog iz obnovljivih izvora.
55. Kako izgleda strujno-naponska karakteristika solarne ćelije?

Jedna fotonaponska ćelija proizvodi napon do svega 0,6V. U cilju dobijanja

većih izlaznih snaga, solarni generatori (ćelije) se mogu povezati redno,
paralelno i kombinovano. Rednom vezom se ostvaruje povecanje izlaznog
napona pri istoj struji, paralelnom se ostvaruje povećanje izlazne struje, a
kombinovanom se dobija povećanje i struje i napona.

56. Kako proizvodnja električne energije utiče na životnu sredinu i na

efekat staklene bašte?
*Rezultat je činjenice da pojedini gasovi, kao što su: CO2, vodena para,
CH4,... propuštaju niskotalasno zračenje od Sunca kojim se Zemlja
zagreva, apsorbuju dugotalasno zračenje sa Zemljine površine kojim se
ona hladi.
Povećavanjem koncentracije gasova staklene bašte u atmosferi se
narušava termodinamička ravnoteža i dolazi do permanentnog povećanja
temperature na Zemlji.

57. Opisati realizaciju algoritma naponskog kolapsa (P&O) praćenja

tačke maksimalnog stepena iskorišćenja snage solarnog panela.
• Osnovna postavka u realizaciji ovog algoritma je održavanje uslova rada
sistema u blizini tačke maksimalne snage (jednostavan metod).
• Ovaj način je namenjen onim sistemima gde snage mogu da se menjaju
tako da se snage potrošača prilagođavaju trenutnim vrednostima snage
koju solarni generator može da ostvari.
• Sistem radi u kontinualnom režimu, a funkcija “traganja” se uspostavlja od
momenta nastupanja pojave naponskog “kolapsa”.
• Na primer ako dolazi do porasta napona solarnog generatora i ako dolazi
do porasta njegove izlazne snage MPPT regulator povećava napon sve
dok izlazna snaga ne počinje da opada. Kada se ovo desi napon regulatora
se smanjuje da bi se radna tačka vratila na vrednost maksimalne izlazne
snage.
• Proces se nastavlja dok se ne dobije MAX snaga.
• Izlaz osciluje oko maksimalne vrednosti dok se na postigne
stabilizacija (mana).

58. Za lokaciju Elektronskog fakulteta(Severno (N): 43o19’, Istočno

(E): 21o53’) predložiti optimalnu orijentaciju solarnih panela sa
fiksnom montažom na datum XX.

*Pošto kaže XX datum, to moze da bude bilo koji datum!

59. Kako se realizuju autonomne, a kako mikro ‐mreže priključene na
glavnu mrežu?
Autonomna mreža je mreža koja je odvojena od glavne mreže, radi
lokalno. Autonomna mreža se realizuje unutar jedne npr. zgrade, kuće itd.
Podrazumeva da postoji lokalna proizvodnja, lokalni izvor energije (solarni
panel, vetroelektrana, mini hidroelektrana itd). Ukoliko uzmemo da za
lokalni izvor energije imamo solarni panel, treba nam invertor(pretvarač)
koji pretvara jednosmerni napon iz solarnih panela u naizmenični napon.
Mikro-mreža je isto ovo, gde imamo lokalni izvor, pretvarač iz
jednosmernog u naizmenični napon, ali je izlaz tog naizmeničnog napona
vezan za javnu distributivnu mrežu. U ovom slučaju tok energije može da
ide iz izvora ka mreži kada imamo dovoljno energije da ne možemo da je
potrošimo, i može da ide od mreže ka lokalnim potrošačima(npr. noću)
ukoliko nemaju dovoljno energije u proizvodnji ili eventualno lokalnom
skladištu.
60. Šta su to pametne elektroenergetske mreže i ko su učesnici u
konceptu pametnih mreža?
*Pametna elektroenergetska mreža je mreža koja koristi analogne i
digitalne informaciono-komunikacione tehnologije u cilju prikupljanja
informacija o snabdevanju i potrošnji električne energije
Pametna proizvodnja električne energije: sposobna da „uči“ o ponašanju
resursa za proizvodnju električne energije u cilju optimizacije proizvodnje.
Smanjenje učešća proizvodnje električne energije iz neobnovljivih izvora
električne energije (npr. termoelektrane) i povećanju učešća proizvodnje
električne energije iz OIE. Potrošači dobijaju novu ulogu u kojoj mogu
postati, ukoliko se odluče za to, i proizvođač električne energije.
Učesnici su korisnici, dalekovodi, električna vozila, vetrenjače, solarni
paneli itd.
*Pametna distribucija električne energije
*Pametna potrošnja električne energije: slobodu u izboru načina
na koji upravlja svojom potrošnjom, odnosno proizvodnjom.
*Informaciono –komunikacione tehnologije.
61. Šta spada u električne instalacije?
*U električne instalacije spadaju:
● Kućni priključak,
 ● Glavni i pomoćni razvodni ormari sa razvodnim tablama,
● Napojni vodovi,
● Instalacije u stanovima,
● Razvodni ormani,
● Motorstarteri za puštanje motora u rad pomoću spoja Y-∆,
● Sistemi za rezervno napajanje,
● Akumulatorski izvori,
● Sabirnice za izjednačenje potencijala
● Mehanički zaštitni uređaji.

62. Koje instalacije spadaju u elektroenergetske?

*U elektroenergetske instalacije spadaju instalacije za napajanje:
● elektricno osvetljenje
● elektromotorni pogoni
● termicki uredjaji
● elektrohemijski uredjaji
●

63. Nabroj tipove napajanja elektroenergetskih instalacija niskog

napona prema načinu uzemljenja i objasni značenje pojedinih slova u
oznakama.
*TN sistem napajanja je najčešće korišćeni sistem zaštite od indirektnog
dodira delova pod naponom.
*TN – S sistem: nulti i zaštitni provodnici razdvojeni su u celom sistemu
*TN – C sistem: nulti i zaštitni provodnik objedinjeni su u jednom
provodniku
(PEN provodnik) kroz ceo sistem
*TN – C – S sistem: nulti i zaštitni provodnik objedinjeni su u jednom
provodniku samo u jednom delu sistema.
*TT sistem zastite: kod sistema napajanja kod kojih je pogonsko uzemljenje
u transformatorskoj stanici
 Značenja slova

64. Nacrtati šemu pojedinih tipova napajanja (primer TN-C, ...)

(TN-C) Treća crta koja ide iz L2

treba da podje od L3 a ne od L2!!!!
65. Koji su osnovni elementi sistema inteligentnih (pametnih)
električnih instalacija?
Osnovni elementi ovog sistema su:
- Sistemske komponente: napajanja, akumulatori, uređaji za sprezanje...
- Senzori: prekidački senzori, detektori pokreta, IR detektori, detektori
gasova (CO2), detekcija vlažnosti, prisustvo vode...
- Aktuatori (pobuđivači, izvršni uređaji): prekidači, motorni pogoni,
elektromagnetni ventili...
- Logičke komponente i kontrolni interfejs.

66. Koje su prednosti inteligentnih instalacija u odnosu na klasične?

● Inicijativa za smanjenje potrošnje električne energije i želja za većom
sigurnošću i komforom, dovele su do zahteva korisnika za dodatnom
funkcionalnošću električnih instalacija u stambenim, poslovnim,
sportskim i drugim objektima slične namene.
● Povećanjem funkcionalnosti i zahteva korisnika klasična instalacija
postaje komplikovana, izuzetno složena i nefunkcionalna.
● Projektovanje, izvođenje i održavanje ovakve instalacije postaje
komplikovano i povezano sa velikim troškovima.
● Iz tog razloga je razvijen novi tip savremenih električnih instalacija
koja se nazivaju „pametne“ koje podrazumevaju drugačiji pristup
projektovanju i izvođenju instalacija.
● jednostavnije održavanje
● bolja fleksibilnost, posebno u slučajevima izmena u
● funkcionalnim zahtevima
● manja količina kablova za izvođenje
● povećan komfor i bezbednost korisnika.
● integracija kompletnog sistema upravljanja osvetljenjem,
● klimatizacijom, grejanjem, hlađenjem, protiv požarnim
● sistemom, sistemom bezbednosti, kontrole pristupa,
● uključivanje, isključivanje i manipulacija raznim uređajima,
● povezivanje proizvodnje EE iz OIE, ...

67. Kako se kod inteligentnih (KNX) instalacija vrši komandovanje

uključenjem npr. osvetljenja ili nekim drugim potrošačem?
*Kod KNX instalacija su odvojeni upravljačko i napojno kolo. Upravljanje
se vrši tako što prekidač sa mikroprocesorskim kontrolisanim modulom,
preko signalnog kabla, šalje signal ka prekidaču koji uključuje i isključuje
svetiljku.
*Kod EIB instalacija se napojni kabl vodi samo do potrošača pri čemu
prolazi kroz aktuator koji uključuje/isključuje potrošač

68. Šta znače skraćenice PLC i SCADA??

PLC - Programabilni logički kontroleri

SCADA - Supervisory Control And Data Acquisition - supervizorsko

upravljanje i akvizicija podataka

69. Koje upravljačke funkcije obavlja kontrolna jedinica MCU u

sistemu za upravljanje solarnim panelima?

Kontrolna jedinica MCU master sadrži upravljačke funkcije vezane za

praćenje realnog vremena i proračunavanje pozicije Sunca, samim tim i
slanje proračunatih informacija MCU slave – u

Ostale upravljačke funkcije su vezane za:

- Proveru informacija dobijenih od sistema zaštite i procesiranje istih u

dalje instrukcije rada sistema.

- Slanje i obradu primljenih podataka preko Eternet mreže.

Svaki od slave kontrolera sadrži sledeće upravljačke funkcije:

- Pozicioniranje panela motorima na osnovu informacija prosleđenih iz

master kontrolera.

- Primanje informacija o spoljašnjem fizičkom uticaju na pomeranje

panela i prosleđuje informacije master kontroleru o samostalnoj odluci
daljeg rada grupe panela kojim taj MCU slave upravlja.

70. Nabrojati funkcionalne blokove sistema za konverziju energije

vetra u električnu energiju i nacrtati odgovarajući model

Sistem za konverziju energije vetra u električnu energiju sastoji se od četiri

glavna funkcionalna bloka. To su:

- aerodinanamički podsistem ima ulogu da konvertuje energiju vetra u

korisnu mehaničku energiju

- mehanički podsistem ima dva osnovna cilja: da prenese obrtni

momenat do elektičnog generatora i da se rotor i ostali delovi turbine
sačuvaju od velikih sila naprezanja.

- električni podsistem ima zadatak da mehaničku snagu na osovini

generatora pretvori u električnu snagu
- podsistem za zakretanje lopatica rotora sastoji se od
elektromehaničkih i hidrauličnih uređaja koji služe za okretanje lopatica
rotora oko ose lopatica

71. Od čega zavisi izbor tipa, oblika i dimenzija turbine?

Funkcija turbine je transformacija kinetičke energije vode u mehaničku

energiju rotirajućih delova turbine.

Izbor tipa, oblika i dimenzija turbine prvenstveno zavisi od:

• Neto pada vode.

• Instaliranog (projektovanog) protoka.

• Brzine okretanja, koja određuje tip i osnovni oblik rotora turbine i

ostalih delova.

• Maksimalne brzine koja se može postići bez priključenog električnog

opterećenja.

• Troškova izgradnje piko hidroelektrane.

72. Koja je svrha ventilacije u rudniku?

Ventilacija rudnika ima svrhu:

-da stalnom izmenom vazduha u svim podzemnim prostorijama rudnika

(jame) putem neprekidnog strujanja vazduha održava jamsku klimu
pogodnu za rad

-da razređuje koncentracije zagušljivih, otrovnih i eksplozivnih gasova

73. U kom režimu rada se koristi PLC, a u kom SCADA, pri upravljanju
ventilacionim sistemom?

PLC lokalno upravlja, a SCADA daljinski.

74. Nabrojati najmanje pet grupa uređaja kojima se najčešće upravlja

u „pametnim kućama“

Grupe uređaja kojima se najčešće upravlja su:

− Upravljanje osvetljenjem

− Upravljanje roletnama, tendama i zavesama

− Upravljanje kućnim aparatima

− Upravljanj eklimatizacijom i grejanjem

− Upravljanje ventilacijom

− Upravljanje garažnim vratima

− Upravljanje sistemom za zalivanje bašte

− Upravljanje alarmnims istemom

− Upravljanje električnim uređajima i aparatima i njihovo uključivanje u

periodu jeftine tarife struje

− Upravljanje solarnim panelima

75. Šta znači skraćenica HVAC i koje zadatke ispunjava u upravljanju

„pametnom kućom“?

Skraćenica HVAC znači Heating, ventilation, and air conditioning (sistemi

za grejanje, ventilaciju i klimatizaciju).

Sistem za praćenje temperature zabeležiće potrebu za grejanjem ili

hlađenjem i efikasno uspostaviti zadato stanje. Kada ustanete sistem će
podesiti temperaturu i zagrejati podove, i momentalno isključiti grejanje ili
hlađenje onog trenutka kad napustite prostoriju. (Znači prati i podešava
temperaturu prema našim potrebama i navikama, prema dobu dana)
Kontroliše do 7 prostorija ili celu kuće. Takođe prečišćava vazduh i
automatska detektuje zaprljanosti filtera.
76. Koje su integrisane upravljačke funkcije kontrolera klima komore?

Kontroler klima komore je mali ciljno napravljen računar za upravljanje.

Spregnut je sa spoljašnjim procesom preko posebnih U/I modula. Pored
kontrolnih funkcija, kontroler uključuje i odgovarajuće integrisane
upravljačke funkcije kao što su:

−Upravljanje alarmima

−Vremenski raspored

−Trend

−Daljinsko upravljanje

−Zaštita pristupa u celoj mreži, uz pojedinačno definisane korisničke profile

i kategorije

77. Koji su parametri klima komore čija stanja se očitavaju?

Parametri klima komore čija stanja se očitavaju su:

−status klima komore (da li radi ili ne radi, alarm)

−status klapni (otvorene, zatvorene ili se nalaze u nekom položaju koji ne

odgovara normalnom režimu rada, pa će se pojaviti alarm)

−status filtera (da li je zaprljan ili nije, alarm javlja da li treba zameniti filter)

−vrednosti temperature i relativne vlažnosti vazduha

−status elektromotrnih aktuatora (procenat otvorenosti i alarm)

−status ovlaživača vazduha (procenat rada ovlaživača i alarm)

−motor (brzina 0-100% i alarm)

−status pumpe za toplu vodu (radi, ne radi i alarm)

−status jonizatora vazduha (radi, ne radi i alarm)

Alarm se javlja ako nešto nije u redu.

78. Šta automatika agregata treba da obezbedi?

Automatika agregata treba da obezbedi spregu između agregata, električne
mreže i potrošača tj. da se pri nestanku struje agregat aktivira i da se
nastavi snabdevanje električnom energijom objekta koji je povezan
agregatom.

79. Nabrojati osnovne obrade za prečišćavanje otpadnih voda (OV)?

Za prečišćavanje otpadnih voda nema jedinstvenog sistema obrade, jer

svaka otpadna voda ima posebne karakteristike, što se posebno odnosi na
industrijske otpadna voda. Koriste se sledeći osnovni postupci: mehanička
obrada, fizičko-hemijska obrada i biološka obrada.

80. Šta je to dobitak antene?

*Antena koja podjednako zrači (ili prima signal) iz svih smerova.
Logaritamski odnos snage koju zrači naša antena i snaga koju zrači naša
izotopna antena se zove dobitak antene.

81. Objasniti razliku izmedju infrastrukturne i ad-hok WiFi mreže.

* Struktura WiFi mreže (infrastrukturna) → Svi uredjaji se povezuju na WiFi
AP (ili ruter).
*Struktura WiFi mreze (ad-hok) → Svi uredjaji se medjusobno povezuju ili dele
jednom drugom WiFi.
82. Poznati su sledeći podaci:
– WiFi mreža radi na frekvenciji od 5.8 GHz
– WiFi AP i mobilni telefon su na rastojanju od 200 m
– Snaga predajnika kod WiFi AP je 200 mW
– Snaga predajnika u mobilnom telefonu je 50 mW
– WiFi AP ima antenu sa dobitkom od 12 dBi, a mobilni telefon 3 dBi.
Odrediti snagu signala mobilnog telefona u prijemniku WiFi AP-a.
*Konačno rešenje zadatka!*
83. Osnovne karakteristike Bluetooth sistema.
BT radi u frekvencijskom opsegu od 2.4GHz
2.400 do 2.480 GHz
Isti frekvencijski opseg kao WiFi
Koristi opseg širine 1MHz
Brzina prenosa 1,3,8 Mb/s
1. Komunikacija i povezivanje
2. Uspostavljanje konekcije
3. Uparivanje
4. Pristupni režim
84. Navesti razlike izmedju prve i druge generacije mobilnih sistema.

1981-Počeo sa radom NMT (Nordic Mobile Telephone), 1G

Švedska i Norveška
Danska i Finska, 1982
Island, 1986...
Analogni prenos govora
Veći domet nego naredne generacije
Još uvek radi u bespućima Rusije
● 1991 – Počeo sa radom GSM (Global System for Mobile
Communications), 2G
– Digitalni prenos govora
– Prenos podataka brzinom od 9.6 kb/s
– 1992. prvi SMS
– Moguć međunarodni roaming
– 900, 1800, 1900 MHz
● 2000 – Uveden GPRS (General Packet Radio Service), 2.5G
– Veća brzina prenosa, do 120 kb/s

85.Nacrtati principsku blok šemu sistema mobilne telefonije.

86. Vrste optičkih vlakana i osnovne razlike medju njima.

1. Multimodna - većih dimenzija jezgra, sličan princip kao u
eksperimentu sa totalnom refleksijom tj javlja se refleksija bez
gubitaka. Poluprečnik jezgra je oko 50μm.
 2. Monomodna - složenija za analizu. Poluprečnik jezgra je veoma mali
- 10μm. Slabljenje je veoma malo (0.17 dB/km). Prva optička vlakna
(1965. godine) su imale slabljenje od oko 1000 dB/km.
● Monomodna vlakna mogu da prenose signal na veće razdaljine zbog
manjeg slabljenja nego multimodna ali multimodna imaju brži prenos
zbog veceg jezgra

87. Objasni pojam WDM-a.

U optičkim komunikacijama , multipleksiranje sa talasnom dužinom
( WDM ) je tehnologija koja multipleksira brojne signale optičkih nosača na
jedno optičko vlakno koristeći različite talasne dužine (tj. Boje) laserske
svetlosti . Ova tehnika omogućava dvosmernu komunikaciju preko jednog
lanca vlakana, kao i umnožavanje kapaciteta.

88.Šta je to komunikacioni satelit i iz čega se sastoji?

Komunikacioni satelit je primopredajnik koji se koristi za
telekomunikacione, radio i televizijske signale.Dve stanice na Zemlji žele
da komuniciraju bežično, ali su suviše daleko da bi se veza ostvarila
direktno ili klasičnim repetitorima. Ove dve stanice mogu da koriste satelit,
kao sponu između njih.Jedna zemaljska (terestrička) stanica šalje signal ka
satelitu.Satelitski transponder prima signal i šalje ga dole ka drugoj
zemaljskoj stanici.
Sastoji se od prijemnika, predajnika, solarnih panela i baterija
89.Nabrojati osnovne vrste satelitskih orbita i njihove karakteristike.
GEO(geostacionarna orbita)
MEO(medium Earth orbit)
LEO(low Earth orbit)
GEO:Predmeti u geostacionarnoj orbiti kruze oko Zemlje istom brzinom
kojom ona rotira oko svoje ose,zona pokrivanja satelita je velika, zbog
rastojanja su velika kasnjenja i signali su slabi. Obicno se koriste za radio i
TV prenos. Nisu pogodni za mobilne telefone i prenos podataka.
MEO:imaju manju zonu pokrivanja od GEO,manje kasnjenje, manje snage
predajnika, u ovoj orbiti rade navigacioni sateliti.
LEO:mnogo su blizi Zemlji, nisu u fiksnoj poziciji, vidljiv je 15 do 20 minuta
sa jedne lokacije. Potrebno je preuzimanje veze medju satelitima. To su
spijunski sateliti
90.Osnovne osobine GPS-a.
Razvijen je pod nadzorom ministarstva odbrane SAD. Bazira se na
satelitima.
GPS je besplatan, precizan, pouzdan, neogranicen broj korisnika i radi u
svim vremenskim uslovima.
Sastoji se iz 3 segmenta.Segment u svemiru-sateliti, segment za
nadgledanje i kontrolu, korisnicka oprema.
91.Svemirski segment GPS-a.
Svemirski segment GPS-a ima 31 satelit-24 u startu.
20.180km(polu-sinhrona orbita-12h)
92.GPS segment za nadgledanje i kontrolu.
Stanice za nadgledanje
Prate GPS satelite dok prolaze iznad njih
Priklupljaju različite podatke o satelitima, atmosferi...
Šalju podatke u glavnu kontrolnu stanicu
Ukupno 16 lokacija: 6 vojnih i 10 od National Geospatial
Intelligence Agency (NGA)
Glavna kontrolna stanica
Upravljanje i kontrola GPS satelita
Koristi podatke iz stanica za nadgledanje za određivanje preciznih
pozicija satelita
Generiše upravljačke poruke koje treba preneti satelitima
Održava satelite i rešava probleme u njihovom radu
Menja pozicije satelitima u cilju očuvanja tačnosti sistema
Kao rezerva služi ista takva stanica na drugoj lokaciji
Zemaljske antene
Šalje različite vrste komandi GPS satelitima
Prikuplja podatke o satelitima
Meri rastojanja do satelita u cilju sprečavanja prevelikog odstupanja
Sastoji se 4 zemaljske antene i 7 stanica za očitavanje podataka sa satelita
(Air)
Force Satellite Control Network (AFSCN)
93.Kako se određuje lokacija korisnika, ako su poznata rastojanja do
satelita?
Određujemo rastojanje do satelita.
Neka je rastojanje od satelita A do naše pozicije dA
U ovom trenutku možemo da budemo bilo gde na sferi oko satelita.Ako
izvršimo još jedno merenje od trećeg satelita, naša pozicija
se svodi na dve moguće tačke.Dakle, ako izmerimo rastojanje do tri
satelita, postoje dve tačke u kojima možemo da se nađemo.
Kako da izaberemo jednu od dve moguće tačke? Izvršimo i četvto merenje
Eliminišemo jedno rešenje kao nemoguće
-GPS prijemnici koriste više od tri satelita
94.Izvori grešaka kod GPS-a.
–Refleksije
–PDoP(position dilution of precision)
–Kvalitet primljenog signala
95.Kako se meri rastojanje do satelita u GPS sistemu?
Rastojanje = Brzina * Vreme
Brzina → c=3*108 m/s

Vreme prostiranja signala od satelita do prijemnika: Satelit salje poruke

koje sadrze vreme slanja i poziciju. Prijemnik belezi vreme kada poruka
stigne. Vreme prostiranja je razlika ove dve velicine. Problem: tacnost
casovnika u prijemniku.

Prijemnik treba da zna kad je tacno stigla poruka; Satelit salje

kombinaciju brojeva, svaki od 31 ima svoju kombinaciju nula i jedinica
koju salje, dok prijemnik nepogresivo razlikuje kombinacije i prepoznaje
njen pocetak.