RAZVOJ KONCEPTA PROIZVODA

Pripremio: Prof. dr Dragan Domazet

ta je koncept proizvoda?
Koncept proizvoda je aproksimativni opis tehnologije, radnih principa i oblika proizvoda.
koncizan opis kako e proizvod zadovoljiti potrebe kupaca. iskazuje se u obliku skice ili grubog 3D modela i obino sadri i kratak tekstualni opis.

Kvalitet koncepta- stepen zadovoljenja potreba kupaca Dobar koncept se moe i loe primeniti, ali lo koncept, i pored svih napora, retko kad moe dovesti do komercijalnog uspeha.
2

Generisanje koncepta je jeftina i brza aktivnost

Generisanje koncepta je relativno jeftina i brza aktivnost.
obino potroi manje od 5% budeta razvojnog projekta a potroi manje od 15% njegovog vremena.

Moe da generie vie koncepata U narednim aktivnostima procesa, se bira najbolji koncept proizvoda koji e se dalje projektovati.
3

Generisanje koncepta u procesu razvoja proizvoda

Planiranje Razvoj koncepta Projektovanje na sistemskom nivou Detaljno projektovanje Testiranje i Poboljanje Postavljanje proizvodnje

Utvrdi potrebe kupaca

Postavi ciljne specifikacije

Generii koncepte proizvoda

Izaberi koncept proizvoda

Testiraj koncept proizvoda

Postavi konane specifikacije

Planiraj naredne aktivnosti

Plan razvoja

Izvrenje ekonomske analize Ocenjivanje konkurentnih proizvoda Izrada i testiranja modela i prototipova

Preporuke projektantima
1. Usmeravanje panje samo ka jednom ili dva koncepta, predloena od lanova tima koji su ubeeni u njihov kvalitet, Propusti da se izvri paljiva analiza koncepata koje rade druge firme kod slinih ili razliitih proizvoda, Prepustiti ovu aktivnost samo jednom ili dvojici lanova tima, te se time smanjuje samopouzdanje i opredeljenost za takav koncept ostalih lanova tima. Izvriti lou integraciju inae obeavajuih parcijalnih reenja. Propusti da se uzme u razmatranje itava kategorija moguih reenja

2. 3.

4. 5.

Neophodnost primene strukturisanog procesa generisanja

Strukturisan proces generisanja koncepata radi izbegavanja greaka
obezbeuje prikupljanje informacija iz razliitih izvora, koji vodi tim kroz ispitivanje razliitih alternativa, i koji obezbeuje mehanizam integracije parcijalnih reenja.

Procedura po sistemu korak-po-korak, U ovom procesu mogu uestvovati i neiskusni lanovi tima, ako dobiju jasne preporuke ta treba da rade
6

Metod generisanja koncepta

Metod razbija sloen problem u prostije podprobleme. Vri se utvrivanje koncepata reenja za podprobleme Primena spoljnih i unutranjih procedura traenja. Primenom klasifikacionih stabala, ili tabela za prikazivanje kombinacija koncepata, vri se integracija reenja podproblema u jedno ukupno reenje. Na kraju tim se vraa nazad i procenjuje
validnost i primenljivost dobijenih rezultata, kao i primenjenog procesa.

1. Razjansi problem Razuevanje problema Dekompozicija problema Gokus na kritine podprobleme podproblemi 2. Spoljno traenje Vodei korisnici Eksperti Patenti Literatura Benmarking Postojei koncepti 3. Unutranje traenje Pojedinano traenje Grupno traenje

4. Spoljno traenje Klasifikaciono stablo Tabela kombinacija

Novi koncepti

Integrisana reenja 5. Analiza reenja i procesa Konstriktivne primedbe

Korak 1: Razjanjenje problema

Razjanjavanje problema - razvoj opteg razumevanja problema i deljenje na podprobleme Kao ulaz, koristi se
iskaz o misiji projekta, lista potreba kupaca, i preliminarne specifikacije proizvoda.

Idealno je reenje da isti tim uestvuje u utvrivanju potreba kupaca i u definisanju ciljnih specifikaciji proizvoda.
9

Primer: Projektovanje alata za nitovanje

Zadatak: projektuj bolji runi alat za nitnovanje Okvir problema projektovanja se moe uopteno formulisati kao: bre spajanje materijala ili konkretnije: poboljati brzinu postojeih pneumatskih alata.

10

Definisanje potreba kupaca

U iskazu o misiji navedene su sledee pretpostavke:
Alat postavlja nitne (umesto da koristi lepak, vijke i dr.) Alat je kompatibilan sa veliinama postojeih nitni Alat postavlja nitne kroz nosa u drvo. Alat se koristi jednom rukom

Na osnovu ovih pretpostavki, tim je definisao, pored ostalih, i ove potrebe kupaca:
Alat omoguava brzo ubacivanje novih nitni Alat je lak Alat ne pokazuje primetno zaostajanje ubacivanja nitne posle pritiska okidaa

11

Ciljne specifikacije
Dodatne informacije radi objanjenja i kvantifikacije potreba - potrebna energija i brzina nitnovanja. Osnovne potrebe su onda pretvorene u ciljne specifikacije proizvoda:
Duina nitni je do 25 do 28 milimetara Najvea energija nitovanja je 40 J (dula) po nitni Sile nitnovanja je do 2.000 N (njutna) Najvea brzina nitnovanja je jedna nitna u sekundu Prosena brzina nitnovanja je 12 nitni u minutu Masa alata je 4 kilograma Najvee kanjenje pri okidanju je 0,25 sekuni
12

Dekompozicija problema u jednostavnije podprobleme

Sloen problem se ralanjuje u prostije
Na primer, pri projektovanju maine za kopiranje, problem projektovanja se moe podeliti na projektovanje
ureaja za dranje papira, ureaja za ubacivanje papira, ureaja za tampanje, i ureaja za snimanje slike, tj. originala.

Kod jednostavnijih proizvoda, ovakvo ralanjivanje nije moguno.

13

Dijagram funkcionalne dekompozicije alata za nitnovanje

Ulaz Izlaz

Energija Runi alat za nitnovanje

Energija Materijal (nitne)

Materijal (nitne)

Upravljaki signal

Upravljaki signal

14

Dijagram funkcionalne dekompozicije alata za nitnovanje

Uskladitenje ili prihvatanje spoljne energije Konvertovanje energije u energiju translacije Primena translatorne energije za nitovanje

Energija

Nitne

Uskladitenje nitni

Odvajanje nitni

Ubodena nitna

Okidanje

Osetljiv prekida

Pritisak okidaa

15

Ralanjivanje funkcionalnih dijagrama

Napraviti nekoliko funkcionalnih dijagrama, i onda izabrati najbolji.
Njega dalje treba poboljati i detaljnije ralaniti.

Pri ovome se mogu primenjivati sledee tehnike:

Kreirati funkcionalni dijagram nekog postojeeg proizvoda (radi vebe) Kreirati funkcionalni dijagram proizvoljno izabranog koncepta proizvoda generisanog od strane tima,
generalizovati funkcionalni dijagram odgovarajueg nivoa apstrakcije.

Slediti jedan, osnovni tok (npr. materijala) i odrediti koje su operacije potrebne.
16

Postoji vie mogunosti za funkcionalnu dekompoziciju

Funkcionalni dijagram nekog proizvoda nije jedinstven, tj. mogue je odrediti vie razliitih funkcionalnih dijagrama.
Isto vai i za podfunkcije.

Ponekad je teko povezati tokove materijala, energije i upravljakih informacija.

U tom sluaju dovoljno je dati spisak podfunkcija, bez pokazivanja njihove meusobne povezanosti.

Funkcionalna dekompozicija se najvie primenjuje kod tehnikih proizvoda, ali i kod nekih koji nisu tehniki.
Na primer, sladoled, tj. proizvodnja sladoleda u kornetu se moe lepo iskazati funkcionalnom dekompozicijom.

17

Druge vrste dekompozicije problema

Funkcionalna dekompozicija je samo jedan od moguih naina podele problema na jednostavnije podprobleme. Dva druga naina su:
Dekompozicija redosleda akcija korisnika Dekompozicija na osnovu kljunih potreba korisnika

18

Dekompozicija redosleda akcija korisnika

Ubacivanje nitni se moe dekomponovati na tri akcije korisnika:
1. kretanje alata do poloaja gde se stavljanja nitna, 2. precizno postavljanje alata na poziciji nitovanja, i 3. pritisak okidaa.

Ovaj pristup je pogodan kod proizvoda sa jednostavnim tehnikim funkcijama a koji zahtevaju mnogo aktivnosti korisnika.

19

Dekompozicija na osnovu kljunih potreba korisnika

Primer u sluaju alata za nitovanje:
1. ukucavanje nitni na brz nain, 2. alat je lak 3. alat ima veliki kapacitet nitni u svom magacinu.

Ovaj nain dekompozicije se najvie koristi kod proizvoda kod kojih je oblik, a ne funkcija ili tehnologija, prvenstveni problem. Primeri ovih proizvoda su:
etkice za zube kontejnere za odlaganje stvari.
20

Usredsredjene na najvaniji podproblem

Izabrati jedan ili nekoliko kritinih podproblema, koji imaju izuzetnu vanost jer obezbeuje najvie koristi kupcu.
Ovo povlai i odluku o odlaganju reavanja drugih podproblema.

Primer alata za nitnovanje fokus na podprobleme:

primanja energije, pretvaranje energije u translatornu energiju i primena translatorne energije u operaciji nitovanja.

Podproblemi vezani za nain dranja alata i na okidanje mogu kasnije lake reiti kada je reen problem vezan za prenos energije
Tim je takoe odloio sve probleme vezane za interakciju korisnika i alata.

21

Korak 2: Spoljnje pretraivanje

Cilj spoljnjeg pretraivanja je nalaenje postojeih reenja kako celokupnog problema, tako i podproblema koji su utvreni u prethodnom koraku.
radi se tokom celog procesa razvoja, jer je uvek jeftinije i jednostavnije primeniti postojea reenja, a resurse tima usmeriti ka traenju boljih reenja kritinih podproblema i problema za koje ne postoje zadovoljavajua reenja.

Mogu se kombinovati postojea reenja sa novim reenjem koje tim uspe da nae. Pretrauju se i reenja za druge proizvode
Moda mogu da budu primenljivi
22

Korak 2: Spoljnje pretraivanje

Taktika:
1. Proiri okvir traenja, prikupljaju informacije od ireg znaaja 2. Pretraivanje se vie fokusira ka informacijama koje vode reenjima koja se tragaju, du pravaca pretraivanja koja obeavaju.

23

Naini prikupljana informacija iz spoljnih izvora

Postoji najmanje pet dobrih naina za prikupljanje informacija iz spoljnih izvora:
1. 2. 3. 4. 5. Intervjuisati vodee korisnike Konsultacija sa ekspertima Pretraivanje patenata Pretraivanje objavljene literature Benmarking proizvoda

24

Intervjuisati vodee korisnike

Vodei korisnici su oni korisnici proizvoda koja znatno ranije (meseci i godine) pre drugih iskazuju potrebu i korist od odreenog proizvoda i inovacije.
Neki od njih imaju i svoja, inovirana reenja sa kojim zadovoljavaju svoje potrebe. Ovo je est sluaj kod korisnika koji koriste visokotehnoloke proizvode, kao na primer, u zdravstvu i u naunim istraivanjima.

U sluaju alata za nitovanje, razvojni tim je razgovarao sa graditeljima novih zgrada da bi doao do novih koncepata.
Ovi korisnici koriste alate za nitovanje od razliitih proizvoaa, te mogu da daju korisne savete koji su rezultat uporeivanja ovih proizvoda.

25

Konsultacija sa ekspertima
Konsultacije sa ekspertima koji imaju znanje o jednom ili vie podproblema, mogu da
direktno obezbede reenje koncepta ili da preusmere dalje traenje reenja na podruje gde se nalaze bolja reenja.

To je najbri nain dolaska do potrebnog znanja.

Konsultacije se mogu obaviti i telefonom, ili na sastanku sa njima, s tim to je uobiajeno da se za due sastanke mora obezbediti i finansijska nadoknada konsultantima.

26

Pretraivanje patenata
Patenti su bogat i raspoloiv izvor tehnikih informacija koji sadri detaljne crtee i objanjenja kako mnogi proizvodi rade.
Jedini nedostatak je u tome, to su koncepti koji su patentirani, zatieni od slobodnog korienja najee 20 godina.

Za njihovo korienje mora da se plati onom koji je koncept patentirao. Neki patenti ne pokrivaju sve zemlje
27

Pretraivanje objavljene literature

Izvori javnih informacija u vidu objavljenih publikacija obuhvataju
naune i strune asopise, zbornike radova sa konferencija, izvetaji vlada, informacije sa trita, o potroaima i o proizvodima i dr.

Do izvora informacija se dolazi pretraivanjem baza podataka pristupanih preko Interneta pri emu se koriste kljune rei. Koriste se i inenjerski prirunici.
28

Benmarking proizvoda
Benmarking (engl. benchmarking) je analiza postojeih proizvoda koji imaju slinu funkcionalnost kao i proizvod koji se razvija. Benmarking
pokazuje kako su postojei koncepti primenjeni radi reavanja odreenog problema, a daju i informaciju o dobrim i loim stranama odreenog proizvoda, odnosno, koncepta
29

Korak 3: Unutranje pretraivanje

Unutranje pretraivanje je upotreba ili linog znanja i kreativnosti, ili razvojnog tima, radi generisanja koncepata reenja. Pretraivanje je unutranje jer sve ideje potiu iz znanja i iskustva koje postoje u timu. Do ovoga se moe doi bilo
individualnim radom lanova tima, bilo zajednikim radom grupe pojedinaca, lanova tima.
30

etiri preporuke za unutranje pretraivanje

1. Odloiti odluku 2. Generisanje mnogo ideja 3. Prihvatanje i ideja koja izgledaju neostvarljive 4. Upotrebiti grafike i fizike medije za izraavanje ideja

31

Odloiti odluku
Posledice donoenja brzih, a loih odluka su vrlo dugotrajne i skupe - treba se uzdrati brzih odluka. Treba predvideti dovoljno vremena za generisanje korisnih koncepata Ne treba prerano odbacivati nijedan predloeni koncept. Pri generisanju koncepata, ne dozvoljava se kritika nijednog koncepta.
Treba uputiti pojedince da u odreenom roku daju svoju kritiku svakog koncepta, ali uz neophodne sugestije kako da se koncept pobolja ili da predloe alternativne koncepte
32

Generisanje mnogo ideja

to se generie vie ideja za reavanje nekog problema ili za koncept proizvoda, to je vei stepen verovatnoe da e tim pokriti prostor moguih reenja, tj. da e doi do najboljeg reenja. Ideje jednih, podstiu raanje ideja kod drugih lanova tima. to je vie ideja, vie je i novih ideja koje dolaze kao reakcija na prvobitne ideje. Treba generisati to vei ideja, pre nego to pone njihova analiza i reduciranje
33

Prihvatanje i ideja koja izgledaju neostvarljive

Ideje koje u poetku izgledaju neostvarljive esto mogu da se poprave od strane drugih lanova tima i da dovedu do pravog reenja. One proiruju prostor pretraivanja moguih reenja, i zato su korisne. Treba podravati njihovo iznoenje, iako u poetku izgledaju neostvarljive.
Moda e neka od njih kasnije, uz neku modifikaciju, ipak postati ostvarljiva i prihvatljiva.

34

Upotrebiti grafike i fizike medije za izraavanje ideja

Teko je reima opisivati informacije o geometriji i fizikom izgledu stvari. Korienjem skica moe se mnogo preciznije i jasnije izraziti takva informacija ili ideja. Mogu se koristiti razliiti materijali (pene, kit, i dr.) za oblikovanje izgleda predmeta koji nose nove ideje i koncepte
35

Znaaj individualnog rada

Vei broj ideja se generie ako grupa pojedinaca radi samostalno na tome, umesto da to radi na sastancima grupe.
To je suprotno od opteg verovanja i este prakse da se da je najbolji put do novih ideja organizovanje sastanka grupe na kome e lanove grupe slobodno iznositi i diskutovati svoje ideje (tzv. brainstorming).

Ne iskljuujui sastanke grupe, treba predvideti dovoljno vremena za individualni rad lanova tima na generisanju koncepata.
36

Preporuke za unutranje pretraivanje

Primena analogija. Izraavanje elja Upotreba odgovarajuih stimulansa Upotreba neodgovarajuih stimulansa Postavljanje kvantifikovanih ciljeva Upotreba metoda galerija
Na primer, staviti na zid skice razliitih koncepata. Svaka od njih je na jednom listu papira, te se jednim pogledom mogu sve istovremeno posmatrati. Kreator koncepta moe da prui objanjenje, a ostali lanovi grupe daju svoje primedbe i predloge poboljanja koncepta, ili simultano generiu novi koncept.

37

TRIZ
Poetkom 1990-tih godina, u SAD i Evropi poelo je korienje ruskog metoda nazvanog TRIZ kao metod za reavanje problema generisanja novih koncepata. Metod se primarno koristi u utvrivanju principa fizikog rada nekog proizvoda da bi obavio neku svoju funkciju, tj. da bi se reio neki tehniki problem. Osnovna ideja TRIZ metoda je da se utvrdi kontradikcija koje je implicitno prisutna u problemu.
Na primer, kod alata sa nitnovanje, implicitni problem je da se poveavanjem njegove energije poveava i njegova teina.

38

TRIZ
TRIZ koristi matricu sa 39 redova i 39 kolona u kojoj svako polje odgovara odreenom tipu konflikta izmeu dve karakteristike. U svakoj eliji matrice, predlae se do etiri principa reavanja odgovarajueg konflikta. Upotrebljava se 40 osnovnih principa,
na primer, princip periodinog rada (pretvaranje kontinualnog rada u impuls, kao kod alata za nitnovanje).

Upotrebom TRIZ-a tim za razvoj alata za nitnovanje doao je da koncepta koji e koristiti stvaranje impulsa
39

Korak 4: Sistematsko ispitivanje

Moe da se prikupi na desetine ili stotine fragmentalnih koncepata, tj. reenja podproblema. Sistematsko ispitivanje ima za cilj navigaciono pretraivanje prostora moguih reenja organizovanjem i sintezom ovih fragmentalnih reenja.
Na primer, tim za razvoj alata za nitnovanje, usmerio je svoju panju na podprobleme skladitenja energije, konverzije energije i isporuke energije i generisao je desetine fragmentalnih koncepata za svaki od problema.

Jedan pristup organizovanju i sintezi ovih fragmenata je da se ispitaju sve mogue kombinacije fragmenata za svaki od podproblema.

40

Korak 4: Sistematsko ispitivanje

Meutim, to je nemogu pristup, jer broj moguih kombinacija brzo postaje prevelik.
Na primer, ako u proseku postoji 15 fragmentalnih reenja za svaki od tri podproblema razvoja alata za nitovanje, onda je broj moguih kombinacija: 15 x 15 x 15 = 3.375.

Mnoge od ovih kombinacija nemaju nikakvog smisla, ak i da tim eli da pretrai sve kombinacije. U cilju smanjenja broja kombinacija koriste se dva specifina alata :
1. Stablo klasifikacije koncepta pomae timu da podeli mogua reenja u nezavisne kategorije 2. Tabela kombinacija koncepta vodi tim ka selektivnom razmatranju kombinacija fragmenata

41

Stablo klasifikacije koncepta

Hemijsko
Sistemi gorivo-vazduh

Sistemi sa eksplozijom Pneumatsko

Smetanje ili primene energije

Hidraulino Utika na zidu

Baterija Elektrino Gorivna elija Nuklearno 42

Koristi od primene klasifikacionog stabla

Primena klasifikacionog stabla donosi najmanje etiri koristi:
1. Eliminisanje manje obeavajuih grana 2. Utvrivanje nezavisnih pristupa problemu 3. Uoavanje da se nije poklonilo dovoljno panje nekim granama 4. Poboljanje dekompozicije problema kod neke posebne grane

43

Eliminisanje manje obeavajuih grana

Izbacuje se grana koja pokazuje manje obeavajue reenje. Do izbacivanja grane dolazi posle paljivog vrednovanja i ocenjivanja i mora se uraditi sa panjom.
Na primer, tim za razvoj alata za nitnovanje je odmah odbacio granu koja ukazuje na korienje nuklearne energije, iako je imao u vidu neke nuklearne ureaje koji se koriste kod vetakih srca, jer nisu ekonomski isplativa reenja.

44

Utvrivanje nezavisnih pristupa problemu

Svaka grana klasifikacionog stabla moe se smatrati razliitim nainom reavanju ukupnog problema.
Najee, neki od ovih pristupa su meusobno skoro potpuno nezavisni.

Svaki od njih se preputa jednom lanu tima, ili razliitim grupama, da ih nezavisno razmatraju i prouavaju. To moe da razvije i zdravu konkurenciju unutar tima pri generisanju koncepta. Na primer, tim za razvoj alata za nitnovanje je na ovaj nain razmatrao dve nezavisne grane.
Jedna je koristila eksplozivnu hemikaliju, a druga elektrinu energiju. Dve grupe se nezavisno radile na ovim varijantama koncepta nekoliko nedelja.
45

Uoavanje da se nije poklonilo dovoljno panje nekim granama

Gledajui celo klasifikaciono stablo, tim treba da proveri da li je posvetio dovoljno panje svakoj grani. Ako nekoj grani nije posvetio panju, a ona nema razloga da bude odmah eliminisana, onda se ona naknadno analizira.
Na primer, tim za razvoj alata za nitnovanje je utvrdio da nije dovoljno razmatrao mogunost hidraulinog pogona i mogunost korienja tehnologija konverzije. Zato im je naknadno posvetio nekoliko dana.
46

Poboljanje dekompozicije problema kod neke posebne grane

Ponekad se vri naknadna dekompozicija problema u skladu sa specifinostima problema koji se javlja.
Primer alata za nitnovanje:Posle funkcije konverzije elektrine energije u mehaniku (translatornu) energiju, dodali su podfunkciju akumulacije translatorne energije.

Na ovaj nain, sa novim informacijama, tim moe da pravi detaljnije funkcionalne dijagrame na pojedinim granama koje detaljnije analizira.
Energija primenjena na nitni

Elektrina energija Konverzija energije u translatornu energiju

Akumuliranje translatorne energije

Primena translatorne energije na nitni

47

Alternativna klasifikaciona stabla

Pri reavanju nekog ukupnog problema, mogu se formirati vie alternativnih klasifikacionih stabala. Smatra se da su najkorisnija ona stabla ije grane najvie ograniavaju mogua reenja preostalih podproblema.
Umesto stabla na slici, moglo se koristiti i stablo koje pokazuje podelu prema broju udara u nitnu pri njenom nabijanju (sa jednim udarom, sa vie udara i td.).
Hemijsko Sistemi gorivo-vazduh

Sistemi sa eksplozijom Pneumatsko

Smetanje ili primenje energije

Hidraulino Utika na zidu

Baterija Elektrino Gorivna elija Nuklearno

48

Tabela kombinacija koncepta

Konverzija energije u translatornu Elektrina energiju energija Konverzija elektrine energije u translatornu energiju Akumuliranje translatorne energije Primena translatorne energije na nitni Energija primenjena na nitni

Akumulacija energije

Primena translatorne energije pri nitovanju

Rotacioni motor sa transmisijom

Opruga

Jedan udar

Linerani motor

Masa u kretanju

Vie udara

Solenoid

Guranje nitne

Pogon vozova na magnetnom jastuku 49

Mogu je veliki broj kombinacija

Konverzija elektrine energije u translatornu energiju Akumulacija energije Primena translatorne energije pri nitovanju

Rotacioni motor sa transmisijom

Opruga

Jedan udar

Linerani motor

Masa u kretanju

Vie udara

Solenoid

Guranje nitne

Pogon vozova na magnetnom jastuku

50

Preporuke za izbor najbolje kombinacije

1. Neki fragment se eliminie kao neprimenljiv pre kombinovanja sa drugim fragmentima, te se na taj nain smanjuje broj kombinacija. 2. Tabela kombinacije koncepta se koncentrie na podprobleme koji mogu da budu spregnuti.
Spregnuti podproblemi su oni kod koji se reenje vrednuje samo u kombinaciji sa reenjem drugih spregnutih podproblema.
Na primer, izbor izvora energije (korienje baterija ili utikaa na zidu) je nezavisan od izbora naina konverzije elektrine energije (korienje motora ili solenoida). Zato, tabela kombinacije koncepta nema potrebe da ima stub sa razliitim tipovima izvora elektrine energije.

To smanjuje broj kombinacija koje tim treba da razmatra. Tabela kombinacije koncepta gubi praktinost ako sadri vie od 3-4 stuba.

51

Upravljanje procesom ispitivanja

Da bi sebi olakao proces generisanja moguih koncepata proizvoda, razvojni tim obino koristi nekoliko klasifikacionih stabala i tabela, jer oni
organizuju nain razmiljanja i usmeravaju kreativnu energiju tima.

To moe da dovede do
poboljanja poetne dekompozicije problema, ali i do dodatnog napora da se nastavi sa spoljnim i unutranjim pretraivanjem moguih parcijalnih (fragmentalnih) reenja

52

Upravljanje procesom ispitivanja

Na poetku procesa generisanja koncepta, razvojni tim bira nekoliko podproblema ka kojima usmerava svoju dalju panju.
Ponekad, tim se mora vratiti nazad i da proui i sve podprobleme. Ovo se obino javlja u sluajevima kada je tim suzio broj alternativa kritinog podproblema.

Tada, radi njihovog poboljanja, tim se vraa stablu i tabeli da bi dalje razradio izabrane grane, dodavanjem jo detaljnijih podproblema.
53

Korak 5: Analiza rezultata i procesa

Analiza procesa i dobijenih rezultata se radi tokom celog procesa. Razvojni tim postavlja sebi sledee pitanja:
Da li tim je tim uveren da je u celosti ispitao prostor reenja? Da li tim ima alternativne funkcionalne dijagrame? Da li postoje alternativni naini dekompozicije problema? Da li su dovoljno ispitani spoljni izvori? Da li su ideje svih lanova tima uzete u razmatranje i eventualno prihvaene i integrisane u proces?

54

Primer: Alat za nitnovanje

Tim za razvoj alata za nitovanje, postavio je sebi pitanja
da li nije isuvie svoju panju usmerio ka problemima akumulacije i konverzije energije, a da je nedovoljno radio na interfejsu i problemu konfigurisanja proizvoda.

Zakljuili su da je to bilo ispravno. Zatim su se pitali da li nisu razmatrali isuvie alternativnih grana na klasifikacionom stablu.
Na primer, da li je moralo da analiziraju i hemijske izvora koji baziraju na eksploziji, kao izvoru energije. Zakljuili su da je tu granu trebalo eliminisati ranije iz dalje razrade, tako da imaju vremena da detaljnije slede druge grane koje vie obeavaju.

55

Primer: Alat za nitnovanje

Tim je ispitao i razvio je nekoliko radnih prototipova alata za nitnovanje koji sadre dva fundamentalno razliita pravca reenja problema:
1. Motor sabija oprugu koja pri nitovanju oslobaa energiju u jednom udaru. 2. Motor sa rotirajuom masom koji serijskih udara u nitnu sa frekvencijom od oko 10 ciklusa u sekundi sve dok nitna ne bude u potpunosti na svom mestu i proces nitovanja ne bude zavren.

Na kraju, ovo drugo reenje se pokazalo kao reenje koje je tehniko najbolje ostvarljivo,
56