Vi{a tehni~ka {kola Subotica

Dr Zoran Ani{i}

PROIZVODNE TEHNOLOGIJE II
- skripta

TEHNOLOGIJA MONTA@E

Subotica, 2003.

SADR@AJ IV DELA
LEPKOVI - ADHEZIVI ...................................................................................................................................1 FUNKCIJA: 1

Strukturni adhezivi ..................................................................................................................................2

IZBOR LEPKA ...............................................................................................................................................7

Proizvodne mogu}nosti...........................................................................................................................7 Delovi za lepjenje..................................................................................................................................10 O~ekivani uslovi primene ......................................................................................................................10

Faktori tro{kova ...........................................................................................................................................11

Otpaci: .................................................................................................................................................11 Brzina procesa: .....................................................................................................................................11 [kart .................................................................................................................................................11 Nano{enje lepkova: ..............................................................................................................................11 Pripremanje povr{ine: ...........................................................................................................................15 Lepjive trake osetljive na pritisak: .........................................................................................................17
POSTUPAK LEMLJENJA............................................................................................................................18

Legure za lemjenje:...............................................................................................................................19 Neobojeni materijali: .............................................................................................................................20 Obojeni metali: ......................................................................................................................................21

TVRDO LEMJENJE.....................................................................................................................................21

Tvrdo lemjenje sa plamenikom: ............................................................................................................22 Tvrdo lemjenje u pe}i:...........................................................................................................................23 Tvrdo lemljenje utapanjem:...................................................................................................................23 Otporno tvrdo lemjenje:.........................................................................................................................23 Indukciono tvrdo lemljenje: ...................................................................................................................24 Metali koji se mogu lemiti:.....................................................................................................................24
MONTA@A LIVENJEM ................................................................................................................................28 MONTA@A PRESOVANJEM.......................................................................................................................31

Spojevi ostvareni zagrevanjem .............................................................................................................31 Spojevi ostvareni hla|enjem .................................................................................................................31 Spojevi ostvareni plasti~nim deformisanjem.........................................................................................32 Aksijalno presovani spojevi...................................................................................................................32 Spojevi limova ostvareni savijanjem ivica (pertlovanje)........................................................................32 Patentno presovanje (Clinching)...........................................................................................................33
SPAJANJE PLASTI^NIH MATERIJALA.....................................................................................................35

Mehani~ko u~vr{}ivanje:.......................................................................................................................35 Vezivanje topljenjem: ............................................................................................................................36 Zavarivanje vru}im gasom: ...................................................................................................................37 Vibraciono zavarivanje:.........................................................................................................................37 Rastvorno vezivanje:.............................................................................................................................38 Ultrazvu~no zavarivanje:.......................................................................................................................38 Indukciono zavarivanje: ........................................................................................................................40 Dielektri~no zavarivanje: .......................................................................................................................40
SPAJANJE KOMPOZITA ............................................................................................................................41

Mehani~ki pri~vr{}iva~i: ........................................................................................................................41 Vezivanje lepkovima: ............................................................................................................................42

SPAJANJE METALA SA KERAMIKOM ......................................................................................................43 Lemno staklo: ..............................................................................................................................................43 Sistem metalnog vezivanja:.........................................................................................................................43

Vatrostalne metalizacije: .......................................................................................................................43 Lemljenje aktivnog metala: ...................................................................................................................43 Direktno hemijsko vezivanje: ................................................................................................................43 Direktno vezivanje bakra:......................................................................................................................43

LEPKOVI - ADHEZIVI
Intenzivnim razvojem novih materijala, u poslednjoj deceniji, do{lo je do nagle ekspanzije adheziva po vrstama i primeni u ma{inogradnji sa osnovni ciljem, supstitucije mehani~kih elemenata veze. Pravilna primena adheziva podrazumeva visok nivo poznavanja njihovih osnovnih karakteristika, ali i dodatna razmatranja vezana za eksploatacione uslove skolpa (temperatura, vla`nost, vibracije, itd.), jer mogu u potpunosti promeniti/izgubiti polazne karakteristike.

FUNKCIJA:
Osnovna, mada ne i jedina funkcija adheziva je da spoji delove. Lepkovi prenose optere}enje sa jednog dela na drugi pri znatno ravnomernijoj raspodeli napona nego kod konvencijalnih, mehani~ki ostvarenih veza. Iz ovoga sledi da lepkovi ~esto omogu}avaju ostvarenje veza koje su ekvivalentne ili ~ak mnogo ja~e po ~vrsto}i od tradicionalnih mehani~ki ostvarenih spojeva, uz istovremeno smanjenje te`ine i ukupnih tro{kova. Lepkom spojene strukture su ravne, izlo`ene povr{ine se neizobli~avaju i deformi{u, a konture zadr`avaju svoj oblik, {to nije slu~aj kod primene drugih tehnika spajanja (npr. zavarivanje, presovanje). Navedene osobine su veoma zna~ajne sa funkcionalnog i estetskog stanovi{ta. Laki, tanki i krti materijali su pogodni za lepljenje, jer izjedna~ena raspodela napona dozvoljava kori{}enje celokupne ~vrsto}e i krutosti osnovnog dela, bez deformisanja, {to nije slu~aj kod drugih metoda spajanja. Postupak spajanja lepljenjem ne izaziva mehani~ke deformacije ili termi~ka optere}enja na elementima kao pri zakivanju, lokalnom zagrevanju, itd. Razli~iti materijali se uz primenu odgovaraju}e pripreme povr{ina efikasno spajaju lepkovima. Metalni delovi, direktno spojeni, koji bi u normalnim okolnostima korodirali usled me|usobne hemijske reakcije, mogu se za{tititi od korodiranja slojem lepka koji pored spajanja istovremeno ima ulogu izolatora. Temperaturna oscilovanja prisutna u toku eksploatacije proizvoda daje prednost primeni lepkova, naro~ito pri spoju elemenata od razli~itih materijala. Sloj lepka odgovaraju}e debljine u stanju je da kompenzuje razli~ita termi~ka {irenja elemenata, spre~avaju}i tako o{te}enje ili funkcionalni poreme}aj koji bi mogao Sl. 1 nastati primenom krute mehani~ke veze. Lepkovi koji o~vr{}avaju usled delovanja toplote, kao {to su EPOKSIDI i ANAEROBICI, mogu se tako izme{ati da definisanu ~vrsto}u zadr`e u {irokom temperaturnom intervalu ({irina intervala max. 150C). Izborom temperature o~vr{}avanja lepka, sli~no radnoj temperaturi, mo`e se ubla`iti efekat razli~itog temperaturnog {irenja zalepljenih materijala.

Zaptivanje je tako|e karakteristika koja se mo`e ostvariti, pod uslovom da je adheziv kontinualno nanesen i da ga prisutni gasovi ili te~nosti ne razaraju. Primena adheziva je mogu}a umesto tvrdih ili poroznih zaptiva~a. Amortizacija ma{inskih struktura izlo`enih mehani~kim vibracijama, cikli~nim optere}enjima ili udarima, mo`e se ostvariti nano{enjem odre|enih vrsta adheziva i time spre~iti nastanak loma. Adhezivi se veoma ~esto koriste u sprezi sa mehani~kim elementima veze radi npr. dodatnog zaptivanja rubova ili radi pridr`avanja elemenata u datom polo`aju dok se ne ostvari mehani~ko spajanje. Ipak, lepljenje nije univerzalan lek za svaku vrstu spajanja. Prisustvo velikog broja adheziva na tr`i{tu, u mnogome ote`ava izbor odgovaraju}eg adheziva za datu aplikaciju u odnosu na izbor mehani~kog sistema spajanja. Ove varijacije tako|e ote`avaju proceduru kontrolisanja: pri ulasku materijala, u toku nano{enja i spajanja i testiranja zavr{enog proizvoda. Uprkos {to se operacija nano{enja lepka mo`e automatizovati, zahteva vi{e stru~nih radnika nego kod drugih postupaka spajanja.

Strukturni adhezivi su adhezivi sa povi{enom ~vrsto}om. Oni daju dodatnu snagu proizvodu koji na koji se nanosi. Ovi adhezivi se koriste za raznovrsne proizvode, od kancelarijskog name{taja pa do automobila. Sedam naj~e{}e kori{}enih strukturnih adheziva su:
Epoksidni adhezivi, Akrilni adhezivi, Uretanski adhezivi, Anaerobni adhezivi, Cianoakrilni adhezivi, Vru}i rastop, Silikonski adhezivi.

Epoksidni lepkovi su najstariji, naj{ire kori{}eni strukturni adhezivi. Nude najve}u zateznu ~vrsto}u do 670 MPa ali se tako|e mogu uspe{no modifikovati tako da odgovaraju raznovrsnim zahtevima. Epoksidne veze su tvrde; dobro ispunjavaju rupe uz neznatno skupljanje. Epoksidni lepkovi sporo o~vr{}avaju izuzev kad su zagrevani u pe}i, funkcioni{u samo ispod 230C, zahtevaju preciznu ma{inu za me{anje i relativno su krti.

HP250 - Deycon Epoksidni lepak sa visokim performansama koji o~vr{}ava na sobnoj temperaturi, ima izuzetnu ~vrsto}u, dinami~ku i hemijsku otpornost.

Pasta za popunjavanje rupa, Idealan za vezivanje i zaptivanje, Izvrstna otpornost na spoljne uticaje, Otporan na toplotu do 120C.

Sl. 2 Epoksidni adheziv - Devcon

50ml Mark 5 Sistem za nano{enje

Efikasan i ekonomi~an metod za nano{enje

Devcon lepila kod popravljanja i monta`e. Sadr`i jednostavan pi{tolj Koristi Dev-Pak lepak u umetku od 50-ml Rasprska~ za automatsko me{anje komponenata lepka Elimini{e prekomerno rasipanje i smanjuje vreme u odnosu na ru~no pome{anje dvokomponentnih lepkova

Sl. 3 Pistolj za ru~no nano{enje lepka Devcon

AKRILINI lepkovi podnose vi{e ne~isto}a i manje pripremljene povr{ine nego ostali strukturni lepkovi. Dosti`u ~vrsto}u na smicanje do 410 MPa, nude fleksibilnu vezu, ve}u otpornost protiv lju{tenja i ve}u dinami~ku otpornost. Po{to su akrilici dvokomponenti lepkovi, ve{ta~ki vosak se nanosi na jednu povr{inu, a o~vr{}iva~ na drugu povr{inu. Tako tretirani delovi se mogu ostaviti i nekoliko nedelja bez negativnih efekata. Nakon spajana, radna ~vrsto}a se ostvaruje za nekoliko minuta, a proces o~vr{}ivanja se mo`e odvijati i na sobnoj temperaturi. AKRILINI lepkovi imaju jak miris i zapaljivi su.
Loctite Akrilini lepak Razvijeni su za spajanja gde se zahteva otpornost na zatezanje, smicanje i lju{tenje kombinovano sa maksimalnim otporom na udare i naprezanja. na dodir sa aktivatorom brzo o~vrsnu na sobnoj

temperaturi.

otporan je na rastvara~e, o~vr{}ava se sa aktivatorom Activator 7075-om ~vrsto}u posti`e za minut i formira fleksibilnu vezu i

u rascepima do 10 mm.

Razvijen za rad u lo{im temperaturskim okolnostima.

Sl. 4 Akrilni lepak - Loctite 325

URETANSKI lepkovi vezuju propustljive i nepropustljive materijale. ^vrsto}a im je do 150 Mpa, ostaju fleksibilni i na niskim temperaturama. Njihova smicajna ~vrsto}a mo`e dosti}i ~vrsto}u epoksidnih lepkova. Izuzetno su otporni na vodu i vlagu nakon procesa o~vr{}ivanja.

Loctite nudi ~itavi niz jednokomponentne i dvokomponentne uretanskih lepkova za strukturalne spojeve, zaptivanje i oblaganje. Loctite Hysol lepkovi pru`aju:

Dobro lepljenje, Dobre karakteristike te~enja, Slab miris, Pobolj{anu bistrinu, Veliku ~vrsto}u Dugotrajnu vezu

Sl. 5
Loctite Hysol U-10FL uretanski lepak niske viskoznosti. Jednom pome{ani dvokomponentni uretan se o~vrsne na sobnoj temperaturi, formiraju}i veoma ~istu, fleksibilnu vezu sa izuzetnom otporno{}u na lju{}enje. Idealan je za spajanje polikarbonata i drugih plasti~nih materijala kao i stakla, drva i metala.

Sl. 6Uretanski lepak Hysol U-10FL, Loctite

ANAEROBNI lepkovi su jednokomponentni lepkovi koji se lako nanose na povr{inu, ru~no ili automatizovano i proizvode se u dve vrste. Prva vrsta nudi veliku kohezijsku ~vrsto}u za cilindri~ne sastave i jedan opseg ~vrsto}e za navojne sklopove. Druga vrsta nudi veliku isteznu i smicajnu ~vrsto}u kod glatko povr{inskih sklopova. Osnovni tok postupka spajanja podrazumeva istiskivanje kiseonika (odavde dolazi i ime anaerobik-bez vazduha). Ipak ovaj proces se mo`e kombinovati sa drugim uslovima kao {to je grejanje, upotreba u~vr{}iva~a ili ultravioletnog svetla kod serijske proizvodnje na monta`nim trakama. ANAEROBNI lepkovi ispunjavaju i otvore/rupe koje su samo 1 mm {irine, pri kori{}enju odgovaraju}e tehnologije za obezbe|enje nivoa viskoznosti i brzine stvrdnjavanja. Uspe{na primena ovih lepkova je u temperaturnom intervalu do 150C.
ANAEROBNI lepkovi Razvijeno u Loctite-u, anaerobi~na zaptiva~ka tehnologija revolucionirala zaptivanje ivica u auto industriji i u sklapanju te{kih aparata. Loctite anaerobi~ni materijali za zaptivanje ostaju u te~nom stanju i na vazduhu i po~inju o~vr{}avanje samo kad su zatvoreni izme|u ivica za spajanje. Najbolji su za kori{}enje kod malih me|uprostora. Zaptiva~ ivica 509 je jednokomponentan anaerobi~ni zaptiva~, srednje ~vrsto}e. O~vr{}ava se na sobnoj temperaturi kada se zatvori izme|u povr{ina.

Sl. 7

CIANOAKRILNI lepkovi su sli~ni anaerobnim lepkovima zbog lake primene i adaptibilnosti prilikom proizvodnje na monta`nim linijama. U po~etku su ovi lepkovi posedovali nisku viskoznost, udarnu i topolotnu otpornost uz zna~ajnu osetljivost na vlagu i rastvara~e. Ipak, cianoakrilici novije generacije su pobolj{ani i u kombinaciji sa elastomerima nude ve}u ~vrsto}u, viskoznost (sve do kategorija gela), otpornost na vlagu, rastvara~e i toplotu. Modificirani tipovi vezuju prakti~no sve tipove povr{ina i obezbe|uju olak{ano rukovanje zbog sporijeg o~vr{}ivanja. Ne modifikovani cianoakrilici su jo{ uvek me|u naj{ire kori{}enim veznim materijalima. O~vrsnu se u roku od nekoliko sekundi na sobnoj temperaturi zbog njihove reakcije na malu koli~inu vlage na povr{inama. Ovi lepkovi imaju promenljivu viskoznost i dobru zateznu ~vrsto}u.

CIANOAKRILNI lepak Visoko viskozni, gumom poja~ani cianoakrili~ni lepak koji nudi pove}anu otpornost na temperaturu i pove}anu fleksibilnost.

Otporan na temperaturu do 135C, Popunjava rupe do 1.3 mm, Lako se nanosi sa automatskom opremom. Sl. 8 Cianoakrilni lepkovi Zip Grip HV2200

VRU}I RASTOPI se koriste kod sklapanja nisko naponskih proizvoda, ~ak i od metala. Mogu formirati krutu i fleksibilnu vezu, posti`u i do 80% ~vrstine spoja u roku od nekoliko sekundi, mogu vezati propustljive i nepropustlive materijale i naj~e{}e ne zahtevaju pripremjenu povr{inu. Vru}i rastopi nisu osetljivi na vlagu i ve}inu rastvara~a, ali omek{aju na vi{im temperaturama.

Novo dizajnirana serija 960 THERMOPULSE jedinica je visoko performansni industrijski sistem za nano{enje vru}ih rastopa. Kompaktna konstrukcija sa mogu}no{}u pode{avanja pritiska koja snabdeva rastopljeni lepak ili do ru~ne pi{tolje ili automatske glave rastopljenim lepkom. Vi{e hladnih ili toplih glava se mogu spojiti u celinu.

Sl. 9

Sl. 10 Serija 1900 sistema za vru}i rastop

Silikonski lepkovi su jedno-komponentni adhezivi i o~vr{}uju se na sobnoj temperaturi. Lako se mogu naneti na povr{inu ru~no ili automatski. @ivotni vek ovog lepka je dug, otporan je na UV zra~enje i uticaj ozona. Ima sposobnost popunjavanja rupa {to ga ~ini idealnim za zaptivanje u mnogim aplikacijama. Silikoni po~inju proces o~vr{}avanja kad se nanesu na povr{inu i do|u u kontakt sa vlagom iz vazduha. Njihova mana je prili~no dugo vreme o~vr{}ivanja i relativno visoki tro{kovi materijala. Rastezna i smicajna ~vrsto}a su prili~no niske. Otpornost protiv lju{tenja i dinami~ka otpornost je dobra.

Silite Silikon RTV

Visoko-temperaturna silikon guma koja vezuje i zaptiva i na 315C. Koristi se za monta`u i popravku cevi koi rade u okolnostima visoke temperature, spajanje keramike.

O~vr{}ava na sobnoj-temperaturi Prihvatljiv za kori{}enje u mesnoj industriji

Sl. 11

IZBOR LEPKA
kod izbora odgovaraju}eg lepka u obzir se uzimaju slede}e ~injenice: Proizvodne mogu}nosti Delovi za lepljenje Okolinu krajnje primene Faktor tro{kova

Proizvodne mogu}nosti Proizvodne mogu}nosti uklju~uju postoje}i ma{inski park, metode rukovanja materijalom i mogu}nosti fabrike. Postoje}i ma{inski park: In`enjer dizajna bi trebao uzeti u obzir postoje}e proizvodne kapacitete. In`enjer mo`e predlo`iti odgovaraju}u ma{inu za nano{enje, koju zahteva tip potrebnog lepka. Sprejni aparati ili aparati koji istikuju lepak odli~ni su za nano{enje niskoviskoznih te~nih lepkova. Sa valjkastim aparatima se nanose srednje-viskozni lepkovi. Aparati sa loncem odgovaraju za nano{enje visoko-viskoznih lepkova. Metodi rukovanja materijalom: Pojam ma{ine se ne svodi samo na aparate za nano{enje. Jako je va`an i metod rukovanja materijalom propisan od strane proizvo|a~a. Na primer, koliko vremena dozvoljava proizvodni proces za lepjenje? Da li rukovanje proizvodom zahteva ve}u polaznu ~vrsto}u spoja nego {to bi normalno bilo potrebno? Ima li vremena za sporiju proizvodnju zbog brzine o~vr{}avanja lepka? Mogu}nosti fabrike: proizvodne mogu}nosti uklju~uju vi{e nego samo postoje}i ma{inski park i metode rukovanja materijalom u fabrici. Treba uzeti u obzir i stanje opreme i ve{tinu proizvodnog osoblja.

RAZMATRANJE OSOBINA Prednosti

VRSTE LEPKOVA - ADHEZIVA Akrilni Dobra fleksibilnost/ Otpornost na udare Cianoakrilni Odli~no lepjenje gume plastike Slaba otpornost na rastvara~e Epoksidi Raznovrsni materijali i Vru}i rastopi Brzo ispunjavanje velikih rupa Silikoni Odli~na otpornost na visoku temperaturu Lo{a ~vrsto}a Uretani Odli~na tvrdo}a/ fleksibilnost

Ograni~enja

Potreban osnovni premaz

Potrebno me{anje

je

Lo{a toplotna otpornost

Osetljivost vlagu

na

Otpornost na temperaturu Prose~no za ovu kategoriju (C) Kod najboljih proizvoda C Otpornost na okolinu Polarni rastvara~i Nepolarni rastvara~i Lepljivost materijale za Metali Plastike Staklo Guma Drvo Zatezna ~vrsto}a Olju{tuju}a ~vsto}a Zatezna ~vrsto}a Fleksibilnost Tvrdo}a Odli~an Odgovaraju}i Odli~an Slab Dobar Visoka Srednja Visoka Srednja Srednje-tvrda Veoma dobar Odli~an Slab Veoma dobar Dobar Visoka Niska Visoka Niska Tvrda Odli~an Odgovaraju}i Odli~an Odgovaraju}i Veoma dobar Visoka Srednja Visoka Niska Tvrda Dobar Veoma dobar Dobar Odgovaraju}i Odli~an Niska Srednja Niska Visoka Srednje-tvrda Dobar Odgovaraju}i Veoma dobar Dobar Odgovaraju}i Niska Srednja Niska Veoma visoka Meka Dobar Veoma dobar Dobar Dobar Odgovaraju} Srednja Srednja Srednja Visoka Meka Veoma dobar Dobar Odli~an Dobar Slab Dobar -20 do +150 -20 do +80 -20 do +80 -20 do +120 -20 do+200 -20 do +120

200 Dobar

120 Slab

135 Veoma dobar

165 Dobar

315 Dobar

150 Dobar

ANALIZA PROCESA Broj komponenti Temperatura o~vr{}avanja Vreme o~vr{}avanja Prose~no Minimalno Celokupno vreme o~vr{}avanja Ispunjavanje prostora Idealno (mm) Maksimalno (mm) Da li je potreban aparat za me{anje i nano{enje?

VRSTE LEPKOVA Akrilni 2 Sobna temperatura Cianoakrilni 1 Sobna temperatura Epoksidi 2 Sobna temperatura Vru}i rastopi 1 Sobna temperatura Silikoni 1 Sobna temperatura Uretani 2 Sobna temperatura

10 min. 30 sec.

60 sec. 10 sec.

35 min. 3-5 min.

70 sec. 20 sec.

25 min. 10 min.

25 min. 5 min.

24 h

24 h

12-24 h

1h

24 h

24 h

0,05 - 0,1 1

0,025 0,076 0,25

0,1 0,15 3,17

0,05 0,12 6,1

0,1 0,15 6,1

0,1 0,15 3,17

Ne

Ne

Da

Da

Ne

Da

Delovi za lepjenje Otvorenost ili poroznost delova koji se lepe mo`e postaviti posebne zahteve na sistem lepljenja. Prekomeran prodor, tvrdo}a ili neprodornost mogu neke lepkove u~initi neodgovaraju}ima. Kod lepjenja za oblo`enih povr{ina, kao {to su farbani ~elici, mora se uzeti u obzir i povr{inska obloga a ne samo osnovni deo koji se lepi. Obloga ima zna~ajn uticaj na to dali}e se mo}i koristiti neki sistem lepjenja ili ne kod neke primene. Ve}ina plasti~nih materijala ima ne~isto}e na njihovoj povr{ini pa zbog toga moraju se prvo o~istiti jer ne bi se mogli spojiti.Obi~no je jedno brisanje rastvara~em dovoljno da se povr{ina dovede u stanje da se mo`e lepiti sa ve}inom odgovaraju}ih lepkova. Isto tako, neki osnovni metali jako brzo oksidiraju stvaraju}i jedan sloj metalnog oksida umesto ~istog metala. Me|utim mnoge povr{ine se mogu tretirati na odgovaraju}i na~in da bi postigli bolji nivo lepjenja. Neophodno je znati kakva je obloga datog materijala. Karakteristike delova koji se lepe postavljaju zahteve za izbor odgovaraju}eg sistema za rukovanje. O~ekivani uslovi primene Ovo uklju~uje sve uslove kojima }e lepjena veza biti izlo`ena tokom kori{}enja proizvoda. Izbor vrste lepljenja varira od zahteva koji uklju~uju napon, vrstu veze koja se koristi, temperaturu, izlo`enost vlagi, fleksibilnost, starost, stabilnost, i esteti~nost. -Napon: Napon uklju~uje onaj napon na liniji lepka tokom kostruisanja isto kao pri o~ekivanim uslovima sa kojima }e se konstrukcija suo~iti). Postoje ~etri vrste napona: Smicajni, kad se delovi pomere u paralelnoj ravni Zatezni, kad se delovi razvuku u istoj ravni Rascepni, kad su dva dela razdignuta na kraju preklopne veze Olju{tuju}i, preterana forma rascepljenja koja nastaje kad se jedan fleksibilan deo za lepjenje nagne od linije lepjenja. Postoje tri vrste propadanja lepjenja: Lepak: lepak se olju{ti sa povr{ine delova Kohezija: lepak se zalepi za povr{inu ali se rascepi Odvajanje slojeva: lepak se zalepi za povr{ine ali skine oblogu sa delova -Vrsta veze: postoje raznovrsne veze uklju~uju}i T-naleganje, preklopjen, koso preklopjen, ivi~no preklopjen, obrnuto T-naleganje. Logi~no, za lepkom-spojene veze u strukturama koje nose teret je bitno da su one optere}ene na smicanje, smanjuju}i napon izazvan udarnim, rascepnim i lju{tuju}im silama. Veze moraju biti specijalno dizajnirane za lepjenje; retko kad mo`e odgovarati neki sklop, dizajniran za neku drugu vrstu spajanja, bez modifikovanja. Lepkom spojene veze obavezno moraju biti optere}ene u njihovom najja~em smeruna zatezanje, smicanje i pritiskanjea optere}enje mora biti smanjeno u smeru rascepanja i lju{tenja. -Temperatura: lepak i vezani delovi mogu da postanu kruti zbog niskih temperatura, ili mogu da se otopite ili da se rastvore pod uslovima ekstremno visokih temperatura.

Osetljivost lepka na temperaturu je veoma va`na osobina pri njihovom izboru jer mo`e biti jedno od najstro`ijih ograni~enja. Dok neki lepkovi mogu podneti temperature i do 370C, ve}ina njih je ograni~ena da se koristi ispod 90C. Ve}ina visoko-temperaturnih lepkova zahteva posebne procedure u pe}i, mada se neki stvrdnu i na sobnoj temperaturi. Ako neki lepak nije formulisan za kori{}enje na visokoj temperaturi, njegova snaga znatno opada u takvim okolnostima. Niske temperature }e mnoge vrste lepljenja dovesti do krutog i napetog stanja u unutra{njosti veze. -Izlo`enost vlagi: Uzima u obzir vodu i vlagu kao i izlo`enost lepkova rastvara~ima. Drugi detalji razmatraju pitanja fleksibilnosti, stabilnosti protiv starenja i estetike; na primer kakvi su zahtevi veze u smislu fleksibilnosti? A `ivotni tok? Kakva boja je potrebna i koji nivo povr{inskog sjaja? Faktori tro{kova Faktori tro{kova upore|uju tro{kove lepjenog spoja sa ostalim vrednostima proizvodnog procesa. Ako vi{e lepjenih sistema odgovaraju zahtevanim uslovima ali zna~ajno se razlikuju u ceni, jo{ detaljnije analize bi mogli odrediti stvarnu vrednost veze po jedinici. Obuhva}eni kriterijumi uklju~uju otpad, brzinu procesa, {kart, pakovanje, pouzdanost, pristupa~nost i servisiranje. -Otpaci: Otpaci koi se ra~unaju po jednom spoju pove}avaju tro{kove i uti~u na aparate. Izbor sredstva za ~i{}enje smanjuje prelazno vreme i tako pove}ava iskori{}enost proizvodnih ma{ina. -Brzina procesa: Ako jedan lepak obezbe|uje ve}u proizvodnu brzinu od drugog onda se ova vrednost ura~unava u odnos tro{kovi/vrednosti. -[kart: [kartovi su deo `ivota i jedan odre|eni procenat je prihvatljiv. Ako jedan sistem lepljenja nudi takve osobine koje smanjuju koli~inu {karta, mogu se smanjiti po~etni tro{kovi i tako pove}ati prihod. Uzimaju}i u obzir i tro{kove pakovanja- konzistenciju proizvoda, pouzdanost delova, dostupnost proizvodu i snabdeva~evu mogu}nost servisne podr{ke-mogu}e je izra~unati ukupne tro{kove primene metode lepljenja. Nano{enje lepkova: Lepak no`emo naneti sa bilo kakvom spravom za nano{enje te~nih sredstava, kao {to su ~etka, {patula, {pahtla, utapanje, sprejom, zavesom, pi{toljem za pretapanje ili ~etkom. Me|utim, proizvodna linija zahteva automatski ili poluautomatski aparat za raspodelu lepka koji mo`e lepiti ta~kasto, linijski ili kapljasto. Ve}ina ozbiljnih dizajnera ne}e razmatrati vrstu lepila bez razmatranja i odgovaraju}eg metoda za nano{enje. Oblaganje potapanjem ili sprejom mo`e se koristiti za ravne povr{ine, ali je naro~ito podoban za konturne delove. ^etka se {iroko koristi za nano{enje te~nih i tanko-slojnih lepila. Oprema je jednostavna, gubitci su minimalni i ograni~ene povr{ine konturnih oblika se mogu oblo`iti bez razmazivanja. Ipak, velike brzine proizvodnje i jednoobrazne debljine lepka se te{ko mogu posti}i.

Ispod su dati konkretni primeri opreme i aparata za nano{enje lepka. 250ml Pneumatski pi{tolj (razmera 10:1) Pneumati~ni metod za nano{enje Devcon uretana kada se primenjuje za popravljanje ili monta`u. Pneumatski sistem za podelu Lako punljiv i lako koriste}i pi{tolj KOristi se sa 15047 Vrhom za Me{anje

97006: Kompletan digitalni sistem za nano{enje sa brizgaljkom

Vreme nano{enja brizgaljkom se digitalno pode{ava provides digitally timed dispensing from a syringe. Adapteri od 10 ml su standardni deo sistema. Mogu se koristiti sa raznovrsno-viskoznim lepkovima. Sistem je opremljen sa vakuumom za povratno sisanje da bi se spree~ilo kapljanje.

Slika 15. Aparati za ru~no nano{enje lepka, od firme 'Devcon' i 'Loctite'

Slika 16. ^etke za nano{enje

Slika 17. Metod automatsko nano{enje

AST je specializovani proizvo|a~ za merenje, pome{anje i nano{enje poliuretanskih lepkova i silikonskih pena. Konturno nano{enje lepka naj~e{}e se koristi za zaptivanje. Osobine opreme, prednosti i mogu}nosti: Dinami~ko pome{anje dvokomponentnih lepkova Automatsko ~i{}enje aparata Automatsko dopunjivanje rezervoara Pumpe za preno{enje materijala Robot sa 3 i 6 stepeni slobode kretaja Mogu}nost kontrolisanja temperature lepka Brzina nano{enja lepka od 0.5 - 60.0 g/sec Mogu}nost memorisanja max. 999 programa Lako kompjutersko upravljanje

Slika 18. Aparat za konturno nano{enje lepka, od firme Adhesive Sistems Technology

AST mo`e projektovati, proizvoditi, integrisati i staviti u pogon kompletnu liniju za nano{enje lepka. Osobine opreme, prednosti i mogu}nosti: Jedno i vi{e komponentni sistemi Obrtni stolovi Infracrvene pe}i Prenosiva~i Palette Prese Roboti za preme{tanje i postavljanje i{}enje povr{ine Sve sa vo|enjem pneumatskim

Sistemi sa 3 ili 6 stepeni slobode kretanja

Slika 19. Projektovani sistem za nano{enje lepka, od firme Adhesive Sistems Technology

a)

b)

Slika 20. Niskoprofilna a), i vertikalna b) glava za rasprskanje lepka,od firme Adhesive Sistems Technology

Pripremanje povr{ine: Neizbe`no je pripremanje povr{ine za postizanje dobre ~vrsto}e spoja, sa bilo kojim lepkom. Stepen pripreme zavisi od tipa delova za vezivanje, hemijske osobine lepka i zahtevane ~vrsto}e veze. Uop{teno, {to je ve}a zahtevana ~vrsto}a, to su kompleksniji postupci pre sklapanja. Me|u pripremne postupke pre sklapanja ubrajamo ~i{}enje, nagrizanje i hemijsku promenu stanja povr{ine. Obavezno je da sve povr{ine moraju biti ~iste, {to zahteva uklanjanje ulja, masti, r|e, ljuske i sredstva kori{}enog kod livenja sa rastvara~em, hemijskim ili abrazivnim sredstvima. Za delove koji }e biti izlo`eni samo blagim uticajima sredine i umerenim optere}injima, dovoljno je samo ~i{}enje povr{ine. Me|utim za povr{ine tretirane nekim sredstvom, ~esto je neophodno hemijski promeniti stanje povr{ine delova za lepjenje, da bi se formirao molekularni me|u-sloj sa ve}im hemijskim afinitetom prema lepku koji se koristi. ~vrstina i pouzdanost veze se zna~ajno pove}avaju naro~ito u okolnostima koji lo{e uti~u na spoj. Ispod je dat konkretan primer proizvo|a~a sredstva za ~i{}enje povr{ina.

Firma Loctite nudi ~itav niz visoko-efektivnih, univerzalnih ili specijalnih ~ista~a i sredstava za nagrizanje. Postoje proizvodi i na bazi vode i na bazi rastvara~a koji ne sadr`e komponente, koje o{te}uju ozon.

Slika 21. Vrste proizvoda za ~i{}enje povr{ina, od firme Loctite -Metali: U ve}ini slu~ajeva brisanje sa rastvara~em ili ~i{~enje sa parom odgovaraju ali za postizanje ve}e ~vrsto}e i dugotrajnije pouzdanosti potrebno je hemijsko tretiranje.Tretiranje je razli~ito za svaki metal ali svaki put je potrebno kori{}enje jakog oksionog rastvora koji stvara jedan ~vrsto vezani sloj metal-oksida na povr{ini. Ve}ina lepkova ovako obezbe|uje ve}u ~vrsto}u veze nego kad bi ga koristili na ~istoj metalnoj povr{ini. Ispod je dat konkretan primer sredstva za ~i{}enje metalnih povr{ina. Metal Prep 90 Primer Stvara hemijski osnovni sloj (primer) i kondicioner koji pobolj{ava dugoro~nu izdr`ljivost metakrilatnih lepkova kad se koriste na povr{ini aluminijuma ili ner|aju}eg ~elika. ^isti metal pre vezivanja Brzo-su{enje Obezbe|uje odli~nu otpornost na korodiranje na mestu spajanja Slika 22. Sredstvo za ~i{}enje metalnih povr{ina, od firme 'Devcon'

-Keramika i staklo: na ovim povr{inama se retko koriste hemijska tretiranja. Naj~e{}e je dovoljno i kori{}enje rastvara~a ili sinteti~kog sredstva za ~i{}enje. Ispod je dat konkretan primer.

Brzo reaguju}i profesionalni-poja~iva~ki ~ista~ koji otklanja masti i ne~isto}e sa stakla, hroma, aluminijuma, ner|aju}eg ~elika i sa emajliranih povr{ina. Ne sadr`i ODC.

Slika 23. Sredstvo za ~i{}enje keramike i stakla, od firme 'Loctite ' -Termoplasti~ni materijali: kod ve}ine materijala koji se omek{avaju pri dejstvu visokih temperatura, mogu}e je koristiti posebno odre|enu vrstu lepka. Izbor vrste lepka zavisi od hemijskih osobina termoplasti~nog materijala. Na primer, polistireni se lako mogu lepiti sa lepkom koji ima jaka dejstva rastvaranja, polietilen sa vru}im rastopom a savitljiv PVC sa cianoakrilatima. Ispod je dat konkreta primer.

isti i polira povr{ine akrili~ne plastike, staklenih vlakana, emajliranih povr{ina, keramike, ner|aju}eg ~elika, stakla- sve bez ogrebotina. Formira jedan {tit koji ne propu{ta vodu i anti-stati~an je. Ne sadr`i ODC.

Slika 24. Sredstvo za ~i{}enje povr{ine termoplasti~nih materijala, od firme 'Loctite' Kod ve}ine materijala koji su osetljivi na visoku temperaturu vi{a ~vrsto}a veze se tako mo`e posti}i ako se pre lepljenja povr{ine hemijski polarizuju. Polarizovane povr{ine stvaraju jake hemijske veze sa raznovrsnim lepkovima. ^ak i flourkarbon-polimeri, za {ta se naj~e{}e ni{ta ne lepi, lako se mogu vezati sa epoksidima po{to mu je povr{ina tretirana sa rastvorom natrijumske kiseline. Raznovrsni postupci povr{inskog tretiranja kao {to su oksiduju}i plamen, i utapanje u oksiduju}u kiselinu se koriste kod razli~itih plasti~nih povr{ina. Svaki materijal koji je osetljiv navisoku temperaturu zahteva dobro ~i{}enje povr{ine i blago nagrizanje. Na povr{ini plastike prisutni su agensi kao posledice livenja, maziva i plastifikatori koji }e spre~iti vezivanje lepka za povr{inu, ako ih ne uklonimo. -Termoset materijali (koji o~vrsnu na povi{enoj temperaturi): kod kori{}enja epoksidnih, fenol, poliesterskih, silikonskih i dialil-ftalat materijala dovoljno je kori{}enje rastvara~a i blagog nagrizanja za uklanjanje otiska prstiju, agenasa kao posledice livenja i ostalih prljav{tina. Me|utim za postizanje dobre veze, neophodno je izabrati odgovaraju}i lepak za svaki materijal koji se spaja.

Mehani~ko nagrizanje povr{ine, kao {to je peskiranje ili kori{}enje pe{~anog mlaza ponekad mo`e biti najadekvatniji metod pripremanja povr{ine. Ovaj metod pored toga {to dobro o~isti povr{inu, malo je i nagrize {to pobolj{ava kvalitet spoja. Kod anaerobika, kad se koriste kod vij~anih sklopova, se oslanjaju na povezivanje sa mikroskopsko hrapavim povr{inama. Pripremu povr{ine je mogu}e izostaviti ako se koriste akrili~ni lepkovi koji se baziraju na tehnologiji reaktivnih-fluida. Ovi lepkovi sadr`e takve elemente koji prodiru kroz povr{inski sloj i neposredno se vezuju za metal. Na povr{inu delova koji se lepe prvo se nanosi osnovni sloj, potom se dodaje lepak i na kraju se pri~vrste delovi jedan uz drugi. Lepjive trake osetljive na pritisak: Lepkovi na bazi gume i akrila ~esto se koriste kod industrijskog lepljenja. U nekim slu~ajevima koriste se i silikonske lepljive trake. Preduslov za kori{}enje lepljivih traka je da poznajemo karakteristike povr{ina koje se lepe i da znamo kakvim }e spoja{njim uticajuma delovi biti izlo`eni. Slika 25. Izvedbe lepljivih traka -Lepljive trake na bazi gume: koriste se u slu~ajevima kada delovi ne}e biti izlo`eni eksremno visokim temperaturama. U kratkom roku posti`u krajnju ~vrsto}u spoja. Koriste se za povremeno spajanje, kao na primer kod montiranja gumenih i fotopolimernih plo~a koje se posle zavr{ene proizvodnje skidaju. Tako|er se mogu koristiti kod stalnih spojeva kao kod montiranja kuka. Lepljive trake na bazi gume pru`aju ja~u po~etnu vezu nego ve}ina lepkova na bazi akrila, i pru`aju bolju i dugoro~niju vezu nego lepkovi kao {to su polietilen i polipropilen. -Lepkovi na bazi akrila: pokazuju dobru spojnu vezu pri {irokoj temperaturskoj skali, podnose vlagu, otporniji su na UV zra~enje od gumenih lepkova i pri tome njihovo kori{}enje je jednostavnije. Razlikujemo dve vrste . Kod prve vrste na obe strane penastog nosa~a se nanosi lepak na bazi akrila; jedan za{titni sloj razdvaja dva sloja lepljive trake koji se uklanja pre kori{}enja. Druga vrsta nema nosa~, nego samo tanak sloj lepka na bazi akrila, koji je osetljiv na pritisak, izme|u jednog ili dva silikonom presvu~enog skidaju}eg sloja. Penaste lepljive trake se koriste kada su mogu}a relativna kretanja dva dela koja se lepe, ili su povr{ine za lepljenje nepravilne. Pena ispunjava nepravilnosti pove}avaju}i istovremeno povr{inu koja se lepi. Naj{ire kori{}ene vrste penastog lepka su poliuretani i polivinilhlorid. Poliuretan- i polietilen- pene su va`ne kod ugradnje sprava. Vinil pene se koriste za {iroku upotrebu. Mora da se obratiti pa`nja kod izbora lepka koji je otporan na plastifikuju}u migraciju pojedinih mekih vinilnih materijala. Svaki tip nosa~a se koristi u debljinama od 7.6 mm do 3.2 mm. Prenosne lepljive trake, koji nemaju nosa~e, koriste se tamo gde su barem jedna ili dve povr{ine fleksibilne i relativno glatke. Ovi proizvodi obezbe|uju tanak profil lepka tamo gde se zahteva lep izgled krajnjeg proizvoda. Lepkovi na bazi akrila obezbe|uju veliku koheziju i otporni su na vlagu i rastvara~e. Debljine prenosnih traka se kre}u od 0.025mm do 0.05 mm. Posle lepljenja trake za jednu povr{inu, skidamo za{titni sloj i spajamo sa drugim delom spoja.

-Silikonske lepljive trake osetljive na pritisak: veoma su otporne na visoke temperaturske razlike od -35C do 260C bez rizika da }e se ukrutiti ili omek{ati. Ovaj temperaturski interval je suprotstavljen onome koji je dozvoljen kod kori{}enja lepkova na bazi akrila (od -10C do 120C). Kao i lepkovi na bazi gume , silikoni se isto tako mogu koristiti na nisko- i visoko energetskim povr{inama i hemijski su inertni. Postoje dve vrste lepkova na bazi silikona. Silikon nanet na sloj polimera se koristi kod uplitanja, oblaganja i zaptivanja. Silikoni se primenjuju kao prenosni lepkovi gde se akrilni prenosni slojevi ne mogu koristiti.

POSTUPAK LEMLJENJA
Za spajanje metala lemljenjem, koriste se legure, koji se tope ispod 470C. Otopljeni lem ispunjava prostor izme|u povr{ina koje se spajaju, zalepi se za povr{ine i o~vrsne. Tipi~ni koraci lemjenja su: ^i{}enje veze ^i{}enje metala Dodavanje topitelja (flux) i Stvaranje toplote i lema Lemjenje se naj~e{}e primenjuje kod elektri~nih i elektronskih aparata. ^esto se koristi i kod zaptivanja limenih kanti i radijatora. Automatizovana oprema lemjenja proizvodi visokokvalitetne veze uz relativno niske tro{kove. Slika 26. Topitelj (flux) za lemljenje Komponente koje odre|uju izbor metode zagrevanja: Tro{ak proizvodnje potrebne toplote koji }e dovesti sklop do temperature lemjenja Efektivnost u dovo|enju veze na temperaturu lemjenja Osetljivost sklopa na temperaturu Mogu}nost automatizacije Ispod su date slike aparata za lemljenje.

Slika 27. Aparat za lemjenje

Slika 28. Pi{tolj za lemjenje

Slika 29. Ru~ni gasni pi{tolj za zagrevanje

Legure za lemjenje: Najve}a grupa legura za lemljenje su kalaj-olovo legure. Ovi lemovi se mogu koristiti sa ve}inom sredstva za ~i{}enje osnovnih metala, topitelja(flux), metoda zagrevanja i mogu spojiti ve}inu metala. Preporu~uje se ~isto}a veze od 0.05mm do 0.01mm. Lem sa najve}om temperaturom topljenja u ovoj grupi, 5A, je odgovaraju}i tamo gde radna temperatura sklopa mo`e dosti}i 170C. Naj~e{}e kori{}eni kalaj-olovo lemovi imaju klasifikaciju od 35A do 50A. Pru`aju optimalne osobine lemjenja i dobru ~vrsto}u na radnoj temperaturi ispod 140C. 60A lem je delimi~no odgovaraju}e za delikatne elektroni~ne delove koji su osetljivi na temperaturu. Lemovi sa ve}om koli~inom kalaja, kao {to su 70A, mogu se koristiti za lemjenje cinka. Gde u sklopu lemjenja mo`e biti prisutna vla`nost, trebalo bi se koristiti 95%cink / 5%aluminijum lem. Kalaj-olovo-antimon legure se koriste u istim slu~ajevima kao kalaj-olovo lemovi. Ne preporu~uje se njihvo kori{}enje na aluminiumu, cinku ili galvanizovanom ~eliku. Dodavanje antimona (do max. 6%) umesto kalaja, pove}ava ~vrsto}u i ne uti~e na vla`nost ili karakteristike te~ljivosti. Preporuke u vezi ~isto}e spoja su iste kao kod kalaj-olovo lemjenja. Kalaj-antimon lem (95% kalaj) ima najbolje elektri~ne osobine od kori{}enih legura za lemljenje. Ima jaku ~vrsto}u i na temperaturama sve do 170C i pru`a izuzetno dobre karakteristike te~enja. Kalaj-srebro legura ima iste karakteristike kao kalaj-antimon lem i koristi se za radove kod delikatnih instrumenata i na mestima gde se zahteva velika ~vrsto}a. Kalaj-cink legure se uglavnom koriste kod lemljenja aluminijumaprvenstveno tamo gde se zahteva niska temperatura lemljenja. Olovo-srebro lemovi imaju veliku zateznu-, smicajnu ~vrsto}u i ~vrsto}u protiv puzanja do 180C. Osobine zamora materijala su bolje nego kod onih legura za lemljenje koje ne sadr`e srebro. Olovo-srebro lemovi imaju vrlo lo{e karakteristike vla`ljivosti, ~ak i korodiraju u vla`noj atmosferi. Dodavanjem 1% kalaja umesto srebra pove}ava se vla`nost i te~ljivost i smanjuje se osetljivost na korodiranje. Kad se dodaje kalaj, koli~ina srebra bi se trebala ograni~iti na 1.5% da se spre~i izdvajanje. Kadmium-cink lemovi se koriste za spajanje aluminijuma sa aluminijumom ili nekim drugim metalom. Odgovaraju kod aplikacija gde radna temperatura mo`e dosti}i 200C ili vi{e. Cink-aluminijum lemovi su specijalno dizajnirani za lemjenje aluminijuma. Pru`aju veliku ~vrsto}u spoja i dobru otpornost na korodiranje. 95% cink 5%aluminijum lem se koristi bez topitelja (flux) za ultrazvu~no lemjenje razmenjiva~a toplote.

Indium lemovi se koriste u specialnim slu~ajevima kao kod kriogeni~nih proizvoda (koriste se na jako niskim temperaturama). 50%indium 50%kalaj legure su odgovaraju}e za lemjenje stakla sa staklom i stakla sa metalom. Topljive legure za lemjenje sadr`e bizmut, koristimo ih kad se lemjenje mora obaviti ispod 180C. Ovi lemovi puze ako su pod du`im optere}enjem iznad sobne temperature. Lemovi koji sadr`e vi{e bizmuta se te`e prilago|avaju brzom lemjenju i te{ko kvase osnovni materijal. Ispod su date slike lemova i aparata za nano{enje topitelja.

Slika 30. Lem u formi `ice, {ipke i zrna

Slika 31. Digitalni aparat za nano{enje

Neobojeni materijali: Ve}ina neobojenih metala i njihove legure se mogu lemiti. Neki zahtevaju specijalne lemove ili topitelje i pa`ljivo kontrolisani metod proizvodnje. Lemjenje aluminijuma se razlikuje od lemljenja ostalih metala u nekoliko slu~ajeva. Aluminijum formira ~vrsti vatrostalni oksid, stoga je kori{}enje reaktivnog topitelja obavezno osim kod ultrazvu~nog lemljenja. Lemljenje aluminijuma zahteva specijalnu tehniku za dobijanje te~nog stanja u nekim spojevima. Sastav lema je va`niji kod aluminijuma nego kod ostalih metala zbog galvanske korozije {to mo`e prouzrokovati katastrofalne neuspehe. Legure livenog aluminijuma se ne mogu lemiti. Lemovi sa mnogo cinka se koriste kod sklopova kovanog-aluminijuma. Kalaj-olovo lemovi se ne preporu~uju zbog njihove slabe otpornosti na koroziju. Bakar je jedan od najlak{e lemjivih metala. Skoro svi lemovi i topitelji se mogu koristiti, izbor prvenstveno zavisi od primene. Ve}ina legura na bazi bakra se mogu dobro lemiti. Me|utim legure koje sadr`e berilijum, silikon ili aluminijum zahtevaju kori{}enje kiselinskog topitelja. Bakar-cink legure (mesing) se ne bi smele lemiti sa kalaj-antimonom ili kalaj-olovo-antimonom, lemovima koji sadr`e vi{e od 1% antimona ili 0.02% arzena. Nikal i visoko niklovane legure se mogu lemiti ili same sa sobom ili za neki drugi lemjivi metal. ^isti nikal i legure kao {to su Monel, K Monel, Permanikal i Duranikal se mogu lemiti sa neorganskim topiteljima. Legure kao {to su Inconel, Incoloy, Inconel X i Nimonic 75 se te{ko mogu lemiti.

Vremenom-stare}i materijali bi se trebali lemiti posle starenja. Temperatura nastala pri lemjenju ne}e omek{ati materijale kao {to su Duranikal, K Monel i Inconel X koji su se ve} totalno ostareli. Relativno visoko-kalajni lemovi kao {to je 60%kalaj 40%olovo ili 50%kalaj 50%olovo, koriste se za lemjenje visoko-nikalske legure. Lemljenje cinka nije te{ko. Naj~e{}e se koriste cink-hloridni topitelji, koji sadr`e malo hlorovodoni~ne solne kiseline. Pod pritiskom liveni cink obi~no sadr`i aluminijum i druge legiraju}e elemente zbog kojih se te{ko leme. Moraju se tretirati kao da su aluminijumske legure. Obojeni metali: Na lemljivost ~elika uti~u njegovi legiraju}i sastojci. Nisko-legirani se najlak{e lemi. Blago korozivni topitelji su neophodni pri lemjenju. Srednje-ugljeni~ni ~elik (0.30 to 0.45% C) se re|e mo`e lemiti nego nisko-ugljeni~ni ~elik (0.30% C ili manje). Zbog toga su povr{inske pripreme kriti~nije. Visoko-ugljeni~ni ~elici (preko 0.45% C) se retko leme. Vru}i alkalni ~ista~, zale|en kiselinskim potapanjem uop{teno daje dobro lemjivu povr{inu. Za olak{anje proizvodnje ovi metali se mogu oblo`iti sa lemom za postizanje otpornosti protiv korozije i potpoma`e spajanje na terenu. Ner|aju}i ~elici se mogu spajati sa komercijalno dostupnim olovo-kalajnim lemom, ali se uz to moraju koristiti korozivni ner|aju}i-~eli~ni pra{kovi. Ako je lemjeni spoj nedostupan i topitelj se ne mo`e otkloniti posle sklapanja, unapred izvr{eno kalajisanje delova je neophodno. Liveno gvo`|e se ne bi trebalo lemiti. U kriti~nim slu~ajevima, uklju~uju}i i one za proizvodnju nuklearnih proizvoda, dizajneri bi trebali voditi ra~una o tome da nema {tetne reakcije izme|u osnovnog metala i kori{}enog lema.

TVRDO LEMJENJE Tvrdim lemjenjem se spajaju delovi tako {to ih zagrevamo na temperaturu vi{u od 450C i dodajemo metal ~ija je temperatura topljenja ispod temperature topljenja osnovnog materijala. Metal za dodavanje se uliva u spoj pomo}u kapilarnog privla~enja. Ispod su date slike metala za dodavanje.

Slika 32. Izvedbe metala za dodavanje Tvrdo lemjenje ima nekoliko prednosti. Mogu se spojiti razli~iti metali. Sklopovi se mogu tvrdo lemiti u bez-naponskim okolnostima. Slo`eni sklopovi se mogu tvrdo lemiti u nekoliko koraka, kori{}enjem metala za dodavanje sa ni`om ta~kom temperature lemljenja. Mogu se spojiti materijali razli~ite debljine, kao {to su liveni i kovani metali. Nemetali se tako|e mogu spojiti sa metalima ako su nemetali oblo`eni. Metalur{ke osobine osnovnog materijala nisu ozbiljno poreme}ene i tvrdo lemjeni spojevi zahtevaju malu ili ne zahtevaju zavr{nu obradu.

Tvrdo lemjenje se tipi~no vr{i sa plamenikom ili u pe}i. Ostali metodi su potapanje, otporno i indukciono tvrdo lemjenje. Tvrdo lemjenje sa plamenikom: Primenom ove metode spajamo relativno male sklopove koji su od materijala koji ne oksidiraju na temperaturi tvrdog lemjenja ili se mogu za{tititi od oksidacije sa pra{kom(flux). Naj~e{}e kori{}eni metali za dodavanje su aluminijum-silikonske legure, legure na bazi srebra i bakar cink legure. Topitelj (flux) je potreban kod kori{}enja ovih metala za dodavanje, osim kad se koristi za{titna atmosfera. Samo-tope}e (self-fluxing) bakar-fosforne legure se tako|e koriste. Ovaj metod lemljenja se vr{i na vazduhu i naj~e{}e je kori{}eni proces tvrdog lemljenja. Tvrdo lemjenje sa plamenikom se vr{i ru~no, dr`e}i gasni plamenik sa kiseonik- gorivo me{avinom, koriste}i razna goriva. Me|utim postoje i automatizovane ma{ine koji koriste unapred postavljene topitelje kao i unapred postavljeni materijal za dodavanje u formi paste ili `ice. Lemljenje sa plamenikom i ma{insko lemljenje se uglavno koriste kod pravljenja preklopjenih spojeva u oblasti od 0.25mm do 6.35mm debljine. Spojevi se mogu brzo zalemiti ali brzina opada pove}avanjem debljine materijala. S lika 33. Proces lemljenja sa plamenikom 1)gotov proizvod, 2)fiksiranje, 3),4)zagrevanje, 5)hla|enje Ispod su date slike proizvoda i postupka lemljenja plamenom.

Slika 34. Izra|eni delovi

Slika 35. Postavljanje u aparat

Slika 36. Zagrevanje plamenom

Tvrdo lemjenje u pe}i: Ovaj metod je prakti~an kada je proizvod samo pri~vr{}uju}i ili se mo`e unapred sastaviti i postaviti u dr`a~; ukoliko se materijal, sa kojim se lemi, mo`e dovesti u dodir sa spojem, i ako delovi mogu izdr`ati izjedna~eno zagrevanje. Ovaj metod je prilago|en za proizvonju kompletnih tvrdih lemova, i ne zahteva visoku ve{tinu operatera. Unapred zapra{eni (fluxed) ili o~i{}eni delovi, sa unapred postavjenim metalom za dodavanje na spoj, se zagrevaju u pe}i. Tvrdo lemljenje se mo`e obaviti u pe}i sa vazduhom u prisustvu topitelja, mada je potrebna za{titna atmosfera. Slika 37. Izgled pakovanja topitelja (flux) Vrsta zahtevane atmosfere zavisi od kori{}enog materijala koji se lemi i metala koji se dodaje. Osnovni metali sa lako redukuju}im oksidima mogu se tvrdo lemiti u atmosferi zapaljivih prirodnih gasova ili u razlo`enom amonijaku. Suvi hidrogen, sna`no redukujuju}e sredstvo, se mo`e koristiti kod tvrdog lemjenja ve}ine ner|aju}ih ~elika i mnogo legura na bazi nikla, kobalta i ~elika. Legure otporne na toplotu sa visokom ~vrsto}om koje sadr`e zna~ajnu koli~inu aluminijuma ili titanijuma se ~esto leme u vakumu da bi se spre~ilo pojavljivanje oksida koji spre~ava vla`enje i te~enje metala za dodavanje. Delovi koji su napravljeni od ovakvih osnovnih metala mogu se oblo`iti da bi se spre~ila oksidacija tokom tvrdog lemljenja. Oblo`eni delovi se mogu lemiti u vakuumu ili u kontrolisanoj atmosferi. Tvrdo lemljenje utapanjem: Ovaj metod se koristi kod monta`e aluminijumskih materijala po{to temperaturu rastopljenog lema mo`emo kontrolisati. Liveno kupanje slu`i kao sredstvo za zagrevanje i kao topitelj (fluks). Jednoli~no zagrevanje do temperature potrebne za tvrdo lemljenje se brzo posti`e. Delovi moraju biti o~i{}eni, montirani u opremu koja ih pri~vr{}uje za vreme lemljenja. Obi~no su delovi unapred zagrejani pre utapanja a ostaci moraju biti odstranjeni posle lemljenja da bi se spre~ila korozija. Brzina proizvodnje i efikasnost su dobri, brzina zagrevanja je velika, i na ovaj na~in mnogi spojevi mogu biti spojeni odjednom. Kori{}enje liveno metalnog kupanja je ograni~eno na male `ice (od 0,13mm do 5.1 mm), na listove metala, i na opremu koja mo`e biti umo~ena u nisko zagrejani kotao. Otporno tvrdo lemjenje: Koristi se uglavnom kada se radi o spajanju malih delova i kada je elektri~na provodljivost delova za spajanje visoka kao i kod spajanja elektri~nih kontakta za dr`a~e tih kontakata. Toplota se stvara zbog otpornosti spojenih delova na elektri~nu struju. Ma{ine za otporno lemjenje su ~esto kori{}ene. Otporno lemljenje se najvi{e koristi kod specijalnih spajanja, gde toplota mora biti ograni~ena na oblast bez pregrejavanja ostalih okolnih delova.

Indukciono tvrdo lemljenje: Zagrejava radne delove na taj na~in {to izaziva visoku frekvenciju struje u metalu. Ova tehnika se koristi kada ceo sklop treba da bude zagrejan ili ako bi toplota negativno uticala na neki deo sklopa. Po{to se radni deo zagreva selektivno sa kalemom, induktivno tvrdo lemljenje smanjuje ne`eljena iskrivljenja delova ili prekaljenost. Induktivno zagrevanje brzo dovodi spojeve do temperature tvrdog lemljenja. Metali koji se mogu lemiti: ^elici sa malim % ugljenika i niskolegirani ~elici su za tvrdo lemljenje sa srebrom ili sa jednom vrstom legure bakra koja slu`i kao metal za dodavanje. Me{avina na bazi nikla se ponekad koristi kod nano{enja metala gde se tra`i ve}a otpornost prema koroziji ili kod visokolegiranih materijala. Za neke niskolegirane ~elike predlo`eno tretiranje sa toplotom mora da bude dobro razmotreno i u zavisnosti od toga biramo metal za dodavanje. Ponekad se izabere metal za dodavanje da bi tvrdo lemljenje i tretiranje sa toplotom bile kombinovane. Mo`e da do|e do dekarbonizacije i do porasta zrna ako se nisko-legirani ~elici pregreju za vreme tvrdog lemljenja. Zbog toga bi trebalo koristiti kratki lemljeni ciklus. Ner|aju}i ~elik mo`e biti tvrdo lemljen u atmosferi suvog hidrogena ili u vakumu. Ta~ka rose vazduha mora biti sa~uvana na -15oC ili ni`e da bi izbegli stvaranje hlornog oksida. Na umerenim temperaturama tvrdog lemljenja, ner|aju}i ~elik se mo`e bakljeno tvrdo lemiti na vazduhu ako se koristi topitelj (flux). Austentitne legure (serije ner|aju}eg ~elika AISI 200 i 300 koji se ne mogu kaliti) su dobra garnitura za tvrdo lemljenje. Vrsta 200 mo`e da bude plamenom- ili u pe}i lemljeno sa srebrom, bakrom ili sa dodatnim metalom na bazi nikla. Tvrdo lemljenje se vr{i u pe}i iznad 760oC u suvoj hidrogenskoj atmosferi. Kod tvrdog lemljenja nestabilnih vrsta kao {tosuje vrste 302 i 304 mo`e se pojaviti talog od karbida na granicama zrna ako je sklop predugo dr`an na temperaturi izme|u 425 i 815oC. Ovaj problem se ne javlja ako su stabilizovane vrste (321 i 347) ili serija 300 od ~elika sa malim% ugljenika i varijacije kao {to je 304L i 316L tvrdo lemljeni. Vrsta 200 od ner|aju}eg ~elika mo`e biti lemljena u hidrogenskoj atmosferi, ako je ta~ka rose odr`ana veoma nisko da bi izbegli stvaranje mangan-oksida, koji smanjuje sposobnost
vla`nosti. Hromium-nikal ~elici ne smeju biti stegnuti za vreme tvrdog lemljenja, da ne bi nastale pukotine.

Ner|aju}i ferritni ~elik mo`e da predstavlja problem zbog me|usklopne korozije kada je tvrdo lemljen plamenikom sa legurom na bazi srebra i topiteljem. Ova korozija se mo`e izbe}i ako koristimo dodatni metal na bazi srebra koji sadr`i male koli~ine nikla. Ner|aju}i martenzitni ~elici su lako lemljivi. Treba da se koristi dodatni metal da bi ciklus tvrdog lemljenja bio kompatibilan sa zahtevanim tretiranjem toplote. Ovi ~elici moraju biti izlo`eni toploti ili posle tvrdog lemljenja ili kao deo ciklusa tvrdog lemljenja. Atmosferski o~eli~eni ner|aju}i ~elici mogu biti tvrdo lemljeni u suvoj hidrogenskoj atmosferi ako legure ne sadr`e procenljivu koli~inu aluminijuma ili titanijuma, jer onda trebaju biti tvrdo lemljeni u vakumu ili pak povr{ina ~lanova za spajanje traba da bude elektri~no galvanizovana da bi dozvolili kontrolisanu temperaturu tvrdog lemljenja. Aluminijumske legure obi~no mogu biti tvrdo lemljene. Trebamo biti pa`ljivi jer su temperature topljenja samo malo ve}e od onih {to se koriste kod legure tvrdog lemljenja. Pe}, indukcija ili oprema za utapano tvrdo lemljenje treba da ima preciznu kontrolu do 10oC. Tvrdo lemljenje plamenikom se mo`e koristiti ali je za to potrebna znatna ve{tina rukovaoca.

Ve}ine serije kovanih legura i mnoge livene legure ne mogu biti tvrdo lemljene jer je njihova temperatura, na kojoj se tope, ispod one temperature na kojoj se tope komercijalni metali za dodavanje. Aluminijumske legure koje sadr`e visoku koli~inu mangana te{ko su lemljive jer se ne kvase dobro. Aluminijumske legure se ne mogu koristiti za prsnuto livenje jer izazivaju mehuri}e kada su izlo`ene toploti ciklusa tvrdog lemljenja. Legure na bazi Magnezijuma: Mogu biti uspe{no tvrdo lemljene ako su kori{}ene mera predostro`nosti sli~ne onima kod aluminijuma. Zazor izme|u spojeva mo`e biti mali do 0.25mm, {to zavisi od ve}ine preklapanja spoja, ali najpo`eljnije je 0.05mm. Legura BMg-1 se predla`e za tvrdo lemljenje plamenikom ili utapano tvrdo lemljenje. Legure BMg-1 i BMg-2a se koristi za tvrdo lemljenje AZ10A, K1A i H1A legure;AZ31B, ZE10A legure na bazi magneziuma mogu biti tvrdo lemljeni sa BMg-2a metalom za dodavanje. U svim slu~ajevima, treba da se koristi topitelj (flux), a talog treba da bude odstranjen posle tvrdog lemljenja, da se korozija izbegne. Bakar i bakrene legure su tvrdo lemljive sa mnogim dodatnim metalima uz najuobi~ajenije procese tvrdog lemljenja. Metali za dodavanje su bakar-fosfor, bakar-cink legure i legure na bazi srebra. Bakrene legure obi~no su rastopljeni pra{kovi (flux) kada je tvrdo lemljenje vr{eno u pe}ima gde se vazduh nije kontrolisao. Kad se bakar lemi sa bakar-fosfornim dodatim materijalom onda nije potrebno dodati topitelj. Zazor spojeva za tvrdo lemljenje bakra
prote`e se odprilike od 0.03 do 0.13mm, u zavisnosti od vrsta spojeva i od osobine dodatnih metala.

^isti bakar, naro~ito vrsta bez kiseonika je relativno jednostavno tvrdo lemljiv. Vodoni~na krtost se mo`e pojaviti ako je bakar koji sadr`i kiseonik tvrdo lemljen u atmosferi koja sadr`i ~ak i malu koli~inu vodonika. Zbog ovoga bakar koji nosi kiseonik treba da se tvrdo lemi sa lako topljivim BAg ili sa BCuP dodatnim metalima. Silikon, fosfor i aluminijum bronza bi trebali biti tvrdo lemljeni bez zateznih napona. Mo`da }e biti potreban specijalni lem kod ovih legura da bi se izbeglo formiranje oxida koji spre~avaju sposobnost vla`enja i te~enja metala za dodavanje. Bakar-nikal legure mogu biti brzo lemljene ali prvo moraju biti oslobo|ene od zateznih napona. Dodatni metali bakar-fosfor nisu preporu~eni kod tvrdog lemljenja ovih prostih metala, ali se mogu koristiti za 90-10 Cu-Ni. Legure bakra i cinka mogu biti tvrdo lemljene bez te{ko}a. Me|utim, mesingani predmeti su izlo`eni zateznim naponima, nastanku pukotina i trebaju biti postepeno zagrevani. Legure berilium-bakra mogu biti lemljene sa nekim dodatnim metalima na bazi srebra. Lemljenje treba vr{iti za vreme tretiranja toplotom sa dodatnim metalom ~ija se temperatura lemljenja uklapa u ciklus postupka sa toplotom. Legure nikla mogu biti tvrdo lemljene sa skoro svakim dodatnim metalom koji je prikladan za tvrdo lemljenje obojenih metala, ako dodatni metal ima iste osobine otpornosti na oksidaciju i koroziju kao osnovni metali. Legure koje sadr`e visoku koli~inu nikla izlo`ene su nastanku pukotina od zateznih napona-korizije u prisutnosti livenih metala za dodavanje. Delovi trebaju biti oslobo|eni od zateznih napona pre lemljenja i trebaju biti montirani u stanju bez napona. Super legure na bazi kobalta se najlak{e tvrdo leme. Proces se vr{i u atmosferi suvog hidrogena (ili u vakumu) tako {to se koristi dodatni metal na bazi nikla, srebra, zlata ili palladijuma. Dodatni metali i ciklus tvrdog lemljenja moraju biti pa`ljivo izabrani jer osobine legura na bazi kobalta (i superlegure na bazi gvo`|a i nikla) mogu biti o{te}ene od temperature tvrdog lemljenja i od strane dugog ciklusa lemljenja.

Super legure na bazi gvo`|a i nikla su najuspe{nije lemljivi u vakumu tako {to koristimo dodatne metale na bazi nikla ili dodatne metale na bazi plemenitih metala. Ove legure mogu biti galvanizirane niklom i tvrdo lemljene u atmosferi suvog vodonika, ali ja~ina ovih spojeva je obi~no slabija od onih {to nastaju u vakuumu. Dodatni metali i ciklus koji se koristi za lemljenje ovih superlegura moraju biti selektovani da bi izbegli prekomerne metalur{ke reakcije izme|u osnovnih i dodatnih metala. Ispod su dati tabelarni prikazi osobine materijala za dodavanje, po klasifikacijama proizvo|a~a 'Fusion Incorporated' : Materijali za dodavanje kod tvrdog lemljenja Srebra Broj Spajanja 1000 1050 1100 1120 1130 1200 Sastav Legure Ag 45 50 35 30 Cu 15 Zn 16 Cd 24 18 18 20 12.5 16 Ni 3 Sn Temperatura Te~nosti 1145 F 1175 F 1295 F 1310 F 1375 F 1270 F 619 C 635 C 701 C 710 C 746 C 688 C Specifikacije AWS A5.8 BAg1 BAg1a BAg2 BAg2a BAg3

15.5 16.5 26 27 21 23

19.5 32.5 35.5 50 15.5 15.5

Metali za Dodavanje kod Tvrdog Lemljenja Aluminijuma Nominalne legura Al 1040 1070 1022 A071 76 88 50 50 Si 10 12 5 5 kompozicije Temperatura te~nosti Specifikacije

Broj Spajanja

Zn 10 45 40

Cu 4 5

1040 F 1080 F 1022 F 986 F

560 C 582 C 550 C 530 C

Alum. Assn. 4245 AWS BAISi-4

Metali za Dodavanje kod Tvrdog Lemljenja Srebra bez-Kadmiuma Kompozicije Legura Broj Spajanja Ag 60 40 56 60 65 38 40 40 45 45 55 50 25 72 50 54 56 54 Cu 30 30 22 25 20 31 30 30 25 30 21 20 41 28 34 21 42 40 Zn 28 17 15 15 28.8 28 25 30 25 22 28 32 16 5 Cd Ni Sn 10 2 5 2.2 2 2 Temperatura te~nosti 1325 F 1320 F 1205 F 1325 F 1325 F 1292 F 1435 F 1550 F 1292 F 1370 F 1220 F 1305 F 1400 F 1435 F 1425 F 718 C 716 C 651 C 718 C 718 C 700 C 779 C 843 C 700 C 743 C 660 C 707 C 760 C 779 C 774 C 949 C 893 C 857 C Specifikacije AWS A5.8

1115 1202 1205 1230 1235 1238 1240 1245 1246 1250 1255 1260 1265 1400 1450 1740 4765 4772

BAg18 BAg28 BAg7 BAg9 BAg4 BAg5 BAg24 BAg37 BAg8 BAg6 BAg13a BAg13

2 5

2 1

25Pd 1740 F 1640 F 1575 F

Tvrdo lemljenje razli~itih metala ~ije su fizi~ke osobine znatno razli~ite, mora se vr{iti uz izbor prikladnog oblika spojeva, dodatnog metala i ciklusa lemljenja. Na primer, vatrostalni metali mogu biti tvrdo lemljeni da postanu ~elik tako da koristimo elasti~ni dodatni metal i dizajn koji dr`i spojeve vi{e u pritisnoj nego u zateznoj zoni napona. Problemi vezani za metalur{ku kompatibilnost razli~itih metala su ozbiljniji i te{ko je razumeti reakcije koje se javjaju za vreme osnovnog tvrdog lemljenja. Aluminijum ili titanijum, na primer nisu metalur{ki kompatibilni sa ~elikom. Reakcije koje se javljaju za vreme lemljenja mogu proizvesti ne`eljene intermetalne spojeve. Zazor izme|u spojeva trebao bi da bude relativno veliki (od 0.15mm do 0.63mm) i da dopusti dodatnim metalima da se uliju u spoj i tako da se izbegne podstrekivanje lema. Tvrdo lemljenje aluminijuma bez lema, prona|en od strane General Electric Co.-a, predstavlja izlaganje spojnog dela uz dejstvo magneziuma u atmosferi koja ne vr{i oksidaciju. U ovim slu~ajima koristimo vakum pe}, ali tvrdo lemljenje se mo`e vr{iti i u nitrogenskim ili argonskim atmosferama. Specialne legure za odvajanje sadr`e magnezium i tako elimini{u potrebu da se dodaje magnezium u drugim oblicima.Odre|ene aluminijumske legure koje sadr`e magnezium se jako dobro leme bez modifikacije. Po{to se lem ne koristi, problemi zaga|enja vazduha i vode su eliminisani i voda je o~uvana s tim da su ciklusi ispiranja potpuno isklju~eni.

MONTA@A LIVENJEM Injected-metal assembly (IMA)

Proces monta`e livenjem obezbe|uje stalne, pouzdane monta`e tako {to ubacimo jednu malu koli~inu livenog cinka ili legure olova, unutar i oko komponenata koji su za spajanje. Liveni metal se ohladi i o~vrsne, {to je pra}eno minutom skupljanja koji zatvara uba~eni metal u komponente. Ovaj metod se koristi kod montiranja sitnih delova napravljenih od materijala kao {to su keramika, staklo, plastika, presovani papir, elastomeri (rastegljivi materijali), vlakna i metali. Ova tehnika mo`e da se koristi umesto probadanja, lemljenja, zalemljenja, elektronmlaznog zavarivanja, zakivanja, spajanja sa presovanjem ili smanjenjem i savijanjem. Za vreme sklapanja, komponente su name{tene i pridr`avane obi~nim alatima koji su u pogonskoj glavi. Liveni metal je uba~en u {upljine alata koji dr`i povr{ine delova za spajanje. @lebovi, ~voruge, usekotine, savitljive {ipke, rupe i ostali oblici su obuhva}eni metalom usled ulivanja u {upljine. Metal o~vrsne i skuplja se i tako formira trajnu vezu. Ubacivanje i o~vr{}avanje oduzimaju odprilike od 0.5 do 1.0 sekundi i po ovome je monta`a zavr{ena. Kori{}eni uobi~ajeni alati, koje su neophodne za IMA proces, imaju nekoliko funkcija. Ovi dr`e delove u ta~nom zahtevanom polo`aju za finalno montiranje i isklju~uju prevelike komponente. Dok se alatima mogu proveriti spolja{nje popre~ne tolerancije, tolerancije pripajanja mogu biti manje, kada uba~eni metal popuni rupe. Ulo{ci alata dozvoljavaju raznovrsne osnovne monta`e i menjanje alata mo`e adaptirati IMA sistem za raznovrsne sklopove. Pored toga, po{to proces vi{e nije potapano livenje {upljine alata mogu biti dizajnirane za ukalupljenje komponenata zajedno sa glav~inom. Gra|enje kalupa u alatima dozvoljava korisnicima da naprave delove kao {to su zup~anici, bregovi, ~vorovi, rukavi i zakovice za vreme jednog ciklusa ma{ine. Sa odre|enim postavljenjem alata, mo`e biti odjednom spajano nekoliko komponenata za osovinu.

Kada sklopovi napuste sistem, oni nemaju ivice, trake, `ice ili ostatke ulivanja i ne zahtevaju sporedne zavr{ne operacije. Prakti~na korist od ovog metoda je: jedna komponenta mo`e da bude zamenjena od strane jednog oblika koji je formiran kao deo spoja. Zahtevana ja~ina obi~no odre|uje izbor i primenu metala. Olovne legure su ~esto kori{}ene kod lako optere}enih spojeva. Me|utim, kod ve}ine nano{enja se koristi Zamak 3 cink legura. Dok je u te~nom stanju, ova legura lako mo`e da bude uba~ena u tanki popre~ni presek i kod komplikovanih oblika dok pri tome odr`ava 280 MPa zatezne ~vrsto}e i posle o~vr{}enja. Za postizanje ve}e ja~ine koristi se Zamak 5, koji obezbe|uje ja~inu 328 MPa. Ispod je dat tabelarni prikaz karakteristika materijala.

Zamak3 (AG40A) Zatezna ~vrsto}a 283 Mpa Te~ljiva Mpa ~vrsto}a 221

Zamak5 (AC41A) 328 228 262 do 91

ZA-8 5 374 290 276 do 103

ACuZinc 407 338 280 118

Smicajna ~vrsto}a 214 MPa Brinnel Tvrdo}a do 82

IMA sistemi imaju limitaciju veli~ine. Tipi~na veli~ina kompletirane monta`e je najvi{e do 150 mm. Kada je nekoliko delova montirano, broj potrebnih oblika za dr`anje mo`e ograni~iti veli~inu. Komponente mogu biti montirane na krajeve osovina i na kablove kojima je neograni~ena du`ina. Sada{njom opremom IMA-a mo`e da se ubaci liveni metal samo do 25 mm3. Ovo ograni~ava veli~inu uba~ene glav~ine koja se mo`e koristiti. Ispod su dati primeri gde se koristi monta`a livenjem.

Slika 35.Sastavljanje razli~itih Slika 36. Pove}ana ~vrsto}a Slika 37. Stroge tolerancije

Slika 38. Zavr{etak kabla

Stalnost IMA-a mo`e da bude prednost ili nezgoda, zavisno od upotrebe. Sklopovi se te{ko rastavljaju bez o{te}enja komponenata. Delovi mogu biti uneti u alat za montiranje ru~no ili automatski, ali se ubacivanje i va|enje vr{i automatizovano. Sistemi mogu raditi kao samostalne jedinice ili kao deo monta`ne linije. Brzina proizvodnje prote`e se od nekoliko stotina do 1,000 monta`a na sat. Varijacije su mogu}e zbog slo`enosti komponenata, broja delova, orijentacija povr{ine koje su funkcionalne i stepena orijentacije.

Ispod je dat konkretan primer sistema za monta`u livenjem.

Sa CPM-5 sistemom mo`e ponovljivost IMA procesa.

se

dokazati

preciznost

Karakteristike: CPM-5 je polu-automatski sistem odgovaraju}i za jednostavne i kompleksne zavr{etke kablova Pozicija kabla se kontroli{e tokom procesa tako obezbe|uju}i doslednu skinuju}u ~vrsto}u. Podatke ma{ine pokazuje monitor na dodirivanje

Slika 39. CPM-5 sistem za monta`u livenjem

MONTA@A PRESOVANJEM
Presovanje je operacija koja se mo`e lako mehanizovati. Posle odgovaraju}eg pozicioniranja elemenata spoj sa preklopom se ostvaruje pritisnom silom prese. Elementi koji se spajaju radijalnim presovanjem se pribli`avaju jedan drugom normalno na povr{inu. Osim radijalnog, zavisno od smera sile presovanja, monta`a presovanjem mo`e biti izveden i aksijalnim postupkom. Radijalno presovanje se mo`e vr{iti: Toplotnim postupcima Plasti~nom deformacijom

Spojevi ostvareni zagrevanjem Primenjuju se za visokooptere}ene spojeve. Preklop koji se mo`e ostvariti ovim putem dva puta je ve}i od preklopa ostvarenog presovanjem na hladno, a sa druge strane, umnogome olak{ava monta`u. Elementi spoja se izra|uju od materijala sa razli~itim koeficijentima toplotnog {irenja. Zagrevanje se mo`e vr{iti u gasnoj ili elektri~noj komori. Kod naleganja na toplo moraju se uzeti u obzir naponi koji se javljaju prilikom hla|enja elemenata, {to mo`e dovesti do iskrivljenja. Za prenos obrtnog momenta, spoj sa preklopom ostvaren toplotnim postupcima traje otprilike tri puta du`e od spoja ostvarenog hladnim presovanjem. Ako tempertura elemenata treba da se nalazi u uskom dijapazonu, tada zagrevanje treba vr{iti u te~noj sredini. Mineralno ulje se uliva u metalni rezervoar sa toplotnom izolacijom i grejnim spiralama, kroz koje se propu{ta elektri~na struja. Za zagrevanje sitnih komada koristi se obi~no elektri~na pe} sa uljnom kadom. Velikogabaritni spolja{nji elementi se zagrevaju prenosnim elektri~nim spiralama koje se postavljaju u otvor sa zazorima od 20 do40 [mm]. Venci velikih zup~anika, spojnica i ostalih elemenata prstenastog oblika, tako{e se zagrevaju indukciono.

Spojevi ostvareni hla|enjem Ako su dimenzije elemenata ve}e, potrebnu razliku temperature je pogodnije ostvariti hla|enjem jednog elemenata. Prednosti u odnosu na spoj ostvaren zagrevanjem su slede}e. Nema toplotnih napona i lokalnih deformacija usled zagrevanja Kra}e vreme postupka Ekonomi~nije u slu~aju ve}eg broja elemenatamonta`ne jedinice i manje mase unutra{njeg elemenata ^vrsto}a spoja je ve}a Hla|enje se uglavnom vr{i do -75C ~vrstom ugljenom kiselinom. Temperatura od -78C se posti`e hla|enjem alkohola ili acetona u ~vrstoj ugljenoj kiselini, temperatura od -120C pomo}u amonijaka, a -180C pomo}u te~nog vazduha.Ni`e od ovih temperatura se ostvaruje te~nim vazduhom, kiseonikom ili azotom. Vrsta sredstava za hla|enje uglavnom zavisi od veli~ine potregnog preklopa. Proces hla|enja ~vrstim ugljendioksidom traje od nekoliko minuta do nekoliko ~asova, u zavisnosti od veli~ine i mase elemenata. Najprostija oprema koja se koristi u tu svrhu je metalni ili drveni sanduk sa toplotnom izolacijom, u koji se stavlja ~vrsti ugljendioksid. Kod hla|enja elemenata te~nim kiseonikom, koriste se ure|aji sa poja~anom toplotnom izolacijom.

Spojevi ostvareni plasti~nim deformisanjem Kod ovog spoja se preklop ostvaruje, radijalnim {irenjem unutra{njeg ili skupljanjem spolja{njeg elementa - plasti~nim deformisanjem. Spojevi ostvareni na ovaj na~in treba prvenstveno da pbezbe{uju nepokretnost i hermeti~nost (za gasove i te~nost). Oni pripadaju grupi spojeva koji se retko rasklapaju jer to u ve}ini slu~ajeva dovodi do o{te}enja jednog ili oba elementa. Kod konstrukcija ma{ina, spojevi ovakvog tipa imaju veliku primenu. Plasti~ne deformacije se tako|e koriste za ostvarivanje nepokretnih spojeva ~aura tankih zidova sa telom. Mali preklopi kod takvih spojeva ne garantuju nepokretnost, a veliki izazivaju deformaciju ~aure, pa se javlja potreba za zavrtanjem. Zbog plasti~ne defoormacije ~aure na kontaktnoj povr{ini dolazi do aktivnog spajanja mikroneraavnina i tako se pove}ava ~vrsto}a spoja. Sli~no se vr{i i deformisanje cevi pri monta`i kotlova, kondenzatora i druge opreme.

Aksijalno presovani spojevi Su{tina ove metode je da mikroneravnine spojenih povr{ina ulegnu jedna u drugu, tako da se pove}a dodirna povr{ina. Pove}anjem povr{inske hrapavosti pove}ava se i ~vrsto}a spoja. ^vrsto}a spoja galvanski oblo`enog dela je ve}a nego kod spoja bez obloge, nezavisno od obrade i hrapavosti dodirnih povr{ina i raste sa debljinom galvanske obloge. Pri presovanju, sila presovanja se pove}ava pove}anjem dodirne povr{ine. Preklop se obi~no neispravno odre|uje na osnovu nazivnih mera ne uzimaju}i u obzir mikrogeometriju povr{ine. Tokom presovanja nestaju povr{inske neravnine pa }e stvarni preklop, a tako|e i stvarni specifi~ni pritisak biti manji. Presovanje se vr{i na mehani~koj ili na hidrauli~noj presi koja se napaja iz centralne pumpe, a funkcioni{e pomo}u hidrauli~nih radnihcilindara. Spojevi limova ostvareni savijanjem ivica (pertlovanje) Petlovanje se satoji od niza operacija savijanja i oblokovanja ivica limova u cilju njihovog spajanja. Na ovaj na~in se spajaju obi~no limovi ~ija debljina ne prelazi 0.7 0.8 [mm]. Pertlovanje se primenjuje za lake limene konstrukcije i u serijskoj proizvodnji (konzerve, sudovi itd.). Ovaj na~in spajanja ne pru`a sigurnu zaptivenost, pa se zato dopunjava drugim postupcima spajanja: mekim lemljenjem, umetanjem zaptivnog materijala u ivi~ne nabore, nano{enjem lakova i boja.
Vrste ivi~nih nabora mogu biti: Jednostavni ivi~ni nabori (A) Presavijeni ivi~ni nabori (B) Rastavljivi nabori (C)
A

[irina nabora za spajanje zavisi prvenstveno od debljine lima. Iz ekonomskih i estetskih razloga nabori ne smeju biti suvi{e {iroki. Na primer, za debljinu lima od 0.3 [mm] {irina nabora mo`e da se kre}e u grnicama od 2.5 do 3 [mm].

Slika 40 . Vrste ivi~nih nabora

Pertlovanje se mo`e obavljati ru~no i ma{inski.Pri ru~nom pertlovanju mogu se pojaviti gre{ke prouzrokovane pogre{nim izborom ili primenom oblika~a, prouzrokovane neta~no odse~enim limom (pa pertlovana ivica ima nejednaku {irinu), prouzrokovane isuvi{ee o{tro savijenim ivicama i ukoloko savijeni krajevi ivica nemaju dovoljnu du`inu, dolazi do nestabilnog spoja jer nije ostvarena potrebna dubina zahvata. Patentno presovanje (Clinching) Patentno presovanje je jedna vrsta izvla~enja i deformisanja sa kojim se spajaju slojevi metalnih plo~a. Mogu se spajati i vi{e slojeva ali naj~e{}e se koristi za spajanje dva sloja. Ovaj metod mo`e zameniti ta~kasto zavarivanje, zakivanje, metalne vijke, tvrdo lemljenje ili savijanje. Kod patentnog presovanja, jednim udarcem uguramo slojeve metala u jedan kalup tako prave}i utisak. Dodatna snaga ra{iruje gornji sloj materijala u donji da se ne bi moglo izvu}i. Koriste se dve osnovne vrste metoda patentnog presovanja. Stariji metod, koju jo{ zovemo i use~enom vezom (clinched, lanced lock), use~e metal, guraju}i mali komad gornjeg sloja u donji sloj. Naj~e{}e koristi se kod manje elasti~nih metala, kao {to su tvrdi aluminium ili ner|aju}i ~elik, ili tamo gde je zna~ajna razlika u debljini ili elasti~nosti plo~a koja se spajaju. Na slikama je pokazan izgled spoja i alat za spajanje.

Slika 41. [ematski prikaz spoja

Slika 42. Alat za patentno presovanje

Drugi metod, koju jo{ zovemo i dugmasto ili okruglo patentno presovanje (button or round clinch), ne proizvodi rupu ve} jednostavno deformi{e slojeve tako da se donji zatvori oko gornjeg, kao kru`ni spoj nalik golubovog repa. Ovaj spoj se ~esto koristi zbog njegovog dobrog izgleda i nepropustljivosti te~nosti. Na slikama je porikazan kona~ni izgled spoja i alat za spajanje.

Slika 43. Kona~ni izgled spoja

Slika 44. [ematski prikaz popre~nog preseka spoja

Oba procesa zahtevaju savitljive plo~e metala od ~elika, aluminijuma ili mesinga u tankim formama. Mnogi plasti~ni materijali te{ko se mogu patentno presovati jer oni poku{avaju ponovo zauzeti njihov originalni oblik posle spajanja. Materijali koji se ne mogu normalno patentno presovati, ~esto mogu se zatvoriti izme|u dva sloja metala. Ograni~avaju}i faktori patentnog presovanja naj~e{}e su debljina spoja i rastojanje mesta spoja od ivice materijala. Oba ograni~enja variraju u zavisnosti od dobavlja~a aparata. Debljine spoja obi~no ograni~ena su na svega 6.3 do7.6 mm, dok minimarni razmak od ivice materijala mo`e biti od 1.5 do 6.3 mm. Na slici je prikazan gde se mo`e primenjivati patentno presovanje (clinching).

Slika 45. Primena patentnog presovanja kod monta`e automobila i ure|aja, sastavljanja pe}i, cevovoda, ku}i{ta i metalnnih kancelarijskih name{taja.

Prese sa kojima se koriste ovi alati mogu biti ru~ne ili sa postoljem (Slika 76. i 77.)

Slika 46. Ru~na presa

Slika 47. Presa sa postoljem

SPAJANJE PLASTI^NIH MATERIJALA

Postoji nekoliko tehnika za spajanje plasti~nih delova. Cena opreme i rad se znatno razlikuju kod svake metode. Ve}ina ovih tehnika ima ograni~enja u odnosu na veli~inu, i na vrstu plasti~nih materijala koje spajamo. Mehani~ko u~vr{}ivanje: Najjednostavniji na~in spajanja plasti~nih delova je taj da se izme|u delova postavi elemenat za pri~vr{}ivanje. Samo su ja~i plasti~ni materijali prikladni za ovaj metod jer spoj mora podneti napetost sklapanja, optere}enje, i mogu}e ponovljeno kori{}enje. Ovakvo u~vr{}ivanje je prikladno samo kod malo optere}enih, ne krtih sklopova gde preciznost nije najbitnija. Mehani~ki u~vr{}iva~i (vijci, zakovice, ~ijode, navrtke metalnih plo~a), (Slika 58.) su naj obi~niji metodi za spajanje. Ovo zahteva plasti~ni materijal koji mo`e podneti napetost sklapanja (napor od umetanja u~vr{}iva~a) i visoku stegnutost oko u~vr{}iva~a. Konvencionalni ma{inski vijci su retko kori{}eni osim kod veoma ~vrstih plastika.

- Kod niz procesa koriste se raznovrsni veznici kao {to su navrtke i zavrtanj, vijci i zakovice za monta`u materijala bez grejanja.

Slika 48. Vrste mehani~kih pri~vr{}iva~a koji se koriste kod spajanja plasti~nih materijala

Postoji mnogo raznih u~vr{}iva~a dizajniranih za kori{}enje sa plastikom. U~vr{}iva~i sa navojem su najbolji na debelim komadima. Vijci formirani sa navojem su po`eljniji kod mekih materiala, dok su probojni vijci najbolji kod tvrdih plastika. Uguraju}e kontranavrtke i spajalice su bolje kod tanjih delova. Ako u~vr{}iva~ mora da bude odstranjen nekoliko puta, preporu~eni su metalni ulo{ci. Oni mogu biti izra|eni u mestu, uforsirani, lepljeni ili pro{ireni unutra u rupama ili umetnuti ultrasoni~ki. Vezivanje topljenjem: Plasti~ni delovi koji su previ{e slo`eni ili preveliki napravljeni su kao subkomponenti i zavaruju se topljenjem. Pribori za dr`anje osiguravaju precizno sastavljanje i centriranje delova za spajanje. Da bi smo plastificirali ivice, pribor za u~vr{}ivanje stisne delove na zagrejanu metalnu plo~u. I kako metalna plo~a topi odre|enu povr{inu delova, plasti~ni materijal se pomera dok u~vr{}iva~ odr`ava pritisak materijala na plo~u. Ovo po~etno topljenje proizvodi jednu glatku povr{inu tako {to odstranjuje povr{inske nesavr{enosti, omot ili male otpatke. Topljeni materijal se dr`i pritisnut dok topljenje ne prestane na metalnoj plo~i koja je u kontaktu sa priborom dr`anja. Materijal se vi{e ne pomera ve} se dr`i uz plo~u dok se ne plastificiraju ivice svakog dela do unapred odre|ene dubine. Dubina topljenja se reguli{e vremenom kontakta, koji traje obi~no od 3 do 6 sekundi. Po{to su ivice plastificirane, steza~i se otvore i metalna plo~a za zagrevanje se izvla~i. steza~i se ponovo zatvaraju i dr`e delove zajedno dok se ne stope i ohlade ili dr`a~i do|u do kontakta. Spojevi vezani topljenjem obi~no su termoplasti~ni kao {to su polietilen, polipropilen i ABS. Me|utim sa malim promenama ovaj proces mo`e biti kori{}en za spajanje popunjenih ili nepopunjenih najlona. Na slici je dat kona~an izgled vru}om plo~om zavarene cevi.

Topljenje se mo`e vr{iti:

vru}om plo~om vru}om {ipkom impulsima vru}im gasom istiskivanjem

-ove tehnike zahtevaju spolja{nji izvor toplote

Slika 49. Vru}om plo~om zavarene cevi od polietilena

Da se stopi najlon, potrebno je zagrejati jedan tanak list nikal-hroma do 595C {to je bolje od metalne plo~e za zagrejanje. Zagrejana o{trica se pribli`i materijalu na 0.01mm sa kratkim ciklusom topljenja. A onda se se~ivo odstranjuje i delovi su konvencionalno spojeni. Mora se vodi ra~una o tome da se~ivo bude o~i{}eno sa ~eli~nom ~etkom izme|u svakog ciklusa.

Pod normalnim uslovima, vreme hla|enja je isto kao i vreme topljenja- od 3 do 6 sekundi. Kada se materijal ohladi, mehanizam za dr`anje se olabavi, dr`a~i se otvore i stopljeni materijal se odstranjuje ru~no ili automati~ki. Ukupno ma{insko vreme, ra~unaju}i od po~etka do zavr{etka, obi~no je oko 15 sekundi, koji se dobro uklapa u vreme sistema otopljenjaubrizgavanjem koji se ~esto koristi zajedno sa metodom spajanja topljenjem. Ispod je dat konkretan primer sistema za zavarivanje plastike vru}om plo~om. Branson HV-15S zavariva~ vru}om plo~om je kompletan monta`ni sistem plastike koji koristi zagrevanu vertikalnu plo~u sa servo-upravljanim pri~vr{}iva~ima. Zavarivanje vru}om plo~om odgovaraju}e je za monta`u dva ili vi{e termoplasti~nih delova do 300 mm X 375 mm veli~ine koji zahtevaju veliku ~vrsto}u i/ili hermeti~ki spoj. Spoj je ~ist i esteti~an. Slika 50. Monta`ni sistem Branson HV-15S za zavarivanje vru}om plo~om Zavarivanje vru}im gasom: Ovaj proces je spor za izradu velikih strukturalnih delova od skladi{nih listova. Jedna termoplasti~na {ipka se zagreje zajedno sa delovima koji }e biti spajani i kad omek{aju mogu biti pritisnuti jedno za drugo. Izvor toplote je obi~no jedan neutralan gas. Najve}a brzina potrebna za duga~ak, ispravno zavaren {av je oko 1016mm/minuta. Komplikovani delovi zahtevaju vi{e vremena. Ve{tina rukovaoca je jako bitna, {to se ogleda u ja~ini za varenog {ava i u njegovom izgledu. Vibraciono zavarivanje: Ovo zavarivanje proizvodi spojeve koji nastaju uz veliki pritisak u kru`nim, pravougaonim ili u nepravilno formiranim delovima koji su napravljeni od bilo kojeg termoplasti~nog materijala ~ak i kod razli~itih materijala koji se tope ve} na temperaturi oko 40C. Ovaj proces je naro~ito prikladan za komponente koje su tupe ili su sa rupama ili za kontener vrstu koji ima ravni {av varenog spoja. Na slici je prikazan deo koji je montiran vibracionom zavarivanjem. Potrebna toplota za ovu vrstu zavarivanja mo`e se dobiti: rotacijom vibracijom orbitalnim kretanjem ultrasoni~no

Slika 51. Vibraciono zavareni priklju~ak cevi

Delovi su frikciono zagrevani tako {to su pritisnuti jedan za drugi, a jedan od delova je pode{en da vibrira na 120 do 240 Hz-a. Ovo se vr{i u ravni {ava spoja. Posle 2 ili 3 sekunde vibracija se zaustavi kod ta~no zahtevane relativne pozicije oba dela.Plastika je pod pritiskom dok se ne ohladi. Ja~ina spojeva je blizu ja~ini osnovnog materijala. Vreme celokupnog ciklusa, ura~unavaju}i ru~no tovarenje i istovaranje, varira izme|u 5 i 8 sekundi. Ovaj proces je prilagodljiv i potpuno automatizovanom sistemu. Vibraciono zavarivanje je pogodno kod velikih delova kod kojih je nemogu}e ili neprakti~no zavarivati drugim metodama. Ispod je dat konkretan primer aparata za vibraciono zavarivanje.

Kod Mini II vibracionog zavariva~a pove}an je hod (do 381 mm max.) a plo~a je 178 mm duga~ka i 230 mm {iroka. Dodatno ima jo{ i TCP Quick PanelT dodiruju}i ekran.

Slika 51. Mini II aparat za vibraciono zavarivanje, od firme Branson Rastvorno vezivanje: Plastika se omek{ava tako {to se obla`e sa rastvorom, i onda se u~vr{}uje skobom ili se spaja uz pritisak. Molekuli plastike se pome{aju, i delovi se vezuju kada rastvor ispari. Ovaj proces je ograni~en za termoplastiku. Vreme fuzije je u funkciji brzine isparivanja rastvora koji se mo`e skratiti zagrevanjem. ^isti rastvori osiguravaju najjednostavnije vezanje po najni`oj ceni. Rastvori sa dodacima ko{taju vi{e, a koriste kad je potrebno bolje popunjavanje rupa na plastici koji se vezuje onda kada se delovi ne sla`u savr{eno. Slede}i po slo`enosti i tro{kovima su monomerizuju}i i polimerizuju}i rastvori. Ovi materijali sadr`e katalizatore i pokreta~e koji se dodaju rastvorima sa dodacima da proizvedu polimerizaciju na sobnoj temperaturi ili na temperaturi ispod ta~ke omek{anja termoplastike. Delovi koji su vezani rastvorom moraju biti pritisnuti jedan za drugi za oko 10 do 30 sekundi pre nego {to bi se sa spojenim delovima moglo rukovati. Pritisak je veoma va`an, jer previsoki pritisak mo`e iskriviti delove. Dan ili vi{e na sobnoj temperaturi ili nekoliko sati na povi{enoj temperaturi }e biti potrebno za postizanje `eljene veze. Ultrazvu~no zavarivanje: Pulsevi su preno{eni na delove sa alatom koji rezonantno vibrira, zove se truba, i uzrokuje to da dva plasti~na materijala trepere jedan u drugome (nasuprot jedan drugom). Vibracija zagreje i spaja delove. Plasti~ni proizvodi uklju~uju}i me{avine i legure razli~itih smola mogu biti spajane ultrazvu~nim zavarivanjem. Ovi delovi koji su razli~iti trebaju biti pa`ljivo dizajnirani. Ve} u ranim fazama dizajniranja moramo uklju~iti dobavlja~e smole i aparata da bi se osiguralo da ultrazvi~nom tehnikom izvedemo prikladno vezivanje.

Ultrazvu~na monta`a se ~esto vr{i na 20 kHz-a da bi postigli vibracionu amplitudu i snagu koja je potrebna za topljenje termoplastike. Me|utim ve}e frekvencije koje proizvode manje vibracije tako|e mogu spajati termoplastiku, naro~ito tehni~ku termoplastiku kao {to su poja~ani polimeri. Kod nekih nano{enja, kori{}enje 40 kHz-a zna~i manju degradaciju materijala. Alat koji se koristi kod zavarivanja sa 40 kHz-a je manji od onoga {to se koristi kod 20 kHz-a, i zato su za vareni {avovi proizvedeni na 40 kHz-a obi~no manji. Pritisak mo`e biti kriti~an. Preveliki pritisak uzrokuje vibraciju delova kao integralna struktura i ne zagreju se. A premali pritisak ne obezbe|uje dovoljan kontakt frikcije ili zagrevanja. Ultrazvu~no zavarivanje je brzo. Monta`u sklopa koja ima vi{e od 25 delova je mogu}e izvesti u 1 min. sa samo jednom ma{inom. Nema sporednih operacija, kao {to je oblaganje, umetanje, ili ~i{}enje. Proces zahteva sasvim krute materijale. Zvu~no spajanje razli~itih materijala mo`e biti izvedeno, ali temperatura topljenja kod oba materijala mora da bude pribli`na, ina~e }e omek{ati materijal koji se topi na niskoj temperaturi i ne}e se formirati veza. Ultrazvu~ni materijali se mogu jo{ koristiti kod dodavanja metalnih komponenata plasti~nim materijalima, pri~vr{}ivanja metalnih i plasti~nih delova ili ta~kastog zavarivanja plasti~nih sekcija. Ispod su dati konkretni primeri aparata za ultrazvu~no zavarivanje.

Serija 30 rotiraju}i sistem zavarivanja od Branson Ultrasonics Corporationa je istrajan rotiraju}i sistem koji se montira na sto, sjedinjuje Branson ultrasoni~ni zavariva~ i Camco precizion indikator na koji se mogu staviti i 12 pri~vr{}iva~a i kontrolera.

Slika 52. Aparat za ultrazvu~no zavarivanje, od firme 'Branson'

Bransonov novi Bo~ni Aktuator koristi strugaju}e pokrete Ovi "strugaju}i" pokreti dozvoljavaju zavarivanje ku}i{ta komponenata, osetljivih preciznih delova u elektronici kao {to su kontakti namotaji, kristaki i keramike. Efikasan je jo{ kod spajanja livenih komponenata sa tanjim zidovima i materijala sa visokom ta~kom topljenja. Ovim metodom mo`emo proizvesti hermeti~ki spoj. Postoje vi{e vrsta sa 20 kHz, 30 kHz, and 40 kHz frekvencijama.

Slika 53. Bo~ni aktuator za monta`u plastike

Indukciono zavarivanje: Indukciono zavarivanje mo`e se vr{iti tako {to stisnemo dva par~eta plasti~nog materijala oko metalnog umetka. Kad pro|e kroz magnetno polje, oblo`eni metal se zagreje, i kompresija proizvodi spajanje topljenjem (fuzioni spoj). Metal ostaje zaplombiran izme|u delova. Kod indukcionog zavarivanja mogu biti kori{c}ena sredstva termoplasti~nog vezivanja popunjenog sa elektromagnetnim ili feritnim metalima. Ovi materijali, u formi unapred isformiranog prstena ili trake, ili kao vru}i rastop se umetnu izme|u delova za spajanje pre indukcionog zagrevanja. Ako koristimo metalne ~estice, naizmeni~no magnetno polje indukuje struju me|u ~esticama, uz to stvaraju}i toplotu. Kada se koristi ferrit, struja ne nastaje. Umesto toga toplota se proizvodi sa molekularnom frikcijom kada ~estice poku{avaju zadr`ati svoje magnetno punjenje, ako su polja suprotna. Da elimini{emo potrebu dodavanja metala spoju, mo`e se dodati metalni prah u orginalno topljenje plastike, ali je potrebna mnogo ve}a frekvencija. Indukciono zavarivanje je tehnika koja mnogo ko{ta, prikladna je kod plasti~nih materijala koji se te{ko spajaju kao {to je polipropilen, i kod formi koje ne mogu stati u ma{inu za ultrazvu~no zavarivanje. Ovaj proces je najprikladniji za vezivanje polipropilena, polietilena, stirena, ABS-a, poliestera i sna`nog najlona kod operacija visoko automatizovanih spajanja. Polipropileni koji su otporni na toplotu ne mogu biti spajani adhezionim- ili drugim tehnikama zavarivanja, mogu biti uspe{no spajani samo ako se koristi indukciono zavarivanje. Rastvori za vezanje koji su induktivno postigli temperaturu od 150C za 0.1 sekundu trebaju biti fuzionisani sa substancama otpornim na toplotu. Dielektri~no zavarivanje: Dielektri~no zavarivanje se koristi na filmovima i tankim listovima od prilike do 60 mm-a, prvenstveno kod pakovanja. Pri ovoj tehnici nastaje razlaganje plasti~nih materijala pod visokim naponom struje uz frekvenciju od 13 do 120 MHz. Na taj na~in nastaje dielektri~no grejanje i fuzioni{e plastiku. Brzina zavarivanja je u funkciji faktora dielektri~nog gubitka, debljine materijala i povr{ine izlo`ene naponu. Dielektri~no zavarivanje je idealno kod PVC materijala.

SPAJANJE KOMPOZITA
Mehani~ki pri~vr{}iva~i, lepkovi ili kombinovano se koriste za spajanje kompozita. Tehnika spajanja koja se koristi kod nekih kompozita zavisi od upotrebe i od sastava materijala. Kompoziti koji se koriste u vazduhoplovstvu obi~no se sastavljaju sa mehani~kim u~vr{}iva~ima i lepkovima, a kod automobila su ~esto spajani samo sa lepkovima. Teoretski, svi kompoziti bi mogli biti lepljeni. Me|utim mnogi proizvo|a~i izbegavaju vezivanje lepkovima gde spojevi trpe veliko optere}ivanje, ali ipak u~vr{}iva~i su specificirani za mnoge od spojeva. Neke strukture i kompozicije zbog svoje veli~ine isklju~uju kori{}enje specijalnog alata za postavljanje i opremu za le~enje {to je potrebno kod ve}ine lepkova koje koristimo, {to ~ini pri~vr{}iva~e isplatljivijim u takvim slu~ajevima. Mehani~ki pri~vr{}iva~i: Zakovice, ~ijode, zatvara~i iz dva dela, i slepi u~vr{}iva~i proizvedeni od titaniuma, ner|aju}eg ~elika i aluminijuma su svi kori{}eni kod kompozitnih materijala. Ima nekoliko faktora koje treba uzeti u obzir kada specifikujemo u~vr{}iva~e za primenu kod kompozitnih materijala: Diferencijalno {irenje u~vr{}iva~a u kompoziciji Efekat bu{enja na strukturalni integritet materijala, tako|e i delaminacija uzrokovana u~vr{}ivanjem pod teretom. Umetanje vode izme|u u~vr{}iva~a i kompozita Elektri~ni kontinuitet kompozicije i elektri~no pra`njenje me|u u~vr{}iva~ima Mogu}a galvanska korozija kod spoja komponenata Te`ina sistema za u~vr{}ivanje Zaptivljivost sistema u~vr{}ivanja, tamo gde se za to primenljuje

Aluminijumski i ner|aju}i ~eli~ni u~vr{}iva~i se {ire i skupljaju kada ih izlo`imo extremnim temperaturama, koje su u upotrebi u vazduhoplovstvu. Kod ugljeno-vlaknastih kompozita, skupljanje i {irenje nekih u~vr{}iva~a mo`e uzrokovati promene kod ograni~enja optere}enja. Promene potencionalnog ograni~enja zategnutosti trebaju biti odre|ene pre nego {to se izabere sistem u~vr{}ivanja da bi u skladu sa tim, dizajn spojeva mogao biti modifikovan po potrebi. Bu{enje i obra|ivanje mogu o{tetiti kompoziciju. Broj dozvoljenih mana kao {to je delaminacija, erozija smole, i izbijanje vlakana kod bilo koje strukture je u zavisnosti od upotrebe, jer na primer neuspe{no spajanje kompozita ugljeni~nim-vlakana je uzrokovano pre od lokalizovane izdr`ljivosti optere}enja nego od obuhvatnog optere}enja, delaminacija je ozbiljnija mana od izbijanja vlakna kod upotrebe ovih kompozita. Tehnike bu{enja i selekcija alata zavise od smole, od vlakna i kombinacija vlakna u smoli, na~ina kako su vlakna formirana i sastav strukture kompozita/metala. U~vr{}iva~i kompozita bi trebali imati velike glave da rasporede optere}enje na {to ve}u povr{inu. Na ovaj na~in se lomljivost kompozita smanjuje. U~vr{}iva~i trebaju biti jako ~vrsto spojeni da bi se smanjila {ansa nagrizanja kod otvora. Slo`nost interferencije mo`e uzrokovati delaminaciju kompozita. Specialni u~vr{}iva~i sa rukavom ograni~avaju o{te}enje kod otvora za ras~i{}enje tako {to uz to osiguravaju slo`nost interferencije. U~vr{}iva~i mogu biti vezani za mesto sa lepkovima da smanje habanje. Kada se~emo ugljeni~no-vlaknaste kompozite vlakna su neza{ti}ena. Ova vlakna mogu upiti vodu, {to slabi materijal i dodaje teret strukturi. Zaptivne sme{e mogu spre~iti upijanje vla`nosti, ali ovo unosi komplikacije u proces i pove}ava tro{kove. Ovo onemogu}ava svaki trud

da se odr`i elektri~ni kontinuitet izme|u vlakna kompozta i u~vr{}iva~a. Omotni pri~vr{}iva~i obezbe|uju spojenost koja smanjuje mogu}nost upijanja vode, kao i zaptivanje. Uz to, kompozitni materijali iz ugljeni~nih-vlakna mogu biti galvanski nagrizani ako koristimo aluminijski u~vr{}iva~, zbog hemijskih reakcija aluminijuma sa karbon vlaknima. Oblaganje u~v{}iva~a sa za{titnicima od korozije pove}ava tro{kove i vreme za montiranje. Aluminijumski u~vr{}iva~i su ~esto zamenjeni sa jo{ skupljim titaniumom i ner|aju}im ~elikom kada se koriste kompozite od ugljeni~nih vlakana.

Vezivanje lepkovima: Spoj kompozita povezan sa lepkom obi~no nije oslabjen bu{enjem ili drugim obradama. Lepkovi se koriste da sklope komponente kompozite, kao {to su lopate rotora i krila aviona, i koriste se ponekad za spajanje strukturalnih komponenata. Pouzdanost spojeva sa lepkom je ponekad sumnjiva, me|utim u~vr{}iva~i mogu biti specifikovani kao poja~anja kod mnogih upotreba kompozita. Postoje tri vrste lepka koji se ~esto koriste za vezivanje kompozita: epoksidi, akrilici i uretani. Epoksidi su veoma pouzdani kada se koriste sa me{avinama na bazi epoksida jer oni imaju sli~ne te~ne karakteristike. Pa`ljiva piprema lepljenih povr{ina je bitna da bismo napravili kvalitetan vez sa lepkom, ali varijacije zavise od toga {ta se lepi i sa ~ime se lepi. Preporu~ena je priprema kod mnogih kombinovanih lepljenja koja se sastoji od brisanja sa rastvara~em, odstranjivanje prljav{tine i masno}e sa slobodnih povr{ina i {mirglanje. [mirglanje treba vr{iti pa`ljivo da izbegnemo o{te}enje vlakana na povr{ini kompozicija. U nekim slu~ajevima, tra`i se osnovni premaz radi premazivanja pre upotrebe lepka. Kada ve`emo kompozite za metal, metalni supstrat mo`e biti pripremljen pokrivanjem peska, krupnog peska ili metalnih oksida, {mirglanjem sa zi~anom ~etkom i obra|ivanjem ili rezanjem sa alatima za se~enje. Povr{ina metala se mo`e pipremiti i hemijski. Da bismo za{titili sve`e pripremljenu metalnu povr{inu od korozije i od kontaminacije, lepak se mora upotrebiti {to je pre mogu}e. Ispod je dat konkretan primer lepka za spajanje kompozita.

Odnos10:1, fleksibilan metakrli~ni lepak koji nudi brzo o~vr{}avanje kod termoplastika i kod kompozicija Dizajniran za spajanje termoplastika, termoset metala i monta`u kompozicija Izuzetno otporan na udare i zamor

Slika 54. FS lepak za spajanje kompozita, od firme 'Devcon'

SPAJANJE METALA SA KERAMIKOM

U mnogim slu~ajevima zahteva se spajanje metala sa keramikom, kao {to je lepljenje elektroda za staklo kod elektri~nih sijalica. Ovakvi spojevi trebaju obezbediti stalan hemijski kontakt preko me|usklopova sve do hemijskih vezivanja materijala za parenje. Postoji nekoliko tehnika na raspolaganju za vezivanje metala za keramiku. Lemno staklo: Plombe izme|u metala i stakla mogu biti izvedene uz razlaganje stakla niske temperature oko me|usklopova stakla/metala. Po{to se posredno staklo pona{a kao lem zovemo ga lemno staklo. Sistem metalnog vezivanja: Postoji ~etri tehnike za metalizaciju kerami~kih materijala koje se oslanjaju na jako hemijsko vezanje da bi stvorili lepljivi spoj: Vatrostalne metalizacije: Zahtevaju sinterovanje molibdeniuma ili volfram praha do staklene faze koji sadr`i okside. esto se koriste dodaci za pobolj{avanje povezivosti. Vatrostalni prahovi metala istovremeno se vezuju jedan za drugi i za keramiku. Staklena faza kod keramike }e se useliti u metalni sloj, popunjavaju}i rupice u prevlaci metalnim prahom, na ovaj na~in vezuju}i se za metalnu prevlaku i hemijski i mehani~ki. Sa galvanizacijom ove prevlake sa niklom postigne se povr{ina koja se bolje lemi ili se zalemi. Ova tehnika se koristi za proizvodnju plombe, strujna kola za aluminijum trioksid, berilijum i mullite. Lemljenje aktivnog metala: Dodavanje titanijuma, cirkonijuma ili hafnijuma standardnim legurama za lemljenje koje se baziraju na srebru, formiramo aktiviranu leguru. Sa nabacivanjem takve legure na kerami~ku povr{inu kod 800 ili 1000C -a u vakumu ili u argonu, zalemljivanje }e se okvasiti direktno na keramiku preko migracije aktivnog metala prema me|u-prostoru keramike/metala uz sna`no potencionalno vezanje aktivnog metala. Ova tehnika se koristi kod elektronskog spajanja kao i kod spajanja strukturalne keramike kao {to je spajanje silikon-nitridnih listova turbopunja~ sa odgovaraju}im metalnim delovima. Direktno hemijsko vezivanje: Kalaj direktno vezuje razli~ite kerami~ne materijale i metale ako je pome{an sa posebnim prelaznim metalima i uba~eni su na 580 do 1000C u ugljen-monoksid. Nano{enje uklju~uje generalno lemljenje keramike za metal kao i termodinami~ki jako stabilne lemljene spojeve na aluminijum trioksidne me{avine, cirkonijuma i grafita. Teorije predla`u da se kod kalaja formira faza prelaznog-metala matriksnog kalaja i posle da pretrpi formiranje oksi-karbida na povr{ini. Ova prevlaka oksi-karbida se onda ra{iri u supstrat i formira prelaznu zonu. Direktno vezivanje bakra: Ta~ka topljenja bakra je malo spu{tena preko formacije eutekti~ne faze uz malu koli~inu kiseonika. Povr{ina bakarnog podmeta~a je oksidisana. Ovo je uba~eno u inertnu ili u blago oksidiraju}u atmosferu izme|u eutekti~ne temperature i ta~ke topljenja ~istog bakra. Ovaj bakreni oksid se onda istopi i ra{iri se u ve}ini oksid supstanca. Aluminijum trioksid je jedna posredna reakciona zona bakar-aluminat forme.

NAVOJNE VEZE
Navojni spoj je razdvojiva veza ma{inskih elemenata koja se ostvaruje pomo}u navoja. Slu`i za preno{enje sile bez kretanja jednog dela u odnosu na drugi. Pravilan navojni par treba da poseduje krutost i ~vrsto}u. Osobine navojnih spojeva su: veze - jednostavno ostvarivanje veze i razdvajanje vezanih delova bez o{te}enja elemenata - velika sigurnost - vrlo velik broj standardnih oblika i dimenzija - relativno niske cene Navojni spojevi mogu biti prednapregnuti i bez prednaprezanjem obezbe|uju sigurniji rad i du`i vek trajanja. prednaprezanja. Spojevi sa

Kod vij~anih veza bez pred naprezanja ( slika 2 pod a) ) vijak je uvrnut samo do dodirivanja povr{ine elemenata koji se spajaju. Pri eksploataciji pod dejstvom radne sile F vijak se izdu`i prema Hukovom zakonu za:

F l EA

- izdu`enje ( dilatacija )
l - du`ina vijka izme|u unutra{nje povr{ine glave i navrtke E - modul elesti~nosti materijala vijka A - povr{ina popre~nog preseka vijka Spojeni elementi se razdvoje za izdu`enje vijka javlja se zazor p= . Ako vijak zategnemo posle dodirivanja elemenata imamo prednapregnuti spoj. Tada sila prednaprezanja Ff izdu`enje vijka z a spojene elemente sabija za z. Ako je sila prednaprezanja manja od minimalne dozvoljene sile Ffmin dopunsko izdu`enje vijka p nastalo dejstvom sile F bi}e ve}e od elasti~nog sabijanja elementa z. Usled toga na mestu dodira }e nastati zazor p - z manji nego u predhodnom slu~aju ({to pokazuje slika 2 b) ). U tre}em slu~aju ( slika 2 c) ) vijak se prednapre`e sa Ffmin tako da je elasti~no sabijanje elemenata jednako elasti~nom izdu`enju vijka usled sile F pa se pri radu ne javlja zazor me|u elementima.

Slika 55. Odnos sila i izdu`enja kod vij~anih spojeva a) bez prednaprezanja, b)sa malim prednaprezanjem, c) sa prednaprezanjem Vrste navojnih spojeva

Neposredni navojni spoj dva ma{inska elementa ostvaruje se spoljnim navojem na jednom elementu i unutra{njim navojem na drugom elementu.

Slika 56. Neposredni navojni spojevi

a) spoj dveju cevi, b) veza nose}eg prstena i tela ma{ine, c) zapu{a~i i zatvara~i snabdeveni navojem

Posredni navojni spoj ma{inskih elemenata ostvaruje se pomo}u posebnih ma{inskih elemenata snabdevenim navojem vijaka i navrtki.

Slika 57. Posredni navojni spojevi a) prirubnica, b) velika pesnica klipnja~e, c) profilisani {tapovi

Postoji niz prelaznih slu~ajeva u kojima ulogu nekog od elemenata vr{i jedan od ma{inskih delova koji se spajaju.

Slika 58. Kombinovani spojevi Navrtke Heksagonalne i `etvrtaste navrtke se naj~e{}e koriste od svih vrsta elemenata veze, ~etvrtaste se obi~no koriste za manja optere}enja od heksagonalnih. Navrtke sa obodom imaju na sebi podlo{ku sa kojom je jednostavno rukovanje a obod stvara oslonac preko velikih rupa. Neke od metoda koje se koriste protiv odvrtanja su: - raskivanje kraja vijka koji je uvrnut u navrtku - zakivanje ili deformacija navoja navrtke - upotrebe sigurnosnih podlo{ki - obezbe|ivanje specijalnih navoja na vijku i na navrtki - dopunjavanje i montiranje navoja sa lepkom, lakom ili zaptivnim materijalom Navrtke se osiguravaju kada: - je spoj pod uticajem vibracije i ciklusnih kretanja - ~lanovi spoja su slabi da izdr`e optere}enja - nepoznajemo ta~no uslove kori{}enja - navrtku treba da dr`imo na ta~no odre|enom mestu ^etiri tipa navrtki koje obezbe|uju ove veze su: kontranavrtke, krunaste i `ljebaste navrtke, slobodno rotiraju}e navrtke i navrtke sa {irokim opsegom stezanja.

Kontranavrtke

Slika 59. Kontranavrtka Kontra navrtka je tanka navrtka, obi~no se koriste ispod cele navrtke da obezbede blokiranje. U praksi se iznad male navrtke postavlja velika i tada se mala navrtka fiksira a velika ste`e do stanja preoptere}enja. Ovaj efekat se mo`e posti}i i sa dve velike navrtke. Krunaste i `ljebaste navrtke

Slika 60. Krunasta navrtka Koriste se obi~no kao krunaste navrtke, one su o`ljebljene da prihvate rascepku ili `icu koja prolazi kroz probu{enu rupu u vijku. U monta`i navrtke se ste`u do prednaprezanja i dovode se u polo`aj da se poklope otvor na vijku i `ljeb na navrtki. Ovo mo`e dovesti do problema kada se poklapanje mora izvr{iti pre optere}enja ili otpu{tanjem navrtke {to ni u jednom slu~aju nije dobro. Slobodno rotiraju}e navrtke Slobodno rotiraju}e navrtke se okre}u slobodno na vijku dok ne nalegnu na osnovu. Daljim stezanjem se ostvaruje blokiranje navrtke. Operativni princip svih ovih navrtki je isti. Kada blokiraju}i elemenat zahvata povr{inu dela za stezanje opru`no dejstvo klina navoja stvara gust otpor trenja nasuprot navoja vijka.

Slika 61 Navrtke sa najlonskim umetkom

Univerzalna konstrukcija navrtke raspola`e razvijanjem akcije blokiranjem zahvaljuju}i: - dvodelim navrtkama kod kojih se deformi{u elementi ili nalegaju}a povr{ina pri stezanju - opru`nim navrtkama koje su use~ene ili o`ljebeljene da se deformi{u kad nale`u - umetnutim navrtkama koje sadr`e meki metal ili najlonski prsten koji se deformi{e pri stezanju

Slika 62. Nazubljena navrtka - nazubljenim navrtkama ili navrtkama koje imaju ugr|enu nazubljene podlo{ke koje se prihvataju za nalegaju}u povr{inu, neke od ovih navrtki mogu prozrokovati uklinjenje nasuprot navoja vijaka. - navrtkama sa specijalnim navojem koje posti`u blokiranje deformisanja navoja vijka Slobodno rotiraju}e navrtke su povoljne gde se zahteva dug put pod optere}enjem da se ostvari naleganje. Ako pritisak na navrtki nije jak da razvije blokiranje navrtka se okre}e sobodno bez opasnosti od o{te}enja do polo`aja gde se ostvaruje blokiranje. Prednaprezanje je bitno za sve slobodnorotiraju}e navrtke da bi razvile blokiranje. Osim za dvodelne gde jedan elemenat slu`i kao bazna povr{ina za drugi. Slobodnorotiraju}e navrtke nisu povoljne za upotrebu gde postoji relativno kretanje izme|u elemenata spoja ili u spojevima vi{estrukih slojeva koji mogu otpustiti pritisak vijka sa urezivanjem ili plasi~nom deformacijom. Upotreba ovih navrtki treba da bude izbegnuta na kratkim delovima. Navrtke sa {irokim opsegom stezanja Nekoliko tehnika blokiranja svodi se na vitoperenje navoja navrtke ili pode{avanja da se stvori ometeni korak ( interferenca ). Metalni ili nemetalni elementi ( ~epovi, trake i prstenovi ) koji se plasti~no deformi{u se tako|e koriste da stvore ometani korak. Ponekad rascepke, `ice ili opruge pode{ene navrtkom ili navrtke mogu imati nazubljene krune sa prstima koji deluju kao opruge dok hvataju vijak.

Slika 63. Navrtke sa {irokoopse`nim momentom stezanja Idealno ove navrtke treba da koriste minimalan broj navojaka koji su potrebni da budu u sprezi da proizvode blokiranje. Stezanje ovih navrtki pod optere}enjem na dugom putu mo`e da o{teti njene osobine potrebne za blokiranje. Ove navrtke se tako|e koriste za odstojnike ili kao zaustavne navrtke gde se elementi rotiraju bez kraja rotiranja. Vezane navrtke Vezane navrtke su navojni elementi veze koji se mogu koristiti na tankim materijalima. One su dobre za upotrebu na slepim i nepristupa~nim mestima i obi~no se pri~vrste bez uni{tavanja zavr{nih slojeva. Vezane navrtke mogu biti pri~vr{}ene na veliki broj na~ina i konstruktori treba da razmotre koje alate i sisteme treba da koriste jo{ pre izbora elemenata veze. Postoji nekoliko verzija vezanih navrtki. Plo~aste navrtke imaju monta`ne u{ice pomo}u kojih su zakovane, zavarene ili stegnute u delu.

Slika 64. Vezane navrtke postavljene zavarivanjem i aparat za njihovo zavarivanje Vezane navrtke koriste dr`a~e od opru`nog ~elika u koje se mogu postavljati standardne navrtke, dr`a~ se mo`e vezati stegom preko ivice plo~e. Ove navrtke mogu da se koriste u trakama gde se primenjuje raspored jednako razmaknutih navrtki. Vezane navrtke imaju vo|enje trupa koji je zakovan ili poklopljen drugim delom u prose~enoj rupi. Drugi oblici imaju nareckanu glavu koja se utiskuje u lim radi blokiranja.

Slika 65. Nareckana vezana navrtka

Slika 66. Vezana navrtka za ~eone rupe

Slika 67. Vezana navrtka za rupe na obodu

Kotvaste navrtke Kotvaste ili plo~aste navrtke imaju jednu ili vi{e u{ica izra|enih iz baze sa navojnim delom. Navrtke se pri~vr{}uju zakivanjem ili zavarivanjem u{ica u radnu povr{inu. Plo~aste navrtke obezbe|uju stalno pri~vr{}ivanje na slepim i nepristupa~nim mestima. Plo~aste navrtke se koriste za povr{inska optere}enja zato i imaju obod oko rupa. One su obi~no nesamoko~ive. Za pri~vr{}ivanje ovih navrtki koristi se zakivanje. Ispusti i ta~kasto zvarivanje se koriste kad nam je cilj da zbog optere}enja smanjimo broj izbu{enih rupa u materijalu. Naj~e{}e kotvaste navrtke su plo~aste navrtke sa dva uveta gde su u{i postavljene na razli~itim stranama navrtki. - stati~ne plo~aste navrtke one se koriste kada se dopu{ta vrlo malo ili se uop{te ne dopu{ta pomeranje naleganja. Ove navrtke se mogu koristiti i za smi~u}e napone. Za sigurnost, spolja{nji izgled i zaptivanje spoja ove navrtke mogu biti sa kapicom. Za monta`u upu{tanjem koriste se upu{tene kotvaste navrtke. Variranjem dubine razvrta~a navrtki dozvoljva se upotreba konstantne du`ine vijka na razli~itim debljinama spoja. - samopode{avaju}e kotvaste navrtke ove navrtke se javljaju gde se mo`e tolerisati lo{e naleganje vijka pri monta`i. Ove navrtke dozvoljavaju 0.015 , 0.02 i 0.03mm radijalnog zazora pri naleganju zavisno od vrste navrtke. Ve}e rupe od potrebnih olak{avaju monta`u. Ove navrtke se satoje iz tri dela: navrtke, konkavne ili konveksne baze i dr`a~a. Ove navrtke se jednostavno montiraju na konusne i ne paralelne komponente. - samopode{avaju}e kotvaste navrtke sa zamenjivim elementima ove vi{edelne jedinice dozvoljavaju da stezni element bude pokretljjiv i zamenjiv bez skidanja stalno pri~vr{}enog dr`a~a.

Slika 68. Kotvaste navrtke

Zakovane navrtke

Slika 69. Automatski alat za zakivanje navrtke Zakovane navrtke su navrtke sa ravnim i nareckanim trupom. Ovi tipovi su umetnuti u perforirane rupe u limovima gde se porubljavaju, prema tome zakivaju se u osnovni materijal. One obezbe|uju vi{e navoja ~ak i u tankim materijalima. Zakovane navrtke koriste razli~ite oblike vo|ica uklju~uju}i heksagonalne, okrugle i trouglaste. Trup navrtke mora biti dovoljno mekan da bi se mogao zakivati.

Slika 70. Zakovane navrtke

Samozakivaju}e navrtke Samozakivaju}e navrtke su zgnje~ene u kru`ne otvore prose~ene u limu. Navrtka mora biti ~vr{}a nego lim u koji se zakiva tako kad se navrtka zgnje~i primorava lim na hladno te~enje i blokiranje navrtke. Materijal navrtke mora biti manje tvrdo}e od 80 Rocwell-a. One se mogu zakivati u limove do 0.75mm debljine. Imamo raznih kombinacija ovih navrtki: samoblokiraju}e, samopode{avaju}e, upu{tene sa obe strane, za velike momente stezanja itd. Ove navrtke se prave od: ~elika i za toplo valjane navoje, ner|aju}ih ~elika ili aluminijuma. Mogu biti pravljene od materijala neodgovaraju}ih za zavarivanje. One se postavljaju posle nano{enja zavr{nih slojeva. Ove navrtke nije potrebno posebno pozicionirati one se tako|e mogu postavljati automatskom instalacionom opremom koja obezbe|uje veliku u{tedu rada.

Slika 71. Samozakivaju}a navrtka

Slika 72. Postupak monta`e samozakivaju}e navrtke Kavezne navrtke Kavezne navrtke su vi{enavojne navrtke koje su umetnute u dr`a~ od opru`nog ~elika. Ovi elementi veze imaju veliku snagu i spojene su sa vezom od vi{e navojaka. Ove navrtke se posebno koriste na slepim lokacijama. One se mogu postaviti nakon nano{enja zavr{nih slojeva i lakiranja. Neke od ovih navrtki mogu biti samopodesive dozvoljavaju}i nepravilno naleganje monta`nih elemenata.

Slika 73. Kavezna navrtka Osobine vij~anog spoja Pouzdani spojevi treba da obezbe|uju ~vrstu i jaku vezu elemenata spoja i stabilnu geometriju pod odre|enim pritiskom.

Slika 74. Vijci - ~vrsto}a spoja vijci moraju da spre~e klizanje, odvajanje, vibriranje i habanje delova u spoju. Vijci se moraju elasti~no savijati ali moraju biti isto toliko tvrdi da obezbe|uju strukturnu celovitost spoja. To se mo`e obezbediti monta`om koja ne zahteva posebno zalaganje monta`era ili neke specijalne alate. Kod vijaka je potrebno posebnu pa`nju posvetiti koroziji koja mo`e do 20% da oslabi ja~inu vijka. Ako koristimo ja~e materijale za vijke mo`emo znatno smanjiti broj vij~anih veza na nekom spoju i time smanjiti tro{kove monta`e ili pove}ati ja~inu spoja. Vijci bi trebalo da budu savitljijvi a ~lanovi spoja ne savitljivi to se najbolje posti`e najve}im odnosom L/D ( du`ina / pre~nik ) ~ija je maksimalna vrednost 8:1. Vijci i materijal elemenata za spajanje treba da imaju sli~ne koeficijente {irenja da se ne bi stvarali naponi u spoju zbog razli~itih toplotnih dilatacija. - materijal vijaka - ~vrsto}a je bitan faktor spoja ali ne i jedini pored nje bitni su otpornost na koroziju jer je ona opasna za stvaranje loma, vijci treba da zadr`e savitljivost na vi{im temperaturama bez obzira na gubitke u modulu elasti~nosti i bez gubljenja napetosti zbog brze relaksacije i puzanja.

- pouzdana geometrija - neka pobolj{anja vijaka i geometrije spoja mogu pove}ati stabilnost spoja. Bitna stvar je da se ovim pobolj{anjima smanjuje koncentracija napona {to produ`uje `ivot optere}enom vijku. To se mo`e pobolj{ati na primer na vijku koji je ve} optere}en na istezanje treba izbe}i smicanje u ravni spajanje elemenata {to u mnogome mo`e pove}ati optere}enja vijka. - sila stezanja - glavna svrha spoja je da dr`i delove zajedno dovoljno veliko silom koja ~uva celovitost spoja. Vrlo je va`no odrediti pravu silu stezanja. Vrlo visoka sila prouzrokuje
preopter}enje u vijcima, zaptiva~ima i ~lanovima spoja {to prouzorokuje uni{tenje elemenata spoja.

Nedovoljna sila stezanja mo`e nastati upotrebom nedovoljno dimenzionisanih vijaka ili mali brojem vijaka {to uzrokuje malu ja~inu spoja. Spojevi nedovoljno stegnuti mogu biti
izgubljeni zbog vibracija, oni mogu klizati i time dati dodatna optere}enja le`ajevima i proizvesti habanje.

- termalni efekti - reakcija vij~anih spojeva, a posebno zaptivenih, na promene temperature nesme da uti~e na funkciju spoja. Procena toplotnih efekata na spoj su vrlo te{ke ali svaka informacija o tome je jako bitna. Jedna od mogu}nosti je uskla|ivanje koeficijenata toplotnog {irenja vijaka i elemenata spoja. Ovo je bitno kod zaptivnih spojeva jer posle nekoliko termalnih ciklusa dolazi do pu{tanja spoja, jedan na~in da se otkloni ova mana je nekori{}enje puzaju}ih zaptivnih i metalnih delova spoja. Vijci, {rafovi i brezoni Vijci su obi~no definisani kao navojni elementi veze koji se koriste u paru sa navrtkom. Dok {rafovi mogu zahtevati neke navoje ili ih mogu sami praviti. Vijci i {rafovi mogu imati veliki broj razli~itih oblika glave i tela. Brezoni su elementi veze sa spolja{njim navojem koji nemaju glavu. Jedan kraj brezona je obi~no vezan za neki deo sa urezanim navojem a na drugom kraju je navrtka. Vezani {rafovi Slu`e za pri~vr{}ivanje plo~astih elemenata. Oni se koriste kada se {raf mora osigurati od odvrtanja, za brzu monta`u i demonta`u i za osiguranje od kvara zbog gubitka {rafa na pokretnim delovima. Metod koji se koristi za pri~vr{}ivanje ovih vijaka uklju~uje rase~enu podlo{ku koja se postavlja posle po~etnog uvrtanja {rafa u plo~u. [rafovi imaju duga~ko telo koje na delu bli`em delu glavi nemaju navoje ako su za drvo ili imaju od glave ako su za metal. Oni se mogu izra|ivati i sa metri~kim i vitvortovim navojem mogu biti sa raznim povr{inskim slojevima. zbog toga {to ne postoji ta~no odre|en standard za njih oni nisu lako zamenjivi jedno sa drugim. Urezuju}i {rafovi

Slika 75. Urezuju}i vijak koji re`e navoje

Ovi {rafovi slu`e da urezuju ili formiraju navoje kada se uvr}u u rupu. Oni dozvoljavaju brzo postavljanje i po{to se ne koristi navrtka nija potreban pristup sa druge strane spoja. Navoj se stvara uvrtanjem {rafa zbog toga nisu potrebne uske tolerancije niti neke zahtevna obrada. Ovi vijci slu`e za uvrtanje u ~elik, aluminijum, kovano gvo`|e, plastiku, azbest i inpregnisanu {perplo~u. Standardni urezuju}i {rafovi

Slika 76. Elektri~ni alat za postavljanje {rafova i vibracioni dodava~ Ovi {rafovi se dele u {rafovi koji re`u navoj i one koji formiraju navoj. Oni koji formiraju navoj deformi{u materijal i on te~e me|u navojem {rafa. Oni se koriste za ve}a optere}enja i bolje osiguravanje od odvrtanja. Uz ove {rafove obi~no se ne koriste osiguravaju}e podlo{ke i blokiraju}i mehanizmi. [rafovi koji re`u navoj imaju re`u}e ivice koje re`u materijal i izbacuju opiljke iz dela gde se {raf uvr}e. Ovi vijci se koriste gde se ne `ele spolja{nja optere}enja koja ~upaju vijak. Postoje i {rafovi koji sem toga {to urezuju navoj i bu{e rupe sami za sebe. Zbog te`ine rukovanja ovi {rafovi obi~no moraju biti uvrtani ma{inama a ne ru~no. Ovi vijci sami ili seku ili formiraju navoj.

Slika 77. Samourezuju}i vijak koji sam bu{i rupu

Specijalni urezuju}i {rafovi Ovi {rafovi se obi~no svode na samoblokiraju}e i dvonavojne oblike. Samoblokiraju}i koriste na po~etku {rafa na velikog koraka a posla finiji korak navoja. Grub navoj se~e rupu dok je fini ponovo oblikuje menjaju}i korak navoja i tako pri povratnom kretanju vijka grubi navoji nailaze na veliki otpor. Dvonavojni {rafovi kombinuju levi i desni navoj na razli~itim delovima vijka. Ovi vijci mogu biti uvrtani samo do ta~ke gde po~inje drugi navoj. Stezni vijci

Slika 78. Stezni vijak Stezni vijci su razdvojivi elementi veze koji je dr`e glav~ine, remenice ili zup~anike na osovinama. Izbor steznih vijaka mo`e biti izvr{en tako da pre~nik vijka treba da bude oko polovine pre~nika osovine. Ovo pravilo ~esto daje zadovoljavaju}e rezultate, ali njegova korisnost je ograni~ena. Proizvo|a~i zato rukuju sa pouzdanim podatcima.

Slika 79. Stezni vijak sa {estougaonom glavom

- moment stezanja torziona snaga dr`anja vijka skoro je direktno proporcionalna momentu stezanja vijka

Slika 80. Pneumatski alati za vijke ru~ni i automatski

- stezanje na ravnu povr{inu ako vijak ste`emo na ravnu povr{inu mo`emo o~ekivati do 6% vi{e momenta koji dr`i vijak osiguran od odvrtanja - du`ina dela vijka koja je u zahvatu du`ina navoja u zahvatu nema precizna uticaje na silu osiguravanja vijka od odvrtanja. Uop{teno minimum zahtevane du`ine je 1-1.5 pre~nik vijka za mesing, kovano gvo`|e i aluminijum i 0.75-1 pre~nik du`ine za ~eliki i za druge sli~ne metale - tip navoja postoji neznatna razlika izme|u vijaka sa grubim i finim navojem iste klase koraka - broj steznih vijaka - dva vijka daju vi{e ~vrsto}e nego jedan ali ne uvek duplo vi{e. Ja~ina stezanja je pribli`no udvojena kada je drugi {raf montiran aksijalno u odnosu na prvi, ali to je samo 30% vi{e nego kada su vijci montirani po obimu nekog elementa. Kada konstrukcija nala`e postavljanje dva vijka najbolje je da budu postavljeni na kru`noj liniji pomereni za 60o. Ovo obe}ava maksimaln ja~inu stezanja uz najmanje zauzimanje materijala elemenata u koji se vijci uvr}u. Ovo postavljanje dva vijka daje oko 1.75 ja~ine stezanja jednog vijka - sila stezanja zavisi od podmazivanja, materijala i zavr{ne obrade - zavr{ni slojevi na vijcima i podmazivanje ve}ina ne presvu~enih vijaka se koriste sa tankim slojem ulja za za{titu od korozije. Za dodatak za{tite od korozije vijci mogu biti presvu~eni cinkom ili kadmijumom. Kada je vijak presvu~en ili podmazan odgovaraju}e raste ja~ina dr`anja. Tako|e dodavanje sredstava za podmazivanje smanjuje otpornost na odvrtanje Stezni vijci i `ljebovi za klin Kad je vijak kori{}en sa klinom pre~nik vijka treba da bude ekvivalentan debljini klina. U ovom slu~aju vijak nosi aksijalno optere}enje, a klin nosi obrtno optere}enje. Klin treba da je ~vrsto sklopljen da se ni jedan pokret ne prenosi na vijak. Pod visoki naizmeni~nim optere}enjima lo{e postavljen klin }e prouzrokovati odvrtanje vijka i gubitak sile stezanja. Samoosiguravanje kod vijaka Elementi veza sa spolja{njim navojem koriste istu tehniku blokiranja kao i sigurnosne navrtke. Vijci sa {irokim opsegom stezanja uklju~uju deformisanje navojaka, ometanje koraka navoja i umetke za blokiranje. Slobodno rotiraju}i blokiraju}i vijci imaju elemente na glavi vijka. Blokiranje deformisanjem vijaka ~ini to da se vijci ne mogu koristiti vi{e od nekoliko puta i nemaju tako dobre karakteristike kao oblici sa umetcima i po{to ovi vijci vr{e deformaciju navojaka oni su osetljivi na dimenzije zbog toga moraju biti usko tolerisanih navoja na oba elementa. Zbog ovoga se mora podizati kvalitet obrade navoja a time i cena elemenata u veze.

Slika 81. Blokiranje vijaka deformisanjem navoja

Vijci sa umetkom za blokiranje imaju umetak od plastike ili metala. Jedna od mogu}nosti osiguravanja slobodno rotiraju}eg vijka jeste i ta da se provu~e `ica kroz glavu vijka ili da se koriste podlo{ka kako je prikazano na slici.

Slika 82. Samoosiguravaju}i vijci

Slika 83. Vijci sa umetkom

Slika 84. Osiguranje vijka pomo}u `ice Brezoni Brezoni zahtevaju dva dela za monta`u ali nude vi{e dobrih osobina. Oni imaju tu dobru osobinu da se navrtka lako postavlja na njih. U monta`i i demonta`i te{ke primene kao {to su ku}i{ta turbina i glave motora mogu biti ako pri~vr{}ene tada brezoni mogu slu`iti i kao vo|ice elemenata koji se pri~vr{}uju. Tako|e u automatskoj monta`i malih i lakih jedinica brezoni smanjuju tro{kove mota`e budu}i da oni obezbe|uju brzo i lako postavljanje zaptiva~a i drugih elemenata.

Brezoni ne zahtevaju precizne obrade rupe kroz koju prolaze. Brezoni mogu da budu blokiraju}i ako su proizvedeni sa ometanim korakom. Brezoni sa zaptiva~inma mogu da obezbe|uju zaptivanje te~nosti i gasova. Imamo ~etiri vrste brezona: - brezoni sa slobodno rotiraju}im navojem na obe strane - brezoni sa navojem sa ometanim korakom sa jedne strane i slobodno rotiraju}im navojem sa druge strane - brezoni za upotrebu sa velikim pritiscima i temperaturama - brezoni koji se koriste za op{tu upotrebu Napomene pri konstruisanju Stezanje brezona treba da se vr{i samo do odre|ene dubine. Pri stezanju brezona u navojne rupe u gvozdenim elementima rupe trebaju biti podmazane. Sila stezanja raste sa du`inom sprezanja navoja. Za uvrtanje u gvozdene predmete tvrdo}e preko 160 Brinela minimalana du`ina sprezanja navoja treba da bude 1.25 pre~nika brezona. Maksimalni i minimalni pre~nici su smanjeni da se izbegne plasti~no te~enje materijala. Za uvrtanje u mesing i gvozdene elemente manje tvrdo}e od 160 Brinela minimalna du`ina sprezanja treba biti isto 1.25 pre~nika brezona za uvrtanje u ne gvozdene materijale treba biti 2.5 pre~nika brezona.

NENAVOJNI ELEMENTI VEZE

Nenavojni elementi veze su ~esto jednostavne konstrukcije ali oni re{avaju {irok spektar problema pri spajanju. Zakovice i osovinice se mogu koristiti kao jeftine zamene navojnim elementima veze u automatskoj monta`i. Osovinice se koriste gde je `eljena laka monta`a dok demonta`a obi~no uni{tava zakovice. Sigurnosni prstenovi i podlo{ke se koriste kako kod navojni parova tako i kod mnogo slo`enijih veza. Zakovice Postoje dve vrste zakovica: cevne i slepe zakovice. Glavna razlika izme|u njih je ta da slepe zakovice zahtevaju pristup samo sa jedne strane pri postavljanju zakovica. Cevne zakovice

Slika 85. Cevna zakovica

Slika 86. Postupak monta`e cevne zakovice i alat sa automatskim dovo|enjem zakovica Optimalan pre~nik za cevne zakovice odre|uje ekonomske karakteristike, a ne osobine spoja. Telo zakovice je fiksirano da obuhvati celu debljinu materijala. Da se minimiziraju po~etni tro{kovi koristimo zakovice standardnog pre~nika, du`ine i tolerancija. Zakovice koje se proizvode u velikom broju su vrlo jeftine. Ako `elimo da smanjimo broj zakovica na spoju, mo`emo da koristimo manji broj zakovica ve}eg pre~nika. Ve}im pre~nicima tela zakovice lak{e se opskrbljuje automatska monta`a, a mesingane zakovice i zakovice od niskougljeni~ni ~elika su najednostavnije pri zakivanju. Ekstremno mekani materijali i materijali male gustine mogu da izazovu te{ko}e pri opskrbi i monta`i. Odnos du`ine i pre~nika tela treba da bude maksimum 6:1 kad je to mogu}e. Ve}i odnos mo`e zahtevati specijalnu opremu za opskrbu kao {to su neprekidne `ljebne vo|ice ili vibracioni opskrbljiva~i. . Za zakovice koje imaju odnos preko 6:1 ili sa dugim telom pre~nik glave treba da bude oko dvostruke vrednosti pre~nika tela za efikasno automatsko rukovanje. ^elik, aluminijum i mesing su uzeti u obzir kao materijali za hladno oblikovanje glave zakovice. Skoro svaka mek{a vrsta aluminijuma mo`e biti formirana. Ugljeni~ni ~elici obezbe|uju dobru ~vrsto}u pri prihvatljivoj ceni. Lokacija zakovice na monta`nim proizvodima uti~e i na snagu i na zahteve zakivanja, sa udaljeno{}u od ivice i daljinom re|anja koje su veoma va`ne kao dimenzije. Slepe zakovice

Slika 87. Slepa zakovica

Slika 88. Postupak monta`e slepe zakovice

Delovi mogu biti pri~vr{}ivani zakovicama ako postoje ravne paralelne povr{ine sa obe strane spoja i da postoji adekvatan prostor za oblika~ glave tokom zakivanja. Kada je slepa zakovica postavljena njena svojstva zakivanja pro{iriju telo zakovice obezbe|uju}i da delovi budu spojeni. Ove zakovice su naj~e{}e postavljene u spojevima koji su pristupa~ni samo sa jedne strane. Slepe zakovice su tako|e upotrebljive u jednostavnoj monta`i, pobolj{avaju izgled ili smanjuju tro{kove gde su sa obe strane spoja pristupa~ne. Slepo zakivanje nudi prenosivost,
zakivanje se mo`e vr{iti na bilo kom mestu na terenu. Ovo je dragoceno za velike monta`ne delove.

Slika 89. Ru~ni alat za monta`u slepih zakovica Slepo zakivanje se koristi gde: nije potrebno razdvajati elemente veze radi odr`avanja postoje visoke vibracije postoji potreba za privremenim elementima veze kada se `eli jednoli~no uglavljenje kada za monta`u koristimo ne kvalifikovanu radnu snagu

Slepe zakovice su klasifikovane kao vu~e}i trnovi, ili kao uvu~ene osovinice po metodama po kojima su postavljene.

Slika 90. Vazdu{ni alat za zakivanje slepih zakovica

- fizi~ke osobine - slepe zakovice imaju tri razli~ite vrste jezgara, zadovoljavaju}i koli~inu trna ili osovinice posle postavljanja. Ispunjena zakovica sadr`i dovoljno trna ili osovinice tako da ta~ka prekida ili kraja osovinice je pribli`no upu{ten sa vrhom glave zakovice. Ova vrsta obezbe|uje veliku ja~inu na smicanje. Polu montiran zakivak sadr`i malu du`inu trna u jezgru. Upu{tena zakovica ima potpuno prazno jezgro i povoljno je kad je va`na mala te`ina. Tako|e je korisno u elektroni~kim primenama zato {to elimini{u proboj strujnog kola trnom i ostavlja rupu za ventilaciju ili za prolaz `ica. Osobine zaptivanja znatno variraju zavisno od vrste slepog kraja. Ako je zaptivanje kriti~no treba da bude provereno pod operativnim uslovima. - razmatranje konstruisanja - konstruktivni faktori spajanja moraju biti poznati uklju~uju}i dozvoljene tolerancije du`ine zakivka nasuprot te`ini, vrsti i veli~ini optere}enja, kvaliteta obrade rupe oblika spoja. Uspe{no postavljanje zakovica mo`e da se vr{i automatskim ma{inama, zakovice oblika uvu~enih osovinica se najbr`e postavljaju ~eki}em. Ru~ne alati za postavljnje mogu se koristiti efikasno sa malo ili bez ikakvog obu~avanja operatera. Spojevi sa slepim zakovicama su obi~no optere}eni na smicanje koje zakovice mogu izdr`ati bolje nego pritisak. Zakovice podvrgnute vibracijama posti`u jo{ bolje rezultate ako proizvo|a~ uradi minimum odr`avanja ~isto}e rupe. Materijal za zakivanje mo`e biti tanak do 0.5 mm pri primeni nekih zakovica. Ako su neke komponenete od sti{ljivog materijala onda treba da se koriste zakovice sa ekstra velikim pre~nikom glave da bi se prenosila optere}enja na ve}u oblast. - tro{kovi postavljanja - tro{kovi izrade slepih zakovica su neznatno ve}i nego za cevne, ali one omogu}uju br`e postavljanje i time se smanjuju tro{kovi monta`e {to mo`e korigovati prvobitnu razliku u ceni. Ove zakovice se koriste gde je pristupa~na samo jedna strana spoja i da se smanji vreme monta`e. Slepe zakovice sa lomljenjem trna sastoje se od tela i trna ovo prouzrokuje da glava trna zbija rep zakovice i formira slepu glavu. Kad trn dosti`e svoj konstruktivni napon na istezanje on puca na predodre|enoj ta~ki tela. Deo koji ostaje u alatu tada se odbacuje. U{teda tro{kova se obezbe|uje zakivanjem slepih zakovica sa lomljenim trnom, oni su smanjeni jer se zakivanje vr{i ru~no i pojedina~no. Posle izrade zakovice slomljeni trnovi treba da se sklone iz zone rada. Slomljeni trnovi koji se ponekad ostave u radnom delu prave u daljoj proizvodnji dodatne tro{kove zbog smetnji i prekida koje prave. Ovi gubici mogu biti savladani obskrbljivaju}im sistemom slepih zakovica. Takav sistem postavlja pakovanje pakete zakovice sa alatima koji imaju stalan trn za ugradnju. Proizvodne norme za ovaj sistem mogu biti mnogo bolje nego one sa sistemom slomljenog tela sa srazmernim smanjenjem tro{kova monta`e. Vakumsko zakivanje je jo{ jedan na~in za re{avanje problema slomljenog trna. Na primer jedan sistem koristi pneumatski pogon za postavljanje zakovice a vakum koristi za dr`anje zakovica na mestu pre postavljanja i vakum se koristi za udaljavanje utro{enih trnova kada je zakovica postavljena. Zakovice u obliku uvu~enih osovinica elimini{u problem slomljenih trnova. Osovinica ostaje u ovoj vrsti zakovica a pove}avaju}i otpornost na smicanje. Povoljnost zakovica uklju~uje: - osnovni tro{kovi zakovica, tro{kovi rada i vreme ma{ine da se postavi zakovica u spoj su ni`i nego kod navojnih spojeva. Razlog ovome je zato {to se zakovice postavljaju u velikim brojevima na velikim brzinama sa malo izgubljenog otpada - mogu se spajati materijali razli~itih debljina

- zakovice mogu imati razne zavr{ne obrade kao {to su oblaganje spojevima i premazivanje za{titnim bojama - zakovice mogu slu`iti kao elementi veze, kao osovinice, kao odstojnici, elektri~ni kontakti, odbojnici ili umetci - delovi koji su premazani ili imaju druge zavr{ne obrade mogu se zakivati i posle tog tretmana. Ja~ina na istezanje i otpornost na zamor materijala zakovica je ni`i nego kod {rafova i vijaka. Zakovice su najmanje osetljive na vibraciono olabavljenje. Zbog toga se proizvo|a~i letelica oslanjaju na pri~vr{}ivanje zakovica. Zakovice proizvedena u masovnoj proizvodnji obi~no nemaju istu preciznost obrade. Zato se njihove tolerancije kre}u i do 0.15 mm. Zakovice ne bi trebale da se koriste gde su tolerancije ni`e od 0.025 mm. Osovinice Osovinice se tipi~no koriste za smicajna optere}enja. One se dele na dve grupe na stabilne i brzootpu{taju}e. Op{ta pravila konstruisanja koja se koriste kod stabilnih osovinica: - izbegavati uslove gde je pravac vibracija paralelan osi osovinice - odaljiti povr{inu smicanja minimalno koliko je pre~nik osovinice od kraja osovinice - zamena i postavljnje stabilnih osovinica zahteva pritisnu silu ili pomo} alata Dva osnovna tipa stabilnih osovinica su: ma{inske osovinice i radijalno blokirana osovinice. Ma{inske osovinice se dele u ~etiri kategorije: drveni ~epovi, koni~ne osovinice, osovinice sa rukavcima u rascepke. Tvrdo}a i bru{enje drvenih ~epova su standardizovani na nazivne pre~nike i rangirani su od 1.5 do 22 mm. Standardne osovinice su za 0.005 mm ve}e od nazivnog pre~nika, pove}ane osovinice su za 0.025 mm pove}ane. Standardizovane du`ine osovinica se menjaju sa nazivnim pre~nikom i kre}u se od 4.8 ( za 1.5 mm pre~nik ) do 140 mm ( za 22 mm pre~nika ). Neki drveni elementi su narezani navojem i konusnog su oblika za upotrebu sa konusnom ~aurom. Navojni ~epovi dopu{taju osovinici da bude vu~ena od konusa a za demonta`u se koristi specijalni konusni svlaka~. Ova vi{e puta upotrebljiva drveno-konusna konbinacija mo`e pravilno poravnati rupe sa prepustom od 0.025 mm. Koni~ne osovinice imaju konus od 19 mm/m mereno po pre~niku. Osnovne dimenzije su pre~nik ve}eg kraja osovinice i du`ine osovinice d = D - 0.02083 l gde je D - pre~nik velikog kraja l - du`ina osovinice

Slika 91. Koni~na osovinica

Osovinica sa rukavcima imaju nazivne pre~nike od 5 mm do 25 mm. Odgovaraju}e du`ine oslanjanja se kre}u od 15 mm ( za pre~nik od 5 mm ) do 80 mm ( za pre~nik od 25 mm ). Standardni materijal je ~elik ili mekani ili cijanidno tvrdi da bi poslu`ili uslovima primene.

Slika 92. Osovinice sa rukavcima Rascepke se javljaju u velikom broju osnovnih oblika i standardizovane su. Materijali uklju~uju mek{e ~elike mesing, bronzu, ner|aju}i ~elik i aluminijum.

Slika 93. Rascepka Radijalno blokirane osovinice obuhvataju slede}e vrste osovinica: valjkaste osovinice sa `ljebom i osovinice sa spiralnim omota~em. O`ljebljne osovinice ostvaruju blokiranje duga~kim paralelnim `ljebovima podjednako raspore|enim po povr{ini osovinica. Upresovani u ~vrstu osovinicu `ljebovi pove}avaju efektivni pre~nik osovinice. Kad je osovinica postavljena u rupu neznatno ve}u nego pre~nik osovinice elasti`na deformacija uzdignutih ivica `ljebova proizvodi pouzdanu silu naleganja sa zidom rupe.

Slika 94. O`ljebljena osovinica

Sila blokjiranja ostvarena monta`om o`ljebljene osovinice je funkcija pre~nika i efektivne du`ine dodira. Najbolji rezultati prose~nih uslova monta`e se dobijaju sa rupama izbu{nim na istu veli~inu kao nazivni pre~nik osovinice. Manje rupe od nazivnog pre~nika osovinice moraju biti izbegnute. Ovo mo`e biti uzrok deformacije osovinice i uni{tenje zidova rupe od smicanja uzdignutih ivica `ljebova {to smanjuje sposobnost osiguravanja i onemogu}ava ponovnu upotrebu osovinice. Kada je materijal deo primetno tvr|i nego materijal osovinice oborene ili zarubljene ivice treba da budu pravljene da izbegavaju smicanje na delovima koji se {ire na osovinici. Smicanje se mo`e izbe}i kori{}enjem cementiranih osovinica. Tvrdo}a materijala osovinice i materijala rupe treba da su ekvivalentne. Elasti~ne osovinice koriste pritisnu snagu na zidove rupe da budu osigurane. Dva glavna tip su sa spiralnim omota~em i cevne osovinice sa urezom. Oba oblika osovinica su napravljena da kontroli{u spojeve ~ije su pre~nici osovinica ve}i od pre~nika rupe u koju se oni utiskuju. Pritisnute kad su postavljene u rupe, osovinice vr{e pritisak na zidove rupe du` unutra{nje du`ine dodira da se ostvari osiguranje protiv otpu{tanja. Osovinice sa spiralnim omota~em se javljaju u standardnim veli~inama od 1 mm do 20 mm i du`inama od 3.2 mm do 200 mm. Sila osiguranja je funkcija du`ine dodira, pre~nika osovinice i debljine zida. One su dobre za lake, srednje i te{ke primene.

Slika 95. Osovinice sa spiralnim omota~em Cevne osovinice sa urezom se javljaju u standardnim pre~nicima od 4 mm do 12.5 mm i du`ine od 8 mm do 140 mm. Standardni materijali su toplo obra|ivani ugljeni~ni ~elici, ~elici otporni na koroziju i berilijum bakar. Lako prilagodljive za ru~nu monta`u ove osovinice nude:
`ilavost, dobru otpornost na udare i samo osiguravanje da mogu da izdr`e jake promene i vibracije.

Slika 96. Elasti~ne osovinice

Osovinice sa spiralnim omota~em imaju prednost nad osovinicama sa urezom pri automatskoj monta`i, one se ne mogu zaglaviti tokom opskrbe one su tako|e otporne na vibracije i apsorbuju udare bolje od osovinica sa urezom zato {to se konstrukcija omota mo`e savijati posle monta`e dok se oblik sa urezom ne mo`e savijati kad se `ljeb zatvori. Za maksimalnu otpornost na smicanje osovinica treba da bude montirana u `ljeb normalan na pravac optere}enja. Maksimalna otpornost na smicanje se obezbe|uje sa ovim polo`ajem. Brzootpu{taju}e osovinice uglavnom koristimo za brzu ru~nu monta`u i demonta`u. Brzootpu{taju}e osovinice koriste mehanizam da bi ostvarile blokiranje. One koriste potrebnu fino}u povr{inskog sloja koja je formirana na nazivnom pre~niku. Osovinice sa rascepkom se koriste za velika optere}enja, a pravljene su od visokougljeni~ni kovani ~elika. Blokiraju se elasti~nom rascepkom koja se provla~I kroz rupu u telu osovinice.

Slika 97. Osovinice brzog dejstva Sigurnosni prstenovi

Slika 98. Unutra{nji sigurnosni prsten Tako|e poznati kao usko~ni prstenovi obezbe|uju oslonac koji se mo`e postavljati i skidati sa elementa. Oni se koriste da lociraju, zadr`e ili osiguraju elemente na osovinama ili otvorima ku}i{ta. Oni su obi~no napravljeni od opru`nog ~elika i imaju visoku otpornost na smicanje i udarce. Ovi prstenovi mogu tako|e biti kori{}eni da pode{avaju aksijalni zazor prouzrokovan akumulacijom tolerancija i habanjem osigurani delova. Postoje tri vrste osiguravaju}i prstenova: kovani, savijeni od `ice i spiralno umotani osiguravaju}i prstenovi.

Slika 99. Spolja{nji sigurnosni prsten

Kovani sigurnosni prstenovi imaju konusno radijalnu {irinu koja se smanjuje simetri~no od centralnog dela do slobodni krajeva. Konusna konstrukcija dopu{ta prstenovima da ostanu ostanu okrugli kad su ra{ireni na osovini pri monta`i ili stegnuti za umetanje u otvor ku}i{ta. Ova stalna okruglost obezbe|uje maksimalan kontakt sa dnom `ljeba. Kovani osiguravaju}i prstenovi su klasifikovani u tri grupe: aksijalno montirani, radijalno montirani i samoblokiraju}i prstenovi. Aksijalno montirani prstenovi klize preko ivica ili u otvor dok radijalno prstenovi imaju otvore sa strane i oni se postavljaju u `ljebove osovine. Ve}ina aksijalno montirani prstenova ima rupe u u{ima na slobodnim krajevima za hvataljke koje {ire ili skupljaju prstenove za postavljanje ili zamenu. Radijalno montirani prstenovi su postavljeni sa alatom, a skidaju se odvija~em ili drugim ru~nim alatom. Samoosiguravaju}i prstenovi ne zahtevaju `ljebove. Oni su pogodni za monta`e u kojima elemenat veze ne treba da amortizuje osetna optere}enja, ali umesto toga slu`i uglavnom kao sprava za pozicioniranje i osiguravanje.

Slika 100. Alati za postavljanje prstenova Ve}ina kovani prstenova je napravljena od visokougljeni~nih opru`ni ~elika sa zavr{etcima otpornim na koroziju kao {to su fosfatne presvlake, kadmijumovi i cinkovni slojevi i hemiski adaptirani slojevi za specijalne primene. Prstenovi pravljeni od aluminijuma i berilijumbakra se koriste za specijalne zahteve monta`e obi~no bez ikakvih za{titni slojeva. - razmatranje konstruisanja standardne veli~ine prstenova se rangiraju od 1 mm do 255 mm u pre~niku iako se mogu izraditi i prstenovi veli~ine i do 1000 mm. I prstenovi i `ljebovi treba da budu dimenzionisani na kapacitet optere}enja. Najve}e pritisno optere}enje koje prsten mo`e da izdr`I zavisi od njegove otpornosti na smicanje. Najve}e pritisno optere}enje koje `ljeb mo`e da izdr`i zavisi od njegove otpornosti na pritisak. Za optimalne osobine postavlanja, osigurani delovi trebaju da imaju nalegaju}u povr{inu koja je ravna sa o{trim ivicama. Ovo omogu}ava optere}enjima da budu preno{ena blizu, koliko je to mogu}e, zidu `ljeba. Debljina prstena pove}ava otpornost na smicanje i obezbe|uje ujedna~eno optere}enje na pritisak na zid `ljeba, ako je nalegaju}a povr{ina kriva i rezultantna sila se prenosi na prsten na nekom udaljenju od osovine ili obima otvora, stvara se moment savijanja i to prouzrokuje o{te}enje prstena. Zid `ljeba ne}e biti optere}en jednako pove}avaju}i na mestima maksimalno pritisno optere}enje. Proizvo|a~i osiguravaju}i prstenova odre|uju maksimalno dozvoljen radijus zaobljenja ili obaranje ivice za svaku veli~inu prstena sa odgovaraju}im, stati~kim pritiskom. Ako je kapacitet pritiska nedovoljan za monta`u, treba da se postavi kruta ravna podlo{ka izme|u prstena i dela.

Podlo{ka je obavezna ako je monta`a predmet dinami~ki optere}enja i kad deo koji se osigurava ima radijus zaobljenja ili oborenu ivicu. Grani~na debljina oslonca prstena je debljina izme|u vanjskog zida `ljeba i ivice osovine ili ku}i{ta. Minimum je uglavnom odre|en da bude tri puta ve}i od nazivne dubine `ljeba. Aksijalni tip prstena ima uglavnom rigoroznija ograni~enja brzine rotiranja i predstavlja uredniju primenu. Radijalni prstenovi su obi~no lak{i za postavljanje i skidanje. Postoje i samoblokiraju}i prstenovi koji mogu biti pozicionirani na bilo koju ta~ku osovine ili otvora oni mogu kompenzovati akumulirane tolerancije. Prstenovi savijeni od `ice Savijeni prstenovi se prave i seku od opru`no ~eli~ne `ice sa jednakom veli~inom preseka i oblika poznati kao savijeni prstenovi od `ice. Prstenovi postoje u raznim presecima ali ve}ina njih ima pravougaoni ili kru`ni oblik popre~nog preseka. ^etvorougaoni popre~ni preseci prstenova se prave za unutra{nje ili spolja{nje primene. Kru`ni popre~ni presek prstenova se koristi samo za spolja{nju upotrebu i gde je o~ekivano optere}enje manje. Monta`ni i demonta`ni alati se rangiraju od odvija~a do automatski alata zavisno od primene. Ugljeni~ni ~elik je standardni matrerijal kori{}en za osiguravaju}e prstenove. U dodatku, {irokog ranga ugljeni~ni ~elika koji se koriste i legura ~elika. Tvrdo}a se kre}e od 43 do 53 Rocwell-a. Drugi materijali koji se koriste su ner|aju}i ~elici, `uti mesing, silikatna ili fosfatna bronza, berilijum-bakar i aluminijum.

Slika 101. Prstenovi savijeni od `ice - razmatranje konstrukcije savijeni prstenovi od `ice slu`e za osovine i ku}i{ta pri pre~nicima od 3.2 mm do 760 mm. Kontrolni faktor pri konstruisanju prstenova savijeni od `ice je koli~ina pritisnog optere}enja koje treba amortizovati. U ve}ini slu~ajeva osiguravaju}i prstenovi izdr`avaju optere}enja na smicanje bolje nego materijal `ljeba zbog ~vrsto}e prstena od opru`nog ~elika. Kontrolni faktor u izboru veli~ine je kapacitet pritisnog optere}enja koje prsten mo`e da izdr`i. Prstenovi savijeni od `ice, zbog svog oblika, obi~no izdr`e smicanje. Pod rastom optere}enja prsten se krivi i na kraju iska~e iz `ljeba. Ovaj oblik kvara se mo`e re{iti pove}anjem {irine prstena. [iri prstenovi imaju ve}u otpornost na sile {irenja koje `ele da prsten izbace iz `ljeba. Iako prstenovi mogu biti napravljeni sa bilo kojom kombinacijom debljine i {irine popre~nog preseka, prstenovi pravougaonog preseka su obi~no debeli od 2 do 5 % od veli~ine pre~nika osovine ili otvora. [irina ovih prstenova varira od dve do tri debljine prstena. Idealno,

osovina i osiguravaju}i deo treba da imaju ekvivalentnu ili jo{ ve}u ~vrsto}u nego prsten. @ljeb treda da bude ~etvorougaoni, koncentri~an i da ima takve dimenzije da se obezbedi blisko klizno naleganje na bokovima prstena.Nalegaju}a povr{ina osiguravaju}eg dela treba da bude normalna na osu osovine i bez radijusa zaobljenja. Ako ovi uslovi ne mogu da se sretnu u praksi, radijus zaobljenja `i~anih prstenova, radijus oslanjaju}eg dela i tolerancije treba da obezbede adekvatno ravnu povr{inu na koju nale`e prsten. Smicajna ~vrsto}a materijala `ljeba mo`e biti pove}ana ako pove}amo daljinu ivice `ljeba od kraja osovine ili pove}anjem ~vrsto}e materijala `ljeba. Dovoljan kvalitet obrade konstrukcije treba da dozvoli da monta`a prstena bude obavljena uz minimalne napore. Radijalno montirani, ili stezni, osiguravaju}i prstenovi zahtevaju dostupnost povr{ini osovine. Prstenovi kori{}eni u otvorimma zahtevaju adekvatan prostor za umetanje alata. Spolja zatvoreni prstenovi se montiraju aksijalno preko kraja osovine. Radijus ili ivica oborena sa 30o na kraju osovine uveliko asistira pri monta`i. Mala grani~na tolerancija tako|e ~ini monta`u jednostavnijom. Tolerancije debljine prstena, lokacija `ljeba i osiguravaju}e komponenete mogu doprineti uzrokovanju nepo`eljnog zazora. Tolerancije mogu biti korigovane kada se koriste potporni konusima ili zako{enim delovima. Spolja{nji stezni prstenovi su lak{i za postavljanje nego aksijalno montirani prstenovi i zahtevaju nekoliko alata. Ovi prstenovi su dizajnirani da slu`e na ivici rascepa preko dna `ljeba. Aksijalno montirani prstenovi obi~no imaju bolju spolja{nju upotrebu na vi{im rotacionim brzinama nego spolja{nji stezni prstenovi. @ljebovi za osiguravaju}e prstenove variraju u zavisnosti od tipa prstena koji se koristi i od vrste posla koji obavlja. @ljebovi sa radijusom se koriste za osiguravaju}e prstene sa okruglim popre~nim presekom. Za spolja{nje pravougaone stezne i zatvorene prstenove {irina `ljeba treba da bude 1.15 puta ve}a od debljine preseka prstena. Ova {irina je apsolutni minimum koji se prihvata kod standardnih prstenova. Po`eljno je odrediti najve}e minimume i tolerancije da bude dosledan zahtevima konstruisanja. Spiralno umotani prstenovi Spiralno umotani sigurnosni prstenovi se sastoje od jednog ili vi{e okretaja ~etvorougaone `ice. Ovo obezbe|uje namotaj koji se mo`e postaviti ili zameniti kori{}enjem automatskog pribora ili jednostavnih ru~nih alata. Standardni materijal za spiralno umotane prstenove je opru`ni ugljeni~ni ~elik. Neki prstenovi su dostupni i u drugim materijalima kao {to su ner|aji}i ~elici i berilijum-bakar.

Slika 102. Spiralno umotani prstenovi

Vreme i napon uveliko uti~u na dopu{tenu radnu temperaturu, za te primene blizu maksimalne temperature, napon prstena pod optere}enjem treba da bude minimiziran upotrebom o{trih }o{kova delova koji se osiguravaju, materijala `ljeba sa visoko elasti~nom otporno{}u i prstena iz serije koja koristi najdublje `ljebove. Prstenovi od ugljenni~nog ~elika su obi~no obra|eni duboko uljnim postupkom da se uspori korozija. Kadmijumske presvlake i fosfatni slojevi su standardni zavr{ni slojevi koji se ~esto koriste. Specijalne obrade uklju~uju i crni oksid. Cinkovni, hromni i bakarni slojevi se tako|e primenjuju. Dodaci slojevima dodaju odprilike 0.05 mm maksimalnoj debljini prstena standardni prstenovi se primenjuju za osovine i otvore od 12 mm do 380 mm pre~nika, prstenovi za osovine i otvore od 9.5 mm do 1830 mm se mogu tako|e izraditi. - razmatranje konstrukcija - osiguravaju}i prstenovi imaju mane u dva slu~aja kroz smicanje i od preoptere}enja izazvanog aksijalnim savijanjem. Za lom na smicanje, materijal `ljeba mora imati visoku ja~inu na istezanje, optere}enje mora da prolazi kroz deo koji se osigurava i on mora da ima o{tar }o{ak gde se prsten oslanja i visoku ~vrsto}u na pritisak, prsten mora biti tanak u preseku u pore|enju sa pre~nikom prstena. Pod aksijalnim savijanjem maksimalno optere}enje na prstenu podvrgnutom jednakom uvijanju je napon na istezanje na unutra{njem delu prstena. Ako je prsten optere}en mimo ta~ke te~enja materijala prsten }e pove}ati pre~nik i na kraju }e biti upropa{ten. Proizvo|a~i osiguravaju}ih prstenova, uop{teno, odre|uju maksimalni radijus ili obaranje ivice na delu koji se osigurava. Preveliko obaranje prouzrokuje smanjenje dozvoljenog optere}enja na pritisak. Najpli}i mogu}i `ljeb treba da bude odabran da minimizira tro{kove izrade prstena i `ljeba i da obezbede lako postavljanje prstena. Minimalna dozvoljena dubina `ljeba se odre|uje pritisnim optere}enjem koje treba apsorbovati, veli~inom oborene ivice na delu koji se osigurava i ta~ke te~enja materijala `ljeba. Podlo{ke Podlo`ne plo~ice ili podlo{ke se prvenstveno koriste kao sedi{te preno{enog optere}enja ali one mogu tako|e da obezbede silu opruge, premoste velike rupe, izoluju ili da obezbede elektri~nu vezu. Postoje slede}e vrste podlo{ki: pljosnate, koni~ne, zavojne opru`ne podlo{ke, ozubljene ili rebraste blokiraju}e podlo{ke i podlo{ke za specijalne svrhe. Pljosnate podlo{ke

Slika 103. Pljosnata podlo{ka

Tako|e poznate kao podlo`ne plo~ice, obezbe|uju nalegaju}u povr{inu za navrtku ili glavu vijka, pokrivaju velike prostrane rupe i prenose optere}enja elemenata veze na veliko podru~je, posebno na meke materijale. Ovo pri otpu{tanju smanjuje kontaktna optere}enja i mogu tako smanjiti relaksaciju. Dva tipa podlo{ki su odre|eni za op{tu upotrebu. Tip A je serija ~eli~nih podlo{ki sa {irokom tolerancijom gde prerada nije va`na. Podlo{ke tipa A su zadovoljavaju}e za ve}inu procesa monta`e. Podlo{ke tipa B su vi{eg kvaliteta i one su tolerisane u`e i pravilnije i za pre~nike za svaku veli~inu vijka. Koni~ne opru`ne podlo{ke Koni~ne opru`ne podlo{ke se koriste sa vijcima da dodaju opru`no dizanje i izdu`enje vijka. Koni~ne opru`ne podlo{ke su konstruisane da se poravnavaju na pribli`no jednoj polovini najve}eg optere}enja vijka. Ove podlo{ke se koriste sa vijcima ili {rafovima da pove}aju elasti~ne osobine spoja. Veza vijaka i {rafova se mo`e otpustiti na razne na~ine, zbog toga {to je po~etno pritezanje obavljeno primenom obrtnog momenta odpu{tanje je po ve}ini mi{ljenja prouzrokovano vra}anjem vijka ili {rafa. Kako bilo sve metalne i nemetalne komponente pod mirnim optere}enjem }e pokazati neku dozu relaksacije ( pu`enje, hladno te~enje ) manje za tvrde i ravne povr{ine i vi{e za mek{e i hrapave povr{ine. Jednaki efekti se dobijaju razli~itim termi~ki {irenjem, kontrakcijom, kao u mnogim cevnim sistemima. Ako se totalna relaksacija pribli`ava po~etnoj elasti~noj deformaciji, stezanje }e skoro potpuno nestati. Odpu{tanje spoja se javlja i ako nema povratni obrtni momenata ili vra}anja. Pravilno izabrana opru`na podlo{ka mo`e pove}ati elasti~nu rezervu spoja. Ovo zna~i da bi relaksacija ( odpu{tanje ) prouzrokovala 90% gubljenja stezne sile bez podlo{ke i manje od 10% gubitka sa podlo{kom. "Zvonasta podlo{ka" je op{ti termin, ali je nepravilan, a odnosi se na koni~ne podlo{ke. Zvonaste podlo{ke imaju vezu preciznih dimenzija koje daju ve}u opru`nusnagu. Neke koni~ne podlo{ke imaju okrugli oblik sa pomerenim centrom, obrazuju}i sekundarni sistem koji je oja~an i pove}ava ja~inu opru`nog dejstva osnovne koni~ne podlo{ke. Pljosnate podlo{ke kori{}ene u kombinaciji sa opru`nim podlo{kama mogu biti zamenute sa koni~nom podlo{kom. Zavojne opru`ne podlo{ke

Slike 104. Zavojna opru`na podlo{ka Zavojne opru`ne podlo{ke se prave od neznatno trapezoidne `ice oblikovane u jednostavnu spiralu tako da je visina kad je slobodna skoro duplo ve}a od debljine popre~nog preseka. One se obi~no prave od kaljenog ugljeni~nog ~elika ali se tako|e izra|uju od aluminijuma, silikatne bronze, fosfatne bronze i ner|aju}eg ~elika.

Ve}ina ispravni zavojni opru`ni podlo{ki rade kao opruge kad se smanjuje napon vijka. Napon vijka se zadr`ava {irenjem podlo{ke. Kada pritiskamo ovu podlo{ku ona postaje ekvivalentna pljosnatoj podlo{ci. Ove podlo{ke mogu biti spljo{tene sa 10% od odgovaraju}eg optere}enja vijka. Ozubljene osiguravaju}e podlo{ke

Slika 105. Ozubljene blokiraju}e podlo{ke Ozubljene osiguravaju}e podlo{ke se koriste sa {rafovima i navrtkama da daju opru`no dejstvo olabavljenju {rafa i da pove}aju otpor trenja ispod glave {rafa i lica navrtke. One se urezuju u oboje i u glavu {rafa ili u navrtku i u radnu povr{inu radi ostvarivanja osiguranja. ^ak i bez zatezanja zubi ovih podlo{ki obezbe|uju otpor trenja odvrtanju. Rebraste podlo{ke Rebraste podlo{ke ( ozubljene sigurnosne podlo{ke ) kombinuju va`ne osobine koni~ni opru`ni podlo{ki sa porastom otpora trenja ozubljeni blokiraju}i podlo{ki. One se javljaju izra|ene od raznih materijala. Podlo{ke za specijalne svrhe Podlo{ke za specijalne svrhe kao {to su zavr{ne podlo{ke, elimini{u potrebu za upu{tanjem rupe i upotrebljavaju se u velikoj meri za pri~vr{}ivanje struktura za pokrivanje. Vanjska ivica ste`e materijal po vellikoj oblasti. Primerena podlo{ka, na razvoju letiica, je kori{tena sa {rafovima sa pljosnatom glavom na aluminijumskim udubljenjima. Pritisak dr`anja je raspore|en preko velikog podru~ja. Elemini{e lokalne deformacije preko velikog podru~ja, oblik ovih podlo{ki dozvoljava upu{tanje povr{ine.

Slika 106. Upu{tena zavr{na podlo{ka

ELEMENTI VEZE ZA SPECIJALNE PRIMENE

Mnogi elementi veze su konstruisani za specijalne funkcionalna ili materijalne zahteve. Elementi veze za specijalne primene se mogu iskoristiti kad su standardni elementi veze neodgovaraju}i ili ne zadovoljavaju}i. Takvi elementi veze su stezni okovi, stege i veze za u`ad oni se prave od materijala kao {to su opru`ni ~elik hladno ili toplo valjani metali i plastika. Elementi veze brzog dejstva obezbe|uju brz ili ponavljaju}i pristup komponentova. Samozaptivaju}i elementi veze mogu zadr`ati gasove i te~nost unutar ili van monta`nih elemenata. Izbor specijalnih elemenata veze Faktori konstrukcije koji treba da se razmotre pri izboru specijalnih elemenata veze uklju~uju: - komunikacije pravovremena opskrba }e garantovati dovoljno vremena da se konstrui{u elementi veze, za vr{enje testova i pravljenje potrebnih alternativa - predkonstruisanje kupovina netreba da bude oslonjena jedino na cenu. Elemenat veze mo`e biti ne odgovaraju}i za posebne primene ili neotporan za upotrebu. Ne odre|ujte jednonavojne elemente veze gde su potrebni vi{enavojni elementi veze. Neupotrebljavajte postoje}e elemente veze za primene koje zahtevaju specijalne elemente veze - poslekonstruisanje nemojte tra`iti od metala ono {to je te{ko za primenu: kriti~ne tolerancije gde nisu potrebne ili prevelike kombinacije elemenata veze - zavr{ne obrade i slojevi izaberite fini{ posle provere od strane nabavlja~a. Tvrdo}a fini{a treba da se zasniva na karakteristikama primene - funkcija elemenata veze ta~no odrediti {ta elemenat treba da radi. Biti svestan njegovih ograni~enja - upotreba pre narud`be znati da li }e elementi veze biti zamenjivani, ako je tako definisati kako ~esto i da li su potrebni specijalni alati - materijal odrediti vrstu materijala koji se primenjuje, biti posebno svestan koli~ine habanja - tehnike monta`e biti siguran da li je zahtevani elemenat veze usagla{en sa postoje}om monta`nom opremom. Ali ne ustupati pouzdanost elemenata veze za brzinu monta`e - marketing postoje prepreke, kad se naru~uje elemenat veze od te{ko dobijenih materijala. Veli~ina narud`be mora biti pa`ljivo procenjena. Neki nabavlja~i mogu biti nesposobni da rukuju sa velikom koli~inom u kratkom vremenu Opru`ne stege Tipi~ne opru`ne stege su samopri~vr{}uju}i i jednodelni elementi veze koji se postavljaju na rupu na prirubnici ili ivicu plo~e. Sekundarni elementi veze kao {to su zakovice, brezoni ili {rafovi nam nisu potrebi zato {to su stege dr`ane pritiskom opruge i ne odpu{taju se lako pod uticajem vibracije. Stege tako|e kompenzuju nagomilavanje ili nedostatak tolerancije.

Polazni materijal za opru`ne stege je ~elik sa 0.5 do 0.8 % ugljenika. Uop{teno ovi elementi veze imaju tvrdo}u 45 do 50 Rocwell-a. Razli~iti pritisci opruga se dobijaju kontrolom {irine i debljine ~elika. I neki drugi materijal se kooriste ali ne mogu odgovarati osobinama opruga od visoko ugljeni~nog ~elika. Plasti~ni elementi veze zamenjuju metalne opru`ne stege u mnogim primenama ali me|utim elementi veze su ograni~eni svojim kapacitetom dr`anja i nekim uslovima sredeine. Zavr{ni slojevi se mogu koristiti kad se sre}emo sa specijalnim zahtevima. Na primer, na metalnim predmetima vinilni slojevi obezbe|uju mekani jastuk da se spre~i trenje i o{te}enje. Cinkovni mehani~ki slojevi tako|e obezbe|uju privla~an za{titni sloj bez opasnosti od nagrizanja korozije. Opru`ne stege se obi~no koriste da spoje dve povr{ine plo~e. Drugi oblici se koriste za dr`anje kablova. ve}ina tipova stega se lako zamenjuje i zahteva samo monta`nu rupu i prostor iza montirane plo~e. One mogu biti postavljene pritiskom prsta za laku primenu ili sa alatima za te{ke primene.

Slika 107. Opru`ne stege Profilisane opru`ne stege Opru`ne stege koriste pritisnu silu opruge za obezbe|enje komponenti monta`e. Stege se pojavljuju u mnogim oblicima i veli~inama. Stege sa U profilom se koriste za montiranje poklopnih plo~a, prirubnica i okvira, vodova i u`adi, staklenih plo~a, sajli, zglobnih elemenata, vlakana i gume. Stege sa S profilom spajaju plo~e i prirubnice u liniji pod uglom pod kojim su i stege. One su posebno upotrebljive u monta`i plastike i drugih mekih materijala u slepim i te{ko prilaznim mestima. Stege C oblika ili pritisni prstenovi imaju pritisnu aktivnost da dr`e plasti~ne ru~ice ~vrsto na ~eli~nim osovinama i dozvoljavaju laku i brzu zamenu i ponovnu upotrebu.

Dr`a~i {tiftova

Slika 108. Nasa|uju}i dr`a~ {tifta Nasa|uju}i, cevni i sa samourezivaju}im navojem dr`a~i {tiftova pri~vr{}uju nenavojne {tiftove, zakovice, osovinice ili {ipke od metala, plastike ili drveta. Dr`a~i {tiftova su obi~no izra|eni od kaljenog i otpu{tenog visoko ugljeni~nog opru`nog ~elika. Nasa|uju}i dr`a~i {tiftova su napravljeni u pljosnatom ili kru`nom obliku, sa dva ili vi{e {iljaka koji dopu{taju elementu veze da bude nasa|en i pri~vr{}en. Povratni pritisak koji deluje na elemenat veze prouzrokuju {iljci koji se usecaju duboko u {tift. Oni se mogu konstruisati tako da budu i razdvojivi i nerazdvojivi i pogodni su za primene prihvatanja okruglih, ~etvrtastih i drugih oblika {tiftova. Neki dr`a~i su pokriveni metalnim ili plasti~nim kapama zbog za{tite ili dekoracije. Cevne opru`ne stege imaju kli`u}u cevnu ~auru za pri~vr{}enje ne navojnih ~lanova monta`e. Oni se koriste gde je jedna strana monta`e nepristupa~na ugradnji {tifta. Primeri su natpisne plo~e, dekorativni ukrasi i ru~ice. Mnoge cevne stege zahtevaju monta`ne rupe ili {upljine unutar plo~a na koje se montiraju. Urezuju}i dr`a~i {tiftova urezuju navoje tako {to se {tiftovi uguraju kao nenavojne {tiftove. Opru`no dejstvo stege kao telo navrtke, plus ometano naleganje proizvedeno `ljebovima i zubima za formiranje navoja, obezbe|uju naj~e{}e jak obrtni moment.

Slika 109. Cevna opru`na stega (dr`a~ {tifta)

Specijalno oblikovani metalni elementi veze Specijalni metalni elementi veze su skuplji nego standardni zato {to su izra|ivani pri hladnom ili toplom dodatnom oblikovanju. Oni zahtevaju vi{e preciznosti, proizvodnih operacija, visoko kvalifikovanu radnu snagu i specijalnu tehniku. Specijalni metalni elementi veze su podeljeni u dve op{te kategorije. Prva, postoje modifikovani standardi, elementi veze su neznatno promenjeni u obliku ili mehani~kim osobinama za specijalne potrebe. Na primer, standardni vijak sa {estougaonom glavom mo`e biti specijalno kaljen ili produ`en ili imati izra|en prorez u sebi. Drugi tip specijalnosti mo`e biti nazvan vi{e namenski elemenat veze. Ovi elementi veze vr{e jo{ neke funkcije koje se dodaju stezanju. Ovi elementi veze su ugra|eni u zup~anike, ekscentre ili poluge ili sadr`e neke druge ma{inske elemente te{ke za izradu. Plasti~ni elementi veze Uobi~ajeni navojni ili ne navojni elementi veze od plastike imaju iste dimenzione navojne klase i standarde koraka kao i oni od metala. Navojni elementi veze od plastike su uop{teno klasifikovani po vrsti proizvoda i uklju~uju zakovice, podlo{ke, osovinice, elemente veze brzog dejstva, osiguravaju}e prstenove, umetke, odstojnike, stege itd.

Slika 110. Plasti~ni vijak i podlo{ke Plasti~ni elementi veze se odre|uju zavisno od primene i osobina sredine, toplote, te`ine, hemijskih i elektri~nih osobina. Plasti~ni materijali se susre}u sa {irokim opsegom zahteva konstrukcija, snage, krutosti, fleksibilnosti, toplote, hemijske i korozione otpornosti, zaptivanja, otpornosti na udar, elektri~nih osobina i male te`ine. Plasti~ni materijali su ~esto jeftiniji nego materijali za metalne elemente veze. Plasti~ni materijali mogu imati specijalne funkcije u dodatku da budu na raspolaganju u standardnim oblicima. Jedinstvena boja, specijalni zazori i livenje u metalne umetke su neke od mogu}nosti. Monta`e se mo`e uprostiti kad jedan plasti~ni elemenat veze zamenjuje nekoliko metalnih komponenti.

Slika 111. Plasti~ni elementi veze Plasti~ni elementi veze se moraju birati po osobini materijala i prema nameni. Fizi~ke, mehani~ke, termalne, osobine sredine i elektri~ne osobine moraju biti razmotrene. Me|usobno delovanje plastike sa drugim materijalima je tako|e potencijalni problem. U proceni plastike za upotrebu u elementima veze konstruktor treba biti svestan da plasti~na osobine mogu biti pobolj{ane legiranjem, dodavanjem ispuna, podmazivanjem ili oja~anjem materijala.

Slika 112. Plasti~ni elementi veze Elementi veze od plasti~nih materijala mogu imati stakleno ili metalno ispunjenje dodano osnovnoj smoli da bi se pove}ala ja~ina, krutost, rang korisnih temperatura i specifi~na te`ina. Zbog toga konstruktor treba da konsultuje svog nabavlja~a elemenata veze za pomo} pri izboru najboljeg materijala. Plasti~ni elementi veze kao i mnogi posebni elementi veze su ~esto na raspolaganju u potro{a~koj verziji. U dodatku, plasti~ni elementi veze, mogu biti sposobni da kombinuju prednosti njihovih metalnih srodnika sa sopstvenim prednostima. Na primer nekoliko plasti~nih elemenata veze su konstruisani sli~no kao standardne zakovice. Kako bilo plastika dozvoljava nekoliko varijacija ove teme. Raspolo`ive konstrukcije mogu biti umetnute ru~no ili zamenjene ili ponovo upotrebljene, a to su ~ivije, navojne osovinice i trnovi.

Prednosti plastike u ovim slu~ajevima uklju~uje i mogu}nost upotrebe sa mekanim materijalima posebno kad elementi veze imaju veliku oslanjaju}u povr{inu, {irok spektar boja materijala i eleiminaciju galvanske korozije. U dodatku plastika je neprovodnik {to je ~ini upotrebljivom u elektri~nim i elektronskim primenama. Elementi veze brzog dejstva Ovi elementi veze treba da se koriste kad se ponavlja pristup komponentama. Kada se bira ovaj elemenat veze va`ni faktori uklju~uju ja~inu konstrukcije, glatko}u operacije i lako}u postavljanja. Brzina se mo`e razmatrati ako postoji veliki broj elemenata veze. Jednostavnost konstrukcije elemenata veze i operacije tako|e su jako va`ni. Elementi veze brzog dejstva uklju~uju polugom pokretane, obrtne, klizne, vu~u}e-guraju}e, dizaju}e-okre}u}e, magnetno hvatane i opru`no optere}ene elmente. Polugom pokretani elementi veze Polugom pokretani osigura~i protiv odpu{tanja imaju U oblik `i~ane ru~ke ili ravne kuke od opru`nog ~elika u obliku slova J povezane sa polugom koja je postavljena kao ~ep unutar nosa~a ku}i{ta montirane na jedan elemenat zatvorene mont`e. Druge imaju ta~ku ukop~avanja ugra|enu u kombinaciji poluga-obloga koja krije sve komponente ovog elementa veze u slu`bi da ~uva mehanizam i predstavlja ~istu pojavu. ^uvar je elemenat koji anga`uje ru~ka i obi~no je pokretan elemenat zatvorene monta`e. Ovi elementi veze ste`u dva elementa zajedno i blokiraju pomo}u eksentri~nog mehanizma. Neki elementi veze pokretani polugom imaju oprugu na regulisanoj navojnoj kuki. Ovo omogu}uje regulisanje za neta~nosti postavljanja, habanja, postavljanja zaptivki ili kvar.

Slika 113. Polugom pokretan elemenat veze brzog dejstva Elementi veze koji rade sa ekscentrom imaju ekscentar koji anga`uje povla~enje i blokiranje osovinice montirane u posebnom ~uvaru. Ekscentar mo`e biti u svojstvu poluge ili mo`e biti posebna komponenta spojena u ku}i{tu. Ovi elementi veze su konstruisani za upotrebu na kutijama ili ormanima sa komplanarnim povr{inama spoja poklopca i tela. Obezbe|uju osrednju ja~inu preko linije spajanja. Tip optere}enja opruge tako|e ima dobru vibracionu i udarnu otpornost, zahteva manju brigu pri postavljanju ali su osnovni tro{kovi ve}i.

Regulisani osigura~i protiv odpu{tanja toleri{u ve}e gre{ke pri postavljanju, dozvoljavaju budu}e preregulisavanje i obezbe|uje solidnu visoku ~vrsto}u. Ovaj elemenat veze je namenjen u ravnima kretanja strmim na liniju spajanja ili du` nje zato {to su vrata kutija obi~no podesna du` su~eonih ivica. Ovi elementi veze su odli~ni za zaptivanje vrata kontejnera, zglobnih pokriva~a, jedinica za skupljanje pra{ine i za upotrebu elektri~no kontrolisanih vrata kutija gde specifikacija ne dozvoljava komponentama veze da budu u kutiji. Magnetni elementi veze

Slika 114. Magnetni elementi veze Oni se sastoje od magnetnog jezgra oblo`enog sa dve ~eli~ne plo~ice. Magnet i njegovi delovi od ~elika su postavljeni u plasti~no ili negvozdeno ku}i{te. Mala pljosnata ~eli~na plo~a ili obloga obezbe|uje hvatanje i ona je postavljena na ~eonu povr{inu drugog elementa pri~vr{}ivanja. Magnetni elementi veze obezbe|uju brz pristup gde su zahtevane sile za dr`anja vrata, da budu zatvorena, i veza vrata ram nije zahtevana da bude posebno sigurna. Spolja{nja strana vrata ili plo~e nemora da poka`e ni{ta {to ukazuje na ovaj elemenat veze i ako je ivica pristupa~na za povla~enje nije potrebna nikakva ru~ka ili dr`a~. Magnetni osigura~i nemaju pokretni elemenata koji se tro{e oni su obi~no pouzdani i deluju bez ikakvih posebnih problema. Jedino odr`avanje koje se zahteva je potreba obrisane povr{ine kontakta. Postavljanje je brzo i ekonomi~no. Opru`no optere}eni elementi Opru`no optere}eni ~epovi obezbe|uju silu za dr`anje delova u mestu. Telo ovih elementi veze sadr`i kuglicu ili ~ep koji je poduprt sa oprugom. Sila opruge se kre}e u {irokom rangu i prenosi se na ~ep ili kuglicu. ^ep ili kuglica pritiskaju pljosnatu povr{inu na delu koji se blokira ili unutar ozubljenja ili rupe koja obezbe|uje dalje blokiranje.

Slika 115. Opru`no optere}eni elementi ^epovi se javljaju sa varijacijom du`ine hoda i grani~ne sile koja raste kad se ~ep pritiska. Kugli~ni ~ep ima veoma mali hod, ali umesto toga obezbe|uje kotrljanje kuglice. Prednosti opru`no optere}eni ~epova uklju~uju brz rad i varijacije pozicioniranja. Ovakve sprave se nalaze u raznim materijalima za standardne i specijalne upotrebe kao {to su elektri~ni kontakti. [elne

Slika 116. Savitljivi odvija~ za {elne [elne se proizvode u raznim varijantama da udovolje zahtevima optere}enja i cena. Iako postoje mnoga prilago|avanja unutar svakog tipa postoje ~etiri glavna a to su: pokretan pu`nim vijkom, u obliku brave, sa u{icama, i brzospajaju}e {elne.

Slika 117 Metalna {elna sa pu`nim vijkom

Metalne {elne sa pu`nim vijkom se javljaju u razli~itim veli~inama za mnoge uslove optere}enja. Ve}ina ih ima ravnu unutra{nju povr{inu da bi se izbeglo o{te}enje creva. [elne u obliku stege sa bravom imaju ~esto zup~asto stezanje sa okida~em koji dr`i stezno optere}enje. Obi~no se koriste za laka optere}enja, stega je stegnuta kle{tima. [elne oblika sa u{icama za jednokratnu upotrebu se obi~no primenjuju za laka optere}enja [elna klizi preko cevi ili voda i u{ice se zavr}u specijalnim alatom. Brzospajaju}e {elne su odgovaraju}e za velike pre~nike vodova i laka optere}enja. [elna se povu~e bez sprezanja navoja pa se tek onda ste`e vijkom. Samozaptivaju}i elementi veze Elementi veze {tite gasove i te~nosti od curenja. Kada moramo zaptivati velika podru~ja ili su~eone povr{ine koristimo zaptiva~ ili zaptivnu sme{u. U ovom slu~aju elemenat veze daje silu stezanja i malo zaptivanja. Ako se mora zaptivati i rupa u kojoj je elemenat veze ili on slu`i kao ~ep, poseban elemenat ili sme{a se dodaje elementu veze. Elementi veze sa ugra|enim zaptiva~ima uklju~uju: vijke, navrtke i podlo{ke. Guma, elastomeri, plastika i meki metali se koriste za izradu zaptiva~a. Zaptivni elementi igraju va`nu ulogu u tro{kovima. Izbor materijala za zaptivanje zavisi prete`no od njegove sposobnosti da pru`i otpor prodoru gasa ili te~nosti. Naj~e{}i materijali za zaptivanje su: silikon, prirodna guma, butil guma, floroetilenovi polimeri, polietilen i najlon. Karakteristika ovih materijala je da moraju biti pa`ljivo postavljeni po zahtevima konstrukcije. - temperatura mo`e imati dobre i lo{e efekte na po~etno zaptivanje. U primenama kod niskih pritisaka umerena temperatura ponakad pobolj{ava po~etno zaptivanje. Produ`eno izlaganje vi{oj nego radnoj temperaturi uzrokuje da zaptivni materijali o~vr{}uju. Abnormalno visoke temperature mogu prouzrokovati kompletno uni{tenje zaptiva~a. - pritisak prouzrokuje da zaptiva~i od smole ili mekani zaptivni sme{a od elastomera teku. One se ne preporu~uju za vi{e pritiske. Elementi veze sa mekim zaptivkama se ne preporu~uju ni na mestima gde je kvalitet povr{ine promenjiv. - korozija na nju su otporni zaptiva~i od plastike i gume. U nekim primenama elementi veze od ner|aju}eg ~elika se koriste sa gumom i silikonom. Samozaptivaju}i vijci Samozaptivaju}i vijci su konstruisani da obezbede optimum kombinacije zaptivanja i stezanja jednim elementom. Oni su hladno obra|eni i na njih je montiran jedan prsten za zaptivanje. Na samozaptivaju}im vijcima ovaj prsten mo`e biti postavljen u glavu vijka u precizno izra|enom `ljebu. Oni obezbe|uju visok stepen zaptivenosti i vi{ekratnost upotrebe u odnosu na hemiske obloge ili plasti~ne podlo{ke. Za ove elemente veze mo`e se na}i {irok spektar materijala, zavr{ni slojeva i oblika i u rangu temperatura od -185 do 650 oC.

Slika 118. Samozaptivaju}i vijci sa prstenom Zaptivanje se mo`e i sa raznim zaptivnim slojevima na navojima vijka, ovo su vrlo ekonomi~na re{enja i slu`e kao alternativa prethodnom re{enju. Ovo re{enje je vrlo dobro jer se zaptivanje vr{i direktno na navojima, ali ima i svojih mana u tome {to nije pogodno za u~estalu monta`u i demonta`u jer se zaptivni slojevi habaju. Zaptivni slojevi se mogu nanositi na sve vrste povr{ina navoja.

Slika 119. Samozaptivaju}i vijak sa zaptivnim slojem Slede}i oblik zaptivanja navojni elemenata je plasti~na podlo{ka. Ovaj na~in se ogleda kao i prethodni u zaptivanju direktno na navoju. Zaptivanje se ostvaruje tako {to se navoj formira na plasti~noj podlo{ki prilikom monta`e {to ograni~ava ponovnu upotrebu podlo{ke zato {to se podlo{ka dovodi u stanje hladnog te~enja.

Slika 120. Zaptivanje navojnih elemenata plasti~nom podlo{kom