Заваривање представља спајање делова помоћу шава (завара).
Може се извести: 1. топљењем - са или без додатног материјала (гасно, електролучно, помоћу електронског снопа, ласерско заваривање, итд.); Метални делови се на месту спајања локално загревају до растапања, њихове честице се мешају и повезују, након хлађења се образује нерастављив спој; 2. притиском - омекшавањем материјала на месту споја и дејством силе – електроотпорно заваривање (тачкасто, брадавичасто, линијско), ултразвучно заваривање, заваривање трењем, ковачко заваривање и др; Метални делови се на месту споја загревају до "тестастог" стања, а затим се притиском или ударима спајају у нерастављиву целину. Заваривање притиском се обично изводи без додатног материјала. У зависности од квалитета завареног споја, заваривање може бити нормално (N), фино (F) и специјално (S) - које се изводи у средини са инертним гасовима, чиме се спречава утицај оксидације. У зони шава топи се основни материјал и меша са истопљеним додатним материјалом (уколико га има). Завар обухвата зону у којој долази до промене структуре основног материјала.
Слика 1 – Пресек шава Слика 2 – Врсте сучеоних заварених спојева
У зависности од међусобног положаја делова који се спајају, заварени спојеви могу бити: 1. сучеони 2. преклопни 3. угаони Пре заваривања врши се припрема делова - обликовање ивица основног материјала, по потреби (најчешће резањем), чишћење, одмашћивање и сл. Код сучеоних спојева користе се (слика 2): прирубни шав (за најтање лимове), I-шав, V-шав (са или без увареног корена), полу V-шав, Х-шав (симетричан или не, за веће дебљине лимова), К- шав, Ј-шав, U-шав и двоструки U -шав (за највеће дебљине лимова). Преклопни заварени спојеви могу бити са испупченим теменом шава (треба их избегавати), са равним теменом (најчешће се користе) и са издубљеним теменом (најбољи, али и најскупљи):
Слика 3 – Преклопни заварени спојеви
Угаони заварени спојеви, у зависности од намене, дебљине лимова и начина оптерећења, могу бити са претходном припремом или без претходне припреме делова: