TEHNOLOGIJA OBRADE

METALA
 ŠTA JE TO TEHNOLOGIJA OBRADE
METALA?
• Obrada metala je promena oblika, dimenzija ili svojstava
metala kako bi se prilagodio daljoj upotrebi. Promena oblika,
dimenzija ili svojstava metala može se podeliti na ručnu ili
mašinsku obradu. Da bi se izvela obrada metala na bilo koji
način potreban je alat. Alat je sredstvo u direktnom dodiru s
predmetom koji se obrađuje.
 OBRADA METALA SKIDANJEM
STRUGOTINE
• Obrada metala skidanjem strugotine je fizička obrada metala
koja se ostvaruje uz pomoć klinastog sečiva koja prodiru u
metal stvarajući pri tome strugotinu, a postiže se dobijanje
željenog oblika predmeta. Tu spadaju obrada metala
sekačem, testerom, turpijom, bušenjem, struganjem,
glodanjem, rendisanjem, brušenjem, izrada navoja.
 TESTERISANJE
• Testerisanje je postupak koji se zasniva na upotrebi alata sa
nizom zubaca koji su naizmenično zakrenuti u stranu. Ručno
testrisanje se obavlja čeličnom trakom sa kaljenim zupcima i
učvršćena je u okvir. Traka ima zupce sa obe strane. Testera
se pritišće pri kretanju napred, a olabavi pri povratnom
kretanju. Važno je čvrsto držanje testere. Mašinska testera je
npr. cirkular.
 TURPIJANJE
• Turpijanje je obrada metala skidanjem strugotine uz upotrebu
alata koji se zove turpija a služi za ravnanje površina, žlebova,
useka... Turpije se razlikuju po obliku (ravne, truglaste..), po
kvalitetu (grube, srednje i fine). Turpijanje je najčešće ručni
proces obrade.
 BUŠENJE
• Bušenje je tehnološki postupak izrade rupa ili otvora sa
skidanjem strugotine usled prodiranja burgije u materijal.
Burgija vrši obrtno kretanje i pravolinijsko kretanje a radni
predmet miruje. Pri bušenju se mora obezbediti efikasno
odvođenje strugotine, a ponekad hlađenje tečnošću. Meki
metali prave strugotinu u obliku neprekidne spirale, a tvrdi
metali izmrvljenu strugotinu. Bušenje zahteva pažnju i mere
zaštite na radu.
• Ručno bušenje se obavlja ručnom bušilicom. Buše se otvori do
6 mm prečnika, električnom ručnom bušilicom se buše otvori
prečnika do 10 mmm, a otvori preko toga stonim, stubnim
bušilicama. Pre početka bušenja je neophodno obeležiti mesta
gde treba bušiti, pri bušenju ne treba suviše pritiskati bušilicu, jer
se turpije tupe, a treba voditi računa i o održavanju pravca
bušenja i na trenutak prekidati bušenje zbog strugotine.

• Mašinsko bušenje se obavlja tako što se elektrišna bušilica sa

odgovarajućim nosačem pretvara u stonu, a u industriji se koriste
velike stubne bušilice. Bušenje se može obavljati i na strugu.
 STRUGANJE
• Struganje je tehnologija obrade metala sa skidanjem strugotine i
ta vrsta obrade datira još iz 13. veka. Struganjem se oblikuju se
predmeti cilindričnog oblika. Mašine na kojim se izvodi
struganjese zovu strugovi, a kao alat služe strugarski noževi.
Predmet koji se obrađuje rotira (broj okretaja je označen sa n),
nož se kreće pravolinijski tj. uzdužno i poprečno u odnosu na
predmet koji se obrađuje i to kretanje se označava sa s. Može biti
postavljeno nekoliko noževa te imamo univerzalne strugove,
poprečne poluautomatske i automatske strugove, strugove sa
numeričkim upravljanjem.
 OBRADA METALA BEZ SKIDANJA
STRUGOTINE
• U obradu metala bez skidanja strugotine spadaju: livenje,
deformisanje (sabijanje – kovanje, izvlačenje, istiskivanje,
valjanje, savijanje i odvajanje), spajanje (zavrtnjima,
zavarivanjem, lemljenjem i zakivanjem) savremeni postupci
obrade (elektroerozija, plazma tehnologije i obrada laserom).
 LIVENJE
• Livenje ili lijevanje (engl. Foundry) je postupak oblikovanja
pri kojemu se rastaljeni metal ulijeva u neku šupljinu (kalup),
hladi i skrućuje u njoj, te poprima njen oblik (odljevak). Alati
za lijevanje mogu biti pješćani kalupi za jednokratnu upotrebu
i metalni (kokile) za višekratnu upotrebu. Ulijevanje može biti
gravitacijsko pod djelovanjem sile teže ili tlačno pod
povišenim pritiskom radi boljeg popunjavanja kalupne
šupljine.
 KOVANJE
• Kovanje je obrada materijala bez odvajanja čestica, kod koje
se promjena oblika i dimenzija vrši udarcima čekića ili bata po
otkivku, koji je položen na nakovanj. Obrada je češće u
toplom stanju, ali može biti i u hladnom stanju. Prema načinu
na koji se obavlja preoblikovanje postoji ručno kovanje i
strojno kovanje.
• Ručno kovanje je postupak preoblikovanja materijala udarcima
kovačkog čekića po otkivku. Otkivak se zagrije u kovačkoj vatri do
bijelog sjaja. Kovačkim klještima se vadi iz vatre i polaže na
nakovanj. Otkivak polako mijenja oblik i dimenzije pod udarcima
čekića. Točnost dimenzija, oblika, kvaliteta proizvoda i količina
ovise isključivo o preciznosti i iskustvu kovača.

• Strojno kovanje je moderniji način kovanja, koji omogućava

kovanje od najmanjih otkivaka do izuzetno velikih (do 580 tona).
Dimenzije otkivka ovise samo o veličini stroja. Postupak može biti u
toplom i hladnom stanju. Za kovanje u toplom stanju, u postupku
proizvodnje potrebne su i kovačke peći. Ručno ili strojno kovanje
može biti:

 slobodno kovanje ili

 kovanje u ukovnjima (kalupima)
 NEKONVENCIONALNE METODE
OBRADE
• Za obradu teško obradljivih materijala,uporedo sa klasičnim
metodama obrade(rezanjem i plastičnim deformisanjem)
koriste se i nekonvencionalne metode obrade(ili specijalne
metode) tj.elekrofizičke i elektrohemijske metode. Primena
ovih metoda,posebno u kombinaciji sa klasičnim metodama,
najefikasnija je u obradi materijala i delova koje je vrlo
teško,ili nemoguće obraditi na klasičnim, konvencionalnim
obradnim sistemima.
 MJERE ZAŠTITE NA RADU
• Zaštita na radu je skup mera koje se sprovode radi
sprečavanja uticaja štetnih faktora radnog procesa ili radnog
okoliša na zdravstveno stanje radnika. Zaštita na radu je
sastavni deo zdravstvene zaštite radno aktivnih ljudi. Štetni
faktori mogu biti fizički, hemijski, biološki i psihički (na
primer telesni i psihički napor, buka, vibracije, zračenje).
Opasnost je svojstvo nekoga radnog procesa ili okoliša da
može uzrokovati oštećenje zdravlja, a rizik je verovatnost da u
nekom radnom procesu ili okolišu postoji moguća opasnost za
nastanak povrede ili za razvoj bolesti.
KRAJ!