1

FIZIKALNA TERAPIJA II
IV razred, smer
- fizioterapeutski tehničar-
2017-2018.

Gordana BP Fizikalna th II SMŠ Su

 2

GALVANSKA STRUJA ( GS )

Galvanska struja je jednosmerna struja čiji tok može biti kontinuiran, sinusoidan i impulsni
(isprekidan tok ).
GS se primenjuje u elektroterapijske i elektrodijagnostičke svrhe.

Fizički efekat ove struje izaziva fiziološko dejstvo na krvne sudove, mišiće, motorne i senzitivne nerve
i na CNS. Zbog jednosmernog toka ove struje nastaje efekat polova. Postavljanjem elektroda između
tkiva , tkivo postaje provodnik električne struje. Međućelijska tečnost u tkivu se ponaša kao elektrolit
(kiseline, baze, soli) i usled prolaska struje kroz tkivo nastaje kretanje jona ( nastaje struja jona).
Pozitivni joni se kreću ka negativnoj elektrodi Katodi ( K plava/ili crna) ), a negativni joni ka
pozitivnoj elektrodi Anodi ( A crvena ).
Fiziološko dejstvo GS
Dva najvažnija efekta su: hiperemija i analgezija.
-deluje na nervne završetke odgovorne za prenos bola tako da se bol smanjuje ili nestaje. Katoda
povećava nadražljivost i provodljivost nerava dok anoda smanjuje nadražljivost i sprovodljivost nerava.
Prvi ju je opisao Luigi Galvani iz Bologne još 1889. god, a u terapijske svrhe se upotrebljava od kraja 19. veka nakon
konstrukcije velikih baterija za proizvodnju takve struje. Danas se galvanska stuja dobija iz naizmenične struje frekvencije
50 titraja u sekundi (ϒ) i napona od 220 V. Uređaji za takvo pretvaranje se sastoje od više elektronskih cevi koje propuštaju
naizmeničnu struju samo u jednom smeru (od katode prema anodi). Time dobijamo punotalasnu usmerenu impulsnu
jednosmernu struju, koja nakon filtriranja postaje konstantna. Taj oblik se primenjuje u terapijske svrhe.

GS se unosi u čovečije telo putem kože ili sluzokože koje moraju biti intaktne ( neoštećene ), jer će u
suprotnom GS na mestu aplikacije izazvati efekat elektrolize ( opekotine ).Da bi deo tela bio provodnik
u strujnom kolu, mora se obezbediti kontakt putem elektroda, koje se nalaze na krajevima pacijent
kabela koji izlazi iz aparata koji obezbeđuje GS. Kablovi mogu biti dvo-, tro- i četvoro-žilni, sa isto
tolikim brojem elektroda. Dvožilni kabel ima jednu K i jednu A , trožilni ima dve K( koristimo Y
kabel) i jednu A, ili obrnuto dve A i jednu K a četvorožilni ima dve K i dve A.
Kod dvožilnog kabela se komutatorom ( prekidačem ) može promeniti pravac struje tj. pol na
elektrodama se na taj način menja.
GS se primenjuje na više načina u različitim oblastima:
 Elektroliza ( u kozmetici, za depilaciju );
 Jonoforeza ( u stomatologiji, za sterilizaciju kanala korena zuba );
 Jontoforeza ( u stomatologiji, za unošenje leka );
 Hidrogalvanske procedure ( u fizikalnoj terapiji, u terapijske svrhe );
 Elektroforeza leka (u fizikalnoj terapiji, u terapijske svrhe );
 Transorbitalna galvanizacija ( u neurologiji i oftalmologiji , unošenje leka preko kapaka );
 Endonazalna elektroforeza ( unošenje leka preko nasusa ).

GALVANOTERAPIJA
Oprema i prostor

Prostor mora biti pregrađen barem zavesom, kako bi svaki aparat i pacijent bio u zasebnom boksu.
Svaki boks treba da sadrži : ležaj, stolicu, pokretni stočić, hronometar, vešalicu i pribor ( aparat,
elektrode, gaze, perforirane gumene poveske, lekove, fizioloski rastvor ).

PRIPREMA APARATA

Gordana BP Fizikalna th II SMŠ Su

 3

Svakodnevo se vrši kontrola ispravnosti aparata ( mrežni napon, pacijent kabel, elektrode, gaze ,
poveske). Aparati su bezbedni i za terapeuta i za pacijenta. I najjači intenzitet GS od 80 mA ne može da
ugrozi život čoveka a zaštitu obezbeđuju osigurači.

1. Kontrola ispravnosti aparata i opreme se vrši na sledeći način:

a) uključivanjem kabela u strujnu mrežu i pokretanjem prekidača pali se kontrolna lampica,
pokretanjem prekidača za kontrolu strujnog napona kazaljka na mA metru se pomera u
odgovarajući položaj;
b) vizuelno proveriti pacijent kabel , tj njegov kontakt sa aparatom na jednoj strani i na drugoj
strani kontakt sa elektrodama ( ako je spoj loš izazvaće neprijatne senzacije u toku aplikacije ),
a elektrode moraju biti cele, bez pukotina, rđe ;
c) proveriti gaze koje oblažu elektrode, gaze moraju biti veće površine od elektrode, debljine 2 cm
( gaze služe kao medijatori u provođenju struje ), ako bi elektroda bila direktno na koži izazvala
bi opekotine;
d) prekontrolisati perforirane gumene poveske ( fiksiraju elektrode uz tretirani deo, zamena mogu
biti i đakčići sa peskom ).
2. Određivanje polova kod GS: elektrode moraju biti obeležene odgovarajućim bojama crvenom i
plavom (crnom ) a ako je obležje izbrisano potrebno je odrediti polaritet elektroda.
I - posudu napuniti vodom i uroniti elektrode
II - uključiti struju na 15-20mA
III - posmatrati, oko K se stvaraju mehurići u većoj meri jer je ona nega-
tivna elektroda jer se iz rastvora vode izdvojio H koji je kao gas u
duplo većoj količini prisutan. H je pozitivan pa se on stvara na
negativnoj elektrodi Katodi. (( Ớ K-))
Druga provera je sa KJ. Na elektrode postaviti gaze, jedna je pokvašena sa vodom a druga sa
rastvorom KJ. KJ se postavlja na negativnu elektrodu ( K +J-) kod elekkrtoforeze jer kao aktivna
supstanca treba da se izdvoji J. Ako se postavi na negativnu elektrodu, gaza ostaje bela. Međutim
ako se KJ postavi na pozitivnu elektrodu, javlja se reakcija u vidu promene boje i gaza će postati
žućkasto-braon boje jer se J izdvaja u elementarnom obliku. Ova metoda je tehnički lako izvodiva i
daje siguran rezultat. Elektrode tokom testiranja moraju da se dodiruju kako bi imali zatvoren
strujni krug.

ELEKTRODE
Po obliku i veličini razlikujemo više vrsta elektroda: pločaste █ ▄ ● , kuglaste ,

prstenaste , valjkaste , igličaste .

Po poreklu materijala mogu biti od Al, Sn, Zn, Ag, grafita. Obzirom da su metalnog porekla ,
direktnim kontaktom sa kožom izazivaju elektrolizu, opekotine. Zato je neophodno svaku elektrodu
obložiti gazom debljine 1.5-2cm , (20-ak slojeva ), natopljenom u topli fiziološki rastvor ( ne
natapati previše da ne curi ! ).
Po veličini mogu biti pločaste srednjih dimenzija 2x4 cm, 3x6 , 5x5 , 5x8 , 6x10, 10x15 ; debljine
0.5 -1 mm.
Kuglaste ili dugmaste elektrode dimenzije od 1, 2, 3, 4, i 5 cm i valjkaste elektrode koristimo kao
aktivne elektrode. Ova vrsta poseduje taster za prekid struje.

Gordana BP Fizikalna th II SMŠ Su

 4

Elektrode moraju biti elastične , fleksibilne, glatke , ravne kako bi se prilagodile obliku i površini
tela kako bi se obezbedio potpuni kontakt sa celom površinom . Elektrode moraju dobro prijanjati
uz kožu da ne bi ostao sloj vazduha između kože i obloga, pa se zbog toga pričvršćuju pomoću traka,
kaiščića.
Obično se galvanizacija sprovodi sa dve jednake elektrode i to u obliku poprečne i uzdužne
Galvanizacije.
Dve elektrode ne smeju da se dodiruju jer u tom slučaju izostaje efekat GS jer se tada uspostavlja
struja između dve gaze i može doći do oštećenja aparata.
Posebne vrste elektroda su napravljene kako bi se prolagodile nameni kao što su :
 Bergonijeva maska u obliku slova E koja se koristi kod periferne lezije n.facialisa ili
neuralgije n.trigeminusa ;
 Kowarschik elektrode su duge ploče koje se koriste kod transverzalne galvanizacije
ekstremiteta i trupa ;
 Elektrode po Ščerbaku se koriste za galvanizaciju vrata i trupa, koristi se jedna pločasta
elektroda vel. 400-600 cm2 za LS kičmu i jedna u obliku okovratnika vel. 1.000-1.100 cm 2
za rameni pojas;
 Elektrode u obliku metalnog novca, koje se postavljaju na kapke, se koriste za
transorbitalnu galvanizaciju ;
 Tampon elektrode su prilagođenje za primenu preko nozdrva za transnazalnu galvanizaciju ;
 Elektrode u obliku levka za su prilagođene za galvanizaciju ušnog kanala;
 Elektrode posebnog oblika za galvanizaciju desni.

INTENZITET GS

Gustina linija sila na cm2 površine elektrode a time i intenzitet GS je obrnuto srazmeran površini
elektrode.
• Gustinu određujemo tako što jačinu struje podelimo sa površinom elektrode.
• Što je elektroda veća, manja je gustina struje i obrnuto, što je elektroda manja gustina struje je
veća, pa se primenjuje slabija struja.
Kod aplikacije sa elektrodama istih površina je gustina linija sila ista na obe elektrode. Ako je jedna
elektroda manja, na njoj će gustina linija sila odnosno intenzitet biti veći i ona će biti aktivna elektroda
a veća elektroda će biti inaktivna. Potenciometar služi za regulisanje jačine struje, miliampermetar meri
jačinu struje koja ulazi u pacijenta.
Doziranje zavisi od dva parametra
1.Podnošljivost zavisi od senzibiliteta pacijenta (subjektivan osećaj), od intenziteta GS i mesta
aplikacije. Sluzokoža je osetljivija od kože. GS treba postepeno uvoditi u organizam, ušunjavati se i tek
onda oceniti individualni senzibilitet. Ljudsko biće može podneti gustinu struje 0,1-0,5 mA/cm2,
odnosno 1 do 5 A/m2. Prilikom postupka potrebno je korigovati početnu dozu jer se otpor kože tokom
postupka smanjuje.
2. Gustina struje po jedinici površine elektrode - mA /cm2 . Tolerancija kod malih pločastih elektroda
je od 5-10 mA a kod Kowarcshik-ovih je i do 60 mA. Ako je senzibilitet poremećen pa je teško
odrediti individualnu osetljivost , tada na osnovu površina elektroda utvrđujemo intenzitet gde je
intenzitet od 0.25-0.30 mA /cm2 površine elektroda. Pr.elektroda vel. 3x5 cm=15cm 2 , 15x0.25
(0.30)=3.75 (4,5) mA
Gustina struje mora biti u granicama fiziološke osetljivosti, odnosno od 0.1-0.5mA/cm2.

Gordana BP Fizikalna th II SMŠ Su

 5

PRIPREMA PACIJENTA
Psihička priprema podrazumeva da pacijentu objasnimo da je terapija bezopasna i pri prvoj aplikaciji
primenjujemo manji intenzitet.Pacijent treba d aoseća bockanje, mravinjanje I žmarke a nikako bol i
žarenje.
Fizička priprema podrazumeva da se deo tela oslobodi garderobe i nakita, metala i da se izvrši
inspekcija kože.

TEHNIKA APLIKACIJE GALVANOTERAPIJE

Odgovarajuće sunđeraste krpice treba pokvasiti toplom vodom ili fiziološkim rastvorom. Obloge
moraju biti dovoljno velike da obaviju metalnu elektrodu sa svih strana, tako da metal nigde ne dođe
direktno u dodir sa kožom, kako ne bi došlo do opekotina. Kada ih ocedimo treba ih postaviti na
indikovani deo tela, preko njih treba postaviti elektrode i potom ih fiksirati gumenom poveskom ili
džakčićima sa peskom. Treba voditi računa da negativna elektroda K bude distalno postavljena kako bi
se smer kretanja struje poklopio sa venskim krvotokom. Ako se vrši tranverzalna galvanizacija a
postoji bol , tada se pozitivna elektroda A postavlja na bolno mesto ( analgetski efekat anode ).
Gaze ne smeju da se dodiruju ( struja menja tok i ide preko gaze a ne preko kože).
Ako su elektrode postavljene, uključujemo aparat i ponovo proveravamo da li si svi potenciometri na
nuli. Tada uključujemo potenciometar za intenzitet i to postupno. U praksi se doziranje intenziteta vrši
na osnovu individualnog senzibiliteta. Pacijent treba da kaže koja je to granica podnošljivosti i može da
oseti sledeće senzacije kao što su trnjenje, bockanje, igličanje , mravinjanje. Intenzitet se kreće od 1-60
mA a zavisi od osetljivosti, veličine pločastih elektroda i dela tela gde se aplikuje. Posle par minuta
receptori se adaptiraju i tada se intenzitet može malo povećati u dogovoru sa pacijentom.
Vreme trajanja tretmana određuje fizioterapeut na osnovu kartona pacijenta na kome piše ukupna
količina mA/min. ( u praksi je to 15 min.)
Ako je dozirano 200 mA/min a individualna osetljivost je 10mA onda tretman traje 20 min. Formula za
izračunavanje vremena aplikacije je :
doza u mA/min = t 200 mA/min = 20 min
individualna osetljivost 10 mA

VRSTE GALVANIZACIJE
Postoje sledeće vrste galvanizacije:
1. SUVA GALVANIZACIJA preko navlaženih obloga elektroda
a) Longitudinalna ili uzdužna*elektrode se postavljaju na različitoj visini ekstremiteta,
odnosno na njihovim krajevima, npr. jedna elektroda ide na rame druga na dlan. Ovim
načinom postiže se površno prostrujavanje.
Uzdužna galvanizacija može biti: ascendentna- uzlazna (katoda je distalno)-ekscitacija
: descendentna-silazna (katoda je proksimalno).-sedacija

b) Transregionalna ( transverzalna) ili poprečna* postavlja se poprečno na deo tela. Ovim

načinom postiže se podjednako prostrujavanje svih tkiva između elektroda

c) Tačkasta galvanizacija* primenjuje se putem dve elektrode, jedna je aktivna i nju

pomeramo (sa tačke na tačku bola, ili kod stimulacije), dok je druga elektroda veća i
inaktivna.

Gordana BP Fizikalna th II SMŠ Su

 6

2. GALVANIZACIJA SA SPECIJALNIM OBLICIMA ZA POJEDINE REGIJE TELA

primenjuje se na mestima anatomske regije na koje nije moguće primeniti uobičajenu
galvanizaciju. Stoga su ove elektrode posebno oblikovane.
3. VLAŽNA GALVANIZACIJA-hidrogalvanske procedure
Druga podela :
1. STABILNA GALVANIZACIJA – obe elektrode su fiksirane tokom aplikacije struje
( transverzalna, longitudinalna)
2. LABILNA GALVANIZACIJA - jedna elektroda se kreće u toku aplikacije GS, a druga je
fiksirana. Aktivna elektroda je u obliku kugle ili valjka koji je presvučen natopljenom gazom.
Valjak ili kuglasta elektroda se u toku aplikacije kreće po tretiranom delu. Pločasta inaktivna
elektroda je fiksirana. U toku rada NE odizati aktivnu elektrodu od kože jer se prekida strujni
tok i javljaju se neprijatne senzacije.

NAČIN POSTAVLJANJA ELEKTRODA

a) Longitudinalna galvanizacija
Kod LG se pločaste elektrode postavljaju proksimalno i distalno. Katoda se postavlja distalno a Anoda
proksimalno, tako da se struja kreće od K ka A , prateći venski tok krvi. To je tzv. longitudinalna
ascendentna galvanizacija LAG. Ako se komutatorom promeni smer struje nastaće longitudinalna
descendentna galvanizacije LDG.
LAG gornjih ektremiteta bilateralno se radi sa trožilnim kablom : A se stavlja na cervikalni kičmu a
dve K se postavljanju na šake. Ako se radi unilateralno onda A ide na cervikalnu kičmu a K na šaku.
LAG donjih ekstremiteta bilateralno se radi tako što A postavljamo na LS kičmu a dve K na plantarnu
stranu oba tabana.

b) Transverzalna galvanizacija(transregionalna)
Elektrode se postavljaju poprečno u odnosu na segment, paralelno. Ako ceo segment treba obuhvatiti
onda se postavljaju Kowarschik elektrode .
Kod lumboischialgie Kowarchik elektrode se postavljaju celom dužinom noge , jedna sa prednje
strane noge , druga sa zadnje strane noge. gaze ne smeju da se dodiruju , a širina elektroda je oko 10 cm
i da bi one prilegle na kožu moraju se dobro fiksirati elastičnim zavojem. Podnošljivost kod ovih
elektroda je do 60 mA pa se intenzitet mora postepeno povećavati u toku uključivanja i smanjivati u
toku isključivanja.
c) Bergonijevu polumasku postavljamo na lice na obolelu polovinu kao aktivnu elektrodu , a
inaktivna elektroda se može staviti na cervikalnu kičmu ili distalno na ruku sa iste strane lica. Prvo se
postavi vlažna gaza, pa elektroda , pa polivinil folija i na kraju se fiksira zavojima. Intenzitet se lagano
povećava zbog veće osetljivosti kože lica, do max 5 mA!!! U zavisnosti od patologije aktivna elektroda
može biti i katoda i anoda. Ako treba da postignemo analgetski efekat, postavljamo anodu na lice, a ako
treba nadražajni efekat da ispolji onda katodu.
Za galvanizaciju po Ščerbaku elektrodu u obliku okovratnika postavljamo na rameni pojas (anoda )
a pločastu elektrodu ( katoda ) na LS kičmu.

Gordana BP Fizikalna th II SMŠ Su

 7

Za transorbitalnu galvanizaciju se dve A u obliku novčića postavljaju na očne kapke a pločasta

elektroda K se postavlja na cervikalnu kičmu. Kod elektroforeze se u zavisnoti od vrste leka mogu
polovi zameniti (dve K na kapke a A na cervikalnu kičmu).
Za transnazalnu galvanizaciju se koriste tampon elektrode koje se pokvase fiziološkim rastvorom
ili rastvorom leka. Tamponi su individualno prilagođeni veličini nozdrva kako bi se obezbedio dobar
kontakt sa sluzokožom, a spolja su fiksirani leukoplastom. Inaktivna elektroda se postavlja na
cervikalnu kičmu.
Za tačkastu galvanizaciju po bolnim tačkama koristimo kuglaste taster elektrode vel. 50 mm,
tačkastu A postavljamo direktno na bolnu tačku a pločastu elektrodu K postavljamo proksimalno ili
distalno.

POSTUPAK NA KRAJU GALVANIZACIJE

- postupno vratiti potenciometar na nulu;
- skinuti elektrode;
- izvršiti inspekciju kože ( normalna je blaga hiperemija ispod elektroda ). Neželjene pojave su
opekotine i galvanski osip. Sama terapija isušuje kožu pa se može javiti svrab.
PODSETNIK ( obavezno znati )
- struja se kreće od negativne K ka pozitivnoj A - priprema pacijenta
- koža mora biti intaktna, bez nakita - pravilno doziranje
- elektrode moraju biti obložene vlažnom gazom - intenzitet lagano menjati
- svakodnevno kontrolisati elektrode , kablove... - u toku aplikacije ne odizati
- manja elektroda veći intenzitet elektrode
- komutatorom menjamo pol elektroda
- obezbediti dobar kontakt između elektrode i kože, sluzokože
Indikacije: funkcionalna i organska oboljenja perifernih arterija, poremećaj u cirkulaciji, oduzetosti
perifernih nerava ( kod pareza i paraliza GS primenjujemo kao uvodnu proceduru u ES) , neuralgije,

Gordana BP Fizikalna th II SMŠ Su

 8

reumatski stanja ( ali ne u akutnoj i aktivnoj fazi), spastična stanja, vanzglobni reumatizam, RA,
degenerativni reumatizam.

Kontraindikacije: lezije epiderma, anestetična mesta na koži, metal u polju prostiranja struje
( endoproteze, osteosintetski materijal) , febrilnost, krvarenje i sklonost ka krvarenju, dekompenzacija
srca, HTA, TBC,malignitet , kaheksija, akutne upale, aktivna TBC zglobova i drugih organa.

DEJSTVO GALVANSKE STRUJE

KATODA ANODA
 NA KRVNE SUDOVE VAZODILATACIJA INICIJALNA VAZOKONST.
 NA MIŠIĆE POVEĆAVA TONUS SMANJUJE TONUS
 NA SENZITIVNE NERVE NADRAŽAJNO SEDATIVNO , ANALGETSKI
 NA CNS ANESTETIČNO dejstvo
 NA MOTORNE NERVE isprekidan tok galvanske struje deluje NADRAŽAJNO
(elektro Dg )
RAZMEKŠAVA TKIVO OČVRŠĆAVA TKIVO
POVEĆAVA KRVARENJE SMANJUJE KRVARENJE

Gordana BP Fizikalna th II SMŠ Su