Предмет: Назив предмета

Тема: Школа Суммерхил

0
САДРЖАЈ

УВОД.........................................................................................................2
ИСТОРИЈА ШКОЛЕ................................................................................2
ОПШТЕ ИНФОРМАЦИЈЕ О ШКОЛИ..................................................3
FILOZOFIJA ŠKOLE................................................................................4
ЖИВОТ У ШКОЛИ..................................................................................6
ОБРАЗОВАЊЕ.......................................................................................10
ОРГАНИЗАЦИЈА ШКОЛЕ – СМЕШТАЈ И БРИГА О ДЕЦИ..........12
РЕШАВАЊЕ КОНФЛИКАТА..............................................................13
ЗАКЉУЧАК............................................................................................14
ЛИТЕРАТУРА........................................................................................15

1
УВОД

Суммерхил школа је независан интернат у Беликој Британији. Основан је 1921

од стране Александра Сутерланд Нила. Основна идеја приликом стварања
овакве школе је веровање да би школа требала да буде структуирана тако да
одговара детету, а не обрнуто. Од настанка па до данашњег дана школа
функционише по принципима демократког управљања.
У овом раду ће бити изложена филозофија на којој се базира рад, начин рада и
организација школе као и критике које су упућене на њен рачун.

ИСТОРИЈА ШКОЛЕ

Александер Ниел је на свом истраживачком путу у Немачкој посећивао

школе са прогресивним начином образовања. Циљ његовог путовања је био да
пронађе идеалан простор у коме би основао школу по својим пинципима, а који
се базирају на томе да је и деци и школском особљу потребно дати слободу. Та
слобода би се остваривала на демократском управљању. Сумерхил је основан
1921 године у Хелерау, предграђу Дрездена као део међународне школе која се
називала „Нова школа“. Школа је била добро опремљена и у почетку је било
јако пуно ентузијазма, али у току неколико месеци Нил је постао незадовољан
са начином рада. У школи су фокус је стављан на забране пушења, фокстрота и
биоскопа, док је он имао другачију визију, а то је да деца буду срећна и да живе
свој живот1. Следећи покушај је био у Аустрији где је у идиличном замку на
врху планине отворио школу. Након притисака које је вршило веома
конзервативно католичко окружење Нил је затворио школу, вратио се у
Енглеску и 1923.године основао школу са пет ученика.
Сама школа је смештена у малом трговачком градићу Листону.
Територија школе се простире на 11 хектара шуме и ливада, са доста
некултивисане површине на којој деца могу да се играју. Школа се базира на
алтернативном приступу образовању, формираном на основу идеја њеног
оснивача. У основи школе је идеја да деца треба да имају слободу да одлуче за
себе како желе да проведу своје време у школи.
1
Summerhill History (summerhillschool.co.uk)

2
 Током времена школа се развијала и мењао се број ученика, али ни
једног тренутка се није одустало од основних постулата приликом поступања са
децом. На челу школе, од оснивања па готово до своје смрти је био њен
оснивач. Тренутно се на месту директора школе налази његова ћерка.
Данас је то школа интернатског типа у којој се обавља основно и средње
образовање.

ОПШТЕ ИНФОРМАЦИЈЕ О ШКОЛИ

Сумерхил је демократска школа, организована по сопственим

принципима и својим ученицима пружа смештај, образовање и негу. Обично је
Суммерхилу смештено од 65 до 75 ученика старости од 5 до 17 година и 16
стално запослених. Такође, Суммерхил веома тешко уписује децу старију од 11
година, иако повремено могу да се направе изузеци. 2 Целокупно образовање у
Суммерхилу се најчешће завршава у седамнаестој години, иако појединци могу
да остану још једну годину додатно, уколико они или школа сматрају да је то
најбоља одлука за њих. Поред стално запосленог особља, у рад школе је
укључено неколико учитеља са смањеним радним временом и дуруго особље
чији је задатак да обезбеде да живот у школи одвија неометано. Суммерхил је
једна мала заједница деце и одралих који живе заједно и која деле исте
вредности3. Веома често сами себе називају Суммерхилијанцима.
Приликом уписа у школу, не постоје формални услови и конкурс. Већина
информација о деци се прикупи на приступним формуларима, а о самом
пријему у школу се одлучује након састанака и разговора са децом и
родитељима.
Родитељи деце у интернату немају право на директно уплитање у живот
и пословање школе. Већини родитеља, Суммерхил је био избор за дете зато што
верују у филозофију школе, док је једном делу био избор након разочарења у
конвенционално образовање. Право на посете је ограничено и родитељи могу да
посећују децу током семестра само на дане викенда који им је додељен. Такође
у току тог додељеног времена имају право да разговарају са запосленима у
школи и да присуствују школском састанку. Деца добијају три викенда у току
2
The Very Basics - Information for Parents (summerhillschool.co.uk)
3
The Very Basics - Information for Parents (summerhillschool.co.uk)

3
сваког семестра за посете. Након прихватања у Суммерхил, деца долазе у
интернат на почетку сваког семетра и то у септембру, јануару и априлу.
Распусти се користе за путовање кући и они су углавном распоређени око
празника и то четири и по недеље за Божић, четири недеље на пролеће и девет
недеља свако лето.
Иако споља у потпуности делује као слободна и неорганизована школа, или
како је неки виде школа по принципу „ради шта ти је воља“ 4, Суммерхил је ипак
више структуиран него што изледа. (Chamberlin 1989)5.

ФИЛОЗОФИЈА ШКОЛЕ

Филозофија школе је да дозволи слободу појединца, где је свако дете у

могућности да одабере сопствени пут у животу и да кроз искуство одреди
ствари којима жели да се бави и да постане особа каква жели. Школа сматра да
ова филозофија води ка самопоуздању и потпуном прихватању себе као бића.
Све ово се обавља унутар система који су направљене у школи, кроз састанке и
самоуправљање. Нарочито се инсистира да се прави разлика између давања и
разликовања између слободе и дозволе. Сви ови елементи су у самој сржи
филозофије школе и свакодневног искуства школског особља и ученика.
Од самог оснивања Суммерхила 1921.године, па на даље такав начин
рада на образовању и развоју детета био предмет расправа. Ова филозофија је
своју популарност стекла нарочито крајем 1960их и 1970их година када је
постала „трансатлантски“ култ. Овај трансатлантски култ се развио када су
Нилове књиге доживеле своје америчко издање и тиме ставио Суммерхил у
пажњу шире јавности односно када је Нил прихваћен од стране стручних
кругова из области образовања, а након тога и медија. Та популарност је дошла
у правом моменту јер је 1961. године школа имала веома великих финансијских
проблема и била на ивици опстанка. Те године школа је имала свега 25 ученика.

4
“Ради шта ти је воља“ је етикета која је још увек актуелна када се поглеа литература у вези
Смерхила.
5
Чемберлинов став о образовању и слободи се супритставља Ниловом концепту
индивидуализма и запостављању социјалних структура. Сматра да је Нил до екстрема
либералан у ставовима и каже:“слобода да се изабере којом путем да се иде, шта да се учи и који
циљ да се прати је неодговарајући метод за децу чије интелектуалне способности још увек нису
довољно развијене“ (Chamberlin, R. (1989). Free children and democratic schools. A philosophical
study of liberty and education. New York: Falmer.: страна 110).

4
Прекретница у сталној борби за опстанак школе је када је порасла популарност
Нилових идеја у Америци. Само 1969.године у Америци је продато преко
200.000 примерака његове кнњиге, што је омогућило школи да настави са радом
и обезбедило финансијску независност. Када је доживео међународно признање
и потврду свог рада Нил је био у средини својих осамдесетих година.
Седамдесетих година прошлог века су широм Амерке почеле да се појављују
„плагијати школе“6. То је, пак, са друге стране одсликало и утицај који је Ниел
наптавио на свет, што се даље одсликало на међународни састав ученика који
похађају Суммерхил. Око две трећнине ученика (углавним из Холандије,
Немачке, Кореје, Јапана и Тајланда) говоре енглески као додатни језик. Чак и
сада када је такав модел прихваћен, у циљу промовисања демократског
образовања и начина живота, директор, повремено и остали наставници, па чак
и ученици излазе из школе како би држали говоре о оваквом начину школовања.
Сам Нил, као оснивач школе није био претерано заинтересован за разне
теорије, већ за спровођење сопствених идеја у пракси. Из тог разлога је
Суммерхил постао прави прави пример његових идеја спроведених у дело. Сама
школа, тренутно себе описује као „најстарију демократију у свету"7. Такав
приступ остао је непромењен од оснивања до данашњих дана. Због своје
филозофије и другачијег начина рада ни једна школа у Великој Британији није
толико надзирана од стране државног инпектората и толико критикована као
Суммерхил.
Сама филозофија школе је оно што је одваја од свих осталих, а то је да
деца уче најбоље када су ослобођена принуде. Та филозофија је промовисана од
стране Нила и послужила је прилком дефинисања новог система у основном
образовау где је дете центар пажње, такозвано дете-центрични приступ. 8
У
Сумерхилу сва предавања су опциона и ђаци су слободни да бирају шта да раде
са својим временом. Нил је основао Самрехил у убеђењу да „је функција детета
да живи суопстевни живот – а не живот који су његови анксиозни родитељи
мисле да треба да живи, не живот у складу са циљем онога ко пружа образовање
и који мисли да зна најбоље.“9

6
Bailey, Richard (2013). A. S. Neill. London: Bloomsbury. ISBN 978-1-4411-0042-9
7
www.Summerhillschool.org
8
Selleck, R. J. W. (1972) English Primary Education and the Progressives, 1954-1939 p156 Routledge
& Kegan Paul London and Boston ISBN 0710072082
9
http://www.summerhillschool.co.uk/teaching-summerhill.php

5
 Принципи и филозофија школе се најбоље види из Опште политике
Суммерхила, која је дата у тексту испод:
„ 1. Да обезбеди избор и могућности која допуштају деци да се развију у складу
са сопственом темпом и да прате своја сопствена интересовања. Сумерхил нема
за циљ да произведе један посебан тип младе особе, са одређеним, процењеним
вештинама или знањима, али има за циљ са пружи окружење у коме деца могу
да дефинишу ко су и шта желе да буду.
2. Дозволити деци да буду ослобођена од наметнутих или обавезних
процењивања, дозвољавајући им да развију сопствене циљеве и осећај
постигнића. Деца би требало да буду ослобођена од притиска да се ускладе са
вештачким стандардима успеха који се предоминантно базирају на теоријама
учења и академских достигнућа.
3. Дозволити деци да буду потпуно слободна да се играју онолико колико то
желе. Креативна и маштовита игра је есенцијални део детињства и развоја.
Спонтана, природна игра поткопана или преусмерена од стране одрасилих у
„искуство учења“ за децу. Игра припада деци.
4. Дозволити деци искуство пуног опсега осећања ослобођених од осуде и
уплитања одраслих. Слобода да донесу одлуке увек укључује ризик и захтева
вероватноћу негативних резултата. Очигледно негативне последице као што су
досада, стрес, љутња, разочарење и неуспех су неизбежан део индивидуалног
развоја.
5. Дозволити деци да живе у заједници која их подржава и где су одговорна за:
слободу без ограничења да буду оно што јесу и да имају снагу да мењају живот
заједнице кроз демократске процесе. Сви појединци стварају сопствени сет
вредности базиран на заједници у оквиру које живе. Суммерхил је заједница
која преузима одговорност за себе. Проблеми се дискутују и решавају кроз
отвореност, демократију и друштвену акцију. Сви чланови заједнице, одрасли и
деца, без обзира на старост, су једнаки у оквирима овог процеса.“10

ЖИВОТ У ШКОЛИ

10
Summerhill General Policy Statement.pdf (summerhillschool.co.uk)

6
 Иако је „слобода“ прва слика која се добија о Суммерхил школи,
одређена ограничења постоје. У школи постоје невидљиве границе, јаке
контроле, обавезујући договори и ритуали искупљења као и сет јавних казни.
Ове мере су благовремене, делотворне и неопходне приликом регулисања
прихватљивих начина за суживот. Сва ова ограничења су постављена да делују
споља на унутра, односно да притисак врши цео систем на појединца и тиме се
регулише понашање приликом стварања односа, док се при томе не ускраћује
могућност промене и отпора. Сумерхил школа је развила моћан механизам за
стварање дисциплине изнутра, али без принудних механизама који су
карактеристични за обичну школу. Цео систем је направљен тако да постоји
читав вртлог у коме су деца ангажована, и када је дете једном у систему више
нема изласка.
На првом месту постоје правила сигурности која се тичу пливања, вожње
бицилка и пушења. Постоји аутоматска казна за не распремање кревета, као и
вожњу туђег бицикла без дозволе, псовања током посете граду, лошег
понашања у биоскопу, пењања на кров као и бацања хране у трпезарији.
Слобода деце је ограничена приликом организације соба у којима спавају,
избора менија или приликом запошљавања или отпуштања особља. Сам оснивач
школе је задржао за себе право вета на само на одређеним казнама, док су
готово све одлуке у вези казни пренете на заједницу и тиме је још више појачан
притисак. На пример, када је ученик ухваћен да пуши, Нил је рекао ода он не
може да га казни, само заједница може, али да он има право да му не одобри
даље школовање у Суммерхилу ако не жели да живи такав начин живота.11
Свакодневним животом школе се управља на школским састанцима који
се одржавају два пута недељно. Школски састанци се користе да донесу,
потврде и измене све школске законе, и они чине основ на коме се формира
структура очекивања заједнице, како особља тако и ученика.
Обзиром на то да деца могу сама да контролишу своје време, они могу да
учествују и у управљају школском заједницом. На састанцима особље и
ученици имају једнако право гаса приликом доношења одлука које се тичу
њиховог свакодневног живота и потпуно су равноправни да учествују у
расправама око важних ствари и у креирању школских закона. Правила која се

AA. S. Neill, Summerhill, Harmondsworth, Penguin Books Ltd, 1968, and. R. Hemmings, Fifty
11

Years of Freedom, London, Allen & Unwin, 1968, страна 53.

7
договоре на састанцима су веома разнолика и иду од одлучивања о времену које
је прихватљиво за одлазак на спавање, преко понашања у учионицама па до
давања дозволе за разголићеност на базену.
Сумерхил је готово савршено транспарентан, готово без тајни. Деца
верују уда постоје неке, али у ствари не постоје тајне тако да се не може десити
злоупотреба и свака ситуација се износи на састанак где се о њој разговара и где
се решава. Границе, видљиве и невидљиве су веома чврсто постављене између
ученика и месног становништва, локалног наставног кадра и међународних
ученика, ограничења посета родитељима12 и скривеним дефиницијама шта је то
нормално.Нико није закључан ни са једне стране, али се границе веома тешко
прелазе.
На састанцима се расправља и предузимају мере у вези нерешених
конфликата13. У тим случајевима састанак се користи као виша инстанца.
Нерешене или озбиљне жалбе могу да диведу до појединачног „довођења“
починиоца на састанак. Свако дете или одрасли, у било којој комбинацији има
право да то уради. Као пример се може усзети случај када је једанаестогодишња
девојчица је објаснила да је циљ састанка био у томе да је доведе то тога да
разуме да оно што је урадила је у потпуности лоше. Мера која је изречена је
било оштро упозорење. У случају да она то поново учини, више неће добити
упозорење, већ ће бити кажњена. Казна може бити веома разнолика и
насумична као што је стављање на листу „Насилника“ 14, нема гледања
телевизије, нема уређаја са екранима и нема социјалних игара. 15 Права снага
ових санкција је у социјалном аспекту а не у материјалном. Састанак учи оне
који су асоцијлании да не могу да се извуку са паролом данас сам несносан и
морам да се смирим и да порадим на својим односима и што више ученик
покушава да избегне решавање проблема, притисак на састанку постаје све
већи. Такође, постоји веома јасан моменат убеђивања као и јавног
посрамљивања у овом акту, али без елемената «жртвеног јагњета». На
практичним примерима, који се базирају на случајевима који се дискутују,
12
Није постављен конкретан лимит, али посете су обично ограничене на „tri пута у ссеместру“ у
тачно договореним данима. У супротном то ремети целокупан живот заједнице уколико људи
долазе и одлазе“.
13
За случајеве које не може да реши обутсман, састанак се користи у својству суда и ту се
дискутује о кривици, изричу мере и казне
14
Листа насилника, не значи да је неко насилник, то значи да је неко само мало строжије
кажњен. То значи да не можеш да користиш уређаје са екранима, не можеш да идеш у град
15
Heather Piper ,The Touching Example of Summerhill School, страна 5

8
састаак има за циљ увођење дисциплине и усађивање смисла за добро и
погрешно. Кроз понављање и дискусију, развија се осећај за исправност и
одговорност. Деца се наводе да размишљају о поступцима својом главом, као на
пример ако су у дилеми да ли да урежу своје име на зид, потребно је да се
питају «да ли ја то могу да урадим?», и да направе разлику између исправног и
погрешног «о, да могу, или не, вероватније је да не могу».
Такође, постоји могућност, да уколико је нешто од велике важности да
особље и ученици замоле особу која председава састанком за ванредни
састанак. Уколико се заказује ванредни састанак, тада се обавештење исписује
на главној табли пре оброка, тако је цела школа упозната и да сви могу да
присуствују. Проблеми се решавају када настану, и нису унапред одређена нека
уиверзалана правила.
Приликом изгласавања закона и одређивања казни, школски састанак се
води једним од основних Нилових принципа, а то је „слобода, а не дозвола“. Тај
принцип се тумачи на начин да је могуће изаћи у сусрет жељама појединаца све
дотле док се не угрожавају други. На пример, деца могу да псују и користе
ружне речи на територији школе, али називање некога погрдним називом
повлачи санкцију.
Чак и школски закони имају бројне, специфичне изузетке. За пример се
може узети изузетак закон број 48 који гласи: „Фреди може имати штап већи од
себе“.16 На закон 48 постоји још један изузетак који гласи:“ Лен може имати
упаљач, који не прави пламен, већ светли.“17
На састанку се детаљно проучавају сва кршења демократски договорених
правила и уредби против преступника. Састанак као тело има моћ да доноси али
и да укине било који или све законе. Као пример се може узети захтев
једанаестогодишње девојчице која је 2005. године затражила дозволу да запали
ватру у шуми. Закон број 79 каже да је она исувише млада за то: „ Само Шаку и
старијима су дозвољни упаљачи и шибице“. Она се држала своје тврдње: „ ја
сам вична са ватром, потпуна је глупост да ми је потребно да пронађем некога
ко је старији“. На састанку је одлучено да је она довољно одговорна, али је
морала да преузме одговорност да неће палити ватре за другу децу која су

16
Ово правило говори да тренутни закон каже да је нормално имати штап само до нечије
висине.
17
Heather Piper, Alternative Education for the 21st Century (стр.49-64), јануар 2009,DOI:
10.1057/9780230618367_4, страна 11

9
њених година или млађа и/или да их неће пустити да буду надлежни. Чак и они
који су сумњали у њену одговорност су гласали у њену корист18.
До сваког закона се долази након дискусије и гласања и он у сваком
тренутку може да буде опозван.

ОБРАЗОВАЊЕ

Иако је од оснивања школе, већи акценат је стављен на социјални развој

деце, у академском смислу Сумерхил поседује неколико значајних разлика у
односу на класично образовање. Једна од основних разлика је у томе да не
постоји појам школске године или разреда, већ се деца размештају по принципу
својих интересовања и нивоа разумевања одређеног предмета, па се самим тим
и у једном разреду могу наћи деца чија је старосна доб веома разнолика. Тиме
се се дозвољава деци да напредују својом брзином, док је испуњавање
стандарда стављено на друго место.
Следећа разлика у односу на класичну школу је у томе да је похађање
часова добровољно. Иако је већина ученика похађала наставу, у зависности од
своје старости и интересовања, они су бирали да ли ће бити присутни и освоју
длуку доносили без притиска одраслих. Са новим ученицима као и са онима
који имају осећај да им је ускраћено право да изаберу (страх од разреда, стид да
се изразе пред другим, недостатак самопоуздања) ради се посебно и поклања се
посебна шажња и предлажу се мере. Уколико је потребно, ове мере су предмет
разговора на састанку особља и називају се „Листа за посебну пажњу“ 19. Деци је
дозвољено да присуствују састанцима, али се од њих тражи да напусте састанак
када се разговара о појединцима како би се сачувала приватност.20
У школи постоје учионице, где свако дете може да уђе у било које доба
дана и да под одређеним надзором прави било шта. У тим учионицама је већим
делом све направљено или конструисано од стране деце од намештаја до
дрвених играчака.

18
Heather Piper, Alternative Education for the 21st Century (стр.49-64), јануар 2009,DOI:
10.1057/9780230618367_4
19
 "REPORT OF AN INQUIRY INTO SUMMERHILL SCHOOL – LEISTON, SUFFOLK". Self
Managed Learning. 2000. Archived from the original on 4 January 2008. Retrieved 28 January 2008.
20
 Summerhill School Special Education Needs Policy Document,
2014, http://www.summerhillschool.co.uk/downloads/SEN%20Policy.pdf

10
 У вези напредовања у даљем школовању деце, постоји спор између
школе и представника инспекције која је школу надзирала. Сам Ниел је сматрао
да деца која се образују по идејама Сумерхила су боље припремљена за изазове
у животу од деце која су школована на класичан начин. Они ученици који су
жеели да наставе образовање на универзитету су били способни да усвоје
неопходан материјал за испите у знатно краћем року него деца из класичних
школа.Такође, Сумерхил ученици су показали и завидне резултате на
тестовима. Представници инспектората сматрају да деца нису довољно
припремљена за универзитетско образовање, за што нису провела време на
часовима. Постоји довољно материјала да се потркрепе ставови обе стране, али
се може рећи да су представници инспекције били једнострани и одбијали да
прихвате доказе о успешности на тестовима, доказе у разговору са
наставницима и успех деце која су завршила Сумерхил.21
Бројне критике су упућене на рачун академског аспекта Сумерхила.
Једна од њих се односи на то да давање потпуне слободе ученицима шта да уче
може их оставити без сазнања да одређене области постоје, што последично
може довести до тога да се сузи изложеност стварима које су тенутно
„модерне“.22
На почетку рада Сумерхила, није се поклањала посебна пажња
педагошким методама, већ је акценат био на задовољству ученика. Квалитет
наставе није био важан као и квалификација наставног особља, за које је било
довољно да имају довољно харизме како не би нарушавали аутономију детета.
Током времена се изменила пракса на пољу академског образовања и уведени су
одређени стандарди. Методе за учење, нарочито бројчаних и писаних
материјала се размењују од стране запослених. У школи су развијене и методе
за музичко изражавање и извођење као и драмске секције. Цео систем и
методологија је развијена са фокусом на индивидуални развој и флексибилност
приликом одговар на дечије потребе 23. Такође, уведено је годишње оцењивање

21
 Newman, Michael, Када доказ није довољан: слобода бирања насупрот прописаног избора:
Случај Самерхил школе, поглавље 5, уређено од стране Дерек Касем, Емануел Муфти и Џон
Робинсон, идањe 2006, ОУП.
22
 Bailey, Richard (2013). A. S. Neill. London: Bloomsbury. ISBN 978-1-4411-0042-9. Страна 143-
144
23
Summerhill School SEN Policy Pt 4, http://www.summerhillschool.co.uk/downloads/SEN
%20Policy.pdf

11
наставника од стране деце, као и систем правила за очување и процењиванње
квалитета наставе.24

ОРГАНИЗАЦИЈА ШКОЛЕ – СМЕШТАЈ И БРИГА О ДЕЦИ

Деца су смештена у интернату, у једној од пет група. Распоред по

групама се одређује на почетку периода, обично од стране доректора. Постоји
неколико критеријума који одређују како се деца распоређују као на пример:
узраст, понашање и везе са децом другог узраста. У једној соби обично спава
четворо до петоро деце.
Свака од пет кућа у којима су смештена деца има свог старатеља. Улоге
старатеља иду од тога да прате да ли су деца дала веш на прање преко санирања
ситних повреда па до озбиљнијих активности као што је одвођење лекару,
пратња на операцију и пружање емотивне подршке у случају потребе. У
зависности од старосне групе деце, обавевезе обухватају и читање прича за лаку
ноћ, вођење рачуна о вредним стварима као и заузимање за њихове интересе.
Тај старатељ или родитељ куће је члан особља.
У кући која се назива Сан (добила је назив према првобитној намени
зграде, а то је санаторијум), су смештена најмлађа деца и њихов старатељ. Ту су
смештена деца узраста од шест до осам година и имају право да спавају у
собама са децом различитог пола, док је за старије узрасте то забрањено.
Правилима школе та деца су најзаштићенија. Посебно се води рачуна да се не
уплићу у опасне активности и да буду заштићена од било каквог насиља од
старије деце. На састанцима где се дискујује о питањима од важности деца из
ове куће имају право да прва изнесу своје теме и имају право да их неко други
изнесе уместо њих. У «Колиби» су смештена деца узраста од девет до десет
година. «Кућа» је дом за децу од дванаест до тринаест година. «Барака» се
називају две куће, мушка и женска где су смештена деца од тринаест до
четрнаест година. Од деце која су смештена у «Баракама» се очекује да имају
активну улогу у вођењу школе, учествовање на комитетима и вођење састанака.
Деца из ове групе могу имати и улогу омбудсмана приликом решавања спорова.
Млађа деца могу да преузму неке од ових улога ако желе, док је за старију децу
обавезно само неколико активности. Једина обавезна улога за децу из ове куће

24
Сумерхил веб страна о учењу http://www.summerhillschool.co.uk/teaching-summerhill.php

12
је да буду укључена у надзор спровођења казни. «Кочије» зграде су веома
сличне «Баракама», само су веће. Деца у овим кућама имају своје собе и од
њних се очекује да генерално воде рачуна о себи, укључујући и прање веша. Све
ово не значи да деца из ове куће немају свог старатеља, већ да су им са већом
слободом повећане и одговорности.

РЕШАВАЊЕ КОНФЛИКАТА

Генерелно у школи постоје два начина на који се решавају конфликти.

Омбутсман је први ниво решавања проблема. Омбутсман је изабрани члан из
групе старије деце чији је задатак да активно учествује у расправи или
проблему. У насталој ситуацији, коју две стране не могу да реше, једна се
обраћа омбутсману и тражи да се отвори случај. Најчешће се улога омбутсмана
завршава на томе да да упозорење особи која прави проблем. Уколико је
проблем сложенији улога омбутсмана је да буде медијатор између
супростављених страна. Уколико се пак ситуација не реши путем медијације и
уколико се упозорења омбутсмана игноришу, цео случај се износи на школски
састанак.
Други ниво решавања проблема је суд. Суд је школски састанак који се
бави онима који нарушавају правила школе. Као и на класичном суду, постоји
особа која износи случај против друге особе или групе особа. Оптужени има
право да се изјасни и да позове сведоке. Уколико не постоји јасан доказ о
кривици, позива се комитет за истрагу. То је најчешће случај за крађу.
Истражни орган има право да претражи ормариће или собе и да испита људе.
Ако је истрага неусшешна, износи се на следећи састанак. У заједници која је
мала, као што је Сумерхил, веома мало догађаја прође потпуно неопажено.
Након утврђивања кривице, састанак мора да предложи казну. У
Суммерхилу не постоје унапред прописане казне и приликом одређивања казне
узимају се у обзир разни фактори као на пример: озбиљност преступа, намера
која стоји иза почињеног преступа, последице по другу децу, кајање и
понашање током састанка и да ли је преступ учињен једном или више пута.
Сумме казне се крећу од упозорења, новчане казне, губљења одређених
повластица (на пример: последњи добија оброк или забрана напуштања

13
територије школе) или радна казна 25. Најчешћа казна у случају крађе је враћање
украденог предмета. У случају да онај који је починио дело крађе не поседује
предмет, истражује се где је прослеђен предмет и одређује се строжија казна.

ЗАКЉУЧАК

Склоп деце у Суммерхилу је исти као и у било којој другој другој школи.
Суммерхил није школа за проблематичну децу. То је школа која има могућност
да дозволи деци да искусе емоције, социјални и интелектуални развој и што
даље има јак утицај на самопоштовање и позитиван лични развој. Ипак,
Суммерхил није чудотворац. Иако се у пракси показало да школа има веома
добре резултате у раду са специфичном децом, не постоји неки чаробни лек.
Нека деца, која при доласку у школу имају одређених проблема, ће ипак морати
да се позабави њима чак и у одраслом периоду.
Можда и најважнији део живота у Самрехилу, а што је и значајна
разлика у односу на друге школе је та да ученици предлажу и спроводе законе
како би осигурали исправно вођење школе, своју сопствену риватност и права
других. О законима се одлучује демократски, где свако дете и сваки учитељ има
по један глас. Тај демократски механизам школе је ефективнији за развој детета
од било којих јасно постављених правила и процедура. Способност да се
одлучује за самог себе је веома важна у развоју одговорности. Одговорност се у
случају Самрехила вежба и спроводи у пракси, а не учи се из књиге и по
унапред одређеној дефиницији.
Доста деце која похађају Сумерхил је упозната са класичним методама
школовања. Чак шта више, многи од њих нису успели у тим школама, па их је
тај „неуспех“ и довео до Суммерхила. Многи од њих су били жртве насиља у
класичном систему образовања, где су морали да се уклапају по сваку цену у
систем који им не одговара. Стога је можда и највећа предност Суммерхила то
што ученици могу да буду оно што јесу и без бојазни на последице.
Стога је мој закључак да је Сумерхил веома прецизан и јасан систем са
веома добро развијеним механизмима за производњу јаких индивидуа.

25
 The School Meeting—interactive page Archived 24 July 2010 at the Wayback Machine, Summerhill
School. Retrieved 24 June 2010.

14
15
ЛИТЕРАТУРА

1. Summerhill History (summerhillschool.co.uk)

2. Chamberlin, R. (1989). Free children and democratic schools. A philosophical
study of liberty and education. New York: Falmer
3. Heather Piper ,The Touching Example of Summerhill School
4. "REPORT OF AN INQUIRY INTO SUMMERHILL SCHOOL – LEISTON,
SUFFOLK". Self Managed Learning. 2000. Archived from the original on 4
January 2008. Retrieved 28 January 2008.
5. The School Meeting—interactive page Archived 24 July 2010 at the Wayback
Machine, Summerhill School. Retrieved 24 June 2010.
6. Bailey, Richard (2013). A. S. Neill. London: Bloomsbury. ISBN 978-1-4411-
0042-9. Страна 143-144
7. Heather Piper, Alternative Education for the 21st Century (стр.49-64), јануар
2009,DOI: 10.1057/9780230618367_4

16