Прикахз књиге “Слободна деца Самерхила”

Књигу “Слободна деца Самерхила”, у којој је описан начин рада једне

јединствене и неуобичајене школе, написао је њен оснивач, британски педагог
Александар С. Нил. Самерхил је школа која представља једну од најзначајнијих
експеримената реформне педагогије. Школа је у то време критикована због лошег
квалитета учења и претераних анархистичких идеја. Основана је у Немачкој 1924.
али је због својих начина предавања убрзо забрањена и тад се ова школа сели у
Енглеску и ту опстаје задржавајући свој ранији карактер и циљеве.

Поставке наставе и учења на којима почива Самерхил и њени

принципи.

Књига је написана да нам представи школу Самерхила која је другачија од

других школа. Главни принцип ове школе јесте срећа. Шта то значи? Александар
Нил је користио хипотезу да је боље бити срећан човек али не и академски
образован него несрећан човек и академски образован. И ово се показало као
тачно јер су деца излазила из ове школе познавајући праве вредности и принципе,
бавећи се својим занимањима на најбољи начин који су знали и најбитније,
радећи оно што воле, бивали су срећни. Нил је децу у овој школи пуштао да се
сама развијају и развијају праве вредности и норме и према овој књизи то је дало
много успеха. Према принципима на које се сводила школа Нил није кажњавао
децу већ су то чинила друга деца, па су тако од малих ногу учили праве вредности
и били ослобођени нервозе што им је дало много позитивних резултата у даљем
школовању. Нил се у овој књизи више пута осврнуо на Сигмунда Фројда и његове
хипотезе о развоју деце и њихвог мишљења и ума. Нил сматра да дете треба да
буде лишено сваке анксиозности па чак и када говоримо о темама које су данас
познате као „теме за одрасле“. Оно што највише привлачи пажњу у овој књизи
јесте како Нил не присиљава ни једно дете да поштује било каква правила или да
разговара о било каквим недоумицама са њим већ она сама то чине а тако деца у
најранијем добу уче да пазе на себе. Нил своје принципе школовања доказује
примерима својих претходних ученика који су и те како постали успешни и срећни
људи.
Тема криминала и како се Нил опходио према деци и лечио их од тога је такође
битан део ове књиге. Није их кажњавао већ им је узвраћао добротом што је у
таквој деци постепено будило поверење у себе али и самопоштовање. Једном је
један дечак покушао да превари Нила рекавши да га је звала његова мајка и да му
он да новац за путовање а да ће му она вратити. Нил је то и учинио а дечак је
направио шта је хтео и Нил га није казнио. Схвативши своју грешку и да је
направио тај несташлук, више га никад није поновио. Оно што Нилова школа
поседује што друге школе не јесте да Нил не дозвољава да га страх паралише.
Родитељи често из страха за своју децу праве огромне грешке и у њих усађују
анксиозност која у Самерхилу нестаје. Принцип школовања више није сведен на
механичко учење већ учење кроз игру и креативу и своди се на то да дете научи
да кроз цео свој живот треба да учи и ради оно што жели јер је циљ ове школе да
деца не буду изолована од стварног живота и заједнице већ да се од малих ногу
социјализују и створе све оне вредости које су потребне за нормално
функционисање у друштву. Оно што деца нису кад изађу из Нилове школе јесте
анкзиозна, несрећна бића већ одрсале задовољне особе спремне за живот.
Волети оно што радиш и тежити ка најбољој верзија себе је нешто што је главни
принцип ове школе. Као један од принципа издваја се и принцип слободе.
Исказивање љубави према деци је врло битно али родитељи често ту љубав
исказују на погрешан начин. Оно што школа Самерхила учи децу а и родитеље
јесте да је битно да свако буде свој и има своје мишљење. То се огледа у томе да
је ова школа свесна да свако има свој пут, своје падове али и успоне. Школа
Самерхила допушта деци да сама увиде оно што је битно и најбоље за њих и
самим тим да изграђују себе. Пошто им је допуштено да већину одлука доносе
сами они имају већу свест о томе како те одлуке утичу на њихов живот. Да ли је
заправо самосталност кључ школовања? Да ли су деца сама своји учитељи?
Родитељи и учитељи често узимају своју улогу превише озбиљно и њима почиње
да влада страх што може бити погубно за дечију психу и управо је то оно што ову
школу уздваја од других. Пуштајући децу да направе грешку, да се суоче са
последицама и на тај начин уче из својих грешака представља једну од главних
компонената у формирању њихове личности. Пример за то јесу људи који су
завршили ову школу. Људи који су пре свега срећни и задовољни животом а и
остварени на пословном плану. Када кажемо остварени на пословном плану
мислимо на то да раде оно што воле најбоље што знају. Неки су занатлије а неки
академски грађани али то њима није битно докле год су задовољни собом.
 Организација наставе

Самерхил је школа која се по много чему издваја од других школа. За професоре

и особље Самерхила свако дете је јединствена и непоновљива личност, чији се
ставови и потребе уважавају једнако као ставови и потребе било које одрасле
особе и где се налазе деца чији родитељи желе да она одрасту без дисциплине
која их спутава. Образовање је припрема за живот, код деце треба неговати
потребу за игром и радозналост, никако им не смемо ускратити радост откривања
и савлађивања препрека. Дете не сме увек да се ослања на помоћ других већ се
мора подстицати његова самосталност, она као и одрасли уче оно што желе да
науче. Када говоримо о организацији наставе у Самерхилу пре свега морамо
нагласити оно најбитније, што Самерхил издваја од других школа, а то је да
часови нису обавезни те да их деца својевољно похађају. Распоред часова се
излаже сваког тромесечја. Мања деца обично проводе цело пре подне са својим
учитељима. Часови трају до један сат а поподне је потпуно слободно. Уторком
увече наставно особље и старији ученици слушају Нилово предавање из
психологије а млађи држе разне читалачке часове. Ако деца не похађају наставу
редовно, и ако нису у обавези то да раде, може доћи до негодовања друге деце
јер заостају са градивом и самим тим коче рад других, редовних ученика. За ручни
рад не постоји распоред часова. Деца праве оно што желе а то су углавном
играчке. У свом излагању о настави у Самерхилу писац тврди да су књиге
најневажније помагало у школама. Млади треба да се играју, пребукирани
непотрбним информацијама које им се намећу, не стижу да стекну одговарајуће
ставове о животу који ће им касније бити преко потребни. Уџбеници из којих уче
немају везе са људским карактером, самоопредељењем и љубављу, не развијају
социјалну и емоционалну интелигенцију, што су јако битне ствари за развој једне
младе личности. Самерхил се супротставља уобичајеном школском плану и
програму. Сматрају да просечно дете не гаји претерана интересовања за
математику, историју, географију, природне науке, књижевност. Као доказ ове
тврдње наводе да се сваки нови ученик највише радује томе што у Самерхилу ови
предмети нису обавезни. Без икакве потребе за омаловажавањем учења, аутор
наглашава да би учење требало да буде смишљено кроз игру, не смемо
дозволити да оно гуши креативност. Креативне личности уче оно што жела да уче.
Поред регуларних часова, Нил је такође држао и приватне часове ученицима који
су то тражили. Они нису изгледали као типични приватни часови, Нил је настојао
да се кроз разговор приближи деци, са некима би чак и пушио. На тај начин
успевао би да покаже деци да су равноправна са њим и да немају чега да се
плаше, када то успе да уради, учење не представља никакав проблем за децу.
 Учење, права ученика и избори учења

Школа је оформљена тако да одговара детету, а не да дете одговара школи. Из

овога можемо закључити да деца имају потпуну слободу као и права. Влада
потпуна равноправност између деце и професора. Оно што је врло битно за ову
школу јесте демократија. На седницама учествују професори и деца. На тим
седницама се углавном гласа о питањима која су усмерена на школска правила,
њихову реформу и успостављање нових. Свако има могућност изношења свог
сопственог мишљења. Наставници се пред децом не постављају као ауторитети,
већ су сви једнаки и равноправни и свачији глас има исту вредност. Уколико се
осврнемо на само учење приметићемо да се оно доста разликује од учењу у
традиционалним школама.Учитељи у Самерхилу морају бити креативни и
маштовити. Требају знати на који тачно начин могу подстакнути дечју креативност,
разумети њихове потребе и емоције. Деца у овој школи уче о демократији, животу
у заједници, једнакости, праведности и поштовању других. Нил се води ставом да
је садржај који се учи у регуларним, односно традиционалним, школама траћење
времена и енергије. Учење је само по себи мање важно од личног карактера. Све
оцене, испити и награде, ометају правилан развој личности. Књиге представљају
најневажнији реквизит у школи. Приликом учења сматра се да су детету
неопходни само читање, писање и рачунање. Како Нил наводи, све остало би
требало да се састоји од алатки, глине, позоришта, спорта, боје и слободе. Свако
дете има има право на избор да ли ће учити или ће се играти. Предавања су због
своје јединствености и креативности код деце подстицала радозналост, због тога
су многа деца уместо играња бирала учење. Овакав облик учења је доста помогао
у оспособљавању деце и њиховог карактера. Учење није било засновано на
сувопарном принципу већ се учило кроз игру и забаву.

Шта значи бити слободан? У неком идеалном свету то значи радити шта хоћеш,
кад хоћеш или како хоћеш. Слобода нам даје могућност да радимо оно што нас
чини срећним и задовољним, а да притом не остављамо негативан утицај на
друге. Нилова школа имала је посебан циљ, који је успео да се одржи и дан данас.
Циљ школе је срећа деце. Знање није било толико вредновано као у осталим
школама, у Самерхилу се вредновала креативност, жеља за променом, слобода
говора и исказивања сопственог мишљења. Још једна битна ствар коју су научили
у овој школи јесте право на сопствени избор и одлучивање.

-Марија Баштовановић 2022/0212

-Ања Богдановић 2022/0215
-Анђела Ристић 2022/0018