Departman za pedagogiju

Prevod Predkolsko vaspitanje i obrazovanje u Luksemburgu Vrti Pilii

Mentor:

Student:

Sadraj

1. Predkolsko vaspitanje i obrazovanje u Luksemburgu................................................3 1.1. Rano obrazovanje.........................................................................................4 1.2. Predkolsko obrazovanje...............................................................................6 2. Deji vrti Pilii........................................................................................................6 Literatura..........................................................................................................................10

1. Predkolsko vaspitanje i obrazovanje u Luksemburgu

2

Luksemburg je mala zemlja (od oko 2.586 m ), okruena Nemakom na istoku, Belgijom na zapadu i Francuskom na jugu. Prema politikom sastavu, ona je ustavna monarhija. Specifinost ove zemlje je u viejezinosti tri administrativna jezika (luksemburgki, francuski i nemaki). Svi aspekti obrazovanja podleu zakonima drave i propisima ministarstva. Osnovna kola je obavezna i besplatna, obuhvata uenike u dobi izmeu 4 i 16 godina. Dana 21. januara 2009. Stvoren je novi okvir za predkolske ustanove i osnovne kole, lokalno poznat kao "cole fondamentale" (elementarne koli). Glavni cilj ove reforme je poboljanje stope uspeha pruanjem nastavnicima potrebnu autonomiju kako bi prilagodili svoje metode nastave potrebama uenika. Od sada, svaka kola e imati sredstva za razlikovanje svojih naina nastave, odluiti i provesti pojedinanie inicijative dostignu standard kompetencija i da idu dalje. Srednjokolsko obrazovanje u Luksemburgu podeljeno je u dva dela: Opte srednje obrazovanje Tehniko srednje obrazovanje. kako bi se omoguilo uenicima da

Nakon osnovne kole, deca su usmerena jedni prema drugima. Srednje obrazovanje traje sedam godina, dovodi do diplome iz srednje kole i pripreme za univerzitetske izbora orijentacije. Glavni cilj je da se uenici opte, drutveno, tehniko i struno usavravanje. Predkolsko i osnovnokolsko obrazovanje ine deo celine koji predstavlja Elementarna kola ("cole fondamentale) podeljena na 4 ciklusa: 1. Ciklus 3 do 5 godina 2. Ciklus 6 do 7 godina 3. Ciklus 8 do 9 godina 4. Ciklus 10 do 11 godina studije uenika. pruajui im Tehniko srednje obrazovanje ukljuuje razliite planovi, a i traje od 6 do 8 godina zavisno od pripremi za radni vek, dok

U tabeli je prikazana organizacija osnovnog obrazovanja (enseignement primaire).

Osnovno obrazovanje
Uzrast 3+ 4+ Status OPCIONALNO 1 Ciklus Rano obrazovanje Predkolsko obrazovanje

OBAVEZNO
6+ 8+ 10 + 2 3 4 Osnovno obrazovanje

Prvi ciklus se sastoji od ranog vaspitanja i obrazovanja i predkolskog vaspitanja. Drugi, trei i etvrti ciklus odgovaraju osnovnom obrazovanju, a svaki od njih traje po dve godine. Jezici igraju vanu ulogu u luksemburki kolski sistem. Nemaki, francuski i luksemburki su obavezni i oko 50% vremena u koli provode uei jezike. Uloga jezika u kolskom sistemu je dvojaka. S jedne strane, jezici su kolske discipline, a sa druge, ona su put komunikaciju, i daju deci pristup znanju. za uenje i

1.1. Rano obrazovanje 4

Rano obrazovanje (ducation prcoce) je predstavljeno kao pilot projekat 1998/1999. za decu od 3 i vie godina. Dok obdanita nisu postala generalno dostupna, to se desilo 2009., optine su mogle same da odluuju da li e ga ponuditi ili ne. Prioriteti su socijalizacija dece i uenje luksemburkog jezika kao i promovisanje dobre socijalne integracije sa svim nivoima drutva. Ono omoguava deci da stimuliu svoju intelektualnu radoznalost, razvijaju ponaanje u kognitivnom, socijalnom i afektivnom smislu. Dakle, rano obrazovanje stavlja naglasak na razvoj jezika, usmenih i socijalnih, fizikih i motornih, emocionalnih, kognitivnih sposobnosti kroz igru, pristup zasnovan na jeziku, prilagoen uzrastu i potrebama svakog djeteta. Za decu imigranata, jedan od prioriteta je upoznavanje s jezikom i kulturom Luksemburga. Takav kontakt sa luksemburkim jezikom ini uenje njemakog lake. To je bitno u okviru obrazovnog sistema Luksemburga, kao i pismenost nastava na njemakom jeziku.

1.2. Predkolsko obrazovanje Predkolsko obrazovanje ( education prescolaire) nije projektovano da saoptava strogo

obrazovna znanja, ono ima za cilj da osigura globalno obrazovanje detetove linosti. Ne postoji promocija dece u punom smislu termina kao to nema kolskog programa. Organizacija je takva da je sve okrenuto i u funkciji deteta, primereno uzrastu i optoj zrelosti. Cilj je, pre svega, pomoi u globalnom razvoju dece, tanije, pomoi u cilju pripreme za glatku integraciju dece iz svih sredina. Predkolsko vaspitanje sadri sledee ciljeve: celokupan razvitak detetove linosti. Nastavnike metode su fokusirane iskljuivo na dete, akcenat je na igri i prilagoavanju na individualne razlike. Nastavnici imaju slobodu da biraju svoje metode i da dozvoljavaju da se uenici samoocenjuju. Usmeni i pismeni ispiti ne postoje. 5

Procena je obino predmet konsultacije sa roditeljima.

Ciljevi Luksemburkog sistema predkolskog vaspitanja su, izmeu ostalih, u borbi protiv drutveno-kulturnih nejednakosti i borbi sa sve sloenijom i osjetljivijom situacijom usled prisustva viejezikog stanovnitva (posebno kao rezultat sve vee imigracije). Prvi vrtii datiraju iz perioda od 1849 do 1850. Prvi koji je osnovan u Luksemburgu (Septfontaines), finansiran je od strane gospodina Boch-Buschmann. On je bio vlasnik luksemburke kompanije grnarija, koja je u to vreme bila jedna od velikih kompanija. U one dane, vrtia su rezultat velikoduni inicijative u korist siromane dece. Prvi javni vrti 4 privatnih kola i 16 javnih kola.

nastao

je 1860. U 1881, bilo je

Prvi zakon koji spominje obdanita je od 20. travnja 1881. Bilo je propisano da je Vlada ovlaena "da osnivaju kole rasadnika uz saglasnost optinskog vea i komisije obrazovanja ". Srednjokolsko obrazovanje u Luksemburgu podeljeno je u dva dela: Opte srednje obrazovanje Tehniko srednje obrazovanje.

Nakon osnovne kole, deca su usmerena jedni prema drugima. Srednje obrazovanje traje sedam godina, dovodi do diplome iz srednje kole i pripreme za univerzitetske izbora orijentacije. Glavni cilj je da se uenici opte, drutveno, tehniko i struno usavravanje. studije uenika. pruajui im Tehniko srednje obrazovanje ukljuuje razliite planovi, a i traje od 6 do 8 godina zavisno od pripremi za radni vek, dok

2. Deji vrti Pilii

U ovom vrtiu ohrabruje se razvoj dece kroz toplu, sigurnu i stimulativnu atmosferu. Vrti nudi okruenje u kojoj deca bivaju negovana pod nadzorom kvalifikovanih i iskusnih radnika. Sve aktivnosti su organizovane u velikom studiu motorikih sposobnosti, gde se deca mogu opustiti, upoznavajui svoje telo i mogunosti. Dan je organozovan tako da sadri puno razliitih aktivnosti i radionica koje ohrabruju decu da ue kroz uitak i otkria. Glavna pravila metodologije poduavanja su sledea: Uenje socijalne vetine: * Podsticanje i poboljanje odnosa s drugima. * Postati sebi dovoljan. * Posmatrajui pravila grupe. Uenje francuskog :

* francuski je jezik nastave. * Maternji jezik svih zaposlenih je francuski. Usavravanje jezika: * Uenje pesmice za decu i poezije. * Sluanje prie i takoer sudelovanje u kreativnom prianju pria. * Istraivanje stvarnog sveta scenarija.

Kreativno pisanje ...

* Prepoznavanje svog imena i imena ostalih iz razreda.

* Osnovno prepoznavanje rei. * Prepoznavanje slova i njihovih glasova. Razvijanje vetina pisanja pomou etke, osetiti olovku i onda olovke. * Razvijanje jetine pisanja rukom pomou crtanja linija, krivulja i petlji.

Uvod u matematiku: * brojanje, asocijacije, uporeivanje, grupisanje, merenje i uvaavanje oblika.

Uvod u tehnologiju: Upoznavanje raunara koja koriste nastavni softver posebno dizajniran za djecu. Razvoj "motorikih sposobnosti" ...

* Razvijanje prostorne koordinacije. * Razumevanje vlastitog tela. * Potovanje druge dece, kontrola vlastitog pokreta.

Plivanje:

* Uvod i upoznavanje s vodom. Poseta bazena za decu od 4 do 6 godina. * Sve materijale (plivaki kostim, kapa za kupanje, pekir, gumeni prsten i sl.) pruaju i brinu kole. Art susret: * Kreativni rad koristei se osnovnim i raznolikim materijalom. * Uenje nekoliko tehnika. * Uvaavanje klasinih i savremenih umetnikih dela. * ou je organizovan na kraju kolske godine kada se predstavljaju proizvodi godinjih projekata sve dece od 3 do 6 godina.

Muzika svest: * Uvoenje i otkrivanje deci melodija, narodne i klasine muzike. Pevanje. * Razvijanje pristupa ritamu. Ples i mimika. * Izrada vlastitih muzikih instrumenata.

Otkrivanje sveta: * Studiranje sveta oko dece i oko kole. * Uvaavanje drugih kultura. * Otkrivanje svojih pet ula. * Razumevanje sezone i kalendar. * Uvaavanje tradicionalnih sveanosti. Izborni predmeti: * engleskog jezika: Upotreba zabavno materijala, ukljuujui pesme i igre, to je blagi uvod na engleskom jeziku. * modernog plesa: zabavan nain kako bi nauili postaviti skupa koordinirane pokrete kroz glazbe. Otvaranje oi ka svetu kolska godina je obeleena raznim zabavama i izletima koji obogauju deteta svetu. To ukljuuje:

* Razne emisije. * Poseta pijaci, pekari itd. ... * Izleti u muzejima.. * Popodne u cirkus. * Dan u umi s igrama. * "Festival svetlosti", etnja sa lampionima od papira. 9

* Kulturne izlobe. *Izleti u grad, ukljuujui posetu poti, eleznikoj stanici, parkova, itd. .. * Studija projekta istraivanja konanih podruja, kao to je gradilite i sl. ...

Interne zabave * Zabava za no vetica sa posebnom minkom i odeom. * Sveti Nikola donosi igrake za grupu. * Tradicionalni boi oko boinog drveta. * 6. januar, Sveta tri kralja. Sva deca su kraljevi za taj dan. Bacanje palainke za Pokladni utorak. * Ples sa crvenim Indijancima u ritmu bubnjeva. * Srednjevekovna sveanost organizovana za sve vitezove i princeze. * Uskrnji zec nee zaboraviti decu. * Marvel na lutkari. * Obrazovne emisije, ukljuujui: DVD i slike. * Svako dete moe odluiti da se proslaviti njegov roendan u okviru grupe..

Zabave na kojim su roditelji pozvani: * Otac Boi donosi deci poklone. * Fancy haljina za karnevalski bal. * Dan otvorenih vrata za roditelje da dou i otkriju rad svoje dece. * Doruak sa porodicom. * Na kraju kolske godine, roditelji mogu otkriti sve "male umetnike".

Literatura:

10

www.poussins@pt.lu; http://www.eurydice.org;

Structures of Education, Vocational Training,and Adult Education, Systems in Europe,,Luxembourg,,2003. (http://www.eurydice.org);

F. Geyer, 2009. The Educational System in Luxembourg /CEPS Special Report/ (http://www.ceps.eu);

www.eucimte.eu/data/.../Needs%20Analysis%20Report%20pdf

11