први слајд

Појединци не прихватају слепо информације које им се дају кроз медије, књиге, образовање или
интернет – сами одлучују које информације ће прихватити као истину.

Људи често виде само део истине, док се „званична истина“ контролише одозго.

Отпор припадника мањина који се не слажу са правилима и праксом која је наметнута може
довести до дисфункције и сукоба.

Дисфункција није искључиво карактеристика мањине (група која се нашла у неповољном

положају) већ и са студентима који припадају већини група чија су очекивања била осујећена као
последица прошлих поступака њихових предака.

Кроз наративе посматрамо преиспитивање учесника о томе шта је мејнстрим, нормално и

легитиманло. Појединци преузимају одговорност својих акција приликом одговарања на питање
шта се сматра исправним, званичним и мејнстрим.

Таква одговорност се не ствара сама од себе – она се производи кроз интеракцију са другим
члановима заједнице.

други слајд

Наративни приступ идентитету бави се и могућношћу промене као и постојаношћу неких

идентитета посредованих релационо кроз наративе.

Појединац добија одговор на питање: „ко сам ја?“ кроз наративе, тако што је уграђен у приче
које конструише у односу са другима.

Вредности играју кључну улогу у формирању идентитета због чињенице да све приче, а посебно
приче о прошлости, имају евалуативну тежину у односу на ликове и њихове поступке и оне
утичу на формирање нашег погледа на Друге.

Формирање идентитета се односи на препознавање и сличности и разлика са Другима, што

може да доведе до помирења у постконфликтним друштвима.

трећи слајд

Пример истраживања:

Две групе људи у оквиру два модела школовања и две заједнице у источној Славонији доводе до
различитих ставова учесника који се односе на релевантност сећања и историје.

Релевантност сећања и историје за идентитет ученика различито разрађују хрватски и српски

студенти који похађају сегрегирани и интегрисани модели школовања.
У интегрисаном моделу - Срби дефинишу свој идентитет у односу на свој родослов као народ
који је живео раштркано и ван граница своје матице, што је њихов положај чинио јединствено
другачијим и тешко уклопљивим у наративи новостворених националних држава. Они виде
званичну историју као средство за ограничавање њиховог деловања и легитимисање њиховог
маргинализованог положаја.

У сегрегираним заједницама - постоји осећај фрустрације и неадекватности у

поступању. Став о студентима учесницима, без обзира на етничку припадност, показује да
једини начин да успоставе мир јесте да се одвоје од историје и јавних дискурса прошлости који
изазивају опресивне праксе. Историја треба да служи као подсетник на прошлост и као
образовно средство, али се често злоупотребљава у јавном дискурсу да би се погоршале поделе
међу различитим групама.

четврти слајд

Постоји више сагласности између две етничке групе у интегрисаном моделу на тему учење
историје заједно, док налази сугеришу да постоји мања спремност за заједничко учење историје
у сегрегираном моделу, посебно међу српским студентима.

Истражујући овај налаз даље кроз отворене одговоре, стечен је значајан увид да сугерисање
већег контакта кроз образовну интеграцију може се посматрати као претња мањинском
идентитету.

Потребно је обезбеди бољи квалитет ангажовања између ове две групе, без обзира на модел, и
сигуран простор за учешће ученика у интерактивним процесим уз ангажовање заједница, пре
свега родитеља и вршњака.

И Срби и Хрвати имају сличну структуру која Нас позиционира као жртве а Њих као агресоре.
Оно што недостаје у школским заједницама и образовним системима јесте консензус око
вредности о томе шта значи учити историју у постнасилним конфликтним ситуацијама.

пети слајд

Предлози шта се може учинити да се сложен систем односа помери из негативног у позитиван
мир у источној Славонији, из угла ученика, родитеља и наставника, пружили су увид у локално
знање које треба узети у обзир.

Један од предлога јесте и промоција заједничких историјских наратива или развој заједничког
замењујућег идентитета.

шести слајд

Кључни став овог истраживања јесте да појединци и даље имају слободу избора и могућност
избора чак и у ограничавајућим околностима негативног мира.

Многи теоретичари тврде да људи не могу да виде целу слику извора и расподеле моћи, већ виде
и прате правила и кодексе, који стварају одређене врсте односа које намеће невидљива елита,.

То доводи до интернализације дисциплинарне индивидуалности и стварања „послушног тела“ ..

Структура намеће одређене обрасце односа кроз дискурсне дисциплине.

Рат је омогућен структуром која промовише институцију рата и дискурса који га легитимишу.
Рат се често легитимише и промовише у друштву јер структура је поставила и наставља да
поставља војну акцију испред мирне акције.

седми слајд

ОДНОС СРБИЈА - КОСОВО