Средња школа ЈУ „ 28.

јуни „
Источно Ново Сарајево
Република Српска

Матурски рад из предмета „Саобраћајна инфраструктура“

Тема: ФУНКЦИОНАЛНИ ЕЛЕМЕНТИ И ПОВРШИНЕ ПУТА

Ментор: Ученик:
Милица Кулина, проф. Миљан Мочевић IV-
5

Источно Ново Сарајево, јун 2022. година

 Садржај
1. УВОД...........................................................................................................................................................................3
2. РАСКРСНИЦЕ И ПРИКЉУЧЦИ...................................................................................................................................4
2.1. Критеријуми за увођење раскрснице или тачке прикључка.........................................................................4
2.2. Врсте раскрсница и прикључних тачака 2.2.1. Намјена раскрсница и прикључних тачака у нивоу........5
2.3. Начела пројектовања раскрсница....................................................................................................................6
2.4. Саобраћајна безбиједност на раскрсницама и прикључним тачкама.........................................................6
3. ДЕНИВЕЛИСАНЕ РАСКРСНИЦЕ И ПРИКЉУЧЦИ.......................................................................................................8
3.1. Основне смјернице за пројектовање прикључака и чворова у више нивоа...............................................8
3.2. Саобраћајна безбједност..................................................................................................................................8
3.3. Саобраћајна пропусност...................................................................................................................................9
3.4. Саобраћајна економичност..............................................................................................................................9
3.5. Вођење саобраћаја (саобраћајном опремом)................................................................................................9
3.6. Основни параметри.........................................................................................................................................10
3.6.1. Улазни подаци..........................................................................................................................................10
3.6.2. Одређивање примарног пута.................................................................................................................10
3.6.3. Пројектна брзина у раскрсници..............................................................................................................10
4. КРУЖНЕ РАСКРСНИЦЕ.............................................................................................................................................11
4.1. Карактеристике кружних раскрсница............................................................................................................11
4.1.1. Посебне карактеристике кружних раскрсница.....................................................................................11
4.1.2. Предности и недостаци...........................................................................................................................11
4.1.3. Безбједност саобраћаја на кружним раскрсницама.............................................................................13
4.2. Категорија кружних раскрсница.....................................................................................................................14
4.2.1. Подјела кружних раскрсница према намјени.......................................................................................16
4.2.2. Подјела кружних раскрсница према броју кракова..............................................................................16
5. АУТОБУСКА СТАЈАЛИШТА.......................................................................................................................................17
5.1. Аутобуска стајалишта на путу........................................................................................................................17
5.2. Аутобуска стајалишта поред пута...................................................................................................................18
6. ОДМАРАЛИШТЕ.......................................................................................................................................................19
7. ПАРКИРАЛИШТА......................................................................................................................................................20
8. ЗАКЉУЧАК................................................................................................................................................................22
ЛИТЕРАТУРА.................................................................................................................................................................23

2
1. УВОД

Раскрсница је мјесто укрштања два или више путева у друмском саобраћају. Раскрснице
могу бити у нивоу (раскрсница са семафором или без њега и кружни ток) и ван нивоа
(надвожњак, подвожњак и петља). У ком је раскрсница нивоу зависи од разлике
надморске висине путева који се укрштају на месту где се укрштају. Постоји шест врста
раскрсница а то су: раскрсница без семафора, раскрсница са семафором, кружни ток,
надвожњак, подвожњак и петља. Све ове раскрснице се разликују по нивоу,
безбиједности, практичности и могућности и трошковима за изградњу. Поред раскрсница
у нивоу се углавном налазе пијешачки прелази.

У овом раду ћу прво рећи нешто о раскрсницама уопштено, затим други и трећи дио ћу
посветити денивелисаним и кружним раскрсницама. На крају ћу обрадити паркинг
гараже.

3
2. РАСКРСНИЦЕ И ПРИКЉУЧЦИ

2.1. Критеријуми за увођење раскрснице или тачке прикључка

Постоји неколико критеријума за увођење раскрснице или тачке прикључка, који се по

својој природи разликују. Стога, приликом утврђивања примјерености увођења нове
раскрснице потребно је провјерити усклађеност са сљедећим критеријумима: 1
- Функционални критериј;
- Критериј пропусности;
- Просторни критериј;
- Саобраћајно-безбједносни критериј.
Функционални критериј
Под функционалним критеријем се подразумијева прикладност локације и положаја
предвиђене раскрснице у глобалној путној мрежи неког насеља, с обзиром на њену
функцију и значај. Дакле, ријеч је о процјени локације и врсте предвиђене раскрснице са
становишта њене функције (намјене/значаја).
Критериј пропусности
Под критеријем пропусности подразумијева се обезбјеђење нивоа саобраћајне
пропусности предвиђене раскрснице на крају планираног периода као и одговарајућа
контрола и одабир елемената раскрснице (број саобраћајних трака, провјера потребе за
тракама за усмјеравање, одабир начина за усмјеравање саобраћајних токова).
Саставни дио процјене критерија који се односе на саобраћајну пропусност раскрснице у
урбаном подручју је провјера удаљености од претходне до сљедеће раскрснице и
провјера критерија постављања раскрснице између двије постојеће (или планиране)
узастопне раскрснице.
Усљед чињенице да су раскрснице ометајући елементи који утичу на саобраћајни ток,
потребно их је међусобно што је могуће више удаљити на путевима виших категорија.
Даље у тексту приказујемо препоручене удаљености између раскрсница у нивоу, које
произилазе из опште функције раскрсница, њихове намјене и значаја у глобалној путној
мрежи, карактеристика управљања саобраћајем, као и захтјева који се односе на
саобраћајну сигнализацију (усмјеравајућу – "путоказна" сигнализација).
Изван урбаних подручја удаљености између раскрсница – до обима до којих их је могуће
слободно изабрати – треба да буду одређене тако да је између раскрсница могуће
1
Смјернице за пројектовање, грађење, одржавање и наџор на путевима књига и: пројектовање дио 1:
пројектовање путева поглавље 3: геометријски елементи пута сарајево/бања лука 2005.

4
испуњавање захтјева који произилазе из минималне удаљености за претицање или
жељене удаљености за претицање. У случају да испуњавање горе наведених захтјева није
могуће, потребно је провјерити могућност удруживања појединих парова раскрсница
(такозвани "пар раскрсница") као и дионица између појединих раскрсница или је парове
раскрсница потребно формирати тако да је на њима омогућено претицање.
Просторни критериј
Врста и начин расподјеле саобраћаја на раскрсницама и прикључним тачкама у нивоу,
број саобраћајних трака, извођење трака за усмјеравање утичу на избор пројектно-
техничких елемената раскрснице као и на употребу простора који је потребан за
извођење раскрснице. Дакле, ријеч је о провјери прикладности простора за извођење
предвиђене раскрснице са елементима који одговарају критерију пропусности.
Саобраћајно-безбједносни критериј
Саобраћајно - безбједносни критерији се односе на процјену нивоа саобраћајне
безбједности предвиђене раскрснице, које би понудили предвиђена врста и начин
расподјеле саобраћаја, употребљени пројектно-технички елементи раскрснице и
расположиви простор. Дакле, ријеч је о процјени употребљених елемената за
испуњавање функционалних и просторних критерија и критерија који се односе на
пропусност, са становишта саобраћајне безбједности.
Горе наведене глобалне критерије потребно је провјерити без обзира на чињеницу да ли
је ријеч о реконструкцији или новоградњи. Значај и редослијед наведених глобалних
критерија зависи од стварних околности и разликује се од случаја до случаја.
2.2. Врсте раскрсница и прикључних тачака

Намјена раскрсница и прикључних тачака у нивоу

Намјена раскрсница и прикључних тачака у нивоу је омогућавање безбједне, удобне, брзе

и економичне расподјеле (укрштање, преплитање, удруживање или одвајање)
саобраћајних токова.
Расподјела саобраћаја на раскрсницама
На чвориштима, раскрсницама и прикључним тачкама у нивоу или у више нивоа, у
зависности од значаја раскрснице у путној мрежи, тј. од категорије путева који се
укрштају, употребљавају се сљедеће расподјеле саобраћајних токова: 2
- Просторна расподјела:
- Хоризонтална подјела;
- Вертикална подјела;
2
Смјернице за пројектовање, грађење, одржавање и надзор на путевима књига 1: Пројектовање; дио 1:
Пројектовање путева ; поглавље 4: Гункционални елементи и површине пута; Сарајево/Бања лука 2005.

5
 - Временска подјела.
Просторна подјела саобраћајних токова утиче на грађевинско-техничко обликовање
раскрснице, а временска подјела утиче на саобраћајно-техничко уређење раскрснице.
Хоризонтална подјела се изводи додавањем посебних саобраћајних трака у нивоу
раскрснице, усмјеравајући на тај начин поједине саобраћајне токове.
Вертикална подјела се изводи довођењем у правац појединих саобраћајних токова на
различитим равнинама – нивоима, чиме се елиминише укрштање саобраћајних токова.
Временска подјела представља вјештачки прекид појединих саобраћајних токова, са
намјером да се у наведеним токовима створи довољна временска празнина коју
употребљавају возила из другог саобраћајног тока. Временска подјела се изводи
свјетлосним сигналним уређајима или је изводи саобраћајни полицајац.
Врста и начин расподјеле саобраћаја на раскрсницама и прикључним тачкама у нивоу
утичу на избор пројектно-техничких елемената ракрсница као и на утврђивање
саобраћајно-техничких елемената и опреме раскрснице.
Саобраћајно-технички елементи (број саобраћајних трака, потреба за тракама за
усмјеравање, начин вођења саобраћајних токова) су предмет посебне смјернице.
2.3. Начела пројектовања раскрсница

Раскрснице и прикључне тачке су површине на којима се саобраћајни токови укрштају,

прикључују, одвајају или преплићу, те стога морају бити пројектовани тако да се
конфликти између учесника у саобраћају појављују што је рјеђе могуће те да су у исто
вријеме саобраћајни токови губе што је могуће мање. Наведена два услова морају бити
испуњена са што је мање могуће финансијских средстава.
За реализацију горе наведених начела употребљавају се сљедећи општи принципи
пројектовања раскрсница у нивоу:
- Услови вожње на раскрсницама треба да што је више могуће буду једнаки условима на
дионици пута прије раскрснице;
- Услови саобраћајне безбједности на раскрсници треба да буду оптимални;
- Пропусност раскрснице не смије утицати на пропусност дионице између двије узастопне
раскрснице.
2.4. Саобраћајна безбиједност на раскрсницама и прикључним тачкама

Конфликтом на раскрсници или прикључној тачци сматра се сваки догађај настао

приликом вожње на раскрсници, гђе усљед неправилног реаговања или нереаговања
једног или више учесника у саобраћају може доћи до опасног догађаја – саобраћајне
6
несреће. Конфликт може или не мора да се оконча саобраћајном несрећом. У случају да
се не оконча саобраћајном несрећом, наведени догађај називамо "скоро несрећа".
Конфликти на раскрсницама и прикључним тачкама се углавном догађају на унапријед
познатим мјестима које називамо конфликтне тачке. Конфликти у подручју раскрсница
или прикључних тачака се углавном јављају у тачкама гдје се саобраћајни токови
пресјецају, дијеле (одвајају), удружују или преплићу. У складу са тим, конфликтне тачке се
дијеле на тачке:3

 Укрштање
 Одвајање
 Удруживање
 Преплитање
Теоретски, број конфликтних тачака зависи од врсте раскрснице и броја прикључних
кракова раскрснице, као и од других фактора (саобраћајног оптерећења раскрснице,
мјера које се употребљавају за каналисање раскрснице, броја трака на кружном коловозу
кружне раскрснице…). Подручје раскрснице или прикључне тачке, које је ограничено
спољашњим конфликтним тачкама, назива се конфликтним подручјем. Теоретски,
четворокрака раскрсница двосмјерних путева има 32 конфликтне тачке (16 укрштања, 8
одвајања и 8 удруживања), док кружна раскрсница са једном траком има само 8 тачака
нижег реда (4 одвајања и 4 удруживања) (Слика бр. 1).

Слика бр. 1 – Конфликтне тачке на четверокракој раскрсници

Избор: Смјернице за пројектовање, грађење, одржавање и надзор на путевима књига 1:
Пројектовање; дио 1: Пројектовање путева ; поглавље 4: Гункционални елементи и површине
пута; Сарајево/Бања лука 2005. str. 56

3
Смјернице за пројектовање, грађење, одржавање и надзор на путевима књига 1: Пројектовање; дио 1:
Пројектовање путева ; поглавље 4: Гункционални елементи и површине пута; Сарајево/Бања лука 2005.

7
3. ДЕНИВЕЛИСАНЕ РАСКРСНИЦЕ И ПРИКЉУЧЦИ
3.1. Основне смјернице за пројектовање прикључака и чворова у више нивоа

Прикључци и чворови морају бити изведени тако да испуњавају сљедеће основне

захтјеве:
- Прилагођавање прикључка категоријама путева у мрежи у циљу постизања јединствених
услова вожње, као и јединствених услова саобраћајних операција на дужим дионицама
пута;
- Обезбјеђење саобраћајне безбједности свих саобраћајних функција прије, на и послије
путног чвора;
- Саобраћајна пропусност појединих елемената прикључка или чвора, као и укупна
пропусност цјелокупног прикључка или чвора у више нивоа мора да одговара
саобраћајној пропусности путева који се укрштају;
- Поред потребне безбједности и пропусности раскрснице, потребно је обезбиједити и
економску оправданост прикључка или чвора.
3.2. Саобраћајна безбједност

Прикључак или чвор у нивоу може се сматрати саобраћајно безбједним уколико су

његови основни елементи правовремено препознатљиви, прегледни и разумљиви, те их
је могуће прећи без потешкоћа или дилема у погледу исправности и безбједности вожње.
Усљед високог нивоа услуга које нуде аутопутеви и усљед великих брзина, као и повећања
густине саобраћаја, горе наведени услови су од изузетног значаја. Према правилу,
наведени услови могу бити испуњени на сљедеће начине:
- Лакше распознавање прикључка или чвора постижемо тако да их означимо узастопно
постављеном вертикалном саобраћајном сигнализацијом. Тачке у којима саобраћајне
токове раздвајамо или спајамо морају бити изразито и јасно означене прије свега самим
вођењем појединих елемената. Штавише, потребно их је додатно означити смјероказним
таблама и хоризонталном саобраћајном сигнализацијом.
- Обезбјеђена је прегледност прикључка или чвора, уколико су на појединим елементима
од великог саобраћајног значаја обезбјеђене довољне прегледне раздаљине и поље
прегледности (преглед над догађањем на другим дијеловима који се приближавају
елементу, који је предвиђен за саобраћајну операцију).
- Разумљивост прикључка или саобраћајне петље се постиже стандардним извођењем
појединих елемената раскрснице у којој се раздваја, спаја или преплиће више
саобраћајних токова. Одабир система прикључка или чвора у више нивоа је од
секундарног значаја.
8
3.3. Саобраћајна пропусност

Саобраћајна пропусност прикључака и чворова није још у потпуности испитана, тако да је

за поједине елементе могуће навести само приближне критичне вриједности; наведене
вриједности такође зависе од цјелокупних саобраћајних збивања, саобраћајних навика и
саобраћајних предвиђања у ширем подручју.
Саобраћајна пропусност (при степену услуге Д) за једну саобраћајну траку износи до 1,800
возила по часу. Уколико је наведена количина досегнута или чак пређена, на излазима,
улазима или на мјестима преплитања јављаће се конфликтне ситуације или потпуни
застоји.
За свако идејно рјешење прикључка или чвора у више нивоа, прије почетка припреме
детаљнијег пројекта, потребно је претходно припремити саобраћајну анализу, на основу
стручно одобрене методологије.
3.4. Саобраћајна економичност

Усљед ограничења у простору, удаљености између прикључака у нивоу и економичности,

није изводљиво да се за рампе прикључка у више нивоа предвиде једнаки елементи као
за отворену трасу. Употребом мањих елемената саобраћајна пропусност се у начелу не
угрожава, а саобраћајна безбједност се чак побољшава.
3.5. Вођење саобраћаја (саобраћајном опремом)

Повећање обима саобраћаја и повећање брзине утичу на правилно вођење саобраћаја.

При томе значајну улогу имају саобраћајне табле и смјерокази за најаву промјене у
начину вожње, као и за правовремено обавјештавање возача да се приближавају
подручју у којем ће они, или други возачи у саобраћајном току, промијенити начин
вожње.
Од правилног вођења саобраћаја зависе елементи саобраћајне безбједности, као што су:
распознавање, прегледност и разумљивост прикључаја и расцјепа у више нивоа.
Табле за усмјеравање саобраћаја морају бити усклађене са осталим елементима
саобраћајне опреме.
Могућност правилног постављања табли за усмјеравање саобраћаја (прије и на самом
прикључку или расцјепу у више нивоа) такође одређује минималне раздаљине до
сљедећег прикључка или чвора, те знатно утиче на избор система прикључака и чворова.
Стога је у идејној фази класификације и одабира прикључака и чворова у више нивоа
потребно размотрити могућност постављања путоказа.

9
3.6. Основни параметри

3.6.1. Улазни подаци

За припрему идејног рјешења прикључа или чвора у више нивоа потребни су сљедећи
подаци и подлоге:
- подаци о садашњем и предвиђеном власништву путева који се укрштају унутар мреже;
- подаци о садашњем и предвиђеном функционисању прикључка или расцјепа унутар
мреже;
- подаци о садашњим и предвиђеним саобраћајним токовима, у укупном износу и по
појединим предвиђеним смјеровима на прикључку, укључујући структуру саобраћаја и
податке о максималном саобраћајном оптерећењу;
- подаци о локацији прикључка или расцјепа, као што су: топографија, урбанизам,
геолошка и геомеханичка својства тла, водени токови и поџемне воде, садашња и
предвиђена употреба земљишта, поџемни и наџемни комунални водови, природно и
културно насљеђе, могући посебни захтјеви с обзиром на вођење саобраћаја у току
изградње, приступ земљишту, итд.
3.6.2. Одређивање примарног пута

Одређивање примарног пута на раскрсниви у више нивоа зависи од сљедећег:

- положаја прикључка или чвора у мрежи;
- ранга путева који се укрштају;
- саобраћајног оптерећења;
- саобраћајних токова скретања.
У случају прикључка у више нивоа два аутопута, примарни је онај који има виши ранг у
одређеној мрежи. Уколико су у неком прикључку доминантни саобраћајни токови
скретања, само у изузетним случајевима се врши прилагођавање тока који пролази кроз
прикључак према наведеним токовима.
3.6.3. Пројектна брзина у раскрсници

У начелу, примарни путеви морају имати исте елементе које имају изван прикључа. На тај
начин омогућено је кретање истом брзином. У одређеним случајевима је могуће
предвиђети смањење брзине, уколико је то потребно због саобраћајне безбједности, а
усљед оптерећених излаза, улаза и подручја преплитања.

10
4. КРУЖНЕ РАСКРСНИЦЕ
Кружна раскрсница је каналисана кружна раскрсница са затвореним, дјелимично
пролазним или пролазним средишњим саобраћајним острвом, и кружним коловозом који
веже три или више кракова преко којих саобраћај тече у смјеру обрнутом од казаљке на
сату.
4.1. Карактеристике кружних раскрсница

4.1.1. Посебне карактеристике кружних раскрсница

Посебне карактеристике кружних раскрсница, а које их разликују од класичних
раскрсница у нивоу су:
- Кружне раскрснице су раскрснице комбинованог непрекинутог и прекинутог тока,
- Возила у кружном току саобраћаја имају право првенства над возилима која улазе у
кружну раскрсницу (правило „право првенства десне стране“ не примјењује се у кружним
раскрсницама),
- Возило које улази у кружну раскрсницу не зауставља се ако има слободан улаз, већ улази
у кружну раскрсницу са смањеном брзином,
- У малим кружним раскрсницама у урбаним срединама могуће је саобраћати само малом
брзином са предњим точковима окренутим под широким углом,
- Пјешаци и бициклисти у кружним раскрсницама поштују иста правила као у класичним
раскрсницама,
- Забрањена је вожња уназад (и непотребна) у кружним раскрсницама,
- Дугим возилима дозвољено је да користе и неасфалтирани (калдрмисани) дио кружног
коловоза (возни дио средишњег саобраћајног острва); мала возила немају потребе за тим.

4.1.2. Предности и недостаци

Предности кружних раскрсница, у односу на класичне раскрснице у нивоу су углавном

ове:
- Велика сигурност саобраћаја (мање конфликтних тачака него на класичним
раскрсницама у нивоу, елиминација конфликтних тачака на укрштањима, немогућност
вожења кружном раскрсницом без смањења брзине, итд.);
- Могућност велике густине саобраћаја;
- Мање колоне (непрекидан саобраћај);

11
- Мање буке и емисије токсичних гасова;
- Мања потреба за простором (за разлику од раскрсница у нивоу са посебним тракама за
окретање возила;
- Истог су капацитета;
- Добро рјешење укрштања у случају да је ток саобраћаја на главном и споредном
саобраћајном правцу приближно једнак;
- Добро рјешење вишекраких кружних раскрсница (пет или више);
- Мање посљедице саобраћајних несрећа (нема фронталног судара и судара под правим
углом);
- Мањи трошкови одржавања (за разлику од семафоризованих раскрсница);
- Добро рјешење успоравања саобраћаја у урбаним подручјима; - Естетска вриједност.
Недостаци кружних раскрсница су сљедећи:
- Што је више трака у кружној раскрсници, то је мања безбједност саобраћаја (за разлику
од класичних раскрсница у нивоу);
- Код узастопних кружних раскрсница не може се постићи синхронизација („зелени
талас“);
- Проблем недостатка мјеста за средишње саобраћајно острво у изграђеним подручјима;
- Саобраћајем у кружним раскрсницама не може управљати саобраћајна полиција;
- Кружне раскрснице се не препоручују испред институција за слијепа лица и лица
оштећеног вида и слуха, старачких домова, болница и здравствених установа, као и
испред свих других локација гђе немоторизовани учесници у саобраћају, усљед
привремених или сталних недостатака, не могу безбједно прећи саобраћајницу без
саобраћајне сигнализације;
- Велике кружне раскрснице се не препоручују испред обданишта и школа, као и испред
других локација гђе има много ђеце;
- Проблем се јавља у случају густог бициклистичког или пјешачког саобраћаја, који
пресијеца један или више кракова једнотрачне кружне раскрснице;
- Лоше рјешење код великог тока возила која скрећу улијево;
- Накнадно постављање семафора не утиче битно на капацитет.

12
Имајући у виду све горе наведено, оправданост изградње кружних раскрсница треба да се
разматра за сваки посебан случај. Кружне раскрснице су стога прикладне и препоручљиве
углавном на сљедећим укрштањима:
- Облика слова X, Y, К (оштри угао укрштања);
- Вишекрака укрштања (пет или више);
- Која су посебно изложена саобраћајним несрећама са тешким посљедицама;
- На која се улази у великој брзини;
- Гдје се мијењају услови вожње (нпр. на завршецима брзе саобраћајнице, на улазима у
урбана подручја, на излазима са аутопута);
- Са великом брзином на главној саобраћајници, која спречава безбједан улазак возила са
споредне саобраћајнице;
- Тамо гдје нема основе за постављање семафора, али гђе је капацитет саобраћаја већи од
капацитета несемафоризоване раскрснице; - Као средство успоравања саобраћаја.
4.1.3. Безбједност саобраћаја на кружним раскрсницама

Из угла безбједности саобраћаја, главна предност једнотрачних кружних раскрсница (у

односу на класичне трокраке или четверокраке раскрснице) је елиминација конфликтних
дионица и тачака првог (укрштање), другог (престројавање) и трећег (укључивање,
раздвајање) степена (Слика 2).

Слика бр. 2 - Конфликтне тачке на класичној четверокракој раскрсници и четверокракој

кружној раскрсници
Извор: Смјернице за пројектовање, грађење, одржавање и надзор на путевима књига 1:
Пројектовање; дио 1: Пројектовање путева ; поглавље 4: Гункционални елементи и
површине пута; Сарајево/Бања лука 2005. стр. 104

13
Теоретски, класична четверокрака раскрсница има 32 конфликтне тачке (16 укрштања, 8
раздвајања и 8 спајања), док једнотрачна четверокрака кружна раскрсница има само 8
конфликтних тачака нижег степена (4 раздвајања и 4 спајања).

Слика бр. 3. – Врсте саобраћајних несрећа у кружној раскрсници са двије траке

Извор: Смјернице за пројектовање, грађење, одржавање и надзор на путевима књига 1:
Пројектовање; дио 1: Пројектовање путева ; поглавље 4: Гункционални елементи и
површине пута; Сарајево/Бања лука 2005. стр. 105

4.2. Категорија кружних раскрсница

У основи, кружне раскрснице могу се подијелити према локацији и величини у сљедеће

групе:

Врста кружне Вањски пречник Приближан капацитет

раскрснице [m] [возило/дан]
Мини урбане 14 - 25 10,000
Мале урбане 22 - 35 15,000
Средње урбане 30 - 40 20,000
Средње (једна трака)
руралне 35 - 45 22,000
Средње (двије траке)
руралне 40 - 70 -
Велике руралне > 70 -

14
 Табела бр. 1. Подјела раскрсница према локацији и величини
Извор: Смјернице за пројектовање, грађење, одржавање и наџор на путевима књига и: пројектовање дио
1: пројектовање путева поглавље 3: геометријски елементи пута сарајево/бања лука 2005. стр. 81

Напомена: Капацитети су дати као приближне вриједности за четверокраке кружне

раскрснице са једнаком расподјелом саобраћајних токова. У табели су дате само
информативне вриједности; када је потребно ријешити конкретан проблем, свака кружна
раскрсница треба да се испита у погледу стварног тока саобраћаја и примијењених
пројектно-техничких елемената.
Урбане кружне раскрснице: Мини кружне раскрснице
Постављене су у густо насељеним урбаним срединама у циљу успоравања саобраћаја.
Очекивана брзина возила је до 25 км/х. Бициклисти се усмјеравају примјеном паралелног
метода (дуж вањске ивице кружног коловоза). Усљед малих димензија мини кружних
раскрсница, саобраћајна острва су провизорна и по величини мања од минимума
дозвољеног за мале и средње кружне раскрснице. У поређењу са класичним
несемафоризованим раскрсницама, мини кружна раскрсница по дефиницији има већи
капацитет и пружа већу безбједност учесника у саобраћају, а знатно је јефтинија.
Пројектовање таквих кружних раскрсница захтијева посебан приступ.
Мале кружне раскрснице
Ове раскрснице су обично постављене само у урбаним подручјима. Очекивана брзина у
малим кружним раскрсницама је испод 30 км/х. У случају веома прометних и малих
кружних раскрсница, препоручљиво је изградити бициклистичке стазе. Такве раскрснице
су често постављене на улазима у мања насељена мјеста, обзиром да поред упозорења
возачима о промјенама у условима саобраћаја оне такође пружају неограничене
могућности вањског уређења и архитектонског пројектовања. Средње кружне раскрснице
Оне се у основи постављају на прометнијим укрштањима у урбаним срединама.
Пројектнотехнички елементи одабирају се како би се постигло да брзина возила не
прелази 40 км/х. Велика пажња посвећује се усмјеравању пјешачког и бициклистичког
саобраћаја, који је од коловоза одвојен узвишењем. Разђелна саобраћајна острва
омогућавају довољно простора за заштиту бициклиста између трака на улазу/излазу.
Руралне кружне раскрснице: Средње кружне раскрснице
Оне су постављене изван урбаних центара гђе је мали очекивани број пјешака и
бициклиста. Пројектују се како би омогућиле максималан проток прикључних
саобраћајница уз адекватну безбједност саобраћаја (максимална брзина је 40 км/х).
Средње кружне раскрснице са двије траке

15
Оне се у основи постављају изван урбаних центара, гдје је густ саобраћај. Велике кружне
раскрснице
Оне се постављају у изузетним ситуацијама, обично на улазу аутопута у град.
Пројектовање ових кружних раскрсница захтијева посебан приступ. Бициклистички и
пјешачки саобраћај организован је посебно и није обухваћен кружним раскрсницама овог
типа.
4.2.1. Подјела кружних раскрсница према намјени

Кружне раскрснице се према намјени дијеле на три основна типа:

• Кружне раскрснице које успоравају саобраћај
- Постављене у урбаним и прелазним подручјима.
• Кружне раскрснице које ограничавају саобраћај
- Постављене у урбаним подручјима у циљу ограничавања саобраћаја, и примјеном
одговарајућих геометријских елемената осигуравају максималан допуштени или
прописани капацитет.
• Кружне раскрснице намијењене обезбјеђењу максималног капацитета уз прихватљив
ниво безбиједности - само изван урбаних подручја.
4.2.2. Подјела кружних раскрсница према броју кракова

Кружне раскрснице се по броју кракова дијеле како слиједи:

• трокраке,
• четверокраке,
• петокраке или вишекраке, итд.

16
5. АУТОБУСКА СТАЈАЛИШТА

Аутобуска стајалишта се обично налазе у урбаној средини. Аутобуска стајалишта изван

градова су знатно рјеђа. Обично су аутобуска стајалишта, која се налазе изван градова,
лоцирана на подручју раскршћа. Уопштено говорећи, аутобуска стајалишта се дијеле на
двије основне групе: 4
- аутобуска стајалишта на путу и
- аутобуска стајалишта поред пута

5.1. Аутобуска стајалишта на путу

Аутобуска стајалишта на путу (Слика бр. 4) се користе само уколико усљед ограниченог
простора аутобуско стајалиште може бити постављено једино на коловоз. Изузетак
представљају аутобуска стајалишта у градовима, гдје за возила која се користе за јавни
превоз путника постоји посебна саобраћајна трака, која је резервисана само за аутобусе,
као и улице са саобраћајем слабог интензитета. У оваквом случају, аутобуска стајалишта
се по правилу постављају на коловоз, али су намјењена само за градски превоз путника.

Слика бр. 4 – Аутобуско стајалиште на путу

Извор: https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/

4
Смјернице за пројектовање, грађење, одржавање и надзор на путевима књига 1: Пројектовање; дио 1:
Пројектовање путева ; поглавље 4: Гункционални елементи и површине пута; Сарајево/Бања лука 2005.

17
5.2. Аутобуска стајалишта поред пута

Аутобуска стајалишта на путу је могуће подијелити на двије врсте:

- аутобуска стајалишта која нису физички одвојена од коловоза (Слика 5) и
- аутобуска стајалишта која су физички одвојена од коловоза издигнутим острвом (Слика
6).
Главни аргумент приликом одлучивања за једну од ове двије врсте аутобуских стајалишта
поред пута је брзина возила која се крећу коловозом и просјечан годишњи дневни промет
моторних возила на датој дионици пута.
Други аргументи за одлучивање су врста аутобусне линије (градски, међуграски), локација
аутобуског стајалишта (правац, кривине), структура путника (дјеца, старије особе) и друго.

Слика бр. 5- Аутобуска стајалишта која нису физички одвојена од коловоза

Извор: https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/

Слика бр. 6 – Аутобуска стајалишта одвојена од пута острвом

Извор: https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/

18
6. ОДМАРАЛИШТЕ
Одмаралиште је најједноставнији тип услужног објекта поред аутопута који је намјењен за одмор.
Поред површине за покретни саобраћај, одмаралиште обухвата сљедеће: површине за паркирање
и површине за одмор – рекреационе површине (стаза за шетање, игралиште за дјецу и површина
у сјенци за пикник, столови са клупама и уређена зелена површина) – Слика 7.

Минимална комунална инфраструктура подразумијева обезбјеђење и одржавање тоалета са

текућом водом, локалну прераду отпадних вода, питку воду, контејнер за одлагање отпада,
електричну енергију, јавну расвјету и телефон.

Свако одмаралиште такође има информативни пано на којем су назначене локалне туристичке
знаменитости и занимљивости као и друге информације. С обзиром на просторно уређење
микролокације одмаралишта препоручује се уређење подручја за рекреацију изван нивоа
површина за паркирање.

Одмаралишта се постављају обострано. Значајан критеријум који се односи на локацију

одмаралишта је туристичка привлачност локације – разгледање пејзажа или атрактивних
туристичких подручја. Препоручује се заштита од буке подручја која су предвиђена за одмарање.
На значајним "туристички атрактивним локацијама" препоручујемо постављање угоститељског
објекта (бифеа).

У склопу вањског уређења одмаралишта могуће је обухватити рјешења за уређење рекреационих

површина (ђечија игралишта), за која је потребна припрема посебних стручних основа.

Уколико то омогућавају просторни услови и критеријуми за одабир локације, одмаралишта треба

да буду лоцирана на удаљености од 10 до 15 километара. Оквирна потребна површина за
одмаралиште износи 2-3 ха, у зависности од броја мјеста за паркирање и локације могућег
угоститељског објекта.

Слика бр. 7 – Услужни објекти . Одмаралиште

19
 Извор: Смјернице за пројектовање, грађење, одржавање и надзор на путевима књига 1:
Пројектовање; дио 1: Пројектовање путева ; поглавље 4: Гункционални елементи и површине
пута; Сарајево/Бања лука 2005. стр.291

7. ПАРКИРАЛИШТА

Паркиралишта су површине за паркирање возила која се састоје од једног или више

мјеста за паркирање.
Мјесто за паркирање је површина одређена за паркирање возила (аутомобила, аутобуса,
камиона, мотоцикала, бицикала. Може бити смјештено на уређеним паркиралиштима, на
улици или у гаражама. Задаћа исцртанога паркиралишног мјеста је смјештање возила у
простор на један од начина организације паркирања:
• Окомито
• Косо
• Уздужно.

Димензије паркиралишног мјеста овисе о начину паркирања и положају паркиралишног

мјеста у односу на друга паркиралишна мјеста и остале објекте у простору.
Подлога мјеста за паркирање треба бити израђена од материјала који омогућују
несметанудобно кретање возила и особа, посебице особа с ограниченом могућношћу
кретања.
Мјеста за паркирање се, у правилу, означавају цртама бијеле боје. Ширина црте је 0,10 м.
Посебна паркиралишна мјеста (за инвалидне особе, резервирана мјеста, итд.) означавају
се жутом бојом. У посебним случајевима на паркиралиштима која нису јавне прометне
површине, паркиралишна мјеста се могу означити и другим бојама.
Паркирање возила на отвореном простору може се обављати на:
• улицама с обиљеженим или необиљеженим паркиралишним површинама (улично
паркирање)
• на површинама изван улица намијењеним искључиво за паркирање возила
(изванулична мјеста за паркирање).

У правилу се у мањим градовима већина потреба за паркирањем задовољава уличним

паркирањем. У већим градовима с неуспоредиво већом потражњом путовања личним
возилом рјешава се то и уличним паркирањем и понудом извануличних мјеста за
паркирање (паркиралишта и гараже). Удио понуде мјеста за паркирање на посебним
паркиралиштима у укупној понуди паркиралишта пропорционално се повећава с

20
величином града. Удио понуде уличних паркиралишта обрнуто је пропорционалан с
величином града.

21
Улично паркирање

Улична мјеста за паркирање су површине на градским улицама, и то на простору

тротоара. Улична мјеста за паркирање могу бити пројектирана за изведбу нових
прометница (што је повољнији случај), или се пак на постојећој уличној мрежи
препројектирањем планира и организује улично паркирање.

Улично паркирање је возачима знатно атрактивнији начин паркирања у односу на

изванулична паркиралишта или гараже за паркирање. Паркирање на улици омогућује
најближи контакт с објектима који су циљ путовања. При таквом паркирању губи се
најмање времена за радњу паркирања те долазак од аутомобила до циља путовања
пјешачењем. Таква врста паркирања посебно је атрактивна возачима који се краткотрајно
задржавају на циљу путовања.

Улично паркирање, осим предности, има и знатних недостатака. Један од главних

недостатака је тај што улично паркирање знатно смањује капацитет, односно пропусну
моћ саобраћајница. Осим утицаја на смањење капацитета прометница паркирана возила
на улици смањују брзину кретања возила, повећавају трошкове експлоатације и
узрочници су честих прометних застоја што посредно узрокује повећање емисије
испушних плинова у градовима, односно негативно утјече на еколошко стање градова.

Улично паркирање има и негативан утицај на сигурност промета. Тај негативни утицај
очитује се у опасности приликом напуштања паркиралишног мјеста, и за возило које
излази с паркиралишног мјеста и за остала возила, те при отварању врата приликом
уласка у возило и изласка из возила што може угрозити остала возила и пјешаке или
бициклисте који се крећу у зони уличног паркиралишта. Одређена опасност постоји и за
пјешаке који пролазе покрај или између паркираних возила јер улазак на паркиралишно
мјесто или излазак с њега у правилу, захтијева и вожњу унатраг која је увијек врло опасна
за пјешака.

22
8. ЗАКЉУЧАК

Раскрсница је место укрштања два или више путева у друмском саобраћају. Раскрснице
могу бити у нивоу (раскрсница са семафором или без њега и кружни ток) и ван нивоа
(надвожњак, подвожњак и петља). У ком је раскрсница нивоу зависи од разлике
надморске висине путева који се укрштају на месту где се укрштају. Постоји шест врста
раскрсница а то су: раскрсница без семафора, раскрсница са семафором, кружни ток,
надвожњак, подвожњак и петља. Све ове раскрснице се разликују по нивоу, безбедности,
практичности и могућности и трошковима за изградњу. Поред раскрсница у нивоу се
углавном налазе пешачки прелази.
Гараже за паркирање омогућавају знатно боље искориштење простора за паркирање у
односу на класична паркиралишта, али је изградња таквих гаража вишеструко скупља у
односу на изградњу паркиралишта или уличних паркиралишних површина. Ради
економске рационалности у гаражама за паркирање потребно је осигурати добру
попуњеност у свим временским интервалима у току дана и свим данима током седмице.
За остваривање добре попуњености кључну улогу има локација гараже, врста понуде и
тарифне одредбе.

23
ЛИТЕРАТУРА

1. др Светозар Костић, др Бранко Давидовић, Зоран Папић; Терминали у саобраћају,.

Универзитет у Новом Саду департман за саобраћај; Нови Сад, 2012. године.

2. Смјернице за пројектовање, грађење, одржавање и наџор на путевима књига и:

пројектовање дио 1: пројектовање путева поглавље 3: геометријски елементи пута
сарајево/бања лука 2005

3. Пројекат рехабилитације транспорта; Република Србија Београд, 2012.

4. Смјернице за пројектовање, грађење, одржавање и надзор на путевима књига 1:

Пројектовање; дио 1: Пројектовање путева ; поглавље 4: Гункционални елементи и
површине пута; Сарајево/Бања лука 2005.

24
 Датум предаје рада : ___________.2022.године
Комисија:
1. Предсједник: ____________________
2. Испитивач: ____________________
3. Члан: ____________________

Оцјена рада:____________( )

Коментар:

Оцјена одбране рада: ________( )

Датум одбране рада: ________.2022. године

Коначна оцјена: _________( )

25
26