Средња школа ЈУ „ 28.

јуни „
Источно Ново Сарајево
Република Српска

Матурски рад из предмета „САОБРАЋАЈНА ИНФРАСТРУКТУРА“

Назив матурског рада: Пројектни елементи пута

Ментор: Ученик:
Милица Киулина, проф. Вељко
Черемиџић

Источно Ново Сарајево, јун 2022. година

Садржај

1. УВОД.......................................................................................................................................................3
2. ЕЛЕМЕНТИ ПУТА.....................................................................................................................................4
3. ВРСТЕ ПРОЈЕКТНИХ ЕЛЕМЕНАТА ПУТА.................................................................................................5
4. ОСНОВЕ ЗА ИЗБОР И УСКЛАЂЕНОСТ ЕЛЕМЕНАТА ПУТЕВА..................................................................6
5. ПРЕГЛЕДНОСТ.........................................................................................................................................7
6. ОСОВИНА ПУТА У ПРОСТОРУ.................................................................................................................9
7. ЕЛЕМЕНТИ СИТУАЦИОНОГ ПЛАНА.....................................................................................................11
7.1. Правац...........................................................................................................................................11
7.2. Кружне кривине............................................................................................................................12
7.3. Прелазна кривина.........................................................................................................................13
8. ЕЛЕМЕНТИ ПОДУЖНОГ ПРОФИЛА......................................................................................................14
8.1. Нагиби нивелете...........................................................................................................................14
8.1.1. Уздужни нагиби нивелете.....................................................................................................14
8.1.2. Максимални нагиби нивелете..............................................................................................15
8.1.3. Минимални нагиби нивелете................................................................................................15
8.2. Вертикалне кривине.....................................................................................................................15
9. УСКЛАЂЕНОСТ ЕЛЕМЕНАТА ПУТА.......................................................................................................17
10. ЗАКЉУЧАК..........................................................................................................................................19
11. Литература.........................................................................................................................................20

2
1. УВОД

Тема овог рада је „пројектни елементи пута. Прво ћу навести елеметнте пута прописане
законом, затим се наводе врсте пројектних путева. Редом се говори о основама за избор и
усклађеност елемената пута, прегледност, осовина пута у простору, те елементима
ситуационог плана и подужног профила. Рад завршава са усклађености елемената пута.

3
2. ЕЛЕМЕНТИ ПУТА

Према одредбама члана 4 Закона о јавним путевима јавни пут обухвата:

- труп пута (горњи и доњи строј);
- путне објекте (објекти премошћавања и тунели); - прикључке;
- саобраћајне траке за бициклисте и пјешаке; - земљиште;
- ваздушни простор изнад коловоза у висини од најмање 7 м, са слободним профилом од
најмање 4,5 м, а за аутопут најмање 4,75 м од највише тачке коловоза;
- саобраћајну опрему (ограде, сигнализацију, контролне уређаје);
- објекте за заштиту пута и околине (сњегобране, ограде за заштиту од буке и сл.).
Чланом 156 Закона о безбиједности саобраћаја на путевима између осталог је одређено:
- путеви морају да буду пројектовани, изграђени, реконструисани и одржавани тако да
саобраћај на њима може да се одвија несметано и безбиједно, а морају да испуњавају и
прописане услове;
- на дионици државног пута која пролази кроз насеље мора да буде изграђен тротоар.
Елементи пута који се обрађују у овом поглављу су пројектни елементи коловоза и
пратеће површине (путни појас, косине) паралелне са коловозом, којима се у оквиру
законских и техничких одредби пројектује коловозна површина, тако да ће се саобраћај
на путу одвијати на начин који је предвиђен програмским условима за планирање и
пројектовање појединачне врсте функционалног типа јавног пута.

4
3. ВРСТЕ ПРОЈЕКТНИХ ЕЛЕМЕНАТА ПУТА

У односу на врсту елемената и начин примјене, разликују се слиједећи пројектни

елементи којима се дефинише састав површине пута, положај трасе у простору и дизајн
путног простора:
- саобраћајне и несаобраћајне траке на путном појасу (елементи попречног профила),
- геометријске елементе осе пута (елементи в ситуацији и подужном профилу) и
- техничке елементе саобраћајних и несаобраћајних коловозних трака и паралелних
површина (нагиб коловоза, нагиби уређаја за уздужно одводњавање, нагиби косина
усјека и насипа, нагиби усљед витоперења).
Пројектни елементи пута су технички дефинисани на основу:
- габарита стандардизованог возила,
- предвиђене возне брзине на одређеној врсти пута,
-мјеродавне вриједности коефицијента трења и
- прегледности.

Регулативе прописане законом

Елементи пута приликом пројектовања се састављају и димензионишу у складу са
одредбама Закона о јавним путевима, Закона о планирању и изградњи, Закона о заштити
животне средине, Закона о водама, Закона о пољопривредном земљишту са допунама.
Правилника о условима које са аспекта безбиједности саобраћаја морају да испуњавају
путни објекти и други елементи јавног пута и правилника, који детаљније дефинишу
обавезе у вези са одређеном примјеном у простору, као и у складу са стандардима који су
усвојени за одређене детаље.
Састављање и димензионисање пројектних елемената пута мора се изводити према
општим и посебним усвојеним стручним поступцима.
У случају да се пут пројектује у посебне специфичне сврхе или услови простора диктирају
одступања од усвојених правила, одступање обавезно треба да буде стручно утемељено у
пројекту. Ако се при том примјењује техничка регулатива неке друге државе, из ње не
смије да се извуче само једно правило, већ се морају обухватити сва правила која су
повезана са преузетом техничком регулативом.

5
4. ОСНОВЕ ЗА ИЗБОР И УСКЛАЂЕНОСТ ЕЛЕМЕНАТА ПУТЕВА

Врсте и димензије геометријских и техничких елемената пута, који се примЈењују у

планерским и пројектним рИЈешењима путева, зависе од:
• врсте пута (категорија),
• друштвено опредељених допуштених брзина вожње,
• друштвено опредељених просјечних врИЈедности брзина вожње на појединој врсти
пута,
• простора кроз који пут пролази (унутар/изван насеља, осјетљивост постојећих
елемената у простору и од њих зависних ограничења),
• психофизичких карактеристика типичних возача на појединој врсти пута,
• карактеристика површине коловоза,
• карактеристика отицања површинске воде са коловоза,
• саобраћајног оптерећења на поједином путу,
• рационалности и економичности инвестиција,
• могућности усклађивања елемената пута међусобно (просторна линија),
• могућности усклађивања елемената пута са уређењима уз трасу (раскрснице, прилази,
остала инфраструктура и слично) и
• међусобних утицаја примјене појединих елемената, да би се постигло што боље
резултате у виду
• функционалности пута,
• испуњавања вознодинамичких ефеката на путу,
• угодног осјећаја возача,
• саобраћајне безбиједности,
• уклапању пута у природни околиш,
• естетског обликовања путног појаса,
• што мањих трошкова грађења и одржавања пута и
• што мањих експлоатационих трошкова.

6
У овој смјерници дате су граничне вриједности појединих елемената, теоријска извођења
и практички прорачуни са табелама и диаграмима за примјену елемената изван
граничних вриједности те услови за извођење усклађене композије тих елемената.

5. ПРЕГЛЕДНОСТ

Безбиједност саобраћаја и квалитет саобраћајног тока захтијевају прегледност на путу,

како би се омогућило правовремено смањење брзине, заустављање возила или
претицање.
Дужине зауставне прегледности представљају основу за израчунавање:
• ширине поља прегледности дуж трасе пута (прегледна берма),
• прегледног троугла на раскрсницама,
• минималаног радијуса вертикалне кривине,
• дужине за претицање, и
• прегледности на лијевој саобраћајној траци (путеви са физички раздвојеним
једносмјерним коловозима).

У циљу осигурања вишег нивоа безбиједности саобраћаја, препоручује се да се на

двосмјерним путевима са двије саобраћајне траке из група А и Б (изван насеља) за
израчунавање величине минималног радијуса вертикалне кривине и удаљености за
претицање.
У изузетно захтјевним просторним условима зауставна дужина може бити смањена:
• употребом квалитетнијег каменог агрегата (силикатни агрегат), или
• чешћим обнављањем хабајућег слоја (обавезно је чешће мјерење коефицијента
трења), или
• смањењем брзине вожње (ограничење брзине).ж
Зауставна дужина Лз је најкраћа дужина на којој возач, на мокром и чистом коловозу,
може да заустави возило у условима дозвољене вриједности коефицијента трења (= фТ
90%).
Вриједности су одређене за хабајуће слојеве израђене од карбонатне камене смјесе
(агрегата).

7
За различите врсте материјала хабајуће слоја зауставну дужину треба одредити на основу
стручно утврђених вриједности коефицијента трења.

Скраћена зауставна дужина

Употребом смјесе зрна силикатног камена за израду хабајућег слоја могуће је постићи
веће вриједности коефицијента трења (фТ 50% у табели 9), те се на тај начин скраћује
зауставна дужина.
Уколико се скраћена зауставна дужина примјењује на коловозу са хабајућим слојем
израђеним од смјесе зрна карбонатног камена, у пројекту је потребно одредити распоред
претходних контролних мјерења коефицијента трења на датом путу.

Слика бр. 1. – Скраћена зауставна прегледност

Извор: Смјернице за пројектовање, грађење, одржавање и надзор на путевима; књига i:
пројектовање ;дио 1: пројектовање путева; поглавље 3: геометријски елементи пута;
сарајево/бања лука; 2005. год. стр. 92
Прегледност приликом уласку у раскрсницу
Прегледност приликом уласку у раскрсницу је дужина која омогућава возачу на путу са
правом првенства да заустави возило прије раскрснице, уколико се возило из бочног
смјера укључује на у његову саобраћајну траку или уколико прелази раскрсницу. Дужина

8
прегледности једнака је зауставној даљини. Прегледност приликом уласка у раскрсницу
је детаљно обрађена у поглављу Раскрснице и прикључне тачке у нивоу.

6. ОСОВИНА ПУТА У ПРОСТОРУ

Линија осовине пута је 3Д-кривина, док је у нагибу приказана као уздужни профил дуж
осовине у својој линији, или, у посебним случајевима, у упоредној линији у попречном
профилу пута.
Одговарајући 3Д-ток линије осовине пута се постиже узимајући у обзир усклађеност
геометријских елемената у обе пројекције. Линија осовине пута је кривина која је
састављена од геометријских елемената, који заједно са техничким елементима коловоза
(нарочито елементима попречног нагиба) обезбјеђују возно-динамичке услове за
безбИједан и естетски изглед пута.
Приликом лоцирања трасе изузетно значајних путева, препоручујемо да се додатно
провјери прикладност пружања (3Д) осовине пута у простору. То је могуће извести
компјутерском визуелизацијом, чија је основна намјена обезбјеђење естетског изгледа
предвиђеног пута.
Према правилу, линија осовине пута је за поједине смјерове вожње увијек лоцирана са
лијеве стране саобраћајних трака: уколико је ријеч о путевима који се састоје од једног
коловоза са двије или више саобраћајних трака, осовина пута треба да буде лоцирана на
граници између два саобраћајна смјера (по правилу, у средишту коловоза), док уколико је
ријеч о путевима који се састоје од два раздвојена коловоза, један за сваки смјер, осовина
пута треба да буде лоцирана у средину раздјелног појаса.
Правило о вођењу осовине пута дуж лијевог руба такође се примјењује у случајевима гдје
су посебне саобраћајне траке које допуњавају коловоз, вођене другачије од основне
линије пута, а нарочито на сљедеће:
• улазне и излазне саобраћајне траке на раскрсницама у више нивоа,
• улазне и излазне саобраћајне траке на раскрсницама у нивоу, гдје се саобраћајни ток
води независно од од главног саобраћајног тока,
• уколико су саобраћајне траке премјештене због уређења додатне траке за скретање
лијево на раскрсницама, те уколико наведено премјештање саобраћајних трака није
изведено у складу са посебним начином и
• уколико је измјењено разђелно острво на путевима са два коловоза.

9
Уколико је раздијелно острво, које је лоцирано између два коловоза који се протежу у
супротним смјеровима, проширено због потреба изградње (нпр. тунел, одвојено вођење
сваког појединачног смјера), линију осовине пута је потребно водити посебно за сваки
смјер, узимајући у обзир правила која се примјењују за путеве са једносмјерним
коловозом.

Слика бр. 2. Положај осовине пута

Извор: Смјернице за пројектовање, грађење, одржавање и надзор на путевима; књига i:
пројектовање ;дио 1: пројектовање путева; поглавље 3: геометријски елементи пута;
сарајево/бања лука; 2005. год. стр. 97
Линија осовине пута може такође бити ситуирана на било којој другој уздужној линији у
попречном профилу пута, или на одређеном једносмјерном коловозу, уколико за то
постоје оправдани разлози.Такав положај линије осовине пута је прихватљив без
посебних објашњења, уколико се врши пројектовање реконструкције пута са
једносмјерним коловозом под саобраћајем. Према правилу, у таквим случајевима линију
осовине пута је потребно предвиђети на једном од рубова коловоза.
Ukoliko postoje tehnički, prostorni ili konstruktivni razlozi, usljed kojih, na određenom dijelu
dionice puta, linija osovine put ili linija trase mora biti pomjerena na poprečni profil, navedeno
pomjeranje je potrebno izvesti pomoću metode koja se naziva “skok” osovine puta ili nivelete u
poprečni profil. Prema pravilu, uvijek postoje dva skoka: naprijed i nazad. Svaki od ova dva

10
skoka treba izvesti u području ujednačene krivine osovine (tj. u području luka ili prave) u cilju
obezbjeđivanja paralelnosti toka linije.

7. ЕЛЕМЕНТИ СИТУАЦИОНОГ ПЛАНА

Хоризонтални геометријски елементи осовине пута су сљедећи:

• права,
• лук, и
• клотоида (прелазна кривина).
За поједине техничке групе путева, процјена граничних вриједности се врши под
различитим условима. У случају да се, из различитих разлога, на одређеном путу јави
потреба за увођењем елемената, који су сложенији од оних предвиђених за одређену
техничку групу, наведене елементе треба пројектовати као оне који се примјењују за вишу
техничку г.
7.1. Правац
На путевима из техничке групе А, права се пројектује само у посебним топографским
условима (путеви у долинама, путеви који се протежу дуж инфраструктуре, итд.), у
посебним просторним условима (у насељима), или на дионицама гдје је њена употреба
одговарајућа усљед саобраћајно- техничких услова (раскрснице и прикључци,
обезбјеђење дионица за претицање, значајни објекти, итд).
Права линија је најчешће неприродан облик у простору.
Слика бр. 3

Пут са раздвојеном коловозима и пут са двије саобраћајне траке у правцу на равном

терену

11
Пут са раздвојеним коловозом недовољне конкавности и недовољне конкавности

Приликом пројектовања pravca, у обзир је потребно узети њене сљедеће недостатке:

• Отежана процјена брзине возила која се крећу у супротном смјеру,
• Заморна вожња,
• Засљепљење које проузрокују фарови возила која се крећу у супротном смјеру (ноћу),
• Недовољна прегледна удаљеност иза претходног возила,
• Нестабилан положај волана у току вожње.
Приликом увођења дугих правих линија, посебну пажњу је потребно обратити на
сљедеће:
• Димензије лука прикљученог на pravu, и
• Довољне димензије кривина нивелете.
7.2. Кружне кривине

Димензије лукова треба одабрати тако да се омогући брзина вожње која је што је могуће
више ближа предвиђеној брзини путовања на одређеном путу (обезбјеђење
функционалности и економичности). У случају веома стрме нивелете, потребно је
одабрати такве димензије лука да његов попречни нагиб, у комбинацији са уздужним
нагибом (који произилази из нагиба коловоза qрез) не прелази дозвољену вриједност од
10% за путеве из техничких група А (препоручује се qрез=8% ) и Б. На путевима из
техничке групе Ц такво ограничење није обавезно, већ је штавише препоручљиво.
Дужина лука зависи од трајања вожње на њему:
• 5 – 7 секунди у циљу обезбјеђења угодне вожње и естетског изгледа трасе, и
• минималних захтјева с обзиром на услове наведене (2 или 1.5 секунде).
У подручјима раскрсница, већих објеката или у случају трајних препрека на раздјелном
острву на путевима који се састоје од два једносмјерна коловоза, наведени радијус лука
треба одабрати тако да се обезбједи зауставна прегледна удаљеност Впрој и на крајњој
лијевој саобраћајној траци (предвиђеној за претицање).

12
Уколико нивелета трасе пута дозвољава знатно прелажење брзине возила у слободном
саобраћајном току за осовину пута је потребно пројектовати веће лукове од препоручених
минималних, док је у складу са најстрожијим захтјевима потребно обезбједити
усклађеност узастопних лукова.

Слика бр. 4. – конкавна и конвексна вертикална кривина

Извор: Смјернице за пројектовање, грађење, одржавање и надзор на путевима; књига i:
пројектовање ;дио 1: пројектовање путева; поглавље 3: геометријски елементи пута;
сарајево/бања лука; 2005. год. стр. 105
7.3. Прелазна кривина

Прелазна кривина је елеменат трасе пута који обезбјеђује непрекидно међусобно

повезивање лукова, или повезивање лукова са правом линијом, као и оптичке и естетске
карактеристике локације трасе. У циљу обезбјеђења прелазности уводи се математичка
кривина, која се назива клотоида, која обезбјеђује сљедеће:
• Потпуно поклапање тангенти на тачкама додира са луком или правом;
• Постепену линеарно пропроционалну измјену кривине пута између сусједних лукова;
• Постепену линеарно пропроционалну измјену радијалног убрзања;
• Дужину за постизање измјене попречног нагиба између сусједних лукова (витоперење);
• Естетски изглед рубних линија коловоза.
Потпуно изостављање прелазног дијела између сусједних лукова дозвољено је само у
случају редослиједа лукова. Такође је препоручљиво уврштавање средишње праве линије
у циљу обезбјеђења одговарајућег размака између лукова.

13
8. ЕЛЕМЕНТИ ПОДУЖНОГ ПРОФИЛА

Нивелета је просторна (3Д) линија која дефинише висинске односе пута. ПотиЧе дуж
осовине пута или паралелно с њом, а висински се у пројектима изводи као пројекција
осовине пута у вертикалној равни (подужни профил). Геометријски елементи нивелете су
тангенте (правих линија) и вертикалне кривине (заобљења) између њих. Вертикалне
кривине по правилу изводе се са кружним луковима. Допуштена је и примјена осталих
геометријских функција (параболе, клотоиде, итд.) уз услов, да обезбиједе достизање
потребног минималног радијуса кривине на локацији њиховог максималног заобљења.
За поједине техничке групе путева, граничне вриједности елемената нивелете процјењују
се под различитим условима. У случају, да је на одређеном путу, из било којег разлога,
потребно увођење сложенијих елемената од оних који су предвиђени за техничку групу
путева, у коју се налази одређени пут, примјењују се димензије и услови, који важе за
један степен вишу техничку групу.
Уколико димензијама елемената нивелете није могуће постићи предвиђену средњу
брзину путовања на путу, потребно је измјенити попречни профил (увођење додатних
саобраћајних трака) или геометријске елементе хоризонталног тока осовине пута
(димензије елемената) или и једно и друго.
8.1. Нагиби нивелете

8.1.1. Уздужни нагиби нивелете

Знатно утичу на инвестиционе трошкове и трошкове корисника. У зависности од намјене
са избором елемената нивелете може се постићи:
• са благим нагибима: већа саобраћајна безбједност, уштеда енергије, нижи оперативни
трошкови, мања емисија издувних гасова и буке, већа саобраћајна пропусност, повољни
психолошки утицаји на возаче;
• са већим нагибима: мањи трошкови изградње, мањи инвестициони трошкови, мање
интервенције у природном окружењу.
Елементе нивелете треба пројектовати за пројектовану брзину (Впрој) коју дозвољавају
хоризонтални геометријски елементи, уколико не утичу негативно на инвестициону
економију. У случају знатних нагиба тангенти нивелете (преко 5%), који из било којег
разлога не могу бити смањени, препоручује се повећање хоризонталних геометријских

14
елемената на доњем крају нагиба нивелете, те њихово прилагођавање очекиваној
брзини вожње, проузрокованој стрмином нагиба нивелете (пројектна брзина Впрој). На
путевима из техничке групе А такво усклађивање је обавезно, док је на осталим путевима
пожељно. Уколико на путевима из техничке групе А на великим падовима нивелете није
могуће ускладити брзину и димензије хоризонталних геометријских елемената, пре
почетак доњег (мањег) радијуса потребно је предвиђети (и изградити) помоћни излаз у
случају нужде.
8.1.2. Максимални нагиби нивелете

Максимални могући нагиб нивелете зависи од снаге вучног мотора:

• За просјечно моторно возило вриједност прага износи 30%, и
• За тешка теретна возила вриједност прага износи 15% (за вожњу у првој брзини).
Максималан нагиб нивелете могуће је пројектовати само у посебним случајевима.

Максималан дозвољени нагиб нивелете зависи од предвиђене брзине (Впред) и врсте

пута. Приликом пројектовања путева вриједности потребно је дискутовати у вези са
одређеном просјечном брзином путовања односно саобраћајном пропусношћу
појединог пута (саобраћајно димензионисање) и студијом изводљивости (када се изводи),
да би се дефинирали оптимални (мањи) нагиби на успонима и потеба по додатним
саобраћајним тракама. У том поступку одлучујући параметар је број тешких возила.
8.1.3. Минимални нагиби нивелете

Минимални уздужни нагиб нивелете мора да обезбиједи слободно отицање воде са

коловоза, те у исто вријеме мора да омогући естетско вођење рубова коловоза при
витоперењу.
Без обзира на остала ограничења, примјењује се:
• Смин = 0.5 % на дионицама отвореног пута, и
• Смин = 0.7 % на дугачким мостовима и вијадуктима.
На дионицама пута гдје нагиба Смин дуж трасе пута није могуће постићи (вертикалне
кривине, витоперење) одводњавање коловоза треба омогућити додатним
пројектантским мјерама (помјерање осовине витоперења, уградња дренажног асфалта,
итд.).
Подударање одсјека нивелете са си < Смин на вертикалној кривини са ужим подручјем
витоперења (од –qмин до +qмин) није дозвољено (врло вјероватна појава аквапланинга).
Услови за примјену смин различити су за подручја са константним смјером попречног
нагиба и за подручја на којима се смјер попречног нагиба мијења (витоперење).

15
8.2. Вертикалне кривине

Прелаз нивелете између сусједних тангенти треба изводи се кривином. Постоје две врсте
кривина:
• конвексна кривина (разлика између нагиба сусједних тангенти има позитивну
вриједност), и
• конкавна кривина (разлика између нагиба сусједних тангенти има негативну вриједност)
.
Заобљење изводи се кружним луком или неким другим геометријским елементом ако то
захтијевају просторни услови (присилно вођење нивелете). У тим случајевима највише се
примењују квадратна или кубна парабола. Највећа укривљеност тих елемената не смије
нигдје бити мања од одређеног минимума за величину радијуса кружног лука, који
замјењују.
Прелаз из тангенте у кружни лук изведе се директно или са укључењем прелазне кривине
(само у специјалним слућајевима).
Радијуси вертикалних кривина треба да буду одабрани тако да се постиже:
• саобраћајна безбједност на основу одговарајуће дужине зауставне прегледности (Пз),
• уравнотежено просторно вођење линије трасе пута (усклађивање вертикалних са
хоризонталним елементима, усклађивање дужина тангенти са дужинама кривине
заобљења),
• прилагођавање теренској линији у циљу смањења трошкова изградње (код малог
волумена саобраћаја добија се лоша економска искориштеност пута), и
• очување и заштита околине (усјек умјесто додатних баријера за заштиту од буке, итд.).
Приликом извођења обнове, модернизације или реконструкције постојећих путева на
појединим мјестима (пут ограђен зидом, уређење улаза, итд.) није могуће постићи
потребне димензије радијуса вертикалне кривине:
• за путеве из техничких група А и Б (изван насеља) никаква одступања нису допуштена;
• за путеве из техничких група Б (унутар насеља) и Ц одступање је дозвољено уколико је
брзина кретања ограничена одговарајућим саобраћајним знаковима (било уопштено или
само за услове мокрог коловоза),
• за путеве из техничке групе Д не примјењују се никакви посебни захтјеви, изузев
уколико је обезбијеђена возност. У ту сврху потребно је предвидјети радијус, најмање р =
50 м за конвексну кривину и најмање р = 30 м за конкавну кривину.

16
Свако одступање од наведених вриједности дозвољено је само у случају, да је употреба
пута ограничена на особна моторна возила, што је потребно посебно нагласити у пројекту.

9. УСКЛАЂЕНОСТ ЕЛЕМЕНАТА ПУТА

На путевима из техничке групе А, као и на значајним путевима из групе Б, потребно је

увести геометријске елементе осовине пута и техничке елементе нивелете пута на начин,
да се протежу одређеним редослиједом и да су међусобно усклађени.
Разликујемо сљедеће врсте усклађености елемената:
• према смјеру и димензијама радијуса,
• према њиховој дужини, и
• с обзиром на просторни (3Д) ток линије осовине пута.
Осовина пута је просторна (3Д) кривина код које треба да буду хоризонтални елементи
осовине и нивелете међусобно усклађени, како би осовина пута имала естетски и угодан
саобраћајно-технички ток у простору. Поред одредби које се односе на обезбјеђење
довољних нагиба за одводњу површине коловоза (спречавање аквапланинга), у обзир је
потребно узети и сљедеће:
• дужина вертикалне кривине треба да буде већа од дужине појединих хоризонталних
елемената осовине пута, с којима по стацијонажи коинцидира (почетак и крај вертикалне
кривине не смију бити лоцирани у подручју истог хоризонталног елемента осовине пута);
• омјер између хоризонталног (Р) и вертикалног радијуса (р) треба да буде што мањи
(1:10 до 1:20);
• уколико није могуће постићи повољан омјер сусједних радијуса, чије димензије утичу на
опажање тока пута из перспективе, препоручује се компјутерска визуализација тока пута;
• уграђивање двије узастопне вертикалне кривине у подручје прегледне удаљености
дозвољено је само на путевима из техничких група Ц и Д и на путевима унутар у урбане
средине;
• инфлексионе тачке хоризонталног и вертикалног тока осовине пута нека се налазе на
отприлике истој стационажи;

17
• у случају захтјевног рељефа (велики уздужни нагиби нивелете) пожељно је да се између
двије вертикалне кривине предвиди дионица са константним уздужним нагибом; на тај
начин, возач добија утисак хоризонталног тока пута испред себе; хоризонтална
инфлексиона тачка треба да се налази што ближе почетку конкавне кривине;
• на путевима из групе А и Б (изван насеља), осовине моста/вијадукта прилагођавају се
линији осовине пута; на осталим путевима може и обрнутим редом, како би се постигло
што више рационално решење објеката;
• уколико су значајни вијадукти на путевима из техничкох група А и Б (изван насеља)
лоцирани у подручју вертикалних кривина, вођењем нивелете и довољном ширином
прегледне берме потребно је омогућити да буде правовремено видљив (препознатљив) и
њихов крај;
• исте одредбе се на путевима из техничких група А и Б (изван насеља) примјењују и за
раскрснице у нивоу.

Слика бр. 5. Усклаљеност/неусклађеност хоризонталних елемената

Слика бр. 6. - Усклаљеност вертикалних елемената кривина

18
Извор: Смјернице за пројектовање, грађење, одржавање и надзор на путевима; књига i:
пројектовање ;дио 1: пројектовање путева; поглавље 3: геометријски елементи пута;
сарајево/бања лука; 2005. год. стр. 124.

10. ЗАКЉУЧАК
У односу на врсту елемената и начин примјене, разликују се слиједећи пројектни
елементи којима се дефинише састав површине пута, положај трасе у простору и дизајн
путног простора:
- саобраћајне и несаобраћајне траке на путном појасу (елементи попречног профила),
- геометријске елементе осе пута (елементи в ситуацији и подужном профилу) и
- техничке елементе саобраћајних и несаобраћајних коловозних трака и паралелних
површина (нагиб коловоза, нагиби уређаја за уздужно одводњавање, нагиби косина
усјека и насипа, нагиби усљед витоперења).
Безбиједност саобраћаја и квалитет саобраћајног тока захтијевају прегледност на путу,
како би се омогућило правовремено смањење брзине, заустављање возила или
претицање.
Линија осовине пута је 3Д-кривина, док је у нагибу приказана као уздужни профил дуж
осовине у својој линији, или, у посебним случајевима, у упоредној линији у попречном
профилу пута.
За поједине техничке групе путева, процјена граничних вриједности се врши под
различитим условима. У случају да се, из различитих разлога, на одређеном путу јави
потреба за увођењем елемената, који су сложенији од оних предвиђених за одређену
техничку групу, наведене елементе треба пројектовати као оне који се примјењују за вишу
техничку г.
Нивелета је просторна (3Д) линија која дефинише висинске односе пута. ПотиЧе дуж
осовине пута или паралелно с њом, а висински се у пројектима изводи као пројекција
осовине пута у вертикалној равни (подужни профил). Геометријски елементи нивелете су
тангенте (правих линија) и вертикалне кривине (заобљења) између њих. Вертикалне
кривине по правилу изводе се са кружним луковима. Допуштена је и примјена осталих
геометријских функција (параболе, клотоиде, итд.) уз услов, да обезбиједе достизање
потребног минималног радијуса кривине на локацији њиховог максималног заобљења.

19
На путевима из техничке групе А, као и на значајним путевима из групе Б, потребно је увести
геометријске елементе осовине пута и техничке елементе нивелете пута на начин, да се протежу
одређеним редослиједом и да су међусобно усклађени.

11. Литература

1. др Светозар Костић, др Бранко Давидовић, Зоран Папић; Терминали у

саобраћају,. Универзитет у Новом Саду департман за саобраћај; Нови Сад, 2012.
године.

2. Смјернице за пројектовање, грађење, одржавање и наџор на путевима књига и:

пројектовање дио 1: пројектовање путева поглавље 3: геометријски елементи пута
сарајево/бања лука 2005

3. Пројекат рехабилитације транспорта; Република Србија Београд, 2012.

4. Смјернице за пројектовање, грађење, одржавање и надзор на путевима; књига i:

пројектовање ;дио 1: пројектовање путева; поглавље 3: геометријски елементи
пута; сарајево/бања лука; 2005.

20
Мишљење комисије:
________________________________________________________________________
________________________________________________________________________
________________________________________________________________________
________________________________________________________________________

Оцјена рада: _________________________________

Потпис комисије:
1.___________________________________
2.___________________________________
3.___________________________________

Питања за одбрану рада:

1.___________________________________
2.___________________________________
3.___________________________________

Оцјена одбране рада: ___________________________

Потпис комисије:
1.___________________________________
2.___________________________________
3.___________________________________

21
Коначна оцјена: ________________________________
Потпис комисије:
1.__________________________________
2.__________________________________
3.__________________________________

22