PČELA SE PRETVARA U TRUTA

Pčela je stvorenje koje je bar u jednome veoma slično čoveku: brine se

za budućnost. U dobra vremena radi za zle dane, leti za zimu. Ali
uzmite košnicu i premestite je u tropske krajeve, gde cele godine cveta
cveće. Tamo se događa nešto što će svakoga, ko to prvi put čuje, i te
kako iznenaditi. Pčele prestanu raditi, više ne proizvode med. To i
nije potrebno jer im ne preti vreme u kojem nema cveta. Kad nema briga
za zimu, nema ni meda.

Dajte ljudima neku brigu i oni se pokrenu. U njima se bude moralne ili
stvaralačke snage i oni nešto preduzimaju. Ne vredi mlade ostaviti da
rastu u blagostanju i osloboditi ih svega što služi za razvitak i
korišćenje njihove snage otpora. Stalno obilje sredstava i hrane
pretvara ljude u trutove.
A. Mueller-Gutterbrunn

NEMA GORE NESREĆE od zle naravi i nepravde, NITI VEĆE SREĆE od vrlina.
Bogatstvo može steći i zao i nepravedan čovek, može se sav valjati u izobilju,
visoke nauke i dostojanstva može zadobiti, ali pravičnošću i vrlinama ukrasiti se,
to zlom i nevaljalom srcu nije dato. (Dositej Obradović)

Verujem da je istinsko blago čoveka u izvršavanju Božije volje, njegova je pak

volja da ljudi vole jedan drugog i da stoga postupaju jedan s drugim tako kako bi
želeli da s njima postupaju, kao što je i rečeno u Jevanđelju - da su u tome zakon
i proroci. (Lav Nikolajevič Tolstoj)

Ako ti je do nečega stalo, naći ćeš načina da se pozabaviš time. Ako, pak, nije,
naći ćeš opravdanje. Teške okolnosti mogu ti prkositi, ali te ne mogu zaustaviti.
Jedino ti sam možeš zaustaviti sebe.
Postoje neki putevi koji vode ka uspehu i drugi koji vode u očaj. Put na kojem si ti
zavisi potpuno od tvog izbora.
Vidiš li život ispunjen lepotom i pozitivnim mogućnostima, ili vidiš da nema nade
uopšte, svejedno, tvoja procena će se sigurno pokazati istinitom.
Prema tome, koju opciju biraš? (Ralph Marston)

Nema sramotnijeg zanata od dangube, besposlice i lenosti. Najlepši Božji dani

takvome prolaze u gadljivoj tuzi, koja je otrov života. Svaki panj dostojan je
većega poštovanja nego on, jer panj, prvo, barem je pravi panj, drugo, ne ište
jesti, treće, može za mnoge potrebne stvari služiti, ako ni za što, a ono za oganj.
A lenština i dembel niti spada među ljude, niti među panjeve. Čini se kao da je
čovek, po tome što bi rad jesti i piti; ali evo bede kad nema šta, a on onda mora
misliti ili o prevari ili o krađi, jer trbuh za šalu ne zna, on svoje hoće te hoće. Ako
li je pak imućan i nije mu nužde krasti, a on, kad se najede i zadovolji telo svoje,
nemajući nikakova korisna i blagorodna zanimanja za um i srce svoje, mora o
svakoj budalaštini misliti. Duša mu je slična pustoj i zabataljenoj bašti, punoj
trnja, koprivetina i svakojakog nepotrebnog korova. (Dositej Obradović)

Ljubavlju nazivamo svaku moć, svaku sposobnost da saosećamo, kao i

superiornost da se osmehujemo u patnji. Ljubav prema sebi i sopstvenoj sudbini,
nežni pristanak na ono što Nedokučivi želi da učini sa nama i onda kad nismo u
stanju da ga vidimo i razumemo - to treba da bude naš cilj. (Herman Hese)
Šta vi uopšte možete da znate o onome što se zbiva u duši drugih ljudi - o
njihovim iskušenjima, mogućnostima, borbama? Od svih duša vi poznajete samo
jednu, a njena sudbina je u vašim rukama. Ako postoji Bog, vi ste, u izvesnom
smislu, sami s Njim. Ne možete da ga odvratite razmišljanjima o vašem susedu ili
sećanjima na ono što ste pročitali u knjigama. Na šta će se svesti sve te priče
(hoćemo li ih se uopšte sećati?) kada izbledi ta uspavljujuća magla koju
nazivamo prirodom ili stvarnim svetom i kada Prisustvo u kome ste oduvek bili
postane dodirljivo, neposredno, neizbežno?
(C.S. Lewis)

Svi koji stradaju i umiru za svoje istine jedno su s Bogom i čovečanstvom, i

baštinici su večnosti koja postoji samo za one koji veruju i pate, ugaoni su kamen
u budućoj zgradi novog čovečanstva, koja će se, nakon svih muka i zabluda, ipak
ostvariti kao misao Božija na Zemlji.
(Ivo Andrić)

Šta je davanje? Najrasprostranjenije nerazumevanje je ono koje pretpostavlja da

je davanje odricanje od nečega, lišavanje ili žrtvovanje. Osoba čiji se karakter
nije razvio iznad nivoa receptivne, izrabljivačke ili sakupljačke orijentacije,
doživljava akt davanja na taj način. Tržišni karakter je voljan da daje ali samo ako
za uzvrat prima; davanje bez primanja mu se čini kao prevara. Ljudi koji su
pretežno neproduktivni osećaju davanje kao osiromašenje... Za produktivan
karakter davanje ima potpuno drugačije značenje. Davanje je najviši izraz moći.
U samom aktu davanja ja doživljavam svoju snagu, svoje bogatstvo, svoju moć.
To iskustvo pojačane vitalnosti i moći ispunjava me radošću... Davanje je veći
izvor radosti od primanja, ali ne zbog toga što je to lišavanje, već zbog toga što u
aktu davanja dolazi do izražaja moja životnost. (Erih From)

Spavao sam i sanjao da je život radost. Probudio sam se i otkrio da je život

služenje. Dao sam se na služenje i spoznao da je služenje radost. (Rabindranat
Tagore)

Život je prilika - iskusi je.

Život je lepota - divi joj se.
Život je san - ostvari ga.
Život je izazov - suoči se s njim.
Život je zadatak - izvršavaj ga.
Život je igra - igraj se.
Život je dragocen - neguj ga.
Život je bogatstvo - čuvaj ga.
Život je ljubav - uživaj u njoj.
Život je tajna - odgonetni je.
Život je obećanje -ispuni ga.
Život je tuga - prebrodi je.
Život je himna - pevaj je.
Život je borba - prihvati je.
Život je tragedija - uhvati se s njom u koštac.
Život je avantura - usudi se.
Život je sreća - zasluži je.
Život je život - brani ga.
(Majka Tereza)
Među ljudima postoje i takvi čija ljubav postaje stvarna tek posle mnogih
razgovora, čestih susreta i dugog prijateljstva. To je ljubav koja ima najviše
uslova za dugo trajanje - jer ono što je teško nastalo teško i nestaje. (Ibn Hazm)

Ne možete da od zaljubljenosti načinite osnovu života. Ona je plemenito

osećanje, ali, ipak, samo osećanje. Ni za jedno osećanje ne možemo da tvrdimo
da će večno trajati. Trajati mogu znanje, načela, običaji, ali osećanja dođu i odu.
U stvari, bez obzira na to šta ljudi govore, ono što nazivamo zaljubljenošću
obično ne traje dugo. Mnoge stare bajke se završavaju rečenicom: "Živeli su
srećno sve do smrti." Ako to znači da su pedeset godina osećali jedno prema
drugom isto što su osećali i dan pre venčanja, tada možemo slobodno da tvrdimo
da to nije istina, a i da jeste, to uopšte ne bi bilo poželjno. Ko bi mogao da
podnese da živi u takvom uzbuđenju makar pet godina? Šta bi se u tom slučaju
desilo s našim poslom, jelom, spavanjem, odnosima s prijateljima? Naravno,
prestanak zaljubljenosti ne mora da znači i prestanak ljubavi. Ljubav u drugom
značenju, ljubav koju treba razlikovati od zaljubljenosti, nije obično osećanje.
Ona je duboko jedinstvo postignuto snagom volje, te svesno jačano navikom...
Muž i žena mogu da se vole čak i u onim trenucima kad se jedno drugom ne
sviđaju previše, kao što, uostalom, mi sebe volimo i onda kad nismo oduševljni
sami sobom. Oni su u stanju da održe tu ljubav čak i kad bi mogli, ako bi hteli, da
se zaljube u nekog drugog. Zaljubljenost ih je podstakla da jedno drugom
obećaju vernost, dok im ovakva tiha ljubav omogućava da obećanje ispune.
Upravo je takva ljubav gorivo koje pokreće bračnu mašinu, a zaljubljenost je
eksplozija koja ju je uključila.
(C.S. Lewis)

Čoveku je dаtа vlаst sаmo nаd sаmim sobom. Sаmo svoj život može čovek dа
udesi onаko kаko misli dа je zа njegа dobro i potrebno. А, međutim, skoro svi
ljudi zаuzeti su time dа uređuju život drugih.
(Lаv Nikolаjevič Tolstoj)

Život je smela avantura ili ništa. Biti okrenut prema promenama i imati slobodan
duh je nepobediva snaga.
(Helen Keler)

Mnogi ljudi imaju besmisleni život. Kao da su u nekom polusnu, čak i onda kada
rade nešto za što misle da im je važno. To je zbog toga što jure za pogrešnim
stvarima.
Jedini način na koji možeš uneti smisao u život jeste posvetiti se ljubavi prema
bližnjem, posvetiti se zajednici koja te okružuje, stvaranju nečega što će tvom
životu dati svrhu i smisao.
(Tomas Man)

Pokatkad mi Bog daje časove savršenog mira; u tim časovima ja sam formulisao
svoje Vjeruju, u kome je sve jasno i sveto za mene. Ovo Vjeruju je sasvim prosto;
evo njega: ja verujem da nema ničeg divnijeg, dubljeg, simpatičnijeg, razumnijeg,
ljudskijeg i savršenijeg od Hrista. Sa surevnjivom ljubavlju ja govorim sebi da ne
samo nema Njemu slična, nego da i ne može biti.
(Fjodor Mihailovič Dostojevski)
Altruizam (od lat. alter - drugi) je nesebična briga za dobrobit drugih. Termin
označava životni stav koji uključuje nesebičnost, naklonost, ljubav prema
drugome i spremnost da mu se pomogne, po cenu lične štete i žrtve, bez ikakve
naknade ili spoljašnje nagrade.
Pojam je sačinio Ogist Kont oko 1830. Suprotan pojam je 'egoizam'.

Uči se da u trpljenju podnosiš tuđe nedostatke i slabosti, ma kakve one bile,

stoga što u samome tebi ima mnogo nedostataka koje drugi moraju podnositi.
(Toma Kempijski)

Dokle ćemo tuđe pogreške osuđivati, a naše sakrivati i opravdavati? Niko se

neće dok je sveta i veka ispraviti i popraviti druge ukoravajući. Razuman i pošten
čovek od sebe najpre počinje, sebe ispituje i posmatra, sebe sudi i osuđuje.
(Dositej Obradović)

Takvi smo mi ljudi, jednom merom merimo reč kad je upućujemo ljudima oko
sebe, a posve drugom kad nas ta ista reč, vraćena, udari u lice. A stvar bi bila u
redu kad bismo, upućujući reči drugome, imali bar deseti deo one osetljivosti koju
pokazujemo primajući tu istu reč upućenu nama.
(Ivo Andrić)

Bolest ne dolazi odjednom, kao iz vedrog neba, nego je posledica dugog niza
mnogih neznatnih grešaka protiv zdravlja, koji se nadovezuju jedna na drugu i
rastu kao valjajuća grudva snega, dok se jednog dana ne svale na glavu
grešnika.
(Hipokrat)

Jednako su bolesni oni koji odviše u se trpaju, kao i oni koji u oskudici gladuju.
(Vilijem Šekspir)

Bez telesnog rada nema zdravog tela, niti zdravih misli u glavi.
(Lav Nikolajevič Tolstoj)

Mudar čovek u oluji se Bogu moli, ne za izbavljenje iz opasnosti već za

izbavljenje od straha. Oluja iznutra je ta koja ga ugrožava, a ne oluja spolja.
(Ralf Valdo Emerson)

Kakvog razloga imaju da kažu da se ne može vaskrsnuti? Šta je teže: roditi se ili
vaskrsnuti, da bude ono što nikad nije bilo, ili da ono što je bilo opet bude? Da li
je teže doći u postojanje, nego vratiti se u njega? Navika nam jedno prikazuje
lakim, nedostatak navike prikazuje drugo nemogućim.
(Blez Paskal)

Tako se teško živi, tako se kratko živi, pa još polovica tog teškog i kratkog života
nam prođe u mržnji i nesporazumima.
Oh, ugasite mržnju! Ljudi su nama potrebni i nikako se, nikako se ne može živjeti
bez opraštanja.
Svi su mi ljudi i te kako potrebni. Svi, od ove starice koja me je primila na ruke
kad sam došao na svijet, pa do onog nepoznatog prolaznika, koji će, kad mene
budu nosili na groblje neki ljudi, skinuti kapu i prekrstiti se i zaželjeti mi vječni mir
i laku zemlju.
Vječni mir! - kako je dobra i velika i lijepa ta želja! O nepoznati dobri čovječe,
blagodarim ti za tu želju tvoju!
Živite i borite se kako najbolje umijete, molite se Bogu i volite svu prirodu, a
najviše ljubavi, pažnje i saučešća ostavite za ljude, ubogu braću svoju, čiji je
život nestalni plamen svijetla.
Volite ljude, često im pomozite i uvijek ih požalite, jer su nam svi ljudi potrebni.
(Ivo Andrić)

Ne sveti se, ne vraćaj zlo za zlo. Dosta je zla od tvoga suseda, ako mu vratiš zlo
za zlo, udvostručićeš zlo u svetu; ako li mu ne vratiš, on još može pokajanjem
sagoreti svoje zlo, i tako ćeš ti trpljenjem i praštanjem smanjiti zlo u svetu.
(Nikolaj Velimirović)

Svet je pun snevalica, nema dovoljno onih koji kreću napred i započinju
konkretne korake da ostvare svoju viziju.
(Vilijem Klement Stoun)

Najbolje u čovekovom životu su njegova mala, bezimena, nezapamćena dela

ljubaznosti i ljubavi.
(Vilijem Vordsvort)

Skrivena dobra dela zaslužuju najveće poštovanje. Kad vidim poneka od njih u
istoriji, mnogo mi se dopadaju. No ipak, ona nisu bila sasvim skrivena, pošto se
za njih saznalo, ali najlepše je to što je postojala želja da se sakriju.
(Blez Paskal)

Voleti drugog čoveka znači razumeti ga, a svakako oprostiti mu.

Nije doduše lako voleti čoveka onakvog kakav jeste, ali samo ako budemo u
stanju ne samo da ga prihvatimo već da ga i zavolimo onakvog kakav jeste,
podstaći ćemo ga da postane upravo onakav kakav može da bude. (Vladeta
Jerotić)

Budimo pre svegа dobri, zаtim pošteni, а posle – ne zаborаvimo nikаd jedаn
drugog.
(Fjodor Mihаilovič Dostojevski)

Cvetu je potrebno sunce da bi postalo cvet, a čoveku ljubav da bi postao čovek.

(Fil Bosmans)

Jeza me podiđe svega kad se samo setim kolika može da bude ravnodušnost
koju često pokazujemo prema sudbini drugog čoveka, i to u ličnim odnosima i,
pogotovu, u takozvanom javnom životu.
(Ivo Andrić)

Sve dok ljudi ne budu sve druge ljude smatrali braćom, a život najvišim od svih
dobara, uvek će se iz ličnih interesa uništavati život drugih ljudi.
(Lav Nikolajevič Tolstoj)

Sin pita svoga oca jednog dana:

- Tata, da li hoćeš da trčiš sa mnom maraton?
Otac je bio srčani bolesnik, ali je ipak odgovorio:
- Da.
I trčali su maraton. Zajedno.
Trčali su i druge maratone, jer je otac uvek odgovarao "da", kad ga je sin pitao.
Jednog dana je sin pitao oca šta misli o tome da učestvuju u Ajronmenu.
Otac je odgovorio:
- Da.
(Ironman – godišnje prvenstvo sveta, koje se održava oktobra meseca u Americi,
na Havajima; to je najteži triatlon na svetu: učesnici najpre plivaju 3,86
kilometara, zatim 180,2 kilometra voze bicikl, a na posletku je maraton od 43,19
kilometara.)
Otac i sin su završili trku zajedno. Ovo je video snimak te trke:
http://www.youtube.com/watch?v=XM9JALyXc6I

Vreme je da čovek pozna svoju vrednost. Zar je on odista nekakvo nezakonito

rođeno stvorenje? Vreme je da se više ne obzire plašljivo ovamo-onamo da li je
ugodio ili nije ugodio ljudima! Neka se moja glava čvrsto i pravo drži na plećima!
Život mi nije dan da ga pokazujem nego da živim njime. I ja hoću da se staram i
staraću se ne za javno mišljenje o sebi, nego da li ispunjavam ili ne ispunjavam
svoj poziv pred Onim koji me je poslao u život.
(Lav Nikolajevič Tolstoj)

Čudno! Čovek se buni protiv zla koje dolazi spolja, od drugih, zla koje on ne
može da izbegne, a ne bori se protiv svog sopstvenog zla koje je u njegovoj
vlasti.
(Lav Nikolajevič Tolstoj)

Ko se odluči da čini dobro, ne treba da očekuje da će mu zbog toga uklanjati

kamenje s puta, već mora biti spreman da mu još koji kamen navale na leđa.
(Albert Švajcer)

Ništa nije ređe od prave dobrote; čak i oni koji misle da su dobri, obično su samo
ljubazni ili slabi. (Fransoa la Rošfuko)

Ako si razumeo da je glavna stvar u životu ljubav, ti nećeš kad se nađeš sa

nekim čovekom misliti na to čime bi ti on mogao biti koristan, nego kako bi i čime
ti mogao biti koristan njemu. (Lav Nikolajevič Tolstoj)

Ko želi drugima osigurati dobro, već je osigurao dobro sebi.

(Konfučije)

Kažu: kako se isplati činiti dobro ljudima kad oni dobro uzvraćaju zlim? No, ako ti
voliš onoga kome činiš dobro, ti si već dobio nagradu u ljubavi prema njemu, i još
veću nagradu ćeš primiti u duši svojoj ako sa ljubavlju podneseš ono zlo koje ti
on čini. ~ Tolstoj

Uporna dobrota pobeđuje i najtvrđe srce. ~ Seneka

Dobri ljudi su sreća na ovom svijetu.

~ M. Selimović

Smatram da je televizija veoma poučna. Svaki put kad neko uključi TV, ja odem
u drugu sobu da čitam. ~ Gručo Marks
Zašto balkanske zemlje ne mogu da uđu u krug prosvećenog sveta, čak ni preko
svojih najboljih i najdarovitijih predstavnika? Odgovor nije jednostavan. Ali, čini
mi se da je jedan od razloga odsustvo poštovanja čoveka, njegovog punog
dostojanstva i pune unutarnje slobode, i to bezuslovnog i doslednog poštovanja.
To je naša velika slabost, i u tom pogledu svi mi često i nesvesno grešimo. Tu
školu nismo još prošli, ni taj nauk potpuno izučili. Taj nedostatak mi svuda
nosimo sa sobom kao neki istočni greh našeg porekla i pečat manje vrednosti
koji se ne da sakriti. O tome bi trebalo govoriti i na tome raditi.
~ Ivo Andrić, "Znakovi pored puta"

Bolje je činiti malo a dobro, nego puno a loše.

~ Sokrat

Prava darežljivost ne očekuje ništa zauzvrat. Kakvom nagradom uzvraća svet

oblacima kiše? ~ Kural

Niste živeli sve dok ne učinite nešto za nekoga ko vam se nikada neće odužiti.
~ John Bunyan

Sve što zovemo zlom, svaka nesreća, ako je samo shvatamo kao što treba,
popravlja našu dušu. A u tom popravljanju i jeste smisao našeg života. ~ Tolstoj

Najsrećniji je onaj čovek koji je učinio srećnim najviše drugih ljudi. ~ Didro

Više vredi šaka dobrote nego vreća mudrosti. ~ nepoznati autor

Ne misli da je vrlina samo u hrabrosti i snazi. Ako možeš da savladaš gnev, da

oprostiš i zavoliš onoga ko te je uvredio, ti činiš najbolje što čovek može da učini.
~ Tolstoj

Ljudi smatraju da je dovoljno imati sasvim malo vrlina dok, s druge strane, žele
da beskrajno uvećaju bogatstvo, imanje, moć, slavu i sve što je tome slično.
~ Aristotel

Svakoga dana Gospod nam daruje - zajedno sa suncem - jedan trenutak kada je
moguće izmeniti sve ono što nas čini nesrećnim. Svakoga dana nastojimo da
obmanemo sami sebe kako nismo prepoznali taj trenutak, kako on ne postoji,
kako je današnji dan istovetan jučerašnjem i kako će biti jednak sutrašnjem. Ali,
onaj ko obrati pažnju na dan koji traje, otkriva čarobni trenutak. On može biti
sakriven u času kad izjutra otključavamo vrata, u onoj kratkotrajnoj tišini koja
naglo nastupi posle ručka, u hiljadu i jednoj stvari koje nam izgledaju isto... Sreća
je ponekad blagoslov, ali najčešće osvajanje. Čarobni trenutak koji se javlja
svakoga dana pomaže nam da se menjamo, navodi nas da se upustimo u
potragu za svojim snovima. Patićemo, preživljavaćemo teške časove, suočićemo
se s mnogim razočarenjima - ali sve je to prolazno...
~ Paulo Koeljo

Većina ljudi je, ako su zaista naučili da proniknu u svoje srce, svesna neutoljive
želje za nečim što na ovom svetu ne mogu da dobiju. Mnogo toga nam se nudi
na ovom svetu za ispunjenje te želje, ali sve je uzalud. Čežnju koja se u nama
javlja kad se prvi put zaljubimo, ili kad pomislimo na neku stranu zemlju, ili se
prihvatimo nečega što nas zanima, ne može da zadovolji ni venčanje, ni
putovanje, ni učenje. Ovde ne govorim o nekakvom propalom braku, ili o
neuspešnom godišnjem odmoru, ili o promašenoj karijeri. Govorim o
najuspešnijim slučajevima. Mi dosegnemo nešto u prvom trenutku čežnje, ali
nam to kasnije u stvarnosti izbledi. Verujem da svi znate na šta mislim...
Ako smo rođeni s određenim željama, tada mora da postoji i način da se te želje
ispune. Dete je gladno – tu je hrana. Patka želi da pliva – postoji voda. Ljudi
osećaju polnu želju – u redu, zato postoji polni odnos. Ukoliko osećam neku želju
koju na ovom svetu ne može da zadovolji nijedno iskustvo, najverovatnije sam
stvoren za drugi svet. Ako ne može da je zadovolji nijedno ovozemaljsko
uživanje, to ne znači da je svet opsena. Verovatno nije ni predviđeno da uživanja
ovog sveta zadovolje takve želje, već da ih podstaknu, da nas upute na ono
pravo. Ako je tako, onda moram da pazim da ih nikad ne prezrem i da budem
zahvalan za takve zemaljske blagoslove, a takođe i da ih nikad ne prihvatim
umesto nečeg drugog čega su oni samo kopija, odjek ili odraz. Moram da
održavam u sebi živu želju za pravom domovinom... Ne smem nikako da
dozvolim da je sneg zatrpa, da postane nevažna. Glavni cilj u životu treba da mi
bude put ka toj drugoj domovini, a i drugima treba da pomognem na tom putu.
~ C.S. Lewis

Divna osobina knjige je to što je, za razliku od kompjutera, možete odneti sa

sobom u krevet.
~ Burštajn

Niko ne ukazuje takvo poštovanje i privrženost vrlini kao onaj ko hotimice gubi
glas dobroga čoveka da bi u duši svojoj ostao dobar.
~ Tolstoj

Očeva moralnost je najsnažnija pouka deci.

~ Demokrit

Stvaran problem nalazi se u srcu i umu čoveka. Nije to problem fizike već
morala. Lakše je razbiti jezgro plutonijuma nego uništiti zao duh u čoveku.
~ Albert Ajnštajn

Moralno izgrađen čovek, i samo on, sasvim je slobodan.

~ Johan Fridrih Šiler

Pravi je moral samo u onim radnjama koje čovek radi nezavisno od spoljne
prirode, od spoljnih upliva i podstreka, koje radi bez straha od spoljnih
nevoljnosti, kazni i nesreća, bez obzira na svoju korist i svoje interese.
~ Božidar Knežević

Ako se ljudi iz detinjstva ne otruju zlim običajima, nego ako se napoje i napune
razboritošću, ljubavlju prema poštenju, istini i svakoj blagorodnoj vrlini – blago
njima! Navikavajmo mladež na dobro, od toga sve zavisi.
~ Dositej Obradović

Obrazovan je onaj koji ima obraza.

~ N. Velimirović
Cilj obrazovanja treba da bude da nas nauči da mislimo, a ne da nam kaže šta
da mislimo.
~ Ugo Beti

Kako to da su mala deca toliko inteligentna a ljudi glupi? Mora biti da

obrazovanje to čini.
~ Aleksandar Dima, sin

Više volim neobrazovanog a čestitog čoveka, nego obrazovanog a nepoštenog.

~ Frančesko Petrarka

Slabić ne može da oprašta, jer je opraštanje osobina jakih.

~ Mahatma Gandi

Praštanje i zaboravljanje uvreda je vrlina prve vrste...

~ Fjodor Mihailovič Dostojevski

Dobro je ako se dogovoriš sa prijateljem da jedan drugoga zadržavate kad jedan

od vas počne da osuđuje bližnjega. A ako nemaš takvog prijatelja, dogovori se o
tome sa samim sobom.
~ Lav Nikolajevič Tolstoj

Okrutnost prema životinjama jedan je od najčešćih poroka niskog i neplemenitog

naroda.
~ Aleksandar Humbolt

Društvo čoveku govori: Misli onako kako mi mislimo; veruj onako kako mi
verujemo; jedi i pij onako kako mi jedemo i pijemo; odevaj se onako kako se mi
odevamo – ili budi proklet. Ako se neko ne pokori većini, društvo pretvara njegov
život u pakao podsmehom, spletkama, ruganjem, bojkotom i pretnjama. Ali,
budite hrabri!
~ Lav Nikolajevič Tolstoj

Jedini potreban preduslov da zlo trijumfuje jeste da dobri ljudi ne rade ništa.
~ Edmund Burke

Svi ljudi ne mogu biti bogati i poznati, ali svi mogu biti dobri.
~ Konfučije

Kad vrabac gradi svoje gnezdo u šumi, zauzme samo jednu granu.
Kad jelen utažuje svoju žeđ na reci, pije samo onoliko koliko stane u njegov
želudac.
Mi skupljamo stvari, jer su nam srca prazna.
~ Anthony de Mello

Kad imaš sve, ne vidiš ništa, progledaš tek kad nemaš ništa.
~ Šekspir

Možeš li da se srdiš na čoveka zato što su na njemu gnojne rane? On nije kriv
što je izgled njegovih rana tebi neprijatan. Isto tako treba da se odnosiš prema
tuđim porocima.
Ali, reći ćeš da je čoveku zato dan razum da bi mogao da sazna i ispravlja svoje
poroke. To je tačno. Ali, i ti imaš razum, i možeš da rasudiš da se ne treba srditi
na čoveka zbog njegovih poroka, već, naprotiv, treba se truditi da razumnim i
dobrim ophođenjem, bez gneva, netrpeljivosti i nadutosti, probudimo u njemu
njegovu savest.
~ Tolstoj

Svako u životu ima svoju specifičnu misiju, da ostvari konkretan zadatak. U tome
niko ne može da ga zameni i njegov život ne može da se ponovi. Svako ima
poseban zadatak i šansu da ga ostvari.
~ Viktor Frankl, "Zašto se niste ubili"

Ma koliko izgleda čudno, ipak je istina da mi dolazimo u ovaj svet ne da u njemu

uživamo nego da se od njega spasemo. Kao što ljudi ne idu u rat da se naslađuju
ratom, nego da se spasu od rata!
Radi većeg blaga od rata ljudi idu u rat; radi većeg blaga od ovoga života mi
dolazimo u ovaj život. Radi trajnijeg i boljeg života mi dolazimo u ovaj život.
~ N. Velimirović

Budi promena koju želiš da vidiš u svetu.

~ Gandi

Čuli ste da je rečeno: 'Voli svoga bližnjeg, a mrzi neprijatelja.' A ja vam kažem:
volite svoje neprijatelje i molite se za one koji vas progone, da budete sinovi
svoga Oca, koji je na nebesima. On čini da njegovo sunce izlazi i zlima i dobrima,
i šalje kišu i pravednima i nepravednima. Jer, ako volite one koji vole vas, kakva
je vaša nagrada? Zar to ne rade i carinici? I ako pozdravljate samo svoju braću,
zar činite nešto naročito? Zar to ne rade i pagani? Zato budite savršeni kao što je
vaš nebeski Otac savršen. (Evanđelje po Mateju 5:43-48)

Dotle dok ne vidim da se održava najvažnije pravilo Hristovo - ljubav prema

neprijateljima - ja ne verujem da su oni što sebe nazivaju hrišćanima ustinu
hrišćani.
~ Tolstoj

Svi ljudi traže sreću, sa manje ili više snage i upornosti, a najviše izgleda da je
nađu i sačuvaju imaju oni koji je traže u zajedničkoj sreći što većeg broja ljudi sa
kojima ih život vezuje.
~ Ivo Andrić

Čoveka mogu usrećiti samo dobra dela, a nikako zemaljsko blago.

~ Sokrat

Sreća koju tražimo izmiče nam; sreća koju pružamo vraća nam se!
~ Džon Templton

Kad se jedna vrata sreće zatvore, druga se otvore. Ali često toliko dugo gledamo
u zatvorena vrata da i ne primećujemo ona otvorena.
~ Helen Keler

Kako ljude možemo učiniti srećnim ako ih ne učinimo moralnim i mudrim?

~ Imanuel Kant
Čovek je srećan samo onda kada uspe da usreći drugoga.
~ Visarion Grigorjevič Bjelinski

Pre nego što krenete da tražite sreću, proverite – možda ste već srećni. Sreća je
mala, obična i neupadljiva i mnogi ne umeju da je vide.
~ Dušan Radović

Mnoge velike i sudbonosne strasti naše mladosti počivaju na prostom

nesporazumu. Tu smo mi kao nevešt i nespretan čovek koji uđe u neku radnju,
pokaže na neku stvar u izlogu i kaže tonom čoveka koji je rešen na sve:
"Uzimam ovo i plaćam koliko tražite."
A posle, kad je sve dockan, pokaže se da ste ušli u pogrešnu radnju i tražili nešto
što vam ne treba i što stvarno niste nikad ni želeli da imate.
~ Ivo Andrić

Loveći ljude na svoju udicu, Đavo meće razne mamce. Ali, za besposlenog
čoveka nisu potrebni nikakvi mamci: on trči na golu udicu.
~ Tolstoj

Nije pametno, veruj mi, govoriti živeću; jer sutra će već biti kasno: živi danas.
~ Marcijal

Mora biti da život postoji po nekom višem načelu, a ne samo po besmislu, po zlu,
po ludilu.
~ Meša Selimović

Zašto neki ljudi tako besciljno hode i toliko besciljnih poslova posluju? Zato što
ne znaju cilj svoga života niti metu svoga putovanja.
~ N. Velimirović

Ogromna većina ljudi radi ono što mora, što može ili što voli da radi; samo malo
njih, plemenitih, rade ono što treba da rade.
~ Božidar Knežević

Dužnost, znate li šta je to? To je ono što tražimo od drugih.

~ Aleksandar Dima, sin

Nema takvog lošeg dela za koje bi bio kažnjen samo onaj koji ga je učinio. Mi ne
možemo da se tako usamimo da ono zlo koje je u nama ne bi prelazilo i na
druge. Naša dela, i dobra i zla, žive i deluju kao i naša deca, ne više po našoj
volji, nego sama po sebi.
~ Džordž Eliot

Uvek sam se čudio lakoći sa kojom praštamo sebi i zaboravljamo svoje nedobre
postupke, sve od sitnih grešaka prema drugim ljudima do velikih i ružnih
nezahvalnosti i neverstava ili do sebične ravnodušnosti prema svemu što se
dešava oko nas.
Svi mi u tom grešimo, neko manje, neko više, a neki su tu sposobnost razvili u
sebi do te mere da izgleda kao da imaju već unapred spremljenu indulgenciju za
svaki svoj grešan postupak prema bližnjem.
I ta naša spremnost i veština da za takve svoje greške i prestupe olako nalazimo
izvinjenje ili čak opravdanje, mogu dobro da posluže kao mera opšte ljudske
vrednosti svakog od nas.
~ Ivo Andrić

Formiranje svog karaktera trebalo bi da bude glavni cilj svakog čoveka.

~ Johan Volfgang Gete

Mi smo ono što uvek iznova činimo. Izvrsnost, stoga, nije čin, već navika.
~ Stiven Kavi

Može čovek biti veliki kao stručnjak, državnik, vojskovođa, no niko među ljudima
nije veći od čoveka velikog u veri, nadi, ljubavi.
~ N. Velimirović

Аko želite dа budete bolji od drugih ljudi, ne smete rаditi ono što oni rаde i ne
možete živeti onаko kаko oni žive.
~ Dušаn Rаdović

Zakon života: da treba voleti Boga i bližnjega prost je i jasan; svaki čovek kad
dođe do razuma saznaje ga u svome srcu. I zato, kad ne bi bilo lažnih učenja, svi
bi se ljudi držali toga zakona, i na zemlji bi bilo carstvo nebesko.
Ali, uvek i svuda, lažni učitelji učili su ljude da treba priznavati za zakon Božji ono
što nije zakon Božji. I ljudi su verovali lažnim učenjima i udaljili se od istinitog
zakona života i od ispunjavanja istinitog zakona njegovog, i život ljudski bivao je
zbog toga sve teži i nesrećniji.
Stoga ne valja verovati nikakvim učenjima ako se ne slažu sa ljubavlju prema
Bogu i bližnjemu.
~ Lav Nikolajevič Tolstoj

Karakter se ne može razvijati u lagodnosti i tišini. Samo kroz iskustvo, iskušenja i

patnje duša može ojačati, vizija razbistriti, ambicija nadahnuti i uspeh postići.
~ Helen Keler

Čisto obučen čovek pažljivo obilazi blato; ali, kad se jedanput oklizne pa ukalja
odeću, on se već manje čuva: a kad vidi da mu je odeća sasvim ukaljana, onda
već smelo gaca po blatu i kalja se sve više.
Tako isto čovek kad je mlad, dok je još čist od nevaljalih i razvratnih dela, čuva
se i kloni od svega lošeg; ali, čim se jedanput, dvaput prevari, on misli: čuvao se,
ne čuvao, svejedno je; pa se upušta u sve poroke. Ne čini tako! Ukaljao si se?
Obriši se i budi još pažljiviji! Zgrešio si? Kaj se i još više se čuvaj greha!
~ Lav Nikolajevič Tolstoj

Teško onom koji mora nekog drugog da unizi, da bi se on sam izdigao, ili, bolje
rečeno: da bi imao iluziju da se izdigao!
~ Ivo Andrić

Postati čovek lepše je nego postati kralj.

~ Antun Gustav Matoš

Ko je bližnji? Na to pitanje ima samo jedan odgovor: ne pitaj ko je bližnji, već čini
svemu živom ono što hoćeš da se tebi čini.
~ Lav Nikolajevič Tolstoj
Mnogo vrlina treba da ima onaj koji drugog optužuje.
~ Ciceron

Jedna po jedna

Jedan naš prijatelj je šetao u predvečerje po praznoj plaži u Meksiku.

Dok je hodao, primetio je jednu osobu na velikoj udaljenosti. Kada je
prišao nešto bliže, video je kako se neki čovek, očito iz tog kraja,
saginje, nešto podiže i baca u vodu. Svaki čas je bacao nešto u okean.

Kada je naš prijatelj prišao još bliže, video je da taj čovek podiže
jednu po jednu morsku zvezdu, koje je voda izbacila na obalu, i da ih
vraća u vodu.

Naš prijatelj se zbunio. Prišao je tom čoveku i obratio mu se: „Dobro veče,
prijatelju. Pitao sam se šta to radite.“

„Vraćam ove zvezde natrag u okean. Znate, sada je velika oseka, i sve
ove zvezde su ostale na suvom. Ako ih ne vratim u more, uginuće.“

„Shvatam“ – odgovorio je moj prijatelj – „ali na plaži leže hiljade

morskih zvezda. Ne možete sve da ih vratite u vodu. Previše ih je. Sem
toga, to se dešava na stotinama plaža duž obale. Zar ne vidite da
jednostavno ne možete ništa da učinite?“

Čovek se nasmešio. Sagnuo se i podigao još jednu morsku zvezdu. Dok ju

je vraćao u okean, odgovorio je: „Učinio sam nešto bar za ovu.“

Počnite od sebe

Na grobu anglikanskog biskupa u kriptama Vestminsterske opatije bile su

ispisane sledeće reči:

“Dok sam bio mlad i beskrajno maštovit, sanjao sam o tome da promenim
svet. Kada sam odrastao i postao mudriji, otkrio sam da se svet neće
promeniti, pa sam donekle suzio svoj vidik i odlučio da promenim samo
svoju zemlju.

Ali, i to je, izgleda, bilo neizvodljivo.

Kada sam ušao u godine duboke starosti, u poslednjem beznadežnom

pokušaju, odlučio sam da promenim samo svoju porodicu, one koji su mi
bili najbliži. Ali, gle, nisam uspeo da promenim bilo koga od njih.

I sada, dok ležim na samrtnoj postelji, odjednom shvatam: Da sam samo sebe
najpre izmenio, onda bih promenio i svoju porodicu.

Njihova inspiracija i ohrabrenje pomogli bi mi da poboljšam svoju zemlju, a, ko

zna, možda i čitav svet.”

Cirkus
Najbolji delovi dobrog ljudskog života su njegovi maleni, bezimeni, zaboravljeni
činovi dobrote i ljubavi.
William Wordsworth

Jednom, dok sam bio tinejdžer, moj otac i ja smo stajali u redu za
ulaznice u cirkus. Konačno je, nakon dugoga čekanja, ispred nas ostala
samo jedna porodica, koja me je veoma zainteresovala. Bilo je osmoro
dece, verovatno su sva bila mlađa od dvanaest godina. Bilo je očigledno
da nisu baš bogati. Njihova odeća nije bila skupocena, ali je bila
čista. Deca su bila dobro vaspitana; stajala su u parovima iza
roditelja, držeći se za ruke. Uzbuđeno su brbljali o klovnovima,
slonovima i drugim učesnicima cirkusa koje će te večeri videti. Iz
njihovog ponašanja jasno se dalo naslutiti da nikada pre nisu bili u
cirkusu. Ovo je trebalo da bude vrhunac njihovih mladih života.

Otac i majka ponosno su stajali ispred njih. Mama je držala oca za ruku
gledajući ga kao da govori: »Ti si moj vitez na belom konju.« On se
smeškao i ponosno šepurio, gledajući je kao da odgovara: »Pa, naravno
da jesam.«

Prodavačica je upitala oca koliko ulaznica treba. Ponosno je odgovorio:

»Dajte mi, molim vas, osam dečijih i dve ulaznice za odrasle, tako da
mogu odvesti svoju porodicu u cirkus.« Prodavačica je kazala cenu.
Čovek nije imao dovoljno novca. Kako bi se sada mogao okrenuti i reći
svojoj deci da nema dovoljno novca za ulaznice u cirkus? Primetivši šta
se događa, moj je otac zavukao ruku u džep, izvukao novčanicu od
dvadeset dolara i bacio je na pod. (Mi nismo uopšte bili bogati!) Zatim
se sagnuo, pokupio novčanicu, lupnuo muškarca po ramenu i rekao:
»Oprostite gospodine, ovo vam je ispalo iz džepa.«

Čovek je znao šta se događa. On nije tražio milostinju, ali je svakako

cenio pomoć u očajnoj, srcu bolnoj i neugodnoj situaciji. Pogledao je
moga oca u oči, uhvatio ga za ruke čvrsto stežući novčanicu od dvadeset
dolara. Dok mu se suza kotrljala niz obraz, drhtavim je usnama
odgovorio: »Hvala vam, hvala vam, gospodine. Ovo zaista mnogo znači i
meni i mojoj porodici.«

Moj otac i ja vratili smo se do auta i odvezli kući. Te večeri nismo otišli u cirkus,
ali tamo nismo bili uzalud.
Dan Clark

HRABROST
“Znači mislite da sam hrabra?” –
upitala je.

“Da, mislim da jesi.”

“Možda i jesam. Ali, to je zbog

toga što sam imala predivne učitelje. Ispričaću Vam o jednom od njih. Pre mnogo
godina, dok sam radila kao volonter u bolnici u Stenfordu, upoznala sam
devojčicu po imenu Liza, koja je bolovala od jedne retke i teške bolesti.
Pokazalo se da je jedina mogućnost da ozdravi bila da joj se transfuzijom da
krv njenog petogodišnjeg brata, koji je, na neki neobjašnjiv način, uspeo da
preživi istu bolest, tako da su se u njegovom organizmi stvorila antitela koja
mogu da savladaju tu opaku bolest.

Doktor je njenom malom bratu

objasnio kakva je situacija, i pitao ga da li želi da da krv za svoju sestru.
Videla sam da je dečak, posle samo jednog trenutka, duboko uzdahnuo i rekao:
‘Da, spreman sam ako će to spasti Lizu.’

Dok su vršili transfuziju, ležao

je u krevetu pored sestre i smešio se. I mi ostali smo se smešili, gledajući
kako se devojčici vraća boja na obrazima. Onda je njegovo lice ubledelo i sa
njega je nestalo smeška. Pogledao je u lekara, i drhtavim glasom upitao: ‘Hoću li
odmah početi da umirem?’

Pošto je bio mali, dečak je

pogrešno shvatio doktora; mislio je da će sestri dati svu svoju krv.

Da, naučila sam šta je hrabrost,

jer sam imala dobre učitelje.”